Blog
Kratak pregled azilnog postupka u Srbiji
- Detalji
- Kategorija: Blog
Azilni postupak u Republici Srbiji je dvostepeni postupak i sprovodi se prema pravilima Zakona o azilu.
Azilni postupak je upravni, a ne sudski postupak!
- U prvom stepenu azilni postupak spovodi policija, tj. MUP RS - Odsek za azil (Odsek za azil je organizaciona jedinica Odeljenja za strance, Uprave granične policije).
- U drugom stepenu o zahtevu za azil odlučuje Komisija za azil - nezavisno državno telo (nije deo MUP-a) sastavljeno od nezavisnih članova.
- Posle odluke drugostepenog organa, ako je odluka negativna može se pokrenuti postupak pred sudom (Upravnim sudom) koji traje najmanje 3 meseca.
FAZE POSTUPKA:
Izražavanje namera za azil
(bilo kom policijskom službeniku MUP-a RS na teritoriji RS)
↓
Podnošenje zahteva za azil
(popunjava ga službenik Odseka za azil - policija)
↓
Saslušanje
(sprovodi ga službenik Odseka za azil - policija)
↓
Odluka Odseka za azil
↓ ↓
Azil je priznat Azil je odbijen
↓ ↓
Integracija u Srbiji Žalba
(Podnosi se Komisiji za azil)
↓
Odluka Komisije za azil
↓ ↓
Azil priznat Azil odbijen
↓
Tužba
(Podnosi se Upravnom sudu)
↓
Odluka Upravnog suda
↓ ↓
Azil je priznat Azil je odbijen
↓ ↓
Integracija u Srbiji Napuštanje Srbije
1.Prvi korak u azilnom postupku predstavlja izražavanje namere za azil. Namera za azil se može izraziti prilikom prelaska državne granice, ali i kasnije u bilo kom momentu boravka na teritoriji Republike Srbije. Namera za azil se izražava pred policijskim službenikom.
Nakon izražene namere za azil, policijski službenik tražioca azila evidentira.
Evidentiranje podrazumeva izdavanje POTVRDE o izraženoj nameri za azil, koja sadrži lične podatke koje je tražilac azila dao o sebi, odnosno podatke iz njegovih dokumenata ukoliko ih ima sa sobom. Ova potvrda služi kao dokaz da je stranac izrazio nameru za azil u Republici Srbiji i da ima pravo boravka na teritoriji Republike Srbije u trajanju od 72 sata, za vreme kojih treba da se javi u jedan od dva Centra za azil (Bogovađa ili Banja Koviljača).
2. Azilni postupak u Republici Srbiji formalno započinje popunjavanjem formulara zahteva za azil, tj. zvaničnim podnošenjem zahteva za azil.
Ova radnja se najčešće obavlja u prostorijama Centara za azil, a sprovode je službenici Odseka za azil (službenici MUP-a). Oni će zajedno sa tražiocem azila zvanično popuniti formular zahteva za azil i na taj način pokrenuti postupak za odlučivanje o dodeljivanju azila u tom slučaju. Od tog trenutka lice koje je izrazilo nameru za azil postaje zvanično tražilac azila.
Posle podnetog zahteva za azil, tražiocu azila će biti izdata identifikaciona isprava (privremena lična karta) za lica koja traže azil, sa rokom važenja od 6 meseci.
3. Nakon izvesnog vremena pošto se podnese zahtev za azil (može proći i mesec dana), održaće se saslušanje (usmena rasprava) na kojoj tražilac azila službenicima Odseka za azil detaljno iznosi razloge zbog kojih je napustio svoju zemlju porekla i zatražio azil u Republici Srbiji.
Ovaj razgovor sa policijom (saslušanje) traje dosta duže od podnošenja zahteva za azil (može trajati i nekoliko sati) i na postavljena pitanja tražilac azila mora da odgovori veoma detaljno.
4. Prvostepenu odluku o azilnom zahtevu donosi Odsek za azil – MUP, u zakonskom roku od 2 meseca od podnošenja zvaničnog zahteva za azil.
Odluka Odseka za azil može biti: POZITIVNA - kada se zahtev za azil usvaja i tražiocu azila se dodeljuje zaštita u Srbiji;
Odluka Odseka za azil može biti: NEGATIVNA - kada će se zahtev za azil odbiti kao neosnovan (ukoliko policija proceni da nema osnova za dobijanje azila) ili odbaciti kao nedozvoljen.
5. U slučaju da Odsek za azil donese negativnu prvostepenu odluku po zahtevu za azil, trailac azila ima mogućnost da u roku od 15 dana uloži žalbu Komisiji za azil, sam ili preko svojih besplatnih pravnih zastupnika.
6. O žalbi na negativnu prvostepenu odluku Odseka za azil u drugom stepenu odlučuje Komisija za azil u roku od 2 meseca od dana kada je žalba uložena.
Odluka Komisije za azil može biti: POZITIVNA - kada će se usvojiti žalba i tražiocu azila će biti dedeljena zaštita u Srbiji.
Odluka Komisije za azil može biti: NEGATIVNA - kada će se odbiti žalba kao neosnovana, tj. Komisija za azil će potvrditi prvostepenu odluku i u tom slučaju će tražiocu azila biti određen vremenski rok da napusti Srbiju.
Odlukom Komisije za azil se završava azilni postupak.
7. Ipak i posle završetka azilnog postupka postoji mogućnost podnošenja tužbe i pokretanja upravnog spora pred Upravnim sudom. Pokretanje upravnog spora će za tražioca azila odložiti odluku o napuštanju Republike Srbije. Poslednja instanca kojoj se tražilac azila može obratiti u Republici Srbiji povodom svog zahteva za azil je Ustavni sud i to podnošenjem ustavne žalbe Ustavnom sudu. Nakon odluke Ustavnog suda, koja je konačna, tražilac azila više nema mogućnost da pobija negativnu odluku po svom zahtevu za azil i mora napustiti Srbiju u roku koji mu je određen.
Republika Srbija može na kraju azilnog postupka tražiocima azila pružiti 2 vrste zaštite:
1. IZBEGLIČKU ZAŠTITU - u slučaju da je tražiocu azila život u njegovoj zemlji ugrožen zbog progona po osnovu vere, rase, etničke pripadnosti, pripadnosti političkoj grupi ili nekoj drugoj društvenoj grupi;
2. SUBSIDIJARNU ZAŠTITU - u slučaju kada bi po povratku u svoju državu tražilac azila bio izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju, ili bi njegov život, bezbednost ili sloboda bili ugroženi nasiljem, oružanim sukobima ili masovnim kršenjem ljudskih prava u nejgovoj zemlji.