Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.


Research and policy brief on the health protection of migrants, asylum seekers and refugees in Serbia


Author: APC/CZA Photo: APC/CZA

Asylum Protection Center alongside the Center for Public Policy through joint efforts during the past year, have prepared research and a policy brief on the state of health protection of migrants, asylum seekers and refugees in Serbia, based on the extensive experiences Asylum Protection Center providing assistance to asylum seekers on the field and through conducting a series of interviews and focus groups with relevant actors at the central level and the local level. We paid special attention to the challenges and problems that exist in this area, as well as existing perspectives, bad and good practices in the field of adult health care and refugee children, in local communities, in and out of camps and asylum centers.

In the health care policy brief, we came up with recommendations that institutions and authorities should consider in order to improve this important area of protection for refugees, which is inextricably linked to the system of health protection of the local population, and above all with the general conditions of accepting refugees and the functioning and management of the asylum and migration system in Serbia.

Download the policy document here (SRB) :  Health protection of migrants, asylum seekers and persons who received asylum in Serbia


Iranian Asylum Seekers Wish to Integrate As Soon As Possible

Arranged by: APC Photo: APC

Amongst the refugees and migrants we've met with in recent months at reception and asylum centers, a significant number of families and young people from Iran are present.

Most of them have decided to stay in Serbia.


At the Banja Koviljaca Asylum Center, where within our LOVE project, we organize integration workshops, we met with a large family from Iran. A mother, her two sons, five daughters and two grandchildren arrived in Serbia a few days ago from Ahvaz.

They belong to and fall under the Arab national minority and as a result of political issues have had to leave their homeland.

Upon their arrival in Serbia, they took some time to realize that their intended goal of reaching Western Europe would be difficult to achieve - that smugglers seek large sums of money that they do not have, and that they are at higher risks if they try to go on their own across multiple borders where they will not be welcomed with open arms ... but rather the contrary. With this in mind, they decided to stay in Serbia. They sent in their application for Asylum and waiting for their ID cards.

They are eagerly hoping to get used to and adapt to their new surroundings.

After getting introduced and getting to know each other, they look at the offered illustrations to carefully choose which one is best represents them. All chose joyful pictures, symbols of freedom - a bird leaving a cage, a white dove, door opening up to light. They support each other, and confirming everything that each person discusses, with a mixture of joy and sadness in their eyes.

They discuss their lives in Iran - about studying, how they worked...

Read more: Iranian Asylum Seekers Wish to Integrate As Soon As Possible

Response of APC to TV Prva's Broadcast from 05.11.



Autoput 22

11080 Zemun

Press Release on Migrants and Refugees in Journal Prva from 05.11.2018

Dear Sir or Madame,
In the broadcast on migrants and refugees published in the Journal of your television, from 05.11.2018, and furthermore on the B92 website titled "Are the Laws of Serbia Applicable to Migrants?", as a fact you stated that 2000 migrants and refugees who are in Serbia, outside of Asylum Centers and who are mostly without documents are mainly responsible for acts committed - those being "most commonly robberies, beatings and rapes"

The accusation that 2000 refugees and migrants are robbing, beating and raping in Serbia is inaccurate, unfounded and not based on a single argument, unacceptable and disturbing to our public.

It is unacceptable that my statement, as the Director of a Center providing Legal Assistance to asylum seekers - that migrants and refugees in Serbia are equal to our citizens before the law in Serbia, were put into the context of this claim and were furthermore broadcast across a multimillion-dollar auditorium in Serbia.
This gives an incorrect portrayal of not only the largest number of migrants and refugees, the unlucky group of people who do not in the slightest deserve such a qualification, but also of me as the director of an organization that consistently defends their rights.

I ask of you - to provide the case of rape committed by migrants since 2015 that is being brought into question? Indicate who, when and where migrants and asylum seekers were beating and robbing?
Do a few incidents', that are primarily amongst their own groups, of fighting, thefts of money and food from households near the Hungarian and Croatian border, or entering vacant cottages ... categorize an entire refugee population of which a large number of minors and children is consisting of, as a robbing, and violent group?

By law, journalists and editors are obliged with due diligence, prior to the publication of information containing data about a particular incident to verify its origin, accuracy and completeness, as well as using the found information, ideas and opinions to be conveyed completely and authentically.

I would like to also draw attention to the citizens of Serbia to whom you sent this message, who show a great deal of understanding to the suffering of these people, they continuously show compassion and humility. They do not view this group of people in the same light that your television, through your address, have unfortunately, attempted to present them in.

In accordance with the law, I am politely seeking you to post my response in the show where the controversial issues were broadcast, as well as on the website where the text "Are the Laws of Serbia applicable to migrants?" is posted.

In Belgrade, 06.11.2018

Radoš Đurović
Executive Director
Asylum Protection Center

Refugees at Exhibition About First World War

On October 31st a visit to the Jadar Museum was organized within the framework of LOVE integration support, with a group of refugees who are housed at the asylum center in Banja Koviljaca.


After numerous questions about the history of Serbia, civil war, and security in the Balkans, APC arranged with the Museum a visit and viewing of permanent exhibitions and the thematic exhibition on the occasion of the centenary since the end of the First World War.

Hungry for information and with plenty of eagerness and interest, refugees followed all of the explanations and information given by curator Marija Šelić-Marković and explored the exhibited works. This helped the refugees to better understand the local reactions to refugees staying in Loznica and Banja Koviljaca, but also it enabled their understanding of how many colliding world interests, battles, struggles, uprisings, and human losses affected this area.

They also had the opportunity to see the Monument to a Boy - a participant in the battles on the Thessaloniki front, which will be set up in Loznica for the next few days.
The very beginnings of the First and Second World War happened within this region.
Through Marija  Šelić-Marković's emotional stories, the refugees were taught about the customs, the way of life, and of traditional family life in this region.

Đurović: Migracija ne može da se reši jednostranim aktima

Izvor: RTS 

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je za RTS da ne postoji globalno rešenje problema migracija. Naša pozicija je nalik tampon zoni, istakao je Đurović.

Migracije su danas jedan od najvećih globalnih problema, za koji ni međunarodne organizacije, ni svetski lideri nikako ne mogu da nađu rešenje.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Radoš Đurović kaže da još jedna zemlja ne želi da učestvuje u globalnom dogovoru o rešavanju problema migracija, a to je Austrija.

Podseča da je dogovor potekao od 2015. godine i sa naporima Njujorka, odnosno njujorški protokolom i skoro sve zemlje su bile voljne da problem donekle urede.

Prema njegovim rečima, problem je globalnog karaktera i zahteva razumevanje većine zemalja članica UN.

"Nemamo globalno rešenje. Prva zemlja koja je istupila iz ovakvog sporazuma i dogovora je SAD, potom Mađarska i sada Austrija. Definitivno jedan trend otpora suočačanja sa ovim problemom na globalnom nivou postoji, što je opasno, imajući u vidu da migracija ne može da se reši jednostranim aktima, niti inicijativama pojedinih zemalja", kaže Đurović.

Govoreći o eventualnim posledicama na Srbiju, Đurović kaže da posledice po pitanju sporazuma nisu direktne.

U pitanju je jedan sporazum koji bi trebalo na kraju godine u Marakešu da se potpiše, kaže Đurović. Ustanovio bi pravila i principe kako upravljati migracijom širom sveta, šta obezbediti od osnovnih ljudskih prava, kako rešavati pitanja koja pogađaju migracije i izbeglištvo.

Prema njegovim rečima, odsustvo učešća u ovakvom sporazumu je politička poruka da neke zemlje ne žele da učestvuju u tome i ne vide migraciju kao globalan problem. Ističe da se u srpskoj javnosti se o globalnom problemu nije mnogo govorilo.

Ako Bosna zatvori granice, Đurović kaže da je to sada druga situacija, gde stvari dolaze na regionalni nivo.

Đurović je rekao da sada veliki broj migranata pokušava da iz Srbije uđe u Hrvatsku i da bi se, ako BiH zatvori svoje granice, migranti u većem broju zadržavali u Srbiji.

Za sada veći broj ljudi migranata koji dolazi u Srbiju pokušava da uđe u Hrvatsku, tako da je glavna ruta iz Srbije prema Hrvatskoj i dalje za Evropu i tu imamo stalna vraćanja ljudi, kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

"Naša pozicija je nalik tampon zoni, međutim brojke i ljudi su takve da sada situacija nije kritična ali moramo da razmišljamo", istakao je Đurović.

Pet hiljada migranata je svakodnevno u zemlji, to nije veliki broj s obzirom na kapacitete i to može da se reguliše, ali dalekosežno migracija mora da se uredi, Srbija nije članica EU, ona se nalazi na spoljnim granicama Unije, objašnjava Đurović.

"Na jugu nema intenzivnu saradnju sa zemljama koje nisu članice EU, tako da postoji prostor koji mora da se uredi dogovorima sa EU, koja je glavni činilac ili akter kada govorimo o migraciji", zaključio je Đurović.

Za nameru američkog predsednika Amerike Donalda Trampa da ukine pravo na državljanstvo bebama migranata rođenim u SAD, Đurović kaže da će izazvati "populističke efekte", ali i ugroziti temelje američke države i društva u kojem su migranti kroz istoriju bili pokretačka snaga.

"Ti ljudi ne odlaze u SAD samo iz ekonomskih razloga, sve više odlaze zbog političkog progona ili nasilja u zemljama Latinske Amrike", rekao je Đurović.



Maloletni migranti na otvorenom bez pristupa vodi i hrani

Prilikom redovnih obilazaka otvorenih lokacija u Šidu, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila svakodnevno razgovara, savetuje i informiše maloletna lica bez pratnje koja se nalaze na otvorenom, često iscrpljeni od boravka napolju i izloženosti nasilju od strane graničnih hrvatskih policajaca.

Tokom prethodne dve nedelje susreli smo najmanje 35 dečaka iz Avganistana, uzrasta od 14 do 17 godina. Ovi dečaci, veoma iscrpljeni, u blatnjavoj odeći i obući, neki od njih i bosi, objasnili su nam da se u Srbiji nalaze mesec dana i da skoro svakodnevno pokušavaju da pređu granicu sa Hrvatskom, najčešće hodajući i po 10 sati, kako bi se domogli neke od zemalja Evropske unije.

Sid 20181011 02 small crop

Trenutno borave i spavaju u napuštenoj zgradi nekadašnje fabrike, i veoma su zabrinuti jer pored nedostatka finansijskih sredstava, nemaju pristup pijaćoj vodi i hrani, spavaju na otvorenom, neki od njih bez ćebeta ili vreća za spavanje. Kako navode, poslednji put su imali pristup vodi i hrani pre 10 dana, koju su im do tad dostavljali grupe međunarodnih volontera, a da se u međuvremenu snalaze kako znaju i umeju, te njihov pristup vodi zavisi od dobre volje lokalnih građana i ugostitelja. Ekman (17) iz Avganistana opisuje da im ponekad ugostitelji iz obližnjeg objekta daju da sipaju vodu, ali su ih ograničili na tri flaše dnevno, što, kako on navodi nije dovoljno, jer ih trenutno na toj lokaciji boravi najmanje 50 do 100, tako da moraju da piju vodu u manjim i nedovoljnim količinama, kako bi imali dovoljno za preživljavanje.

Naš tim je obavestio nadležni Centar za socijalni rad o ovim maloletnim licima bez pratnje, ali je prijava nadležnoj instituciji ostala bez reakcije.

Oglas za farsi prevodioca


Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC-CZA) je u potrazi za prevodiocima za farsi.

- Govorite i pišete farsi
- Aktivistički nastrojeni i želite da radite u sferi ljudskih prava
- Spremni da radite na terenu širom Srbije                                                                                                                                                     

i zainteresovani da nam se priključite, molimo Vas da pošaljete Vaš CV i kratko motivaciono pismo na engleskom jeziku na: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it., This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it., sa naslovom: „Konkurs za prevodioca za farsi" do 15. oktobra 2018. godine.


Kvalifikacije poželjnog kandidata:
- Aktivno korišćenje govornog i pisanog jezika, korišćenje dijalekata
- Jezička pismenost na farsi i engleskom jeziku
- Veština simultanog i konsekutivnog prevoda
- Radna dozvola u Srbiji

Opis radnog mesta:
- Pomoć u prevođenju prilikom pružanja pravne i psihosocijalne podrške tražiocima azila, migrantima i izbeglicama
- Prevođenje materijala i lifleta sa engleskog/srpskog na farsi
- Rad u eksternim kancelarijama APC/CZA

Više informacija o našoj organizaciji možete naći na:
Web: www.apc-cza.org; www.azilsrbija.rs;
Facebook: www.facebook.com/AzilUSrbiji
Twitter: twitter.com/APC_CZA


Iz Hrvatske u Srbiju policija prebacila 100 opljačkanih i bosih migranata

Migranti koji pokušavaju iz Srbije da uđu u Hrvatsku izloženi su maltretriranju i nasilju hrvatskih policajaca. Naš tim koji redovno obilazi kampove na našoj severnoj granici i susreće ljude koji borave na otvorenom čekajući priliku da uđu u susednu zemlju ili su se tu našli, jer ih je u Srbiju prebacila hrvatska policija, mada u Hrvatsku nisu ušli iz naše zemlje.

IMG 20180911 121259 small

Tako smo ovih dana u Principovcu susreli grupu mladića iz Pakistana koje su hrvatski policajci prebacili na teritoriju Srbije bose.

Sada su u kampu u Principovcu, a Asjad i njegovi prijatelji iz Pakistana navode da su prethodno proveli 3 meseca u kampu u Bihaću, u Bosni i Hercegovini. Nakon tri meseca boravka u BiH odlučili su da njih 100 u više manjih grupa pređu u Hrvatsku.

Kako su nam ispričali, nakon prelaska uhvatila ih je hrvatska policija i odmah svima oduzela mobilne telefone, kao i punjače za telefone.

Hrvatski policajci su tvrde oni, pri tom procenjivali vrednost telefona, starije su bacali, a nove uzimali za sebe i stavljali u džepove. Ali to nije bio kraj, kako tvrde, potom su ih pretresli do gole kože i uzeli sav novac koji su pronašli, pa čak i odeću iz rančeva.

Na kraju su im priča Asjad, hrvatski policajci naredili da skinu obuću, strpali u kombije, dovezli do granice i prebacili na teritoriju Srbije.

Ukupno njih 100 su bosi ušli u kamp Principovac, što su posvedočile i izbeglice koje borave u kampu duže vreme.

Sve veći broj migranata pokušava prelazak preko hrvatske granice – među njima veliki broj maloletnih dečaka

U proteklih nedelju dana, mobilni tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) susreće sve veći broj migranata na području severne granice koji pokušavaju prelazak preko hrvatske granice. Trenutno na području oko hrvatske granice, na otvorenom boravi najmanje 300 lica, većinom iz Pakistana i Avganistana, od kojih najmanje trećinu čine maloletna lica bez pratnje, dečaci uzrasta od 12 do 17 godina. Neki od njih navode da su ušli u našu zemlju pre 20 dana, a većina navodi da su u Srbiji tek 7 dana. Ovi dečaci se nalaze u veoma teškoj situaciji, neki od njih su već pokušali ilegalan prelazak, te su pored izloženosti fizičkom nasilju i torture od strane hrvatskih policajaca ostali bez telefona i mogućnosti kontaktiranja svojih porodica.

Prema poslednjim informacijama sa terena, najmanje 100 lica dnevno pokušava ulazak na teritoriju Hrvatske, najčešće pokušavajući da pređu peške, hodajući prugom, ili šumom u okolini Šida, ali sve veći broj pokušava i čamcima da se domogne obale na hrvatskoj teritoriji, u okolini Sombora, izlažući se velikom riziku od prevrtanja, jer u jednom čamcu ponekad bude čak 20 osoba.

Sid 20180619 09 small 2

APC/CZA redovno informiše ova lica, posebno maloletna lica bez pratnje, sa načinima na koji mogu ostvariti svoja prava na legalan boravak i smeštaj u kampovima. Samo u poslednja dva dana naš tim je susreo i pružio uslugu savetovanja i informisanja za 50 maloletnih lica bez pratnje, koja se nalaze na otvorenom u opštinama Šid i Sombor.

Inače u kampovima na severnoj granici boravi 1200 izbeglica, od kojih se najviše oko 800 lica nalazi u kampovima Adaševci i Principovac, gde su prema navodima sa terena trenutno popunjeni svi kapaciteti za smeštaj. Duž granice sa Hrvatskom, na otvorenim lokacijama trenutno boravi najmanje 300 lica, najčešće iz Avganistana i Pakistana.

Želje i planovi dece u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Nišu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) posetio je Zavod za vaspitanje dece i omladine u Nišu (Zavod) gde smo razgovarali sa osam maloletnika bez pratnje koji borave u Zavodu manje od dve nedelje. Dečaci su uzrasta od 11 do 17 godina i dolaze iz Avganistana, Pakistana, Irana i Mijanmara.

Dečacima smo pružili informacije o proceduri, pravima, obavezama,mogućnosti da traže azil. Objasnili smo im ulogu staratelja, centraza socijalni rad, procedure koje će verovatno  započeti i proći ali i odgovarali na mnoga njihova pitanja i brige koje su podelili sa nama.

Sa dečacima smo organizovali radionicu upoznavanja na kojoj smo razgovarali o tome kako su voleli da provode slobodno vreme u svojim zemljama porekla i koje su hobije imali, kao i kako ispunjavaju slobodno vreme koje sada imaju. Primetili smo da sport predstavlja značajnu stvar za njih i da uživaju igrajući fudbal i odbojku u Nišu, ali i da im nedostaje kriket.

Takođe smo pričali o planovima i željama za budućnost – svima nedostaje škola i voleli bi da što pre nastave sa obrazovanjem kako bi mogli da pronađu dobar posao. Neki razmišljaju o Francuskoj i Nemačkoj, a pojedini vide i Srbiju kao zemlju svoje budućnosti. Posle uspostavljenih prvih kontakata, nastavljamo dalje sa našim aktivnostima, a psiholog koji je započeo komunikaciju i vodio inicijalne razgovore sa decom, će nastaviti da radi sa decom tokom njihovg boravka u Nišu i tamošnjem Zavodu za maloletnike bez pratnje,gradeći odnos poverenja i pružajući im podršku i osnaživanje. Pedagog tima je pored inicijalnih radionica upoznavanja, pripremio i plan za uključivanje ovih dečaka intenzivnije u interakciju sa lokalnom sredinom i svojim vršnjacima.

Nis 20180911 02 small blur

Djurovic: About 2,000 migrants outside of reception centers

BELGRADE, August 26 - Rados Djurovic from Asylum Protection Center spoke with RTS that this year marked the news that a significant number of migrants circumvent Serbia's reception centers and that there are currently about 2,000 of them outside of the centers. He points out that the migrants are definitely orientating themselves toward BiH and Croatia.

According to the data of the Commissariat for Refugees and Migration, around 3,200 migrants are temporarily living in our country, and Rados Djurovic states that at least 30 to 40 people enter the country daily and mainly entering from the direction of Macedonia and Bulgaria.

"Approximately 2,000 people are outside of the centers systems and this is new for this year, marking that this year refugees are not going as they did before to reception centers, but rather that a significant number of them are bypassing them, with the intention of reaching Western Europe" , Djurovic pointed out on RTS Dnevnik.

He emphasized that the migration orientation is definitely towards BiH and Croatia.

"People gravitate towards these parts of our country, so reception centers in this part of Serbia are full - more than 900 people are in the center in Obrenovac, as well as in the center of Banja Koviljaca and the center in Adasevci where a large number of migrants are located," says Djurovic.

"These are all centers filled with people who, due to these trends, try to get to Western Europe most often through BiH and Croatia," added Djurovic.

In asking if the new Balkan route is through BiH, Djurovic explains that Bosnia was opened as a route only because of the extremely difficult treatment of migrants on the Serbian-Hungarian border.

"You have the latest knowledge from the field that people are denied food in the centers in Hungary and that they are being pushed back to Serbia illegally and that it is a practice that unfortunately also exists with Croatia. Faced with the lack of alternative, people, they have chosen BiH through help of smugglers massive go there, "Djurovic pointed out.

"This is just a current situation, but it points to Serbia's position on this route, which is the mainland route, the main route from Turkey, and Serbia is one of the stations, simply an inevitable station on the way of migrants, and most of them pass through Serbia for now they mostly manage to pass, "explained Djurovic.

He thinks that solidarity in Europe still does not exist, but it is also clear that just all countries look at the problem of migrants exterminating and solving it beyond the EU's borders.

"In this respect, we expect that in September concrete plans for resolving issues outside the EU will come out," Djurovic added.

When it comes to the EU, he stressed that there are individual countries that are trying to close the borders for refugees - Italy, Hungary, Poland, Austria ...

"This points to major problems within the EU, but also on a new tendency that general understanding prevails that the problem should be resolved outside the territory of the EU, and then it has a lot of influence in the Balkans," Djurovic said.

He pointed out that migration is a persuasive process and that statistical data proves that there are a large number of people on the move.

"Migration will not bypass us precisely because we as Serbia are on a route that is landed to the EU and as the last station on this road we can not expect the problem to be solved," concluded Đurović.

Migrants Kicked Out of Adasevci, With The Help of APC Returned To Camp

During our regular visit to the Reception Center this morning in Adasevci, our team found an upset group of migrants in front of the camp from Iran, among whom there was one woman and one unaccompanied minor. They proceeded to tell us that nine of them were kicked out of the camp last night. Sitting on blankets they laid on the path in front of the camp, having nowhere else to go. They told us that they had been thrown out because of a fight that happened the night before between groups from Afghanistan and Iran. After which, they say the manager of the reception center had thrown them out.

adasevci-2 resize

Our team collected information about the event and provided the first psychological help to these individuals, consoling them and informing the Center for Social Welfare in Sid that amongst those without accommodation was an unaccompanied minor boy.

Particularly distraught was a woman who had spent the night in the parking lot between the highway and the forest, alongside her husband, who said that he had been battling with depressing in Iran as well.

The police from Sid soon came, among whom was also the inspector for foreigners.

Our team insisted that the migrants receive accommodation because they are exposed to security, health and humanitarian risks in such a situation, particularly the vulnerable cases of women, unaccompanied minors and those with mental and emotional distress. At the same time, reception centers such as the one in Adasevci, are intended for the reception of migrants for who it is not necessary to seek asylum in Serbia.

What was especially worrying for our team was that the migrants from camp were selected by the staff of the Commissariat for Refugees. The camp manager also claimed that these people did not want to enter the camp. We asked the migrants, who collectively answered the opposite that they wanted to receive accommodation in the camp.

The police took statements about the event, proceeding to teach the migrants about respecting camp rules and living in shared collective accommodation. Then, the police representatives spoke with the camp management and all migrants were further admitted into the accommodation.


The refugees had been very grateful to our team for our intervention and help in a crisis situation. A number of refugees gathered around the group that had been kicked out to show solidarity with them and help them.

Religion and Migration Should Not Be Linked

Rados Djurovic from the Asylum Protection Center tells RTS that the warnings on the so-called "mosque route" are probably intended for political needs in countries where there is fear of Muslims.

Neighboring countries, primarily Bosnia and Herzegovina, have been very worried over recent weeks because of the increased number of migrants, and Djurovic says BiH is the last option for migrants due to the closed Hungarian border and poor treatment at the Croatian border.

However, it is difficult to pass through BiH, and this route has not taken on a larger scale, Djurovic said in a guest interview with RTS Dnevnik.

There is no migrant route that avoids Serbia, Djurovic points out, adding that the most important is the one that goes through Turkey, Greece, Bulgaria, Macedonia, Serbia, Bosnia and Herzegovina, Croatia and further to Italy and Slovenia.

A less significant route is, as he says, is through Hungary, as well as a branch that leads to Macedonia, Albania and Montenegro in BiH.

Commenting on the Austrian authorities' warning of the so-called "mosque route", in terms of the help that migrants receive on their way, Djurovic says that religion and migration should not be linked and that this is unfounded.

This is probably intended for political needs in countries where there is fear of the Muslims, believes Djurovic.

Djurovic says that the Balkans is probably a buffer zone if migrants do not stop on Greek islands, but says there is now no reason to worry that the migrant crisis of 2015 could be repeated.

Interactive workshop and grafitti drawing at Ciglana Club

Asylum Protection Center (APC / CZA) organized a creative interactive workshop for graffiti drawing on June 17, 2018 at the Ciglana Club in Belgrade. The workshop was realized within the project LOVE (Law, Order, Value) - for migrants / asylum seekers / asylum seekers, in exercising their rights without discrimination, financed by the European Union.

Boys from Afghanistan and Iran, who live in Serbia without their parents, together with youth from the local community, the APC / CZA team, volunteers and APC / CZA students, all participated in the workshop. The special guest of the workshop was graffiti artist Bogdan Đokić and Nejib, asylum seeker - and academic painter to whom APC is assisting in the asylum procedure.

Festival Dev9t 20180617 03 small

The graffiti drawing was preceded by a workshop with migrant and local children, moderated by a pedagogue and social worker from the APC team who deal with the interaction and integration of asylum seekers and refugees in Serbia. At the same workshop, the participants not only discussed what makes them happy, what challenges they encounter while traveling and staying in Serbia, but also how to express themselves and communicate with people from the local community and with their peers in the local environment in which they live.

The graffiti artist then presented them with the basics of drawing a mural, and then assisted each participant of the workshop to express himself, either together or with others through the art, and to present their work. For asylum and local children, this was a completely new experience that all young people of their age often dream about, and they were able to creatively communicate, negotiate, exchange ideas and overcome possible unknowns and preconceptions through creative work. Everyone was very excited and proud of their ability to leave some visible trace on the walls of the factory that can last and leave an impression while sending a message to all the others who will see it in the future.

Festival Devet 20180617 01 small

APC/CZA konkurs za projektnog menadžera


Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC-CZA) je u potrazi za profesionalcima koji bi se priključili postojećem timu na poziciji projektnog menadžera.

Ukoliko ste:
- Vredni, umete da se organizujete, imate inicijativu, entuzijasti i željni da menjate stvarnost, a voljni da se stručno usavršavate,
- Imate odlično znanje engleskog jezika i prethodno projektno i menadžersko iskustvo u zemlji ili u inostranstvu,
- Poznajete i imate iskustva u asistiranju i/ili upravljanju različitim projektima,
- Poznajete rad na računaru i na društvenim mrežama (MS Office korisnički nivo i rad na društvenim mrežama),
i zainteresovani da nam se priključite, molimo Vas da pošaljete Vaš CV i kratko motivaciono pismo na engleskom jeziku na: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it., sa naslovom: „Konkurs za projektnog menadžera" do 17. septembra 2018. godine.


Kvalifikacije poželjnog kandidata:
- Visoka stručna sprema u oblasti društvenih i organizacionih nauka
- Minimum 3 godine radnog iskustva u upravljanju projektima
- Razvijene veštine pisanja projektnih predloga i izveštaja na engleskom jeziku
- Razvijene upravljačke i organizacione veštine
- Jezička pismenost na srpskom jeziku i engleskom jeziku
- Poželjne komunikacione veštine i poznavanje rada na društvenim mrežama

Opis radnog mesta:
- Upravljanje tekućim projektima, aktivnostima i timovima organizacije
- Praćenje i implementacija aktivnosti u cilju postizanja ciljeva i rezultata organizacije
- Komunikacija i izveštavanje o projektnim aktivnostima, donatorima ali i drugim akterima u različitim formama
- Podrška u obavljanju poslova organizacione prirode (organizacija događaja, konferencija, akcija, itd.)
- Komunikacija sa partnerima organizacije, medijima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu
- Priprema novih predloga projekata i inicijalni angažman na pribavljanju novih donacija i sredstava finansiranja

Više informacija o našoj organizaciji možete naći na:
Web: www.apc-cza.org; www.azilsrbija.rs;
Facebook: www.facebook.com/AzilUSrbiji
Twitter: twitter.com/APC_CZA

Djurovic: Use of Force against Refugees in Croatia Will Not Solve the Problem of Migration

Director of the Asylum Protection Center Rados Djurovic assessed today, as the Croatian police wounded two young migrants with firearms, that the use of force against this population is not legally permissible and that there are other ways to prevent illegal migration and activities of human smugglers.

"Children cannot be the victims of attempts to reduce the smuggling of migrants, and this violence can only push these people away from the police in the embrace of smugglers. After all, the use of force against children and migrants is not allowed and lawful and very problematic, especially as it is people who have escaped persecution in their countries. Refugees are not smugglers, they are their victims, "Djurovic told BETA.

Two children were wounded last night when the Croatian police fired on a van carrying illegal immigrants on the Lower Serbs who entered Croatia from BiH. Children who had gunfire infections were transferred to the Zadar hospital and were not in a life-threatening condition. It's supposed to be 12-year-olds.

Djurovic said that the use of firearms is not the only way to stop the vehicle and arrest a smuggler, but also that there is no talk about the fact that in a country of the European Union the right to life is inviolable.

"We had a case earlier in which a six-year-old girl, Medina, died when a Croatian police force forced her and her family into Serbia on the border, and the young girl was hit by a train on the tracks," Djurovic said.

He added that migrants are mostly desperate people who are far from their homes and that there is no doubt that they will continue to try to get to Western Europe, which is why it is realistic to expect that they will be even more focused on the smugglers if they think that the police enemy.

According to him, in the last three months, it is noticeable that the behavior of the Croatian police at the border is much sharper than before.

"We have information from refugees that the Croatian police use physical force and dogs to beat people and detain them for more than ten hours without water. The treatment of refugees on the Croatian-Serbian border has been violated, but everyone should understand that the use of force cannot stop the smuggling "said Djurovic.

Podrška maloletnicima bez pratnje u Centru za azil u Krnjači

Socijalni radnici i prevodioci Centra  za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su razgovarali sa maloletnicima bez pratnje prilikom redovne posete Centru za azil u Krnjači. Neki od njih su već sedam dana u kampu, ali još uvek nemaju staratelja. Tokom naše posete, u Centar za azil je stigla još jedna grupa maloletnika koja je čekala da budu smešteni. Svima smo objasnili gde se nalaze, u kakvom su položaju, azilnu proceduru i zašto je važno da im što pre bude dodeljen staratelj. Potom smo obavestili nadležni Centar za socijalni rad i pokrenuli proceduru za postavljanje staratelja. Deca su pokazala zadovoljstvo i osmehe kada smo im preneli informacije da će njihov staratelj doći do kampa i da će imati nekoga ko može da brine o njima, da ih razume i da im pomogne. Na žalost ovakve situacije postaju veoma česte, kada u centrima za prihvat izbeglica i azilanata spore reakcije socijalnih radnika iz nadležnih centara za socijalni rad uslovljavaju položaj i ostvarivanje prava maloletnika, te dovode u pitanje ostvarivanje prava na smeštaj, fer postupak, ali i zaštitu od nasilja od krijumčara koji su prisutni i u velikim prihvatnim kampovima poput Krnjače i Obrenovca. Kao dete ne možeš biti siguran ni u jednom od kolektivnim kampova u koje se zajedno smeštaju odrasli i deca u Srbiji.

20180808 Krnjaca 01 small crop

Oglas za pravnika


Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila objavljuje oglas za posao na poziciji pravnik. Pozivaju se pravnici aktivisti da nam se jave na adresu This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. ukoliko žele da se priključe našem pravnom timu na poslovima zastupanja tražilaca azila i izbeglica u Republici Srbiji.

Konkurs je otvoren do kraja jula 2018. godine.

Opis poslova:
1. zastupanje u postupku azila i drugim sudskim i upravnim postupcima
2. pružanje pravnih saveta i informisanje tražilaca azila o pravima i obavezama, u kancelariji i van kancelarije
3. monitoring sistema azila i postupanja svih aktera u praksi, na granicama i na teritoriji Srbije
4. prateći administrativni poslovi i drugi poslovi po nalogu rukovodioca

*Napomena - poslovi se obavljaju pretežno u Beogradu, a po potrebi u centrima za smeštaj tražilaca azila i drugim lokacijama širom Srbije

Uslovi konkursa:
1. završen pravni fakultet
2. radno iskustvo u struci, minimum 3 godine
3. odlično znanje engleskog jezika
4. aktivni vozač, B kategorija

Dokumentacija koju je potrebno dostaviti, sa naznakom "za konkurs":
1. CV
2. motivaciono pismo

Očekujemo Vas!

Djurović (APC): Srbija definitivno postaje tampon zona za migrante ako i BiH zatvori granicu

Izvor: Beta

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović ocenio je danas da najave zatvaranja zapadnih granica za dalji priliv migranata ukazuju da će Srbija definitivno postati tampon zona za migrante i poslednja granica za sve izbeglice koji idu iz pravca Turske ka Evropskoj uniji.

"Ukoliko i Bosna i Hercegovina masovnije krene da vraća ljude, kao što je najavljeno, imaćemo isti scenario kakav danas imamo na hrvatskoj, madjarskoj i rumunskoj granici. Ljude koje svakodnevno ilegalno vraćaju kod nas. Sve to ukazuje da smo mi tampon zona migracije, kao poslednja granica iz pravca Turske u EU. I da ćemo, kao takvi, ostati i u budućnosti", rekao je Djurović.

radisa beta

U izjavi agenciji Beta, Djurović je ukazao da je ulaz migranata sa južnih granica kontinuiran a da su mogućnosti Srbije da zaustavi migraciju iz pravca južnih suseda potpuno ograničene.

On je ocenio da je nerealno očekivati da će južni susedi Srbije intenzivnije saradjivati i koordinirati rad sa Srbijom u pogledu upravljanja migracijama koje prolaze kroz te zemlje iz Grčke i Turske jer oni žele da se oslobode tereta migracije i ljudi koji bi, inače, bili zaglavljeni kod njih. To se često čuje i od migranata i izbeglica na terenu. Još je više zabrinjavajuće što mnogi migranti i izbeglice svedoče o problemima nefukncionalnih tema zaštite u istim zemljama i nemogućnosti da pristupe azilnom postupku i da se o njihovim zahtevima odlučuje u suštini i na fer način. Mnogi svedoče odsustvo prevodilaca, nasilje, nemogućnost da zatraže azil, diskriminaciju i loše uslove prihvata, a posebno su osetljivi maloletnicima bez pratnje roditelja.

"Samo u periodu od 10. do 23. maja u Grčku je stiglo novih 1.135 migranata, dok je od početka godine samo u Grčku stiglo više od 10.000 ljudi", rekao je Djurović. On očekuje da će se priliv ljudi u Srbiju takodje nastaviti, u tom smislu, kao u zemlju koja je poslednja evropska zemlja pre šengenskog prostora i na ulazu u EU, do koje novopristigli ljudi u Grčkoj dolaze preko Bugarske i Makedonije.

Adaptacijska radionica i glad za informacijama - Bujanovac

Mobilni tim je zajedno sa timom APC/CZA južne kancelarije posetio Prihvatni centar u Bujanovcu 03. maja. Sa grupom dece smeštene u kampu je u okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, realizovana je adaptacijska radionica gde su kroz raličite igre i kreativne price govorili o svojim iskustvima u Srbiji. Deca sa kojom je naš tim radio nedavno su stigla u kamp i još uvek istražuju sredinu. Deca se bore da sa svojim vršnjacima i profesionalcima koji pružaju deci podršku barem privremeno ne slušaju o brigama, stresu i zebnji njihovih roditelja. Cilj radionice bilo je uspostavljanje sigurne sredine za decu da govore o svojim iskustvima sa puta, da kroz pricu I jednostavne crteže, humor prevazidju trenutne teskoce - oskudnih I losih uslova, dosade, zabrinutosti roditelja. Deca su na kreativan nacin govorila o svojim osecanjima, svojim utiscima o Srbiji I snovima.

glad za info jovana

Od njihovih roditelja i drugih izbeglicama sa kojima je naš tim razgovarao čujemo price i strahove koji nisu ni malo optimistični. Napustili su svoje zemlje zbog političkog nasilja, verskog progona, izrazite potrebe za slobodnom. Razgovaramo sa doktorom koji je jedva uspeo da spase svog sina i sebe nakon što su mu licenca za rad i lične isprave proglašeni nevažećim.
Razgovaramo sa neustrašivim mladićem koji želi da pokrene azilnu proceduru u Srbiji i ovde ostane. To je naveo po dolasku u Beograd, ali su mu službenici koje nije umeo da predstavi rekli da ide u Bujanovac i da tamo čeka. Ima specifična, izrazito moderna razmišljanja o pravima žena, o verskim i političkim slobodama.

Olivera vest Bujanovac b

Navodi da je više puta spominjao i Beogradu i u samom kampu da želi da pokrene azilnu proceduru ali mu je uvek rečeno - to nije naš posao. Otišao je do policijske stanice u Bujanovcu gde su mu takođe rekli da to nije ni njihov posao.
Kod svih ovih ljudi primećujemo glad za informacijama, koncentrisano i pažljivo slušaju sve što im govorimo. Uveravamo ih da ćemo im pomoći da pokrenu azilnu proceduru. Značajan broj naših sagovornika je poreklom iz Irana, svi demonstriraju izrazitu volju da ostvare svoja prava i da se bore za bolji život svojih porodica.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

APC/CZA u sedištu UN na panelu o globalnom dogovoru o migraciji među članicama UN-a

NJUJORK, 20 maja – Predstavnici APC/CZA učestvovali su na panelu koji je u održan Ujedninjenim nacijama u Njujorku, 14.maja ove godine  povodom početaka četvrte runde intervladinih pregovora o globalnom dogovoru o migraciji među članicama UN-a, a koji je u sedištu UN-a na Istriveru trajao četiri dana.

Četvrta runda pregovora među državama članicama UN-a o nacrtu Globalnog dogovora o sigurnoj, uređenoj i regularnoj migraciji, pratili su i drugi paneli usmereni na sva bitnija pitanja koja su se javljala tokom pregovora, poput pitanja međunarodne saradnje, izgradnja kapaciteta, sigurnih puteva za regularnu migraciju, pitanje fundamentalnih ljudskih prava, integracije.

Naša organizacija je dobila značajan prostor da u forumu UN-a u kontekstu pokrenutih pitanja iznese sopstvena iskustva, percepcije, analize, stavove, objašnjenja i ponudi konrketne predloge rešavanja pojedinih problema i principa u radu sa migrantima, traziocima azila, izbeglicama na terenu i u lokalnom i regionalnom specifičnom kontekstu.


Zajedno sa predstavnicima organizacija iz Latinske Amerike-Gvatemale i Kolumbije, APC/CZA je izneo sopstvena iskustva, poglede, primere dobrih praksi koje je stekao u svom radu u Srbiji na pružanju pravne, psihološke, soijalne, integracijske pomoći izbeglicama, migrantima, tražiocima azila i svima drugima koji su izbegli iz svojih zemalja porekla i došli do Srbije, poslednjoj stanici pre ulaska u zemlje EU i šengenski prostor.

Naš predstavnik je učesnike ovog panela upoznao sa procesima migracije kroz balkansko poluostrvo sa posebnim osvrtom na azil, položaj i zaštitu izbeglica i tražilaca azila, analizirao razloge zbog kojih mnogi ljudi oistaju zaglavljeni na Balkanu i Srbiji, kao i rizike kojima su ovi ljudi sve više izloženi.

Ukazali smo i na moguće trendove u budućnosti kada je reč o migraciji preko Balkana i Srbije, ali i na potrebnu hitne reakcije i izgradnje isistema koji bi omogućio jasnu, zakonitu, uređenu migraciju i boravak ljudi u Srbiji kao zemlji koja je predvorje EU, a koja se nalazi duboko u središtu Evrope.

Na primeru Srbije, predstavnici mnogih nevladinih organizacija i državni predstavnici koji su prisustvovali panelu su bili u mogućnosti da naprave paralele sa mnogim zemjama koje se nalaze na samom obodu uređenih prostora i zemalja destinacije, a koje će neminovno u budućnosti da preuzmu značajne pristike interkontinentalne migracije i sve probleme koje nju prate.

Upravo je narastući teret migracije na leđima tih tranzitnih zemljama koje moraju pronaći odgovarajuće politike i rešenja kako bi uspele da prevaziđu nove okolnosti na najbolji i najodrživiji način, a izbegnu scenarije koje bi doprinele tenzijama, sukobima, rastu predrasuda i ksenofobiji, rastu zloupotreba ili nasljia, što nikako nije scenarijo koji ovim zemljama može da pomogne u suočavanju sa interkontinentalnim pokretima ljudi.

Inače, nacrt Globalnog dogovora o sigurnoj, uređenoj i regularnoj migraciji, rezultat je želje zemalja članica UN-a da ustanovi zajedničko razumevanje, zajedničku odgovornost i stav u pogledu fenomena savremene migracije i principa reagovanja na nju, a koji je prihvatljiv svim državama članicama UN-a, I da taj globalni dogovor bude osnov za sve buduće dokumente i dogovore koje bi države članice usvajale pod okriljem UN-a, na način kako je to Univerzalna Deklaracija UN-a o ljudskim pravima iz 1948. poslužila kao osnov za usvajanje drugih deklaracija i konvencija o ljudskim pravima u okviru UN-a do danas.

Članice UN-a, su još u septembru prošle godine, svesne srazmera globalnog procesa migriranja (legalna, iregularna, radna, ekonomska i drugim razlozima izazvana migracija) u savremenom sve tešnje povezanom svetu, usvojile Njujorškiu deklaraciju o migraciji promovišući spasavanje ljudskih života, zaštitu prava i podelu odgovornosti na globalnom planu kada je reč o migrantima i predlažile konretan plan kako da države započnu pregovore, formiraju konrketna upustva i podele teret globalne migracije sa ciljem da se do kraja 2018. godine dođe do zajedničkog UN Globalnog dogovora o migraciji.

APC/CZA mobilna aplikacija “Asylum in Serbia”

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, je  bio jedna od prvih organizacija u Evropi koja je napravila i razvila mobilnu aplikaciju "Asylum in Serbia" koja omogućava osobama koja traže azil u Srbiji i migrantima koji su u opasnosti da se informišu o sistemu, pravima, obavezama, procedurama, ali i da prijave zloupotrebe, krijumčarenje i nasilje. Aplikacija omogućava osobi da anonimno prijavi fizičko nasilje, seksualno uznemiravanje, prevare, iznude novca ili druge vrste zloupotreba bilo da dolaze od građana, drugih migranata ili organa vlasti, kao i mogućnost da se prilože slike/video snimci kao dokazi.

aplikacija 1

Osobama koje prijave zloupotrebu na raspolaganju su naši naši pravnici i advokati, psiholozi, pedagozi, politikolozi, socijalni radnici i prevodioci koji imaju višegodišnje iskustvo u radu sa tražiocima azila, izbeglim, raseljenim licima i svim drugim licima koja su u nevolji migrirala.

Pored mogućnosti da se prijave zloupotrebe, aplikacija nudi sve relevantne informacije potrebne licima koja traže azil od njihovog ulaska u Srbiju. Poput adrese prihvatnih/azilnih centara, vrste prevoza. Tu su takođe i procedure prihvata, azila, njihova prava, i drugo.

Aplikacija je dostupna na engleskom, srpskom, arapskom i persijskom jeziku, i može da se preuzme sa Google Play-a za sada samo za Android i Windows telephone - https://play.google.com/store/apps/details?id=com.dvuckovic.asylumseeker

Službenici APC/CZA redovno pokazuju i dele aplikaciju migrantima, azilantima i izbeglicama šitom zemlje od centara za prihvat,  centara za azil, preko terena i  alternativnih smeštaja u kojima se nalaze naši korisnici pa sve do naših regionalnih i drugih kancelarija gde izbeglice očekuju naši pravnici, psiholozi, socijalni radnici, volonteri, prevodioci i kulturni medijatori.

Dramatično se povećava broj migranata koji stižu u Grčku

Izvor: Beta

ATINA,7.maj – Broj migranata koji stižu u Grčku iz Turske, morskim i kopnenim putem sve je veći, upozoravaju grčke vlasti, a prenose tamošnji mediji. Samo u nedelju ujutro na ostrva Lezbos i Sios stiglo je 350 izbeglica koji su do ostvra stigli u pet čamaca.

Od 1.maja ukupno 831 migranata stiglo je na ostrva istočnog Egeja i tako opteretilo onako prepune prihvatne centre za prijem.

migranti grcka

Od tih 831 migranata, 554 je stiglo do Lesbosa, 218 Hiosa i 50 Samosa. Prema izjavama predstavnika lokalnih vlasti ostrva u poslednjih nekoliko dana povećan je broj brodova koji prevoze izbeglice i migrante, oko 30 do 35 čamaca svakodnevno dođu na ostrva, što se nije dogodilo dugo vremena.

Broj izbeglica i migranata u kampu Moria na Lesbosu utrostručio se u poslednjih nekoliko dana, a preopterećeni su i svi ostali centri u kojima je prošle godine u ovo vreme bilo je 2400 ljudi, a sada je taj broj dostigao cifru od 6280, što premašuje postojeće kapacitete.

Predstavnici lokalnih vlasti su ubeđeni da su se situacije pogoršale posle samita EU-Turska u Varni, koja se održala 26. marta. Oni se plaše da ukoliko izbeglička kriza ne bude sprečena, u leto će biti ozbiljnih problema.

Fronteks, agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu spremna je da pomogne Grčkoj u suzbijanju nedavnog povećanja broja dolazaka migranata i izbeglica kopnom i morem, izjavila je pre nekoliko dana portparolka Evropske komisije Nataša Bertoud.
Ona je potvrdila izveštaje o značajnom povećanju broja pristiglih na ostrvima istočnog Egeja, ali i onih koji stižu preko severoistočne granice Grčke sa Turskom koritom reke Evros .


Radoš Djurović: Potrebno sistemsko rešenje za vakcinaciju dece izbeglica dok su u Srbiji

Izvor: Beta

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović ocenio je danas da je dobro što je u Srbiji počela vakcinacija dece migranata protiv malih boginja, ali i dodao da je to trebalo uraditi i ranije kako bi se obezbedilo da i izbeglička i deca iz Srbije budu zaštićena. "Postoji problem nesistematskog pristupa kada je reč o vakcinaciji. Izbeglička deca koja se rode ovde se propisno vakcinišu, medjutim problem je sa drugom izbegličkom decom. Niko od dece bilo kog uzrasta ko dodje u našu zemlju ne dobija vakcinu. Nažalost, reč je o tome da neki od roditelje te dece i ne znaju da li je to potrebno, pa se tako i ne obraćaju za tu vrstu pomoći", rekao je Djurović agenciji Beta.


Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio je prošle nedelje da je vakcinacija dece migranata protiv malih boginja počela prihvatilištu u Krnjači i da je planirano da do 31. maja imunizacijom bude obuhvaćeno 1.592 dece uzrasta do 18 godina.

Vakcine je obezbedila organizacija "Lekari bez granica".

Djurović je dodao da postoji problem revakcinacije dece i da je postojao jedan slučaj roditelja koji je čak imao i karton sa prethodnim vakcinacijama koje je njegovo dete prošlo u zemlji porekla, ali koji je uspeo da obavi revakcinaciju svog deteta tek nakon intervencije Centra.

On je rekao da je veoma važno da se napravi neki sistem kontrole dece i njihovog vakcinisanja, kako zbog njihovog zdravlja tako i zbog zdravlja okoline u kojoj borave.

Prema njegovoj proceni, bilo bi veoma važno da svako izbegličko dete koje je prijavljeno ima zdravstveni karton u koji su uneta sva znanja o vakcinama koje je primilo, bez obzira koliko će se to dete i njegova porodica zadržati u Srbiji.

"Sistem mora da se fokusira na prevenciju širenja različitih bolesti koje se mogu suzbiti vakcinisanjem, koja su čak i obavezna kod nas. Migrantska i izbeglička deca ne smeju u tom smislu biti diskriminisana jer su naši propisi jasni po tom pitanju i odnose se i na tu kategoriju dece. Država mora za tu, kao i za našu decu da obezbedi sve redovne vakcinacije i ne sme da se oslanja na jednokratke donacije već da traži sredstva kako bi se obezbedilo da i izbeglička i naša deca budu zaštićena kroz redovne vakcinacije i revakcinacije", ocenio je Djurović.

Projekat "LOVE Pravo, Red, Vrednosti za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije" finansira Evropska unija, a sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA i partneri - BETA novinska agencija i Centra za istraživanje javnih politika. Sadržaj i statovi izneti na ovoj web stranici ni pod kojim okolnostima ne izražavaju stavove Evropske unije

Pružanje informacija i monitoring duž Hrvatske granice

APC/CZA mobilni timovi redovno prate situaciju na granici sa Hrvatskom, a u okviru projekta praćenja situacije na granicama i negativnih praksi prema migrantima i izbeglicama koje finansira OSIFE. Jedna od redovnih poseta je bila i poseta APC/CZA socijalnih radnika i pedagoga, koji su zajedno sa prevodiocima, kulturnim medijatorima i praktikantima posetili napuštene fabrike u i oko Šida i duž granice sa Hrvatskom 18. i 20. aprila 2018. godine.

Neka od zapazanja naših službenika svedoče o sledećem: Samo dva dana, a jedva da srećemo ista lica. Nailazimo na mladiće i dečake koji očajnički pokušavaju da odu u Hrvatsku tokom noći i odatle nastave u druge evropske zemlje u kojima se nadaju da ih čeka bolja budućnost.

jpvana fabvrika

Neuspešni su, samo u najboljem slučaju bivaju uhvaćeni u kamionu i samo vraćeni u Srbiju, a gotovo uvek uz slomljene mobilne telefone, pocepane papire, udarce pendrecima po nogama i uz uvrede. Nekoliko dana se odmaraju a onda pokušavaju ponovo. Srećemo tinejdžere koji su kao svoju sudbinu prihvatili ovu stalnu borbu ka boljem, i svo nasilje i uvrede kao neminovnost. U malim rančevima, po džepovima drže kontakte ljudi koji im pomažu, porodice, priznanice podignutog novca preko Western Uniona.

Žele da se naspavaju, da budu u miru u nekom od obližnjih kampova ali tamo im govore da nemaju papir za taj kamp. Pokušavamo da intervenišemo i tražimo da se maloletni bez pratnje roditelja obavezno odmah prime u najbliže kampove. Pružamo im informacije o pravima u Srbiji, o njihovom položaju, informišemo ih o opasnostima koje im prete od krijumčara i trgovaca ljudima, pokazujemo im mobilnu aplikaciju preko koje mogu da prijave zloupotrebe i dobiju sve potrebne informacije.

Komentarišemo situaciju u Evropi, tekstove u medijima i informacije koje kruže među njima, dajemo im primere i ljudske priče drugih migranata. Iako su im mnoge priče poznate, mnogi se nadaju se da će baš oni uspeti u sledećem pokušaju. Međutim, položaj ovih ljudi je težak, a oni su sve ranjiviji jer su potpuno nevidljivi za institucije i sistem. Izloženi nasilju, svesni da ih institucije ne žele i da ih posmatraju kao manje vredne ljude koji žele samo da nastave dalje, oni prihvataju svoj položaj i sve više ulogu žrtve dok gube psihofizičku snagu i volju da se sa svim pretnjama i opasnostima izbore.

Ipak, naše posete i pomoć cene, a najviše cene toplinu, to što ih poštujemo i prihvatamo kao ljudska bića, što mogu da dobiju potrebnu i provrenu informaciju o svom položaju, o pravima, obavezama i onima koji im mogu pomoći, što mogu da porazgovaraju, podele svoje probleme i teškoće u nadi da mogu da traže pomoć i da se izbore sa dnevnim izazovima i opasnostima koje ih vrebaju i sopstvenim traumama i strahovima koji ih progone na putu.

Redovni monitoring timova APC/CZA u Somboru, Horgošu i na drugim otvorenim lokacijama

U okviru projekta Monitoring and improving asylum and migrant practices in the border areas in Serbia, a koji je finansijski podržao OSIFE, APC/CZA tim pravnika i psihosocijalnih radnika pruža pravna i psihološka savetovanja i asistencije tokom redovnih poseta u pograničnim delovima Srbije, i prati u kojoj meri se poštuju prava migranata i izbeglih lica, kao i njihovo sveukupno psihofizičko stanje u samom graničnom pojasu.

marina vest fosi

U drugoj nedelji aprila APC/CZA tim obišao je Tranzitni centar Sombor, kao i otvorenu lokaciju-Šikaru, gde je informisao i pravno savetovao lica iz Iraka, Avganistana, Pakistana koja su trenutno boravila na toj lokaciji. Tim je posetio i lokacije u Horgošu, Šidu, Tavankutu, Kikidni i na drugim lokacijama, gde je primećen dolazak novih lica svake nedelje. Svedočenja migranta i izbeglica oko zloupotreba, nasilja, kažnjavanja su svakodnevna, pogotovo kada je reč o ponašanju mađarske policije i graničnih službi, koje kao i hrvatske granične službe svakodnevno sprečavaju ljude da zatraže azil i ljude ilegalno guraju nazad u Srbiju preko granica mimo sporazuma o readimisiji i zvaničnih graničnih prelaza.  Ono što ostaje i dalje redovna pojava jeste da se u Srbiju guraju ilegalno ljudi koji nikada nisu boravili ranije u Srbiji niti su do istih naših severnih suseda došli preko Srbije., već su se u Hrvatskoj i Mađarskoj našli na neki drugi način, bilo da su deportovani iz drugih evropskih zemalja bilo da su ušli ilegalno iz pravca Bosne u Hrvatsku ili preko Rumunije u Mađarsku. 

Pravno savetovanje i zastupanje u azilnom postupku u svim centrima - poseta Bogovađi

Pravnici APC/CZA au prisustvovali 19. aprila 2018. godine u Centru za azilante u Bogovađi saslušanjima tražilaca azila koje „Centar za zaštitu i pomoć tražilaca azila" zastupa u azilnom postupku pred nadležnim organima u Republici Srbiji.

Od kraja februara 2018 godine, Kancelarija za azil je  povećala broj saslušanja i intervjua tražilaca azila nego ranije,  kao i broj poseta mestima gde se  tražioci azila i izbeglice nalaze i gde borave širom zemlje. U tom smislu, pravni sektor APC/CZA pravno pokriva i zastupa tražioce azila i izbegle u istim postupcima širom zemlje, a Bogovadja je samo jedan u nizu centara za prihvat u kojima redovno rade pravnici, psiholozi, pedagozi i socijalni radnici APC/CZA.


Saslušanje tražilaca azila deo je redovne procedure azilnog postupka u kome ovlašćeno službeno lice utvrđuje podatke o identitetu tražilaca azila, osnov zahteva za odobravanje azila kao i o kretanju tražilaca azila nakon napuštanja zemlje porekla.

Pravnii timovi APC/CZA posebno su posvećeni pripremi tražilaca azila za saslušanje, odnosno akcenat je na tome da se tražioci azila upoznaju sa azilnim postupkom u Republici Srbiji, kao i sa obavezama i pravima koje oni imaju u ovim postupcima. Punomoćnici tražilaca azila, pravnici APA/CZA, staraju se o tome da se saslušanje odvija u skladu sa propisanom procedurom, kao i da tražioci azila zbog nepoznavanja procedure ili jezika na kome se postupak vodi ne izgube neko od zakonom garantovanih prava.

Integracijska radionica za mlade - Azilanti - Beograđani - Belgijanci, stranci smo jedni drugima?

IMG 20180330 160838

APC/CZA tim je organizovao integracijsku radionicu u Beogradu, u ulici Gavrila Principa br. 13, kojoj su prisustvovali učenici srednje škole iz Belgije i naše klijentkinje iz Centra za azil Krnjača  kao i lokalni đaci iz Beograda. Mladi učesnici su postavljali pitanja jedni drugima u vezi sa okruženjem iz koga dolaze i na taj način su započeli upoznavanje i interakciju. Mladi iz Belgije su podelili svoja iskustva koja imaju u vezi sa integracijom vršnjaka azilanata u Belgiji, dok su naši đaci govorili o strepnjama, strahovima, očekivanjima koje imaju u vezi sa integracijom azilanata i izbeglica u Srbiji. I jedni i drugi su bili posebno fascinirani time što su devojke iz Avganistana motivisane da uče u Srbiji i da budu uključene u razne interaktivne i integracijske aktivnosti. Svesni da su u stvari predrasude oblikovale i njihova  razmišljanja i pretpostavke o integraciji, lokalni mladi su izvukli nove  zaključke o različitosti, nepotpunim iinformacijama i predrasudama koje su redovni prateći segment naše svakodnevice u svetu punom različitih neproverenih informacija, neproverenja, strahova i manipulacija, posebno u kontekstu izbeglica i migranata. Sa druge strane same azilantkinje su bile u mogućnosti da iznesu sopstvena očekivanja, svoje shvatanje trenutne situacije u kojoj se nalaze i izazova koje im predstoje u životu u Evropi, koji je u mnogo čemu drugačiji nego u zemljama iz kojih dolaze.  Sama radionica je devojkama omogućila da sagledaju i sopstvenu poziciju iz očiju lokalnih mladih ili čak drugih Evropljana, što im je pomoglo da prepoznaju mesta i prostore koji su plodno tle za nesporazume, nejasnoće, pogrešne percepcie o novopridošlim strancima i izbeglicama, a koje je moguće posebno razjasniti da bi se izbegle predrasude, nesporazumi, strahovi ili zablude u lokalnoj sredini od građana i lokalnih mladih vršnjaka.

ELCA – Trening za kulturne medijatore

U okviru projekta Impoving access to protection and assistance of migrants and asylum seekers in Serbia, koji je podržala Evangelical Lutheran Church in America (ELCA), APC/CZA tim održao je prvi modul treninga za kulturne medijatore, 12-14. aprila u Beogradu.
Učesnici treninga su tražioci azila koji borave više od godinu dana u Srbiji, kao i volonteri Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

marina b 1

Teme koje su učesnici tokom trodnevnog treninga obrađivali su upoznavanje sa lokalnim kontekstom, kulturom Balkana i Srbije, interkulturalnim učenjem, ulogom kulturnog medijatora. Učesnici su učili o konfliktima i različitim strategijama za rešavanje konflikata, stereotipima, predrasudama, diskriminaciji, kako bi postali što osetljiviji u komunikaciji sa licima drugačijeg kulturološkog i obrazovnog iskustva.

marina bb

Cilj treninga je obuka učesnika za ulogu kulturnog medijatora u okviru projekta, a koji će asistirati APC/CZA timu u sprovođenju i organizovanju projektnih aktivnosti na terenu, kao most boljeg razumevanja i saradnje između ljudi različitih kultura i porekla.

Naša organizacija ima razvijene kurikulume za program obuke i razvoja kulturnih medijatora, a APC/CZA svake godine proizvodi kulturne medijatore iz redova izbeglica, azilanata, naših volontera i studenata kako bi oni podržali interakciju i integraciju svojih sunarodnika u srpske lokalne sredine.

Psihološka podrška ženama izbeglicama

IMG 20170720 182128

Posebno osetljiva grupa izbeglica su žene. Izložene raznim problemima poput brige povodom nastavka puta, pritiska da očuvaju porodicu, čak i nasilja, sve više bivaju rastrzane i doživljavaju pad raspoloženja, bezvoljnost, nedostatak energije. Kažu "imam snage samo da ležim u krevetu, a onda me izjeda krivica jer ne mogu da budem tu za moje dete, i tako se vrtim u krug". One  ostaju u pozadini, nevidljive, niko ne obraća pažnju na njihove potrebe.

APC/CZA psiholozi ovim ženama pužaju pomoć i podršku širom zemlje preko mobilnih timova i lokalnih kancelarija, u mestima gde se nalaze centri za azil, prihvatni centri, alli i gde se izbeglice i migranti nalaze van centara, jer često prepoznaju signale koji ukazuju da je njihovo psihičko zdravlje narušeno, rade individualno ili u grupi na redukovanju depresivnih simptoma, prihvatanju trenutnog emocionalnog stanja i umanjivanju osećaja krivice kako bi dalje mogle da se aktiviraju i vraćaju zdravom svakodnevnom funkcionisanju. Kroz kontinuiran rad psiholozi osnažuju žene migrantkinje i izbeglice da prevaziđu postojeće probleme i izazove.

ELCA - Interakcijska/integracijska radionica u Bogovađi

APC/CZA integracijski tim je u okviru projekta koji podržava ELCA, 10. aprila održao interakcijsku/integracijsku radionicu  u Bogovađi sa našim korisnicima koji pohađaju školu „Đuro Salaj".
Cilj radionice je bio da učesnici prepoznaju značaj školovanja i da im se pruži podrška da nastave sa daljim školovanjem u Srbiji, uprkos barijerama sa kojima se susreću, kao što su npr. jezičke barijere i otežavajuće okolnosti u vezi sa životom u kampu i okolnostima koje prate takav život.

Ovakve radionice koje realizuje APC/CZA pomažu u shvatanju i prihvatanju kulturnih razlika, procesa integracije, mirnih reakcija na konfliktne situacije i integraciju, a kako bi se migranti/tražioci azila/izbeglice lakše suočili sa svojim strahovima od nove kulture.

Bogovadja marina bbb

Dobrodošli na čajanku!

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, kancelarija u subotici u saradnji sa Centrom lokalne demokratije je 5. aprila 2018. organizovao događaj pod nazivom "Čajanka", u Klein house social baru u Subotici, koji je okupio građane Subotice i izbeglice iz Avganistana i Irana radi upoznavanja i druženja, te predstavljanja ličnih životnih priča i doživljaja ljudi koji su se na svom životnom putu trenutno našli u Subotici.


Na Čajanci građani Subotice su imali priliku da uz prijatnu atmosferu druženja isprobaju neke od tradicionalnih čajeva i poslastica iz krajeva odakle dolaze izbeglice, i upoznaju se bliže sa kulturom ljudi koji borave u Prihvatnom centru u Subotici.
Link za vest - https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/potresne-ispovesti-i-izrazi-zahvalnosti-gradani-subotice-organizovali-cajanku/5f4dcw4

anj 2

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Pružanje socijalne i integracijske asistencije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA redovno pruža socijalnu i integracijsku asistenciju migrantima i tražiocima azila. Pored pružanja podrške u traženju posla u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, APC/CZA tim omogućuje migrantima i tražiocima azila da ostvare svoja prava na socijalnu pomoć i zdravstveno osiguranje, pruža integracijsku pomoć kod upisa dece u školu, pomoć pri traženju stana i drugo.

APC/CZA tim je posebno posvećen pružanju socijalne/integracijske podrške osetljivim licima, poput samohranim majkama i maloletnicima bez pratnje u ostvarivanju svojih prava kao i u interakciji sa građanima u lokalnim sredinama i prevazilaženju stigme.

fina Krnjaca


APC/CZA kancelarija u Gavrila Principa, Beograd

Svakodnevne posete izbelica našoj eksternoj kancelariji u ulici Gavrila Principa blizu mesta gde se izbeglice okupljaju oko železničke, autobuskih stanica i parkova, imaju različiti karakter u odnosu na probleme sa kojima se izbeglice susreću. Pored pravnog savetovanja naš tim pruža psihosocijalnu pomoć i podršku u integracijskom procesu osamostaljivanja izbeglih i raseljenih lica, psihološku i psihoterapijsku podršku svim licima koji se obrate za pomoć.

IMG 20171002 125108

Psihološka pomoć je veoma značajna sa obzirom da su osnovne ljudske potrebe izbeglih lica nezadovoljene, i samim tim lice je sprečeno da se razvija i raste kao ličnost. Savetovanje je najčešće usmereno na neki konkretan problem, u većoj meri je direktivno i fokusirano na to konkertno pitanje i na specifičnosti problema. Usmereno ka postizanju svesnosti, ka emocionalnom pražnjenju, pružanje podrške aktivnim slušanjem i na kraju davanjem informacija koje su veoma značajne za osobu kojoj su u ovom momentu potrebna usmerenja i sve dostupne informacije.

IMG 20171005 124432

Socijalne radnice u integracijskom programu promovišu celoživotno učenje kao razvojnu priliku za sve migrante, podstiču društveno uključivanje izbeglica u proces celoživotnog učenja, i razvijaju i sprovode programe obuke u skladu sa potrebama ciljnih grupa. U oblasti promocije medijacije, radionice su osmišljne da aktivno informišu i edukuju mlade u oblasti zdravlja, ljudskih prava, socijalizacije, i slično.

Adaptacijska radionica u OŠ “Ivan Milutinović”,Subotica

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, APC/CZA tim je u dogovoru sa Osnovnom školom "Ivan Milutinović" u Subotici organizovao adaptacijsku radionicu u kojoj su učestvovali učenici i deca izbeglice smeštena u obližnjem prihvatnom centru.
Tema radionice bili su praznici i značaj koji praznici imaju za porodice. Učesnici iz Subotice govorili su o katoličkom i pravoslavnom Uskrsu dok su deca iz Avganistana i Irana predstavila novogodišnje običaje. I jedna i druga deca navela su da se raduju poklonima i periodu u kojima preovladavaju mir, praštanje, radost i porodična toplina.

skola 1 blur

U nastavku dana je organizovan Uskršnji vašar u školi u kojem su deca izbeglice takođe učestvovala.
Deca izbeglice smeštena u Prihvatnom centru u Subotici nisu uključena u obrazovni sistem i, nažalost, njihovi dani u Srbiji prolaze u dosadi, čekanju i povremenim šetnjama do prodavnice ili naše kancelarije u centru grada. Jedno od dece koje je učestvovalo u radionici, tokom boravka u Srbiji dobilo je epilepsiju. Drugi dečak je ostao sa ocem u Srbiji dok je majka u drugoj zemlji.

skola2 blur

Teške su priče sve ove dece i upravo je zato izuzetno važno da dobiju priliku da budu u zdravoj, socijalno podsticajnoj sredini, da dobiju šansu da upoznaju vršnjake, da prebrode tugu, siromaštvo i monotoniju koje su sastavni deo boravka u kampu u Subotici. Upravo je ovo svrha adaptacijskih radionica koje APC/CZA realizuje u Subotici, Preševu i Šidu.

Adaptacijsku radionicu u OŠ Ivan Milutinović vodile su APC/CZA pedagoškinja i jedna od učiteljica škole, uz asistenciju studenata praktikanata i kolega iz lokalne kancelarije APC/CZA.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.


Maloletnici bez pratnje ranjivi u Obrenovcu

olivera vest obrenovac

APC/CZA tim je u sastavu socijalnog radnika, psihologa i prevodioca pružao informacije migrantima o legalnom boravku i procesu traženja azila u Srbiji. Budući da se u ovom tranzitnom centru u velikom broju nalaze maloletnici koji svakodnevno pokušavaju da pređu granicu,i koji su upovećanom riziku od maltretiranja i zloupotrebe, ukazano im je na APC aplikaciju i način na koji mogu da prijave zloupotrebu i nasilje preko iste.

Maloletnici bez pratnje, jos jedna ranjiva grupa, skloni tome da budu lakoverni, ali i nepoverljivi, impulsivni i osetljivi, traže poseban pristup u radu. Sa jedne strane preživeli su veoma teške stvari poput nasilja, gubitka bliskih ljudi, borbe za život, a sa druge idalje su deca, idalje ne mogu u potpunosti da razumeju posledice određenih odluka, i da razmišljaju unapred. Zato je jako važno uspostaviti čvrst odnos, poverenje, i kontinuitet u radu, kako bi im pružili emocionalnu podršku i uverili ih da nisu sami i da postoje ljudi kojima je stalo do njih i koji mogu da im pomognu, iako su puno puta bili iskorišćeni, prevareni i razočarani u ljude.

ELCA - integracijski događaj u Subotici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u saradnji sa Pantomim teatern-om iz Stokholma, a uz podršku Gradskog omladinskog centra, organizovao integracijski događaj 20. marta u prostoru GOC u Subotici.

APC/CZA uz podršku ELCA organizuje integracijske radionice i integracijske događaje  sirom zemlje u okviru kojih se lokalni građani tražioci azila i drugi migranti upoznaju, uspostavljaju kontakte i uče o drugim kulturama i stvaraju most komunikacije.

pantomima bolja blur 1

U formi pozorišne radionice deca poreklom iz Avganistana i Irana zajedno sa roditeljima, i učesnici trećeg razreda osnovne škole „Ivan Milutinović" u pratnji učiteljice i stručnih saradnika APC/CZA, imala su prilku da se predstave , upoznaju i druze  kroz vežbe pantomime i pozorišne improvizacije.

pantomima integracijski blur

I lokalna i deca koja borave u kampu bila su veoma uzbuđena nakon radionice, vežbajući neme pokrete, nestrpljivo iščekujući da ih predstave drugarima. Pantomim teatern već godinama radi sa decom širom Švedske koristeći neverbalne pozorišne tehnike. Kroz gostovanje i saradnju sa APC/CZA kancelarijama sirom Srbije, ova svedska organizacija nastoji i u buducnosti da deli i prenosi  znanja i iskustva u pogledu koriscenja pozorisnih tehnika u realizovanju interakcijskih i integracijskih dogadjaja u lokalnim sredinama.

Adaptacijske i druge multikulturne radionice u Preševu i na jugu Srbije

APC/CZA tim iz APC/CZA kancelarije u Preševu je zajedno sa svojim lokalnim volonterima i uz podršku Gimnazije "Skenderbeg" organizovao adaptacijsku radionicu u lokalnoj kancelariji APC/CZA u Preševu 15. marta. Ovakve radionice se realizuju redovno u lokalnoj sredini, a naši timovi se trude da slične radionice između mladih i izbeglica realizuju i u drugim gradovima na jugu Srbije, pre svega u Nišu, Dimitrovgradu i drugim mestima.

adapcijska radionica Preševo

Učesnici radionice su bili tražioci azila smešteni u obližnjem kampu koji dolaze iz Iraka, Pakistana i Kameruna, mladi iz Preševa i studenti. Tema radionice bila je sloboda, značenje koje ovaj pojam ima za nas i da li je kulturološki uslovljen. Učesnici su tokom centralne aktivnosti bili podeljeni u mešovite parove tako da se u većini slučajeva nisu mogli verbalno sporazumeti, i trebalo je da zajednički ilustruju slobodu. Učesnici su bili veoma radoznali prema drugima, za mnoge od njih ovo je bio prvi put da razgovaraju sa lokalcima, dok volonteri, iako veoma mladi, već više godina nastoje da pomognu izbeglicama. Većina učesnika je slobodu predstavila kroz simbole poput belog goluba, zagrljaja, prihvatanja, domovine koja bi bila oslobođena.


Poseta APC/CZA tima centru u Obrenovcu

APC/CZA timovi redovno posećuju Prihvatni centar u Obrenovcu. Tokom jedne od poseta naseg socijalnog radnika, pravnika i prevodioca, 14. marta. 2018. godine, zatekli smo migrante smeštene u istom centru da tvrde da su bez policijskih potvrda i jako slabo informisani o azilnom sistemu i svom položaju. Većinom su direktno dolazili u Obrenovac. Žalili su se na loše uslove u kampu, neki su izrazili želju da promene kamp. Objašnjavali smo im procedure smeštanja u kampove i uopšte izražavanja namere za azil. Uzimali smo podatke od maloletnika koje smo srelii kako bi obavestili nadležni Centar za socijalni rad o potrebi organizovanja starateljske zaštite nad maloletnicima bez pratnje i radi provere da li su socijalni timovi nadležnih centara upoznati sa njihovim potrebama.

Lesevic vest Obrenovac

Pomoć trudnicama u centrima za prihvat migranata i izbeglica u Srbiji

APC/CZA posebnu pažnju posvećuje posebno ugroženim kategorijama migranta i izbeglica, a medju njima posebno samohranim majkama i trudnicama koje se nalaze u različitim centrima za prihvat izbeglica širom Srbije. Trudnicama je posebno bitno posvetit posebnu pažnju kako u smislu podrške da istraju i iznesu trudnoću tako i u pogledu obezbeđivanja osnovnih životnih uslova i zadovoljavanja njihovih osnovnih egzistencijalnih ali i zdravstvenih potreba. Mnogo je rizika međutim sa kojima se trudnice redovno susreću, a tokom prethodnog perioda zbog nemara pojedinih predstavnika institucija u centrima na jugu Srbije bilo je slučajeva ugrožene trudnoće pa čak i gubitka trudnoće, kada sistem nije reagovao sa posebnom brigom niti na vreme i nije se starao o dobrobiti trudnica čije su potrebe zanemarene u svetlu redovnih velikih dnevnih potreba ljudi i izazova koji u istim centrima postoje.

Naši psiholozi i socijalni radnici se staraju da tokom redovnih ali i ciljanih poseta centrima u kojima se trudnice nalaze, posebnu pažnju skrenu institucijama na prisustvo i osetljivost žena koje su trudne, ali i da se postaraju da su njihova prava na zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu, socijalnu pomoć, smeštaj i posebnu brigu, poštuju i ostvare. U tom smislu, uz intervencije APC/CZA, pažnja i budnost sistema se podižu, a predstavnici sistema smeštaja, zdravstvene i socijalne zaštite se podstiču na povećanu budnost i sopstvene obaveze i odgovornost kada je reč o brizi o trudnicama smeštenim u prihvatnim centrima.

Jedna od naših redovnih poseta je bila i poseta Centru za azil Bogovađa, u kojem je APC/CZA tim  obišao i svoju klijentkinju trudnicu iz Sirije koja se vidno obradovala našoj poseti. Sada je u sedmom mesecu trudnoće i na ultrazvuku doktor je utvrdio da je sve u redu sa bebom, ali nije još uspeo da vidi pol deteta. Buduća mama je dobila određenu dijetu koju za sada prati ali navodi da joj je jako teško da isprati sve s' obzirom na to da ne može sama da bira hranu već jede ono što je obezbeđeno u kampu. U tom smislu su predstavnici naše organizacije reagovali i tražili od uprave centra da se posebna pažnja i hrana obezbede sa ovu trudnu ženu imajući u vidu da je potrebno posebno pripremiti hranu u skladu sa preporukama lekara i režimom održavanja trudnoće, ali i da se njoj obezbedi miran boravak i adekvatan smeštaj u centru, te da se ona prebaci u prostorije gde bi imala mirnije okruženje potrebno da se izbegne dodatni stres, nesigurnost ili uznemirenost.

Bogovadja aleksandra trudnica

Kod naše trudnice je vidna i pozitivna promena u njenom raspoloženju zahvaljujući redovnom savetovanju našeg psihologa koji je sa njom prolazio kroz različite faze u njenom raspoloženju i psihičkom stanju, gradeći joj samopouzdanje, pružajući joj podršku i ohrabrenje koje je pratilo konstanto razumevanje i empatija tokom trudnoće. Trudnica se oseća daleko sigurnije u odnosu na prve etape trudnoće, imajući u vidu socijalnu pomoć i podršku pruženu od naših socijalnih radnika, ali i informacije koje je dobila od APC/CZA pravnika i nedoumice koje je raščistila u pogledu njenog položaja, u pogledu pitanja procedure i njenog pravnog statusa, ali i u pogledu načina ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i realizovanja samog porođaja i boravka u bolnici, kao i njenog post porođajnog oporavka. 

Po porođaju, naši predstavnici će trudnici obezbediti i izvod iz matične knjige rodjenih za novorođenu bebu kao i podršku u pogledu dobijanja adekvatnih potvrda za pristup procedurama u kojima se i ona nalazi. Imajući u vidu sve korake koji će uslediti i predstavljen redosled aktivnosti koje će se preduzimati, trudnica se oseća sigurno i da o njoj pažnju i brigu vode ne samo uprave centara već i mi kao njeni zastupnici i psihosocijalni radnici kojima je stalo da se njena dobrobit i zaštita obezbede.

Redovna poseta APC/CZA tima Centru za azil Krnjača

lesevic vest Krnjaca blur bbb

Tokom redovne posete centru za azil u Krnjaci, tim APC//CZA je razgovarao sa porodicama koje su duze vremena u Srbiji a da prethodno nisu bili upoznati sa svojim pravima. Razgovarali smo sa izbeglicama koje su odlučile da apliciraju za azil, uzimali podatke i pružali im potrebne informacije oko azilne procedure i samog postupka. Veoma često ovi ljudi su pretrpani  netačnim informacijama koje kolaju po kampu, krijumčarskim ponudama i vestima, tračevima i dezinformacijama.

APC/CZA timovi i službenici- pravnici, psiholozi, pedagozi, socijalni radnici i prevodioci ,redovno u okviru svojih aktivnosti, najmanje dva puta nedeljeno, posećuju Centar za azil u Krnjači i pružaju potrebne pravne i psihosocijalne asistencije stanovnicima istog centra. Sam centar za azil je kapaciteta do 1000 ljudi, a u ovom trenutku u centru ima više od 500 stanovnika. 

Naši timovi redovno asistiraju tražiljama azila oko dobijanja zdravstvene zaštite. Načelno, izbeglice znaju da se treba obratiti direktno lekarima u kampu međutim, veoma često im treba ohrabrenje da ne treba da se stide niti da im bude neugodno ako više puta odlaze i obraćaju se za pomoć. Posebno je bitno pomoći ženama i deci, koji imaju probleme koji zahtevaju sekundarnu i tercijarnu zaštitu, koji ne mogu da se reše kroz intervencije doktora opšte prakse u kampu. Tada je potrebno ponovo intervenisati kako bi sistem zdravstvene zaštite reagovao u ovkiru nadležnosti i po propisima, a kako bi ovi ljudi dobili pomoć koja im je potrebna. 

IMG 20180417 145448bb

Razgovarali smo i sa roditeljima čija deca idu u školu i kojima naša organizacija pruža podršku. Ovim majkama bilo je potrebno da ih neko sasluša i razume očaj i nemoć sa kojim se kao roditelji suočavaju ali i da im pruži konkretnu psihološku i osnažujuću pomoć. Svesni i sami da je beda na žalost deo izbegličkog života, ovi roditelji nalaze se rastrzani zbog ponosa zbog dečijeg uspeha u školi u uspostavljanju socijalnih odnosa, roditeljskih obaveza i očekivanja ali i pitanja vezanih za budućnost, život, sudbinu, perspektive ostanka i života u Srbiji

Problemi muškaraca u CA Sjenica i drugim kampovima

Tokom redovnih poseta APC/CZA timova centrima za azil u Sandžaku, APC/CZA tim psihologa, socijalnog radnika i pravnika je posetio novi azilni kamp „Vesna" u Sjenici koji je formiran kao dodatak na postojeće kapacitete centra za azil koji je prvobitno bio otvoren na mestu hotela Berlin u Sjenici. U istom kampu bivše fabrike Vesna, naš tim nailazi na grupu muškaraca koja se žalil na uslove u kampu, na nedostatak ljudi i organizacija koji im pružaju pomoć, na nedostatak informacija koji su im bitne, jer se svi ti problemi tiču njihovih života i života njihovih porodica.

sjenica aleksandra

Muškarci su dodali da oni kao glave porodica takođe nose veliki psihološki teret, a da suočeni sa materijalnim i drugim nedostacima, nesigurnošću, da su dezinformisani i sve više imaju osećaj  da ne vrede i da ne mogu da doprinesu svojoj porodici i da zadovolje njihove potrebe. Traže i dobijaju podršku i psihološku pomoć od našeg psihologa i socijalnog radnika, a sve neophodne informacije im pružaju pravnik i prevodilac našeg tima kako bi im pomogli da se orijentišu, sagledaju svoj položaj i koje su perspektive za njih i njihove porodice u Srbiji kroz odgovarajuće procedure i sistem.

Problemi odraslih muškaraca, posebno roditelja i onih koji imaju ulogu glava porodica je izuzetno osetljiv i ranjiv prema informacijama i saznanjima APC/CZA timova sa terena širom zemlje i ne samo u centrima za azil u Sandžaku, a pre svega u tranzitnim centrima od juga Srbije do granica Srbije sa Hrvatskom i Madjarskom. Odjednom, ova kategorija muškaraca postaje sporedna u sistemu zaštite koji funkcioniše u istim centrima, a njihove potrebe bivaju zanemarene uz očekivanja i pretpostavke da mogu sami da se konsoliduju i prevaziđu postojeće izazove. Kao osobe koje su svoje tradiocionalne uloge nosili od zemalja porekla na putu sve do Srbije i po ulasku u nju, ova grupa azilanata i migranata se suočava sa direktnim izazovima i teškoćama da svoje uloge odigraju i ostvare u novom agresivnom i neizvesnom okruženju, preispitujući svoje kapacitete i uloge, sve više ulazeći u rizik od gubljenja emotivne i psiholoske snage i stabilnosti da zaštite svoje porodice i sebe same, održe porodice na okupu i nastave da dalje nesmetano funkcionišu. Ovakve potrebe ne ostaju zanemarene od strane naših službenika i APC/CZA timovi nude psihosocijalnu i pravnu podršku i odraslim muškarcima, a posebno samohranim roditeljima, muževima i glavama porodica koje su posebno pogođene izazovima i problemima u izbeglištvu.

Nov prihvatni kamp u Tutinu

APC/CZA tim je posetio novoizgrađeni kamp u Tutinu gde smo razgovarali sa izbeglicama o novom smeštaju. Većina je zadovoljna uslovima, dušeci, jastuci, kreveti su novi i sve je udobno. Mnogo je im je lepše ovde, navode da je čisto i sređeno nego u prethodnom montaznom kampu u istom gradu. Problem je jedino voda, koje ponekad nema, kako su nam u kampu objasnili još neki radovi su u toku, pa je ponekad neizbežno gašenje sistema.

nov kamp

Većina izbeglica se požalila na neraznovrsnu hranu i međusobno su se šalili da će se pretvoriti u pasulj. Sluzbenici APC/CZA su pruzali informacije, pravnu i psiholosku pomoc stanovnicima novog kampa kako to i redovno rade u centrima za prihvat izbeglica u ovom delu Srbije.
Novi kamp je dosta izolovan, potrebno je oko 45 min da se dođe do centra grada, pa su se izbeglice žalile da se boje da će im tek sada biti dosadno, jer nemaju šta da rade u kampu, Navode da im smeta što nemaju časove jezika, nema nikakvih aktivnosti ni za decu ni za odrasle.

Maloletnik bez pratnje ne može da izrazi nameru za azil

Timu APC-a se u našoj eksternoj kancelariji u Gavrila Principa 13 u Beogradu obratio maloletni dečak od 16 godina navodeći da želi da  traži azil u Srbiji. U jednom od kampova je njegov ujak, rođeni brat njegove majke i čuo je da je bezbedan ovde i da želi da pokrene azilnu proceduru.

Tim APC je odmah kontaktirao nadležni centar za socijalni rad tražeći da mu se postavi staratelj i da socijalni radnik centra za socijalni rad reaguje. Na žalost socijalni radnik lokalnog centra za socijalni rad nije bio u mogućnosti da izađe na teren pa je dečak upućen da provede noć u obliženjem Miksalištu. Dečaka smo informisali o pravima, svom položaju, ulozi organa starateljstva kao i predstojećim koracima koji će uslediti.

Međutim, sutradan nam se maloletnik obratio ponovo i istakao da mu se staratelj nije obratio. Mi zovemo lokalni centar za socijlani rad i dežurne radnike da urgiramo. Od socijalne radnice čujemo da oni ne mogu da reaguju pre ponedeljka iz tehničkih razloga i nedostatka kapaciteta, a sve je ukazivalo da će dečak provesti čitav vikend van adekvatnog smeštaja, spavajući još noći na madracima.

Spavajući tokom čitavog vikenda u neprimerenom smetaju, tinejdžer koji je pokazao izuzetnu rezilijentnost i saradljivost postao je razdražljiv jer se razboleo usled niže temperature i oskudnih uslova za održvavanje higijene u samom objektu u kom je boravio

APC/CZA je u više navrata zahtevao urgentnu reakciju centra za socijalni rad ali i policije. Nakon nedelju dana borbe, maloletno lice bez pratnje, izbeglo iz Avganistana, uspelo je da izrazi nameru da traži azil i upućen je na centar za azil u Krnjači zahvaljujući isključivo upornošću i intervencijama našeg tima.

Tokom čitavih nedelju dana, mladić je dobijao podršku tima APC/CZA i pratio je sve instrukcije. Reč je o dečaku koji je bio veoma uporan i rešen da izrazi nameru da traži azil, poštuje zakon, ostvari pravo na smeštaj i socijalnu zaštitu. Imajući u vidu da je nedelju dana prošlo otkada nam se lice prvi put obratilo do trenutka kada je uspelo da ostvari svoje pravo da traži azil, prepoznajemo koliko je teško migrantima, a posebno deci koji ne govore jezik, koji nisu došli do informacije o proceduri i pravima, onima koji se zabrinu, licima koja imaju psihičkih tegoba, žrtvi neke vrste nasilja, ženama, da ostvare svoja prava jer ih sistem veoma često tera u sivu zonu, čineći ih još osetljivijim i nezaštićenim.

Situacija u prihvatnom centru Obrenovac

APC timovi redovno prate situaciju na granicama Srbije i u oblastima u kojima se migranti i izbeglice redovno nalaze duž južnih, severnih, zapadnih i istočnih granica. Izmedju ostalog, centar za prihvat izbeglica u Obrenovcu je mesto gde se veliki broj migranata nalazi i odakle jedan broj njih pokušava da se domogne Hrvatske ili Bosne, gde je velika fluktuacija ljudi, gde dolaze novi i odlaze stari ljudi, a veliki broj njih je izložen različitim problemima i izazovima. Po dolasku u ovaj kamp jako je teško da ljudi uspeju da ostvare svoje pravo da izraze nameru da traže azil u Srbiji jer na svaki takav zahtev uprava centra sleže ramenima i ne preduzima ništa kako bi migrante upoznala sa njihovim pravima, obezbedila im potrebne informacije, kontaktirala nadležne institucije ili uputila migrante u institucije i na adrese gde bi mogli da izraze nameru da traže azil i uđu u adekvatnu proceduru ili sistem.

v obrenovac

Veliki problem u istom kampu predstavlja i odsustvo elementarne sigurnosti jer se medju stanovnicima kampa nalazi mnogo onih ljudi koji su uključeni u krijumčarenja ljudi, ili su povezani sa kriminalnim mrežama, a koji regrutuju nove žrtve pokušavajući da im prodaju usluge krijumčarenja i pomoć u ilegalnim prelascima granica. Posebno su u istom kampu ugroženi maloletnici bez pratnje roditelja koji se redovno smeštaju u ovaj objekat i koji su pored toga što spavaju u odvojenoj baraci, izloženi stalnim maltretiranjima, pretnjama, čak i fizičkim nasrtajima od strane kriminalno orijentisanih migranata - pojedinaca povezanih sa krijumčarskim lancima i koji pokušavaju da uspostave kontrolu i zavedu "vlast" u kampu i u barakama među svojim sunarodnicima. 

Veliki problem ovog kampa predstavlja i nestručnost uprave koju čine predstavnici KIRS-a bez adekvatne profesionalne spreme, iskustva i senzibiliteta u radu sa migrantima, izbeglicama i tražiocima azila koji dolaze iz zemalja Azije i Afrike. Odsustvo komunikacije, razumevanja i odnosa poverenja između uprave i migranata stvara zid tišine između obe strane koji ne pruža uvid u pravo stanje stvari n ni jednima ni drugima, a samo može da zavede upravu na pogrešan put u naporima da uspostavi kontrolu, bezbednost i poštovanje pravila u kampu.

Prilikom jedne od redovnih poseta ovom kampu, članovi APC tima su pedagoški, psihološki i pravno savetovali izbeglice smeštene u ovom tranzitnom centru. Upoznali smo nove migrante koji su došli u Srbiju pre dve nedelje. Pokušali su da ilegalno pređu hrvatsku granicu, ali su vraćeni. Međutim isti ljudi nemaju policijske potvrde ni kamp kartice i zbog toga imaju problema. Oni bivaju izbačeni iz kampa, a naši službenici su im objasnili na koji način mogu da se prijave, regulišu svoj boravak u kampu, započnu procedure u kojima bi mogli da regulišu svoja prava i obaveze ali i da se zaštite i pronađu rešenje za svoj položaj.

Ovom prilikom je migrantima predstavljena i APC mobilna aplikacija "Azil u Srbiji", gde mogu da nađu neophodne informacije o procesu azila u Srbiji, kao i da prijave slučajeve zloupotreba, krijumčarenja i trgovine ljudima. Naša Aplikacija korisnicima nudi veliki broj različitih informacija, upustava, napomena i redovnih proverenih vesti, putem kojih oni mogu da steknu uvid u svoj položaj, razumeju situaciju u kojoj se nalaze i pomoć koju mogu dobiti ali i da mogu da razumeju koje sve obaveze imaju i kako sistem funkcioniše.

Priprema za saslušanje i pravna savetovanja u prostorijama APC/CZA

pravno savetovanje stefan

Pored redovnih pravnih savetovanja i deljenja informacija migrantima, azilantima i izbeglicama po prihvatnim i azilnim centrima širom zemlje, APC/CZA pravnici pravnu pomoć pružaju i po svojim lokalnim kancelarijama na jugu, severu Srbije i u centralnoj Srbiji i u Beogradu. Vrlo često naši korisnici dolaze do naših kancelarija bilo samoinicijativno bilo kada ih pozovemo kako bi se uvek dobro pripremali za službene radnje u raznim postupcima koji se sprovode i u kojima oni učestvuju. Kako se sve duže zadržavaju i ostaju u Srbiji, naši korisnici imaju raznovrsne potrebe, a sve više su izloženi rizicima diskriminacije i zlouptreba. U pitanju su raznovrsni postupci pred upravnim organima/administracijom (azilni, postupci za izdavanje dokumenata, ostvarivanje socijalne pomoći, postavljanja staratelja, spajanja porodice, ostvarivanja prava na rad, izdavanja različitih dokumenata, nostrifikacije diploma, ostvarivanja prava na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, postupci pred matičarima, pred poverenicima i ombudsmanom, itd.) ali i sudski postupcima (upravni, krivični, prekršajni postupci, postupci pred ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava i dr. sudski postupci i sporovi). 


Tako su na primer, dana 05.04.2018. godine u kancelariji Centra sa zaštitu i pomoć traziocima azila, u ul. Misarska 16, obavljeni razgovori i pravna savetovanja sa tražiocima azila u Republici Srbiji, poreklom iz Sirije, kao i pripreme za saslušanje u azilnom postupku. Tokom razgovora klijenti su poučeni o pravnom značaju predstojećih saslušanja, procesnim pravilima koja se tiču navedenih saslušanja  i uopšte o pravima koja im pripadaju tokom ove procesne radnje ali su takođe pripremiljeni za istu službenu radnju pred  inspektorima Kancelarijom za azil. Gotovo uvek našim korisnicima je potrebna stručna pravna pomoć da pravilno artikulišu svoje razloge progona, razumeju šta je potrebno da istaknu tokom saslušanja, na šta da posebno obrate pažnju kako značajni delovi njihovih priča i razloga za progon i traženje azila ne bi bili preskočeni ili prećutani. Mnogim ljudima koji nisu imali prethodnih iskustava u radu sa policjom, administracijom, sličnim postupcima, nije jasno šta se od njih traži, koliko detaljno da daju iskaze, šta je bitno a šta nije relevatno.

IMG 20170906 161030

U tom smislu pomoć APC/CZA pravnika sa iskustvom je neophodna kako bi sam azilni postupak dobio potpuni smisao i kako bi glas izbeglica i njihovi razlozi za traženje i dobijanje azila uspešno se čuo u postupku i kod KAncelarije za azil koja donosi odluke o tome da li će ovi ljudi dobiti azil u Srbiji i da li će im biti priznato pravo izbeglice u našoj zemlji. Takođe,  sa Sirijcima koji su došli u kancelariju smo razgovarali i o budućim koracima koji će se preduzeti, posle saslušanja a sve u cilju ostvarivanja njegovih ustavom i zakonom zagarantovanih prava povodom azilnog postupka. 

Informisanje migranta u Somboru i praćenje zloupotreba duž granica

Timovi APC/CZA  su redovno na terenu širom Vojvodine, prate prakse na granicama prema migrantima i azilantima, njihovo stanje, ilegalne deportacije iz susednih zemalja u Srbiju, uslove prihvata i smeštaj lica  dok su u Srbiji. JEdna od naših mnogih poseta oblastima duž granice sa Hrvatskom i Mađarskom je bila u okolini Sombora 20. februara.
Zvanično iz medija i od institucija čujemo da je većina migranata u kampovima, da je svega mali broj van smeštaja, no na terenu vidimo drugačiju sliku. Tridesetak migranta poreklom iz Pakistana, Indije, Bangladeša navode da se po gradu nalazi daleko više njihovih sunarodnika. Oni koji imaju novca, žive u kućama, ko nema, boravi u mokrim ćebadima, improvizovanim šatorima, pale vatru pokušavajući da se bar na kratko ugreju.

IMG 20180112 154345

Pomažemo im da ostvare medicinsku zaštitu,  delimo in informacije o smeštaju, sistemu, opasnosti od kriminalaca i krijumčara, upućujemo ih na policiju, komesarijat za izbeglice, lokalne poverenike,  naše saradnike na terenu. Često ovi mladići pitaju da li mogu da uđu u obližnji prihvatni centar, da se ugreju, okupaju, napune mobilne telefone međutim čak i najmlađi dečak biva obdijen uz pogrdne komentare upravnika kampa. Psihičko stanje ovih lica je veoma loše, izloženi su zloupotrebama jer nemaju ništa, moraju pristati na sve. Da bi im pomogli da izađu iz takvog položaja mi pratimo i dokumentujemo zloupotrebe, odbijanja iz centara, uskraćivanja prihvata uprkos medicinskoj dokumentaciji. Naši timovi dalje iniciraju postupke za postavljanje staratelja maloletnicima bez pratnje kojih takodje ima u ne malom broju, sarađujemo sa lokalnim centrima za socijalni radi i pomažemo njihovim terenskim timovima u prevodu, u informacijama, u pravnom smislu i u pogledu pronalaženja ugroženih na terenu van centara. JEdan od značajnih problema jeste praksa uskraćivanja pristupa u kampove ljiudima koji se nalaze oko njih od strane uprava samih centara za prihvat. Vidimo da je to uniformna praksa, informišemo komesarijat ali i javnost o ovim propustima. Bez smeštanja ljudi u kampove koji su za to i napravljeni ne samo da se život i zdravlje ovih ljudi direktno narušava već se ugrožava i lokalno stanovništvo i stvaraju nepotrebne i opasne tenzije i nerazumevanje među lokalnim građanima, što kasnije može da posluži kao plodno tle zloupotrebama političke i druge prirode i podsticanju ksenofobije i ekstremnih stavova prema strancima i migrantima u lokalnoj sredini,

Integracijska radionica u Bogovadji

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, APC/CZA tim posetio je Centar za azil u Bogovadji. Organizovana je integracijska radionica za učesnike poreklom iz Irana koji, kako primećujemo, imaju teškoća u prilagođavanju u velikom broju kampova širom Srbije.

Vidimo na terenu da se Iranci ponekad osećaju diskriminisano, jer druge izbeglice i institucije dovode u pitanje njihove zahteve za azil jer u Iranu nema rata no oni navode da su imali političkih problema, čujemo ljude koji su bili aktivisti, koji su zatvarani, mučeni, terani da priznaju krivice za dela koja nisu počinili.

Integracijska radionica Bogovadja

U Bogovađi okupljamo naše klijente. Većina ih je imala zanimljive poslove - instruktorka vožnje, knjigovođa, krojač, student građevine, laborantkinja i sa njima razgovarmo o njihovim životima u Iranu i usmeravamo kako da se lakše prilagode našem načinu života.
Navikli su na život poput našeg, u stanovima i kućama, studirali, odlazili na posao, sada odjednom bivaju "zaglavljeni" u kampovima gde najviše nedostaje privatnosti. Nedostaje im sve a ponajviše status koji su imali.

Ohrabrujemo ih da procene u kojim situacijama treba da se založe za sebe, da traže ono na šta imaju pravo ali i da su nekada njihova očekivanja nerealna.
Govore o periodu kad su odrasli njihovi roditelji, hvale svoj sistem obrazovaanja i i dalje teško donose odluke o svojoj bližoj budućnosti.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Maloletnici na otvorenim lokacijama - Subotica

Tim iz APC/CZA lokalne kancelarije u Vojvodini je 21. februara posetio nekoliko lokacija na teritoriji Subotice u kojima borave migranti, u okviru svojih redovnih terenskih obilazaka sirom Vojvodine. Najavljujući niske temperature, bili su veoma zabrinuti šta će se dešavati sa njima jer su najčešće to lica bez novca. Informisali smo ih o centrima, o njihovim pravima ali i mogućim zloupotrebama.
Nadali su se da će preći granicu, platili su krijumčara da odu preko Sombora u Hrvastku pa u Mađarsku međutim, kada su uhvaćeni, prvo su im uzeti telefoni, potom su udarani, a onda izbačeni nedaleko od Horgoša. Bez novca i telefona, ovi momci poreklom iz Pakistana, priključili su se obližnjoj grupi iz Avganistana.

vest jovana

Posebno potresna je priča četiri dečaka poreklom iz Avganistana koja borave u Subotici, nadajući se privremenoj zaštiti. Kada su kretali na put, ovi 11-ogodišnjaci i 12-ogodišnjaci nisu ni slutili koliko će im biti teško, a posebno nisu ni slutili da će biti mučeni i maltretirani. Požalili su nam se da su imali užasnih problema tokom boravka u centru za azil u Krnjači i da su pokušavali da prijave upravi ali da niko nije imao sluha za njih. Navode da ih je više od dve nedelje udarao, pretio i uslovljavao migrant koji im je pomogao da dođu u Srbiju. Kako nisu dobili zaštitu, ova deca su samoinicijativno pokušala da se spasu odlaskom u udaljeni kamp, moleći se da će im njihove godine i rizici kojima su izloženi ipak ovog puta pomoći da uđu u smeštaj.

jovana dva decaka b

Tim APC/CZA je obavestio centar za socijalni rad o ovoj deci, javio da su smešteni u prihvatnom centu ali da im je neophodna dodatna podrška. Kupili smo im tople trenerke, veš i čarape i informisali ih o našoj lokalnoj kancelariji, o opasnosti od krijumcara i trgovaca ljudima kao i o procedurama koje su im dostupne u Srbiji.

Djurović: Samo u Vojvodini ima 500 migranata van prihvatnih centara

Izvor: Beta 

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović izjavio je danas da se, prema podacima te organizacije, van prihvatnih centara samo u Vojvodini nalazi najmanje 500 migranata i da ih ne primaju u centre kod kojih se nalaze, pogotovo u Šidu, Principovcima, Somboru, Subotici i Kikindi.

U izjavi agenciji Beta, Djurović je rekao da je procena da u celoj Srbiji ima više od 1.500 izbeglica koji nisu u kampovima, već se nalaze ili u alternativnom smeštaju ili su bez smeštaja.

beta vesti 500

"Odeće nema dovoljno, na žalost, počev od Centra za azil u Krnjači, na šta nam se mnogi azilanti žale. Ne vidimo da postoje neke organizacije koje ljude motivišu da ostanu van centara. A svi migranti koji su ilegalno na silu vraćeni u Srbiju ne primaju su u centre ako su samci. Takvih ljudi ima na stotine u zemlji", rekao je Djurović.

Govoreći o mogućnosti prevoza tih ljudi do prihvatnih centara, Djurović je rekao da sem pojedinih nevladinih organizacija koje plaćaju prevoz iz Beograda za ljude koji su novi i nisu ranije bili ilegalno vraćeni, prevoz nije ogranizovan van Beograda do centara gde bi eventualno ljudi bili upućeni.

"Najveći broj ljudi se upravo nalazi van Beograda i oko granica. Ukoliko ne budu primljeni u obližnji kamp gde se nalaze i ako budu upućeni u neki drugi kamp, dosadašnja praksa je bila da moraju da sami nadju i plate prevoz. S obzirom da je reč o ljudima koji su bez sredstava, u ovakvim vremenskim okolnostima tim ljudima bi se morao obezbediti prevoz do drugih centara. Morao bi se ovim ljudima obezbediti prevoz i ukoliko nema mesta u obližnjim centrima do drugih centara u Srbiji, s obzirom na hladnoću i uslove i s obzirom da im je život ugrožen ovim vremenskim prilikama", dodao je Djurović.

Read more: Djurović: Samo u Vojvodini ima 500 migranata van prihvatnih centara

N1- Crvena linija - Nova izbeglička ruta i situacija na Balkanu

Kuca li nova izbeglička kriza na vrata zemalja regije?

Otvorena nova ilegalna ruta na kojoj se sada nalazi i Bosna i Hercegovina. Broj migranata u prva dva meseca ove godine povećan je za između 600 - 700% u odnosu na protekle dve godine. Šta će biti sa nekoliko hiljada zarobljenih migranata u Srbiji, zemlji koja je postala sabirni centar na samim vratima Evrope?

Monitoring APC/CZA tima na severu

vest sombor

U okviru redovnih poseta tima pravnika, pedagoga i psihologa Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) prihvatnim centrima na severnim i južnim granicama Srbije, u okviru projekta Monitoring i unapređenje položaja tražilaca azila i migranata u pograničnim delovima Srbije koji finansira Open Society Initiative for Europe, timovi APC/CZA kroz brojna pravna i psihološka savetovanja, psihosocijalne i pedagoške radionice pomažu migrantima da prebrode trenutnu situaciju u kojoj se nalaze i monitorišu stepen poštovanja prava migranata i izbeglih lica kao i njihovo psihofizičko stanje.

Ovog puta tim APC/CZA iz Subotice obišao je lokaciju Sombor, gde su u više navrata podeljeni pravni saveti migranitma u grupi i ponaosob, kao i informacije vezane za započinjanje azilne procedure i odlaske u kampove. Migrantima su ukazane činjenice o registraciji za kampove i opcije koje imaju za smeštaj u istim, i istovremeno su im razbijene zablude o mogućnostima izbora kampova.

S' obzirom na teške vremenske uslove i oskudevanje u svemu, migranti su navikli da  žive u grupama kako bi jedni drugima bar malo olakšali uslove života na otvorenom. 

APC/CZA obilazi izbeglice duž granice sa Hrvatskom

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) posetio je „Grafosrem" – napuštenu fabriku u Šidu gde borave izbeglice koje pokušavaju da pređu granicu sa Hrvatskom i nastave dalje. Iako je kraj januara, i idalje hladno, zatičemo ljude na toj lokaciji koji nam kažu da oko granice trenutno boravi između 50 i 100 ljudi poreklom iz Avganistana, i da ima dosta ljudi poreklom iz Alžira, Tunisa. Dolaze u napuštenu fabriku kako bi dobili hranu od orgnizacije koja im svakog dana pruža humantarnu pomoć. Umorni su, iscrpljeni, isfrustrirani. Srpska policija povremeno dolazi da ih otera odatle, ali za sada im ne oduzima stvari i ne upotrebljava silu.

FOS vest Grafosrem 3 small

Hrvatska policija sa druge strane nastavlja agresivno da gura ljude natrag u Srbiju, mada kako izbeglice kažu „ne tuku tako jako i svaki put kao pre". Svako od ljudi sa kojima smo razgovarali potvrđuje priču poznatu od ranije – oduzimaju im mobilne telefone, prete, a kad su u alkoholisanom stanju i biju. Ima i onih koji su preko Bosne i Hercegovine prešli u Hrvatsku, da bi odatle bili vraćeni u Srbiju. Imaju utisak kao da policija igra "ping-pong" sa njima, i da ih niko ne doživljava kao ljude.

Većina izbeglica sa kojima smo razgovarali je pokušala da uđe u kamp u Principovcu ili u Adaševcima. Nisu uspeli. Kažu im "nemate kamp karticu, nema ulaska", ni ne obaziru se na hladnoću i na to što ovi ljudi nemaju gde da odu. Među njima ima i maloletnika bez pratnje. Posebnu pažnju obraćamo na njih jer su oni najranjiviji, skloni impulsivnom reagovanju a sa druge strane naivni i pod visokim rizikom od zloupotrebe. Jedan od njih izgleda veoma namučeno – zapuštenog je izgleda, ima prazan, dalek pogled, i na pokušaje uspostavljanja kontakta reaguje trzanjem, kao da se budi iz sna. Polako se opušta i kaže da je boravio u kampu u Obrenovcu. Tamo je, odlukom Komesarijata, smešten kao maloletnik bez pratnje ali zajedno sa odraslima, u velikoj spavaonici. Vrlo brzo je napustio kamp, jer je bio napadnut od strane grupe izbeglica koji su pokušali da ga opljačkaju i tom prilikom posekli po ruci. Nije se osećao sigurno a bio je uveren da neće dobiti pomoć ni od koga. Pokazuje brojne ožiljke po ruci, od kojih su neki od samopovređivanja žiletom i cigaretom. Primećujemo i ožiljak na vratu, koji izgleda kao od noža. Odlučujemo da pozovemo Centar za socijalni rad u Šidu kako bi preuzeli brigu o njemu i drugim maloletnicima bez pratnje. Na žalost, socijalna radnica nam kaže da ne mogu da dođu, da nemaju kapaciteta i da dečaci treba da odu za Beograd i tamo potraže pomoć. Osnažujemo ih da to i urade, da je to najbolja opcija za njih, da budu na sigurnom, toplom, da ne brinu da li će biti gladni ili ne. Objašnjavamo im gde je naša kancelarija i dajemo kontakt, nadajući se da ćemo ih videti uskoro u Beogradu.

FOS vest Grafosrem 4 small

Radionica - Razumevanje/Poštovanje pravila u Tutinu i u drugim kampovima

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, sa mladima koji su smešteni u kampu u Tutinu rađena je radionica o važnosti postojanja i poštovanja pravila ponašanja ali i poštovanja propisa  i zakona u Srbiji uopšte, sa fokusom na konkretna pravila u kampu i azilnom sistemu ali i na obaveze lica koja se u tim postupcima i sistemu nalaze. Učesnici su izlistali sva pravila koja postoje u kampu, i ocenili važnosti datih pravila. Takođe učesnici su dali predlog novih pravila za koje smatraju da bi mogla da doprinesu kvalitenijem životu u kampu, kao što je na primer, veće poštovanje privatnosti, da se kuca pri ulasku u sobu, kao i da ih niko ne uznemirava dok spavaju. Smatraju da je od postojećih najvažnije pravilo da se ne puši u kampu i ne konzumira alkohol i da posledice kršenja tog pravila mogu biti jako opasne. Ističu takođe da su kazne koje se de facto sprovode neadekvatne i da su arbitrarne ali  naglašavaju  da u potpunosti razumeju i podržavaju kazne i postupke pred sudovima za prekršaje ukoliko se potuku ili naruše javni red i mir kroz tuče, svađu i drugo problematično ponašanje.

Drugi deo radionice dotakao se opštih pravila u Srbiji, glavnih običajnih pravila, pravila morala i pitanja javnog poretka. Sve to kroz prilagođen i pojednostavljen pristup kako bi učesnici radionice bili podstaknuti da o tome pre svega razmišljaju, diskutuju, suoče sopstvene poglede, očekivanja i stavove, sa ciljem da lakše razumeju i da usvoje postojeće važeće obaveze i pravila koja su propisana zakonom i nametnuta kao  običajna i moralna u lokalnim sredinama i društvu uopšte.

vest Olivera Tutuin

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Preševo i aktivnosti APC na jugu Srbije

Naš južni tim i u januaru ove godine redovno obilazi kampove na jugu Srbije, prati situaciju na granicama, informiše i pravno i psihološki savetuje izbeglice sa kojiima se susreće.

FOS vest Presevo 2 small

Situacija u Preševu je zabrinjavajuća. U kampu je oko 900 ljudi. Ima onih koji već godinu dana čekaju da uđu u Mađarsku nadajući se da će uskoro stići njihov red da to učine. Takođe, sve je veći broj migranata koji su ili uhvaćeni na granici sa Makedonijom, kada im policija oduzima telefone i prisilno dovodi u centar u Preševu, kao i onih koji su push-backovani sa granice sa Hrvatskom i Mađarskom i koji su boravili u okolini tih granica, kada ih je policija u nekoj od racija pokupila i dovela u kamp. I jedni i drugi su pod tenzijom. Tome dodatno doprinosi ograničena sloboda kretanja u prihvatnom centru u Preševu, kada migranti moraju da traže dozvolu da bi izašli na nekoliko sati, i kada im se to uskraćuje kao vid kazne za konflikte koji su sve češći u samom centru.

Grupa izbeglica je došla u našu kancelariju i zatražila pomoć oko pokretanja azilne procedure. Objašnjeno im je šta treba da urade i da se za početak jave policiji koja je u prihvatnom centru svakog dana i da im kažu da žele da traže azil. Par dana kasnije kada su ponovo došli u našu kancelariju rekli su da su više dana pokušavali da to urade ali da su im službenici Komesarijata na ulazu u zgradu gde je policija svaki put govorili da dođu sutradan. Ljudi su postajali isfrustriraniji, očajniji i nisu razumeli zašto ih neko odvraća od traženja azila. Naše kolege iz Južne kancelarije su odmah reagovale. Brzom reakcijom APC pravnika, koji su obavestili upravu granične policije o situaciji, ova grupa migranata je ubrzo registrovana i izdate su im potvrde o izraženoj nameri za azil. Olakšanje je bilo vidljivo na njihovim licima. Napokon su dobili osećaj da stvari mogu da se promene i da nisu tako bespomoćni kao što su verovali u početku. Sada čekaju da budu prebačeni u neki od centara za azil gde će im biti organizovano i podnošenje zahteva za azil, prvi intervju. Nadamo se da ćemo ih uskoro zateći u nekom drugom centru i da ćemo im uskoro uručiti njihove prve lične karte.


Vakcinacija dece u CA Bogovađa - Pravna pomoć

APC/CZA redovno posećuje centre za azil i pomaže tražiocima azila da ostvare svoja prava. Jedan od primera kada je potrebno ostvariti prava na zdravstvenu zaštitu je i porodica smeštena u centru za azil u Bogovađi, poreklom iz Irana sa malom bebom kojoj je potrebna vakcinacija. Porodica nam se obratila jer nisu uspeli da vakcinišu bebu uprkos urednoj knjižici o prethodnim vakcinama,  samo zato sto beba nije rođena u Srbiji.


APC/CZA tim pruža porodici redovno informacije i psihološku pomoć, a pravna pomoć je aktivirana  sa ciljem da  se izbori da ova beba ostvari svoje pravo na zdravstvenu zaštitu i dobije potrebne vakcine. U tom smislu,  krenuli u utvrđivanje  konkrentog činjeničnog stanja,  kontaktirali nadlezne na lokalnom nivou i pokrenuli smo odgovarajuće pravne postupke, Posle prvih informacija sa terena i od aktera, postalo je jasno da lokalni dom zdravlja ne zeli da detetu izvrši vakcinaciju pod izgovorima usmenih instrukcija od strane koordinatora ministarstva zdravlja ali i nedostatka sredstava za dodatan kontigent vakcina koji bi trebalo naručiti pored postojećih zaliha prema njihovom mišljenju. Ono što je zabrinjavajuće, utvrdili smo da je praksa slična i u drugim domovima zdravlja širom zemljme po pitanju vakciancije beba i dece azilanata, a da je kao takva poptuno proizvoljna i nezakonita. Tim naših pravnika krenuo je u konretne pravne aktivnosti kako bi omogućio da deca  i bebe migranti i azilanti dobiju sve potrebne i zakonom propisane vakcine  kako bi zaštitili sopstveno zdravlje ali  izdravlje svojih sugrađana, lokalne dece i beba, koji svi žive sada zajedno u lokalnim sredinama širom zemlje.

Redovna poseta APC/CZA tima Adaševcima i Principovcu


Tim APC/CZA je posetio prihvatne centre u Adaševcima i Principovcu kako bi informisao i pružio psihološku podršku migrantima koji su tamo smešteni. Većina ljudi mirno prihvata svoju sudbinu i neizvesnost tokom boravka u centrima sa minimalnim životnim uslovima. Uz pomoć informacija o njihovim pravima i sistemu azila, kao i tople reči, razumevanja i saveta, osnaženi su da izdrže ovaj težak period u svom životu i preispitaju svoje ciljeve i želje.

Integracijski događaj u Preševu

U integracijskom događaju su učestvovali migranti iz lokalnog prihvatnog centra u Presevu i sedam srednjoškolaca koji su aktivni u kancelariji za mlade u Preševu. Učesnici su se okupili u sali kancelarije za mlade gde su se svi ukratko predstavili i gde su im objašnjene predstojeće aktivnosti za koje su svi bili zainteresovani.

pizza 2

Nakon uvodnog dela,  podeljeni su u 3 mešovite grupe, sačinjene od izbeglica, učenika i članova APC tima. Glavni cilj je bio da se izbeglice upoznaju sa lokalnom zajednicom, tako što je svaki od timova dobio određene zadatke koji su zahtevali komunikaciju i aktivno učešće i saradnju između izbeglica, učenika, članova APC tima. Učenici su sprovodili izbeglice po Preševu kako bi izbeglice saznale npr. koliko košta kilogram jabuka u Preševu, gde mogu da se ošišaju, gde se okupljaju mladi. Timovi su imali ograničeno vreme da izvrše što je više moguće zadataka, nakon čega smo se ponovo svi okupili u kancelariji za mlade.

Učesnici su rekli da im je aktivnost bila jako uzbudljiva i da su naučili dosta novih stvari. Izbeglicama je ovo bilo posebno značajno, jer kako kažu, budući da imaju ograničen izlazak iz kampa, retko kad imaju priliku da se upoznaju sa gradom, već odu ciljano da nešto urade zbog ograničenog vremena.

Timovi su na kraju razmenili kontakte sa ciljem da se ponovo sretnu u skorijoj budućnosti.

Prvi odobren azil u 2018. godini

Prvog radnog dana 2018. godine tražiocu azila iz Bangladeša, koga zastupa Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, je nakon azilnog postupka, koji je trajao vise od jedne godine, odobrena subsidijarna zaštita u Republici Srbiji.

Tražilac azila je još kao dete sa 12 godina napustio svoju državu porekla Bangladeš, a u Srbiju je došao početkom 2015. godine gde je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, nakon koje je ostao nepokretan. Nakon što je izašao iz kome koja je trajala četiri meseca i nakon što mu se povratila funkcija govora, uz pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, zatražio azil je u Republici Srbiji.

Tražiocu azila iz Bangladeša odobrena je supsidijarna zastita s obzirom da postoji rizik od kršenja apsolutne zabrane mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja u slučaju prinudnog udaljenja u državu porekla, s obzirom na njegovo izuzetno teško zdravstveno stanje. Kancelarija za azil je utvrdila da bi on bez ikakve sumnje bio izložen nečovečnom i ponižavajućem postupanju, suprotnom članu 3. Evropske konvencije o ljudsim pravima i člana 3. Konvencije UN protiv mucenja, zbog činjenice da mu ne bi bila obezbeđena adekvatna zdravstvena nega, a što bi za krajni ishod moglo imati i smrt.

Nakon deset godina posvećenog i uspešnog rada, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila nastavlja da pruža pomoć licima u potrebi za međunarodnom zaštitom.

Humanitarna pomoć za decu i majke

Na poziv tima da posete kancelariju APC –CZA u Subotici, poznata lica migranata počela su da pristižu u podne. Ovom prilikom smo uručivali sakupljenu humanitarnu pomoć za decu i majke.
Svi migranti koji su posetili kancelariju su u statusu registrovanih migranata, koji cekaju legalni premestaj iz Srbije u zatvoreni kamp u Mađarskoj, u Srbiji su duzi period, od pola godine, godinu pa i duže, i menjali su sa svojim porodicama više kampova pre nego što su stacionirani u Suboticki prihvatni centar.

sever obuca

Svim pridošlim migrantima u kancelariji su bila potrebna sredstva i garderoba za decu koju su primili i na čemu su se srdačno zahvalili. Tim je razgovarao sa migrantima o opstim temama, problemima u kampovima, i generalno o statusu i budućnosti ovih lica, njihovim željama i planovima.

Saveti deci izbeglicama u Lazarevcu

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, APC/CZA je zajedno sa Školom za obrazovanje odraslih "Đuro Salaj" u Lazarevcu organizovao integracijskih događaj 22. decembra u kojem su učestvovali svi mladi đaci ove škole.

saveti deci izbeglicama u L

Susret je bio organizovan umesto dobrodošlice đacima poreklom iz Avganistana i Iraka koji od nedavno idu u ovu školu. Puno mladih koji sada žive u Lazarevcu i Lajkovcu u nekom periodu svog života bili su u inostranstvu. Očekivanja i snovi zajednički su ovoj deci, sličnih godina, rođenih na potpuno različitim delovima sveta. Lokalni đaci su pripremili savete za decu izbeglice, na koji način mogu da se zaštite i ne upadnu u loše društvo, kako da se zaštite od zloupotrebe, kako da se lakše uklope i osećaju koliko im okolnosti dozvoljavaju, sigurno.


Lokalni mladi su se takođe raspitivali o radosti, snovima, zabavi u društvima iz kojih deca migranti dolaze i na koji način im oni mogu pomoći da se osećaju prihvaćeno i srećno.
APC/CZA je obezbedio poklone za svu decu i simbolično, na kraju susreta, svako je odabrao po jedan paket i poklonio ga nekom drugom uz želje. Obe grupe bile su izuzetno srećne i uzbuđene zbog ovog događaja.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Susret izbeglica i mladih u Loznici

APC/CZA je u petak 29. decembra u Loznici je organizovan prednovogodišnji susret mladih iz Loznice i izbeglica poreklom iz Avganistana, Irana i Kameruna, smeštenih u centru za azil u Banji Koviljači.

U formi integracijskog događaja organizovanog u saradnji sa Kancelarijom za mlade grada Loznica, Gimnazijom "Vuk Karadžić" i Srednjom medicinskom školom, APC/CZA je zajedno sa svojim lokalnim volonterima, okupio mlade koji su pravili novogodišnje rezolucije o lepšoj, tolerantnijoj i otvorenijoj sredini.

loznica 2

Učesnici su pravili novogodišnje rezolucije koje su se ticale njihovog zajedničkog života u zajednici. U ovim novogodišnjim rezolucijama ukazali su na probleme u njihovoj zajednici i na koji način oni mogu da utiču na rešavanje tih problema, takođe, učesnici su dogovorili koja su to mesta gde bi se mogli sresti u budućnosti.

loznica 1

Na samom kraju susreta, mladi su naveli po jednu svoju odluku/promenu i odabrali jednu osobu kojoj žele sigurniju i veseliju 2018. godinu.

Read more: Susret izbeglica i mladih u Loznici

UNFPA trening o rodno zasnovanom nasilju u kontekstu mesovitih migracija u Srbiji


Predstavnica Centra za zaštitu I pomoć tražiocima azila (APC/CZA) učestvovala je 21. i 22. novembra na treningu Populacionog fonda Ujedinjenih nacija, održanom u Beogradu. Prepoznavanje i reagovanje na rodno zasnovano nasilje u kontekstu mešovitih migracija u Republiciji Srbiji, a koje je veoma prisutno u kriznim situacijama i pogađa žene, devojčice, mušarce i dečake, bila je tema ovog treninga.

Na putu iz Austrije u Rumunuju, Sirijac izvučen iz autobusa od strane mađarske policije i proteran u Srbiju

Izbeglica iz Sirije koja je dobila zaštitu u Austriji pre dve godine (M.H.), na putu za Rumuniju zaustavljena je i nezakonito deportovana u Srbiju u kojoj do tada nikada nije boravila niti prolazila niti ima ikakve dodirne tačke sa Srbijom.

Naime, M.H. se autobusom sa svojom suprugom, austrijskom državljankom, uputio iz Austrije u Rumunuju. Tokom prolaska kroz Mađarsku, autobus je zaustavljen i policija je izvadila iz autobusa M.H. koji je kod sebe imao lična dokumenta za izbeglice izdata u Austriji i svoj sirijski pasoš. Kako dokumenta koja je kod sebe imao nisu bila dovoljna za kretanje unutar Evropske unije, mađarska policija je izvadila iz autobusa M.H, odvela u policijsku stanicu a potom nezakonito, van graničnog prelaza, deportovala na teritoriju Srbije, tako što ga je dovela do granice sa Srbijom i naložila mu da ide jedan kilometar peške dok ne naiđe na srpsku policiju.

Tako se čovek, koji već dve godine živi u Evropi i koji nikada nije boravio u Srbiji, našao u našoj zemlji i to samo iz razloga što je izbeglica iz Sirije.

Njegov boravak u Srbiji se dalje iskomplikovao s obzirom da mu je srpska policija oduzela austrijsku licnu kartu za izbeglice radi veštačenja da li se radi o falsifikatu ili ne. Nakon pomoći koju je M.H. pružio Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila u vraćanju ličnih dokumenata i Austrijska ambasada u Beogradu u izdavanju potrebne vize, M.H. se vratio avionom u Austriju koja nastavlja da mu pruža izbegličku zaštitu, dok dalje razmišlja o koracima koje može da preduzme prema Mađarskoj zbog nehumanog postupanja kojem je bio izložen.

Novogodišnji paketići u CA Subotica

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, APC/CZA je uz podršku Kancelarije za mlade grada Subotica, zajedno sa lokalnim volonterima naše organizacije orgnizovao novogodišnje iznenađenje za izbeglice smeštene u Prihvatnom centru.

subotica pokloni 1

Nekoliko dana pre posete centru, lokalna kancelarija APC je u Politehničkoj školi organizovala radionicu na kojoj su đaci dekorisali kutije iznenađenje i pripremalo poklončiće za decu smeštenu u centru u njihovom gradu. Zajedno sa volonterima i đacima ove srednje škole, APC je posetio decu i poklonio im kutije iznenađenja. Sva deca su se veoma obradovala i uzbuđeno počela da otvaraju svoje poklone. Unutra su, pored slatkiša i toplih rukavica i čarapa, dobili i igračke koje su za njih prikupila deca iz novobeogradskih vrtića.

ngs bl

U nastavku dana, dve majke su zajedno sa svojom decom bile gosti u lokalnom centru za mlade gde su im mladi iz Subotice pripremili savete šta videti, probati, kako se ponašati, kako naći prijatelje, i slično.

Read more: Novogodišnji paketići u CA Subotica

Deca iz novobeogradskih vrtića za decu izbeglice

Savet roditelja predškolskih ustanova na Novom Beogradu inicirao je krajem godine prikupljanje pomoći za decu migrante koji žive u Srbiji. Tokom nedelju dana, mališani su pripremali slatkiše, igračke, čestitke, higijenu, odeću i pomoć uputili na više organizacija koje rade sa decom iz ugroženih grupa koja u drugim okolnostima ne bi dobila novogodišnji poklon.
APC volonteri I studenti su pomoć sortirali, prepakovali u poklone i prikupljene igračke, slatkiši, odeća i higijena dati su deci izbeglicama u Krnjači I Subotici.

APC/CZA tim je svoje kamper vozilo napunio poklonima za decu različitog pola i uzrasta, i uputio se na poznatu lokaciju. Naši nestrpljivi drugari okupili su se odmah po našem dolasku i željno iščekivali svoj red. Kao i sva deca, bili su oduševljeni, a nakon uručivanja novogodišnjih paketića, užurbano bi odlazili ka kampu kako bi ih što pre otvorili.

Krnjaca paketici 1

Istraživanje mlade novinarke Eme Sokolović „Maloletni migranti bez pratnje u Srbiji“

U okviru projekta „Empower for change of stigmatizing attitudes" koji finansira Erasmus + program Evropske unije, a koji realizuje APC/CZA u partnerstvu sa Centrom za demokratsku tranziciju CDT iz Crne Gore i ostalim partnerima na projektu: JumpIn – Italija, Proni Center for Youth Development – Bosna i Hercegovina, Central European Heritage – Mađarska, EUFRAK-EuroConsults – Nemačka, Institute for Democracy "Societas Civilis"– Makedonija i European Projects Association – Belgija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je učestvovao u istraživanju mlade novinarke Eme Sokolović, na temu: Maloletni migranti bez pratnje u Srbiji.

Kao pobednica konkursa za mlade novinare, koji je za cilj imao da motiviše učešće mladih profesionalaca u političkim i društveno-korisnim temama poput tema migracija i radikalizacije mladih, Ema Sokolovic, mlada novinarka agencije Beta, se osvrnula na problematiku migrantske krize po pitanju zbrinjavanja maloletnih migranata bez pratnje, tj. postupanja ili nepostupanja institucija da se ta ranjiva grupacija socijalno i psihološki zaštiti.

PDF link za istraživački članakmožete skinuti na sledećem linku:  

ema 3

APC/CZA uzeo učešće na konferenciji u Podgorici pod nazivom „Demokratske vrednosti mladih“

U okviru projekta pod nazivom „Empower for change of stigmatizing attitudes", finansiran od strane Erasmus + programa Evropske unije, APC/CZA je kao partner na projektu učestvovao na konferenciji 14. i 15. decembra pod nazivom „Demokratske vrednosti mladih" u Podgorici. Projekat i konferencija su implementirani od strane Centra za demokratsku tranziciju CDT iz Crne Gore, zajedno sa partnerskim organizacijama JumpIn – Italija, Proni Center for Youth Development – Bosna i Hercegovina, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila- Srbija, Central European Heritage – Mađarska, EUFRAK-EuroConsults – Nemačka, Institute for Democracy "Societas Civilis"– Makedonija i European Projects Association – Belgija. Sve organizacije su učestvovale na samoj konferenciji gradeći sinergiju, razmenjujući ideje, stavove i planirajući naredne korake i buduću saradnju u oblasti rada sa mladima.


Konferencija je imala za cilj da predstavi rezultate projekta i podstakne diskusiju vezanu za radikalizaciju mladih u Zapadnoj Evropi i Balkanu, kao i da pokrene pitanje predrasuda i stigmatizacije prema migrantima.

Predstavnica APC/CZA Ksenija Lazić, koja je učestvovala na konferenciji  je drugog dana konferencije govorila na panelu pod nazivom „Uloga zajednice u promociji demokratskih vrednosti mladih". Tokom panela i diskusije predstavljeni su ciljevi, oblasti rada APC/CZA, sa posebnim osvrtom na aktivnosti na terenu i integracijske aktivnosti u lokalnim zajednicama. Tokom diskusije o integracijskim aktivnostima u lokalnim zajednicama, istaknut je značaj i iskustvo APC/CZA u uključivanju mladih volontera, koji samim učešćem i direktnim kontaktom sa tražiocima azila i izbeglicama imaju priliku za razvoj svesti i direktan lični rad na smanjenju ličnih stereotipa i predrasuda. Takođe, u toku konferencije, naveden je i uticaj na stavove i percepcije mladih od strane medija, a u jednom od zaključaka je navedeno da se na problem senzacionalnog izveštavanja medija može uticati i putem odgovornog pristupa informisanja javnosti, odnosno da civilni sektor ima odgovornost da bude neka vrsta medijatora između loklanog stanovništva i grupa prema kojima se iskazuje netrpeljivost u zajednici.


Jedan od zaključaka konferencije je da mladim ljudima i uopšte zajednicama na Balkanu, je možda čak i lakše da se bore sa predrasudama i stereotipima jer imaju mnogo više iskustva sa ratovima, sa multikulturalnim društvima i drugim problemima, te ne posmatraju svet tako polarizovano kao što je slučaj u Evropi.

RTS emisija Talasanje - U kakvim uslovima migranti dočekuju zimu?

Izvor: RTS

U kakvim uslovima migranti u Srbiji dočekuju zimu? Kakav je njihov pravni status? Hoće li izmene zakonske regulative ubrzati proceduru dobijanja azila?Gosti: Emilija Joksić, šefica kancelarije za azil MUP-a Srbije, Svetlana Velimirović, zamenik komesara za izbeglice i migracije i Radoš Đurović direktor Centra za zaštitu i pomoć tražioca azila.

Zbog neodgovornosti Hrvata i Mađara već se dogodila jedna TRAGEDIJA, a Srbija bi mogla da postane TAMPON-ZONA za migrante

Izvor: Blic

Višemesečna ilegalna kampanja vraćanja migranata iz Hrvatske i Mađarske u Srbiju preti da našu zemlju pretvori u tampon zonu, a već je uzrokovala i smrt devojčice iz Avganistana.

Javnost u regionu burno je propratila priču o smrti devojčice Madine Husein (6), koja je poginula 21. novembra između Šida i hrvatskog Tovarnika kada je na nju naleteo teretni voz. Nesreća se dogodila dok se devojčica sa roditeljima, braćom i sestrama kretala uz samu železničku prugu prema granici sa Hrvatskom. Madina je stradala na licu mesta. Kako je porodica Husein ispričala medijima, do nesreće je došlo nakon što ih je hrvatska policija primorala da se vrate u Srbiju.

Da ovaj tragični slučaj nije izolovan, već je deo višemesečne prakse, za "Blic" objašnjava Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

- To traje već četiri-pet meseci u kontinuitetu, svakodnevno, noću i preko dana, a radi se o potpuno ilegalnom guranju migranata nazad u Srbiju. Osim Hrvatske, to radi i Mađarska, i to u potpunosti bez komunikacije sa srpskim vlastima - kaže Đurović.

 Direktor Centra navodi da ne samo što vlasti ovih zemalja znaju za ovakvu praksu već je maltene svesno sprovode, s obzirom na to da migrante u Srbiju potiskuju upravo graničari Hrvatske i Mađarske.

-Imamo izjave svedoka koji su nam rekli da su ih policajci preko noći vratili u Srbiju i da su im prethodno zabranili da traže azil u Hrvatskoj. Nažalost, avganistanska devojčica nije ni prva ni poslednja žrtva u tom nizu - Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

- Ovo rade policije tih zemalja i mi to ne govorimo napamet: imamo izjave svedoka koji su nam rekli da su ih policajci preko noći vratili u Srbiju i da su im prethodno zabranili da traže azil u Hrvatskoj. Nažalost, avganistanska devojčica nije ni prva ni poslednja žrtva u tom nizu. Pomno pratimo ovaj slučaj i od nadležnih smo zahtevali odgovor na pitanje da li je pokrenuta istraga o nesreći - kaže Đurović.

On ističe da nikada nije postojao sporazum o međusobnom "raspoređivanju" izbeglica između naše i dve pomenute susedne zemlje, te skreće pažnju na to da će, ako se ovaj dugotrajni problem ne reši, Srbija postati tampon zona za izbeglice sa Bliskog istoka.

I u Komesarijatu za izbeglice i migracije naglašavaju da je vraćanje migranata iz susednih država prvenstveno kršenje njihovih prava zagarantovanih međunarodnim propisima.

- Migranti imaju pravo da podnesu zahtev za azil kad se nađu na teritoriji neke države. To je problem na koji Srbija upozorava od početka podizanja zidova i zatvaranja granica od strane država članica EU. Nažalost, svedoci smo da ta prisilna vraćanja migranata nekad imaju i tragične posledice - ističu u Komesarijatu.

Tek kada je smrt Madine procurila u medije, u MUP-u Hrvatske potvrdili su ovu tragediju. U saopštenju su naveli da je do nesreće došlo "oko 250 metara u dubini teritorije Srbije".

APC/CZA donosi radost deci migranata u školi „12. decembar“ u Sjenici


Al jazeera Balkans

U dva objekta u Sjenici i jednom u Tutinu boravi više od nekoliko stotina izbeglica, a njihova deca od početka školske godine redovno pohađaju nastavu sa svojim vršnjacima u školama uz pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. O potrebama i psihološkom, pedagoškom i integracijskom radu sa decom, njihovim roditeljima, za Al jazeeru su govorili Jana Stojanović i Jovana Vinčić iz APC/CZA

APC/CZA Humanitarna akcija u Subotici


13.12.2017. Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila realizovao je humanitarnu akciju prikupljanja odeće za lica koja borave na otvorenom i tom prilikom građani Subotice donirali su odeću, mahom tople džempere i zimske jakne koje će APC/CZA timovi lokalne kancelarije u Subotici, zajedno sa volonterima distribuirati migrantima koji borave na otvorenom u Vojvodini, na severnim granicama sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom U akciju su bile uključeni i  lokalni voloneteri APC/CZA organizacije, koje su pomogle u prikupljanju i razvrstavanju odevnih predmeta.


Beograd, 12. Decembra - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je obeležo je deset godina postojanja 11. decembra sa najbližim saradnicima, prijateljima i donatorima na maloj svečanosti koju smo organizovali u galeriji u Savamaloj.
U ovom izložbenom prostoru smo izložili i fotografije koji svedoče o putu koji smo prešli tokom prošlih deset godina, podsetili se svih zajedničkih akcija i naravno razgovarali o budućim planovima i izazovima koji stoje i pred našom organizacijom i pred ljudima o kojima smo brinuli i o kojima brinemo svih ovih godina.


Naši prijatelji azilanti naravno bili su medju nama i ovaj put, a tokom dana su učestvovali i u debati o položaju azilanata, izazovima, odnosu sa lokalnom sredinom i očekivanjima od budućnosti u Srbiji.
Prethodno, u EU info centru je održan panel o ulozi mladih u integraciji i prihvatu migranata, kao i o odnosu mladih iz lokalnih sredima prema pitanjima migracije, azila, pitanjima predrasuda, ksenofobije I tolerancije.
Bilo je i radno i svečano.


Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je osnovan 05.12.2007.godine, posle čega je predviđen Strategijom Vlade Republike Srbije za upravljanje migracijama (Sl. Glasnik br.59/2009) kao organizacija koja pruža pravnu, psihosocijalnu i integracijsku podršku tražiocima azila I izbeglicama.


Više fotografija možete pogledati OVDE

APC/CZA uzeo učešće u konferenciji: Pristup pravima i zaštiti ranjivih kategorija izbeglica u Makedoniji

izvor; Legis

Dana 4. decembra 2017. godine, u sklopu projekta pod nazivom "Pristup pravima i zaštita ranjivih kategorija ljudi prepoznatih kao izbeglice i migranti", koji je finansirala Unitarian Universalist Service Committee, Legis je organizovao konferenciju istog naslova kako bi obeležio završnu fazu njegove primene na kojoj je učešće uzeo i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila. U cilju istraživanja, tim istraživača i terenskih radnika Legisa sprovodio je prikupljanja informacija na terenu na tri ključne lokacije: tranzitni centri Tabanovce i Vinojug i Lojane, u sklopu neregularne rute. Rezultati istraživanja su sastavljeni u takozvanom dokumentu o javnoj politici pod nazivom "Unapređenje pristupa pravima i zaštiti izbeglica i migranata sa fokusom na ugrožene grupe" i prezentovani na konferenciji.

legis conferece

Tako je svrha konferencije bila predstavljanje nacrta Dokumenta javne politike relevantnim državnim institucijama, međunarodnim i lokalnim organizacijama civilnog društva i svim ostalim relevantnim akterima i njihovim predstavnicima.

Konferencija je otvorena sa ključnim obraćanjem generalnog sekretara Legisa Mersiha Smailovikja, nakon čega je održan govor Idjet Memeta, Ombudsmana Republike Makedonije koji je pohvalio ovaj dokument i naglasio: "Nadam se da će to poslužiti kao primer onoga što to je trebalo da sprovede preporuka Kancelarije ombudsmana ". 

Kako Tanjug javlja: Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila obeležio 10 godina svog rada i postojanja

izvor Tanjug

Centar za pomoć i zaštitu tražilocima azila (CZA) obeležio je danas 10 godina rada, a direktor tog centra Radoš Đurović istakao je da su izazovi, kada je reč o migracijama, prisutni kao i ranije, da to i dalje predstavlja krucijalno pitanje, ne samo za Evropu, nego i za Srbiju, a da će ih u budućnosti biti sve više.

"Ono što zaista jeste za nas vrlo bitno, da 10 godina naš centar postoji i da je za 10 godina savetovao i informisao o pravima više od 220.000 ljudi, pravno zastupao više od 26.000 ljudi, psihološki pružio podršku više od 7.000 njih, prešli smo više od 400.000 kilometara puteva u Srbiji, naše sajtove u ovoj godini posetilo je više od 180.000 različitih ljudi", rekao je Đurović Tanjug.

Ističe da je njegova organizacija "samouverena i željna" da nastavi tim putem dalje, a posebno podvlači da je CZA organizacija nastala iz naroda, i u tom smislu, nezavisnost im je jako bitna i da će na njoj insistirati u budućnosti.

"Nezavisnost u bilo kom pogledu dovodi do toga da ste profesionalni, objektivni i privrženi moralnoj etici. Mislim da je to recept da jedna organizacija, poput ove funkcioniše. A, mogu reći da su izazovi dan-danas prisutni kao i ranije i da migracije i dalje predstavljaju krucijalno pitanje, ne samo za Evropu, nego i za Srbiju, kao i da će u budućnosti biti sve više izazova", smatra Đurović.

Zbog toga su, naglašava, "svi izgledi" da će Srbija postati "tampon-zona migracije" i da to onda nameće ogroman teret na naše društvo, na sve ljude koji rade, pa, između ostalog, i na njegovu organizaciju a, kako podvlači, pre svega na naše građane i ljude koji su ovde.

Naravno, ističe Đurović, uloga CZA, "kako god bila značajna, nije krucijalna", jer to jeste uloga države u oblasti migracije, a da su njegova organizacija i slične NVO druga strana novčića.

"Najveći teret i u budućnosti nosi država, koja je i nadležna da tako nešto preduzme po pitanju migracije, a svesrdna pomoć sa naše strane, naravno i kritika, pre svega konstruktivna, uvek je dobrodošla, jer to je način da mi svi napredujemo kao društvo", naglasio je Đurović.

U budućnosti, kako dodaje, CZA će se fokusirati na tome da nastavi pravno zastupanje, korigovanje sistema azila, da on, prema njegovim rečima, počne da funkcioniše, da se omogući i širi tolerancija i kako podvlači - pre svega prave informacije sa terena građanima.

"To može kroz izuzetnu saradnju sa medijima, koji su zaista sedma sila i rade ono što treba - obezbeđuju pravu informaciju sa terena građanima, da bi razumeli ovaj problem i borili se protiv eventualnih predrasuda", rekao je Đurović.

CZA je nevladina, nezavisna i neprofitna organizacija koja pruža pravnu, psihosocijalnu i drugu pomoć i zaštitu tražiocima azila, izbeglim, raseljenim licima i svim drugim osobama koja su u nevolji migrirala, a aktivno radi na usavršavanju koncepta i sistema azila u Srbiji, suzbijanju predsrasuda i ksenofobije, približavanju pitanja i problema azila i izbeglištva užoj i široj javnosti u Srbiji.


Bugarska policija pretukla dete od 8 godina

Prema svedočenju izbeglice iz Iraka koji se obratio Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila, prilikom redovne posete Centra za azil u Krnjači, njegovo maloletno dete od osam godina je pretukla bugarska policija, dok su boravili u kampu za izbeglice u Bugarskoj.

                                           prebijeno dete blur 111

Kako otac svedoči, porodica nije htela, na zahtev bugarske policije, da ostavi otiske prstiju u Bugarskoj i počeli su da se svađaju, a dete je ubrzo počelo da plače. Na to je bugarski policajac reagovato tako što je udario dete antenom motorole po šaci leve ruke a potom po glavi, da bi na kraju gurnuo dete niza stepenice. Od siline udarca i pada niza stepenice, dete je zadobilo povrede i modrice koje su još uvek vidljive.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila u svom svakodnevnom radu i susretu sa izbeglicama svedoči o brutalnosti bugarske policije prema izbeglicama koje prolaze kroz Bugarsku, lošim uslovima smeštaja u centrima za azil i nemogućnosti Bugarske da osigura izbeglicama zaštitu u smislu Ženevske konvencije o statusu izbeglica.

Da li je migrantska kriza iza nas?

Izvor: RTS1 Dnevnik

Centar za pružanje pomoći tražiocima azila obeležio je danas deset godina rada, a poslednje tri su bile prilično burne. Direktor Centra Radoš Đurović govorio je za RTS o tome koji su najveći problemi izbeglica u Srbiji.


Panel diskusija “Stavovi mladih prema izbeglicama” u EU info centru, radionice i izložba mladih azilanata i lokalnih mladih u Beogradu

U okviru regionalnog projekta "Empower for Change of Stigmatizing Attitudes" koji finansira Erasmus+ program Evropske unije, a koji realizuje Centar za demokratsku tranziciju iz Crne Gore zajedno sa partnerima: JumpIn – Italija, Proni Center for Youth Development – Bosna i Hercegovina, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Central European Heritage – Mađarska, EUFRAK-EuroConsults – Nemačka, Institute for Democracy "Societas Civilis"– Makedonija i European Projects Association – Belgija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je organizovao 11. decembra 2017. godine, panel diskusiju u EU info centru pod nazivom "Stavovi mladih u Srbiji prema migrantima". Cilj panel disksuije je bio da se analiziraju i steknu nova znanja u vezi sa radikalizacijom mladih u našem društvu kao i da se otvori prostor za dijalog o ulogama i obavezama institucija, medija i organizacija civilnog društva u cilju ranog prepoznavanja i sprečavanja radikalizacije mladih, islamofobije i stigmatizacije migranata, u nadi da možemo doći do inicijalnih odgovora koji bi doprineli daljem radu na borbi protiv predrasuda i građenju tolerantnog odnosa mladih prema migrantima, izbeglicama i tražiocima azila u budućnosti.


Ispitivanje je ukazalo da mladi iz zemalja Zapadnog Balkana pokazuju negativan stav prema migrantima iako većina njih nikada nije bila u kontaktu sa migrantima. Na negativne stavove mladih prema migrantima značajno utiče negativna percepcija pre svega islamske religije, neobjektivno informisanje ali i nepoznavanje drugih kulturoloških, jezičkih, običajnih obrazaca kod mladih koji dolaze sa drugih kontinenata i iz drugih društveno-istorijskih i političkih konteksta.

Nakon panel diskusije su održane i radionice sa lokalnim mladim aktivistima i mladim izbeglicama iz Centra za azil Krnjača na temu izazova integracije u Srbiji, interakcije sa mladima u lokalnim sredinama, političkim dešavanjima u svetu, altruizmu, a predstavljene su i fotografije mladih studenata/volontera APC-a kao i mladih azilanata u zajedničkim aktivnostima u lokalnim sredinama od skupljanja i deljenja humanitarne pomoći, do učešćća na okruglim stolovima i organizovanja debata, lokalnih interakcijskih i integracijskih događaja, vašara, izožbi, druženja, diskusija, uličnih i sportskih akcija u lokalnim sredinama gde se nalaze azilanti i migranti.

Predstavnica EU info centra, Marija Stevuljević, je zajedno sa Radošem Đurovićem, Izvršnim direktorom APC-a, otvorila panel sa uvodnim obraćanjem na temu uticaja migracija na mlade i potrebu za ulaganjem u razvijanje kritičkog mišljenja i dijaloga kod mladih.

Panelisti su bili Nemanja Marković iz Kancelarije za mlade grada Beograda, Nenad Maletin iz Krovne organizacije mladih, Vladan Đukanović iz Inicijative mladih za ljudska prava i Jana Stojanović, psihološkinja APC-a. Moderator panel diskusije je bila Sena Marić stručnca saradnica i istraživač APC-a.



Read more: Panel diskusija “Stavovi mladih prema izbeglicama” u EU info centru, radionice i izložba mladih...

APC/CZA: Policija da kaže da li je pokrenuta istraga o smrti šestogodišnje Medine na pruzi

Izvor: Beta  12.08.2017.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) zatražio je danas od Granične policije Srbije da odgovori da li je pokrenuta istraga o pogibiji šestogodišnje avganistanske devojčice na granici sa Hrvatskom, kao i da li su ona i njena porodica legalno deportovani iz Hrvatske ili su ih tamošnje vlasti samo "ilegalno gurnule" natrag u Srbiju, pre nego ju je pregazio voz.


Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, koji je legalni punomoćnik porodice poginule devojčice, upitao je da li je hrvatska policija dostavila srpskoj policiji dokumentaciju o smrti deteta, da li je i zašto višečlana porodica razdvojena od deteta i kako je telo naknadno vraćeno u Srbiju.

Šestogodišnja devojčica iz Avganistana Medina Husini poginula je 21. novembra na koloseku železničke pruge Šid Tovarnik, nakon što je u toku noći na nju naleteo voz, neposredno pošto su njenu majku i još šestoro dece hrvatski policajci koji su ih presreli, naterali da se vrati u Srbiju.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je agenciji Beta da je jedan od saputnika devojčice, svedok koji je migrant iz Maroka, rekao u izjavi toj organizaciji da je grupa prešla srpsko-hrvatsku granicu i da su ih u jednom parku pronašli hrvatski policajci koji su, umesto da ih odvedu u stanicu gde bi zatražili azil, jer su rekli da to žele, naterali da se vrate do pruge.

Đurović je dodao da su policajci iz Hrvatske izbeglicama, po svedočenju saputnika, samo pokazali svetlo u daljini i rekli im da je tamo Srbija i da tamo moraju da se vrate.

"Nisu pomogle molbe majke, kako nam je navela, da sa petoro male i dvoje dece tinejdžera sačekaju jutro. Nisu pomogla objašnjenja da žele azil. Oterali su ih u mračnu i hladnu noć, gde je jedini putokaz ka Srbiji bila železnička pruga i svetlo u daljini. Nisu im rekli da tom prugom ide voz, da moraju da paze. Ali, prugom je uskoro naišao voz. Polusnena i dezorjentisana Medina nažalost nije uspela dovoljno brzo da se skloni", rekao je Đurović.

On je dodao da je Medinin petnaestogodišnji brat Rašid u izjavi za APC naveo da su u Hrvatsku, odnosno u Zagreb krenuli iz Srbije, jer su čuli da hrvatska policija porodice sa decom ne deportuje u Srbiju, ali da su im policajci rekli da moraju da se vrate u Srbiji i da sačekaju još mesec dana, nakon čega će ih pustiti.

"Rašid tvrdi da su ih izbacili iz kombija tik uz železničku prugu a da je devojčica izašla sama. Nisu prešli više od 100 metara kada se dogodila nesreća", rekao je Đurović.

Članove porodice poginule devojčice su policajci, nakon toga, vratili u vozilo i zaključali vrata. Prvobitno su im rekli da su kola hitne pomoći otišla za Beograd, a kasnije da moraju da o svemu pitaju srpsku policiju.

Djurović je dodao da su članove Medinine porodice, prema njihovom svedočenju, uskoro na granici predali srpskoj policiji, koja ih je odvela u policijsku stanicu u Šid, odakle su kasnije prebačeni u centar u Krnjači.

On je dodao da je porodica telo devojčice prvi put posle nesreće videla u kapeli na groblju u Principovcu. Dodao je da su želeli da je sahrane u Beogradu, gde imaju prijatelje, ali im to nije dozvoljeno.

Đurović je naveo da je porodica bila jako potresena jer je lice i telo devojčice i dalje bilo umazano krvlju, dok joj je odeća bila pocepana. Njima su dali četiri boce vode i rekli im da, ako žele, mogu da sami operu dete.

"Medinina porodica je sada u Principovcu. Tvrde da nemaju nikakva dokumenta o Medininoj smrti i da im je srpska policija rekla da im hrvatske kolege nisu dale nikakve papire o ovoj nesreći. Mala humka na groblju u Šidu jedini je dokaz da je Medina postojala. Da je živela. Da je tako mala prešla hiljade kilometara od svoga doma i da je umrla uplašena i prozebla na mračnoj pruzi izmedju dve granice, iza kojih nije bilo nikog ko bi joj se radovao i nikog ko bi je žalio", rekao je Đurović.


Psihološka podrška u i van centara gde su azilanti smešteni

Ljudi koji već dugo borave u izbegličkim kampovima, osim što se bore sa traumama i teškim iskustvom iz svojih zemalja i puta, često doživljavaju nasilje, gubitak i imaju svakodnevne probleme. Već iscrpljeni, svaki novi problem i poteškoću doživljavaju fatalno i misle da ne mogu da je podnesu. Kroz  APC/CZA psihološka savetovanja  oni imaju priliku da ih neko sasluša, pruži emocionalnu podršku ali i osnaži da nastave da se bore. Vrlo često psihološka podrška je krucijalna za migrante i azilante tokom njihovog boravka u Srbiji, a briga o njihovom mentalnom zdravlju je često zanemarena ili ignorisana od strane samog sistema pod shvatanjem da je u pitanju luksuz i da za nju ne bi trebalo da ima previše prostora u sistemu prihvata ovih lica.

   krnjaca kamper blur p

Prilikom poseta APC/CZA timova centrima gde se nalaze azilanti i migranti, ali i prilikom poseta otvorenim lokacijama, alternativnim smeštajima, urbanim mestima, gde se sve nalaze migranti, azilanti i izbeglice, razgovaramo sa našim starim klijentima, upoznajemo nove, a posebnu brigu posvećujemo maloletniicima bez pratnje roditelja. i drugim posebno ugroženim licima. Od dece bez pratnje roditelja i posebno ugroženih i osetljivih lica, uzimamo podatke, kako bi im u saradnji sa Centrom za socijalni rad bili određeni staratelji i pružena adekvatna socijalna pomoć. Međutim reakcije sistema su često spore, intertne ili izostanu zbog različitih problema i okolnosti. Tada mi preuzimamo aktivniiju ulogu, iniciramo reakcije nadležnih institucija, pružamo neophonu urgentnu asistenciju, borimo se da ovi ljudi što pre udju u sistem i postanu vidljivi u sistemu. Borimo se pravnim i drugim sredstvima da  omogućimo da oni ostvare prava i da budu zaštićenii. Dok neophodna pomoć ne stigne i dok reakcije sistema i institucija ne uslede, ali i kada one ne uslede, pružanje urgentne psihološke pomoći,  psihološke individualne, grupne, asistencije, praćenja slučajeva i duži rad sa  ljudima u potrebi uz asistencije u ostvarivanju zdravstvene zaštite predstavljaju prioritete u našem radu, a kako bi se postarali da proces pogoršanja stanja ovih ljudi zaustavimo ili maksimalno usporimo dok neophodna pomoć ne usledi i dok pravne intervencije ne počnu da daju prve rezultate. Potrebno je da pomognemo ljudima da se trgnu, probude i iskoriste poslednji tračak snage da zaustave dalji sunovrat i pogoršanje i počnu da skupljaju snagu za promenu svog psihofičkog stanja.

Maloletna lica na otvorenim lokacijama u Somboru

Tim APC/CZA iz Beograda i Subotice realizovao je pravnu i psihološku pomoć na otvorenoj lokaciji pored Tranzitnog centra. U šumi kraj Tranzitnog centra Sombor trenutno boravi od 70 do 100 lica iz Pakistana, od kojih su najmanje četvrtina od ukupno uočenih, maloletna lica bez pratnje. Tokom obilaska, realizovano je psihološko savetovanje sa 22 maloletna lica bez pratnje iz Pakistana, koji izveštavaju o veoma lošim uslovima, bez pristupa hrani, nedovoljno tople odeće i hroničnoj iscrpljenosti.

sombor blur

Najmanje 15 maloletnih lica bez pratnje sa kojima je uspostavljen kontakt su izrazili želju i potrebu da idu u kamp gde su im predočene mogućnosti te su informisani o ulozi centra za socijalni rad i ulozi našeg centra. Nakon susreta sa maloletnicima na licu mesta tim APC/CZA je kontaktirao Centar za socijalni rad u Somboru kojima je predočio situaciju na terenu, podelio informicije o imenima i broju maloletnih lica bez pratnje i njihovom stanju u kojem borave i tražio da izađu na teren radi smeštanja dece u adekvatan smeštaj i pokretanja odgovarajućih procedura. NAkon sat vremena nakon telefonske intervencije, izašao je terenski socijalni radnik Borko Mojsijević, te je na licu mesta APC/CZA pronašao i prikupio decu, njih više od 15 maloletnih lica i uz pomoć prevodioca i stručne asistencije pomogao socijlanom radniku da preduzme prve korake i pokuša da smesti decu u obližnji prihvatni centar. Nakon nekog vremena i uz ubeđivanje sa predstavnicima uprave prihvantnog centra, maloletnici su ušli u prostor Tranzitnog centra Sombor.

Još jedno novorođenče u CA Banja Koviljača

   banja koviljaca beba

Tokom jedne od redovnih poseta timova APC/CZA, Centru za azil u Banji Koviljači, APC/CZA tim koji se sastojao od pravnika,pedagoga, psihologa i prevodilaca je razgovarao sa tražiocima azila smeštenim u ovom centru. Ovom prilikom smo savetovali bračni par sa bebom koja je stara samo tri nedelje. Majka se žalila na teške uslove u kampu. Ljuljašku iznad krevetića proizvoljno je napravio njen suprug, kako bi bebu lakše uspavali i smirili. Majka se takođe žalila na nedostatak odeće, kako u kampu ništa nije dobila, a sama nema jer je sve što je imala od starije dece ostalo u Afganistanu. APC/CZA tim je pristupio pribavljanju izvoda iz matične knjige rođenih,ali i uputio mladi par u postupak azila i sve predstojeće procedure, dok je psiholog APC/CZA uspostavio inicijalan kontakt i započeo sesije savetovanja sa mladom majkom u cilju prevazilaženja trenutnih teškoća i izazova.

I dalje veliki broj migranata boravi van kampova na granici sa Hrvatskom

Sa prvim hladnim danima aktuaizovano je pitanje smeštaja brojnih migranata koji se nalaze na otvorenom u Srbiji. Direktor Centa za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, ističe da situacija nije idilična kako se predstavlja i da nije lako doći do smeštaja. 

APC/CZA uzeo učešće na skupu UUSC Zagreb

Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) učestvovali su na skupu koji je organizovao UUSC (Unitarian Universalist Service Committee) u Zagrebu u periodu od 11. do 13.novembra. UUSC je okupio organizacije aktivne u regionu koje se bave izbeglicama, migrantima. Tokom susreta, učesnici su razmenili iskustva sa terena, diskutovali o izazovima na terenu, velikoj ugroženosti izbeglica zaglavljenih na Balkanu, rizicima i problemima sa kojima se organizacije suočavaju u svom radu u Makedoniji, Srbiji, Mađarskoj i Hrvatskoj, potom integritetu i kritičnosti organizacija, novim modelima rada koje trebamo uvesti u skladu sa novonastalom situacijom.

uusc Zagreb

UUSC godinama pruža esencijalnu podršku APC/CZA, između ostalog, kupovinom kampera što je olakšalo rad organizacije sa migrantima u teško pristupačnim delovima Srbije.

Maloletnici bez pratnje u CA Krnjača

APC/CZA tokom redovnih poseta centrima za azil i prihvatnim centrima posebnu pažnju obraća na maloletnike bez pratnje. Tokom posete Centru za azil u Krnjači, pravnik i pedagoškinja su razgovarali sa maloletnicima bez pratnje koji žele da podnesu zahtev za azil. Ove maloletnike je tim APC/CZA upoznao u Centru za azil, kontaktirao Centar za socijalni rad kako bi im bili postavljeni staratelji i potom počeo da ih zastupa u azilnom postupku.

             maloletnici blur

Maloletnici bez pratnje su najranjivija grupa migranata, u telu dece prinuđeni da donose ozbiljne odluke, nalaze se u velikom riziku da budu iskorišćeni i zloupotrebljeni.

Cucić i Đurović oprečno o prihvatnim centrima u Šidu

Izvor N1                                                                                                                                                                                                                                                                                         
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je da je tačno da u okolini Šida pojedini građani imaju problema sa migrantima koji na otvorenom čekaju da pređu u Evropsku uniju, ali je naveo da je reč samo o onim ljudima koji ne žele da budu smešteni u prihvatne centre i negirao da u tim centrima   nema dovoljno kapaciteta.

U izjavi agenciji Beta, Cucić je naveo da on ima puno razumevanja za svakoga kome je naneta neka šteta, bez obzira da li se radi o stanovniku tog dela Srbije ili migrantu kojeg opljačkaju, i dodao da komesarijat ohrabruje policiju da pronađe sve krivce i procesuira ih u skladu sa zakonom.

"U našim centrima oko Šida, i u drugim delovima Srbije, apsolutno ima dovoljno mesta da se smeste svi migranti. Ali oni koji su smešteni u centrima i nisu   problem, već su problem oni koji neće u centre. I kod Šida i drugde u Srbiji. Jer tu se najčešće radi o ilegalcima koje krijumčari ljudima organizuju i kažu im   da sede tu nekoliko dana i da će im oni omogućiti prelazak", rekao je Cucić.


Read more: Cucić i Đurović oprečno o prihvatnim centrima u Šidu

Trening za nove volontere

APC/CZA koordinatorka programa socijalne i integracijske podrške organozovala je 07.novembra u prostorijama kancelarije u Gavrila Principa inicijalni trening za nove volontere. Volonterski i studentski programi APC/CZA funkcionisu već više od 10 godina, tačnije od nastanka APC/CZA, a volonteri širom zemlje uzimaju učešće u mnogim aktivnostima organizacije u oblastima i sredinama gde se nalaze izbeglice, azilanti i migranti širom Srbije. Ljudi koji se prijavljuju da volontiraju  su različitih profila i ne može se nikako govoriti o uniformnom obrascu među njima. Među volonterima je puno mladih, ali i starijih građana, ljudi različitih profesionalnih i obrazovnih profila, različitog imovnog i drugog statusa, a motivi za njihov angažman su uvek snažna potreba i svest da se pomogne ljudima u nevolji, da se probudi solidarnost i pokrene talas promene u međuljudskim odnosima i funkciuonisanju lokalnih sredina i društva u celini zasnovanom na principu solidarnosti, humanosti i poštovanju ljudskih prava i osnovnih prirodnih prava svakog čoveka kao ljudskog bića.

 trening za volontere jovana

Pored domaćih volontera, deo volontera čine i mladi strani studenti koji  u APC/CZA-u rade studentske prakse, a pošto završe iste stručne studentske prakse. 

Poseta APC/CZA tima regionu oko Šida

U okviru redovnih aktivnosti praćenja situacije u sredinama oko granica širom zemlje, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je posetio region oko Šida – Adaševce, Šid i Principovac gde borave migranti u smeštaju i izvan centara.

Temperature su niske, migranti koji su van smeštaja, nalaze se u veoma lošem fizičkom stanju. Navode da ih ne primaju u prihvatni centar u Adaševcima ni usled hladnoće. Kažu da su ih poslali u Obrenovac nedavno no da su im tamo rekli da za njih nema mesta.

adasevci i sid jovana

Prepušteni sami sebi, smucaju se iza prihvatnog centra u Adasevcima, na poljima i ledinama koje im predstavljaju novi dom i krevet nedaleko od autoputa, gde su laka meta krijumčara, slabog psihičkog i fizičkog stanja, dezorijentisani i nesigurni. Među njima veliki je broj maloletnika bez pratnje roditelja koji su posebno ugroženi.

Poseta Centru u Dimitrovgradu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u okviru LOVE projekta posetio Centar za Azil u Dimitrovgradu 16. novembra. Tim sastavljen od pravnika, socijalnog radnika, pedagoga i prevodilaca za arapski i farsi organizovao je niz aktivnosti za izbeglice smeštene u ovom centru.

Pored pružanja informacija i pravnog savetovanja, APC/CZA tim je organizovao adaptacijsku radionicu i interkulturalno savetovanje. Sprovedena je adaptacijska radionica sa decom na temu Prijateljstva. Razgovarali smo o tome da li imaju prijatelje u kampu, da li su neki od njih iz neke druge zemlje, da li postoje razlike među njima, kako uspostavljaju kontakt i sporazumevaju se izmedju sebe. Razgovarano je o životu u kampu sa velikim brojem ljudi, deljenjem prostora sa puno ljudi koje nismo sami odabrali, dnevnim strategijama da se prevaziđu konflikti kao i razumevanju perioda adolescencije koji je veoma težak generalno, a posebno u uslovima kolektivnog smestaja.

prijateljstvo dimitrovgrad blur

Izbeglice smeštene u ovom centru borave u dosta oskudnim uslovima, deleći sobu sa više porodica, neki od njih su tu i duže od godinu dana bez rešavanja njihovog statusa.

APC/CZA kamper i mobilna psihološka podrška širom Srbije

   vest krnjaca kamper

Uz podršku UUSC-a, APC/CZA je jos 2015 godine nabavio kamper koji koristi svakodnevno u svom radu. Upravo takva podrška od strane Unitarian Universalist Service Committee, je omogućila APC/CZA timovima da pružaju pravnu, psihološku i socijalnu podršku migrantima, tražiocima azila i izbeglicama širom zemlje, a posebno u graničnim pojasevima širom Srbije i u okolini tranzitnih centara gde mnogo izbeglica i migranata boravi na otvorenom. Pravnici, psiholozi, prevodioci, socijalni radnici i pedagozi razgovaraju sa starim korisnicima, upoznaju nove, obavljaju individualna savetovanja i grupna savetovanja i radionice, a  našim korisnicima pružaju potpunu privatnost tokom koje mogu slobodno da pričaju o svojim problemima i dobiju adekvatnu pomoć. 

APC/CZA južna kancelarija u Preševu - pravna i psihološka pomoć

Vrata lokalne južne kancelarije Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Preševu su uvek otvorena za migrante, tražioce azila i posebno maloletnike bez pratnje kojima je potrebna pravna i psihosocijalna pomoć. APC/CZA loklani tim je sa dugogodišnjim iskustvom svakodnevno radi sa migrantima, izbeglicama i tražiocima azila smeštenim u Prihvatnim centrima. U kancelariji dobijaju informacije o svojim pravima, prijavljuju probleme, zloupotrebe, ali dobijaju i psihološku pomoć koja im je zbog situacije u kojoj se trenutno nalaze, često neophodna.

   vest neka za jug

Lokalna kancelarija Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila ostvaruje neposredni kontaktom i sa lokalnim stanovništvom i lokalnim samoupravama na jugu Srbije i svakodnevnim obilaskom terena i brojnim aktivnostima prati i menja postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju migranata u južnoj i jugoistočnoj Srbiji.

Kulturološka radionica „Idealna škola“ sa decom iz CA Sjenica

  Sjenica blur

Cilj kulturološke radionice sa decom je bio da se odredi stepen njihove dosadašnje integracije u lokalnu zajednicu. Uzimajući u obzir njihov dosadašnji boravak u školi, deca su poredila odrastanje i školovanje u Avganistanu sa odrastanjem i školovanjem u Srbiji, kroz dovršavanje već započetih rečenica („kada sam pošao u školu u Srbiji osećao sam se..." „Najteže u školi u Srbiji mi je ..." „Učiteljica u Avganistanu me je grdila zbog.." „Učiteljica u Srbiji kaže da nije dobro..", „Obrazovanje je važno zbog.."). Na osnovu njihovih odgovara, procenjuje se da su deca prevazišla početne strahove od novog („kada sam krenula u školu osećala sam se usamljeno, a sada imam drugarice"), usvojila nove oblike ponašanja (ne kasne na časove jer „učiteljica kaže da je to loše ponašanje"), i dalje imaju komunikacijske probleme, koje neki brže, a neki sporije prevazilaze. Svesni su važnosti obrazovanja („Da je svako kada je poželeo da se svađa u Avganistanu, uzeo da pročita knjigu, mi bismo i dalje bili tamo").

Deca su kroz završnu aktivnost pravila idealnu školu, koja bi odgovarala svakom detetu na svetu, interesantno je da akcenat nije bio na materijalnim stvarima (postojanje bazena u školi, instrumenata, terena ), već su naveli da idealnu školu čine: učitelji koji su pozitivan model ponašanja deci („učitelji koji se ponašaju onako kako bi trebalo i đaci da se ponašaju"), zaposleni u školi vole svoj posao („svako ko radi u školi treba da voli svoj posao, i čistačica i učiteljica i direktor, pošto deca umeju da budu baš nemirna"), učitelji koji su zainteresovani da učestvuju u aktivnostima („u idealnoj školi učiteljica igra fudbal, košarku i odbojku sa decom").

APC/CZA na sednici odbora Narodne skupštine u Subotici

U ponedeljak 6. novembra 2017 u Gradskoj kuci u Subotici, sa početkom u 11h održana je 13. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine na kojoj su se razmatrala pitanja migracija, azila i osnovnih ljudskih prava. Predstavnici APC/CZA su uzeli aktivno učešće na sednici s' obzirom na prisustvo i rad terenskih timova APC/CZA u Vojvodini, na svim granicama sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, dok su govornici bili gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, predsednik Opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov (ranije narodni poslanik), predsednik Radne grupe za migracije u Subotici i narodni poslanik Milimir Stojadinović, i Nenad Ivanišević trenutno državni sekretar Ministarstva građevinarstva (ranije državni sekretar Ministarstva rada).

    13 sednica

Sednici je takođe prisustvovalo jedanaest narodnih poslanika, između kojih Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš i narodna poslanica Desanka Repac, a pored članova prisustvovali su i predstavnici Policijske uprave, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Crvenog krsta i Saveta za migracije Grada Subotice, kao i predstavnici nevladinih organizacija.

Govornici su tokom svog izlaganja više puta naglasili human pristup Srbije u rešavanju krize i da pored agresivnih suseda, Srbija je ostala nepokolebljiva i da neće menjati svoju humanu državnu politiku prema tražiocima azila. Pored pohvala državnoj politici Srbije prema tražiocima azila, naglašeni su i propusti poput manjka komunikacije Vlade sa lokalnom zajednicom u pojedinim slučajevima, manjak kapaciteta Centara za socijalni rad u radu sa maloletnicima bez pratnje, kao i da trenutna Vladina strategija za migraciju treba uzeti u obzir različito kulturno nasleđe izbeglica iz bivše SFRJ i trenutnih izbeglica sa Bliskog istoka, s obzirom da se ove dve kategorije izbeglica u puno slučajeva poistovećuju. Takođe, neki od poslanika su ukazali na slabosti Vladine strategije za migraciju, koja izostavlja činjenicu da su tražioci azila u proseku oko 9 meseci u Srbiji i da je ostalo otvoreno pitanje ozbiljnijeg procesa integracije.

Psihološko savetovanje i informisanje - Adaševci, Šid, Principovac

                       Adaševci Pricipovac Šid

Tim APC/CZA tokom svojih redovnih poseta lokacijama na granici sa Hrvatskom nastoji da informise i zastiti ljude koji su u potrebi. Pored nejasnoca i konfuzije u vezi sa statusom i zagarantovanim pravima, ljudi se bore sa osećajem beznadežnosti, iscrpljenošću i apatijom. Svakome od njih znači da osete da neko brine i da je zainteresovan za njihove muke, kao i da povrate osećaj sigurnosti.

Krijumčari migranata usluge nude preko malih oglasa

Izvor: Politika
Švercovanje tražilaca azila iz Iraka u Nemačku preko Turske, Bugarske i Srbije sada se naplaćuje 8.000 evra, kaže šef UNHCR-a u Srbiji

U Srbiji je od početka godine otkriveno više od 5.700 migranata, od kojih je gotovo 4.800 izrazilo nameru za traženje azila, dok je protiv više od hiljadu osoba podneta prekršajna prijava za nedozvoljen prelazak državne granice, pokazuju podaci nadležnih. Zajedničke snage vojske i policije angažovane da štite granicu Srbije prema Makedoniji i Bugarskoj, od formiranja krajem jula prošle godine, sprečile su oko 22.000 migranata da uđu na teritoriju naše zemlje, istakao je nedavno na skupu u Beču direktor policije Vladimir Rebić.


Foto D.Žarković
Granice, naše ali i drugih država na nekadašnjoj balkanskoj ruti kojom je 2015. godine prošlo više od milion izbeglica, štite i međunarodni timovi policajaca u kojima su i pripadnici srpskog MUP-a. Zatvaranjem te rute početkom 2016. godine smanjen je priliv migranata u zemlje Evropske unije, ali je sa druge strane, kako smatra Hans Fridrih Šoder, šef Agencije UN za izbeglice Srbija, tim potezom stvoreno okruženje u kojem krijumčari zarađuju milione na izbeglicama i migrantima.

Kri­jum­ča­ri de­ce­ni­ja­ma ko­ri­ste ne­sreć­ne i na­pa­će­ne lju­de, ali sa­da je no­vi­na br­zi­na us­po­sta­vlja­nja mul­ti­na­ci­o­nal­nih mre­ža šver­ce­ra ljudima­ma i nji­ho­va bez­ob­zir­nost, ka­že za „Po­li­ti­ku" šef UN­HCR-a u Sr­bi­ji.

„Kri­jum­ča­ri da­nas ko­ri­ste dru­štve­ne mre­že da bi pr­o­da­li svo­je uslu­ge mi­gran­ti­ma če­sto ih pri­mo­ra­va­ju­ći da tr­o­še hi­lja­de evra. Ne­dav­no smo sa­zna­li da se ce­na kri­jum­ča­re­nja od­ra­slog tra­ži­o­ca azi­la iz Ira­ka u Ne­mač­ku pre­ko Tur­ske, Bu­gar­ske i Sr­bi­je udvo­stru­či­la – sa 4.000 sti­gla je na 8.000 evra", ob­ja­šnja­va Šo­der.

On pod­se­ća da je osno­van is­tra­ži­vač­ki tim ko­ji pre­tra­žu­je sto­ti­ne stra­ni­ca na dru­štve­nim mre­ža­ma u po­tra­zi za ogla­si­ma šver­ce­ra  ljudima.

Read more: Krijumčari migranata usluge nude preko malih oglasa

Psihološko savetovanje u Centru za azil Bujanovac

    Bujanovac psihološko savetovanje

Tim APC/CZA je tokom posete prihvatnom centru u Bujanovcu organizovao psihološko savetovanje sa ciljem da osnaži ljude da uspostave veću kontrolu nad svojim emocijama, mislima i odlukama koje donose. Neki su bili u nedoumici povodom budućnosti i iznurivali sebe konstantnom dilemom i mislima o tome šta da rade i šta je najbolje za njih, a neki imali potrebu da podele svoje ranije traume i na taj način sebi olakšaju dušu. Savetovanje im je svima pomoglo i moglo se videti da su naokon toga opušteniji, samopouzdaniji i da su uvideli drugu perspektivu koja će im pomoći da budu pametniji i stabilniji.

APC/CZA psiholozi i socijalni sluzbenici redovno obilaze prihvatni centar u Bujanovcu u okviru svojih redovnih aktivnosti na jugu Srbije 

Radionica “POVERENJE” – Centar za azil Principovac


Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sastavljen od pravnika, psihologa, pedagoga i socijalnog radnika posetio je Centar za azil u Pincipovcu. Tom prilikom obavljena je integracijska radionica sa maloletnicima bez pratnje, a tema je bila vezana za poverenje.

Pričali su nam o tome koga su upoznali prolazeći kroz različite zemlje, da li su se sa nekim zbližili, sa kim dele svoje tajne, da li ih je neko nekad izdao i koliko je teško naći osobu od poverenja u ovim okolnostima.

Radionica “Moja planeta” u ZVDO Beograd

                        zvdo planeta blur

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sastavljen od psihologa, pedagoga je dana 17.10.2017. realizovao osnazujuce i interkulturalne sesije u kojima su učestvovali dečaci koji se nalaze u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO).

Dečaci su na jednoj od radionica trebali da predstave svoju planetu kroz crtež, u kojoj oni postavaljaju svoja pravila, svoj sistem, svoj narod, svoje običaje i dr. Kroz crtež kao projektinu tehniku uviđamo želje, interesovanja, kognitivnu logiku i bolje upoznajemo sopstvenu i tuđu ličnost, što sve omogućava retrospekciju ali i jačanje volje, upornosti da se prevaziđu postojeći i budući izazovi, praćeno serijom razgovora i diskusija po zaršetku konkretne radionice.

Izvodi za novorođenčad u Prihvatnom centru u Vranju


Prilikom posete APC/CZA tima Prihvatnom centru u Vranju, okupili smo četiri porodice sa nedavno rođenim bebama, koje je trebalo prijaviti u Opštini i izvaditi im izvod iz matične knjige rođenih. Napravili smo kratak sastanak i dogovorili se sa njima kojim redom ćemo ih voditi.  Zahvaljujući uspešnoj saradnji naše organizacije sa lokalnim centrom za socijalni rad, matičnim službama, policijom, samim centrom za prihvat, ovkve pravne i druge socijalne intervencije predstavljaju redovnu praksu u našem radu širom zemlje. Pošto je registracija beba u Opštini protekla uspešno, zadovoljne porodice smo vratili u kamp, a iste su dobile izvode iz matičnih knjiga rođenih.

You are here: Vesti