POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Abdul na putu do Evropske unije

IZVOR: Politika  13.01.2015.

Napušten pogon ciglane sada je privremeni dom emigranata iz Sirije i Avganistana za koje je Subotica poslednja stepenica ka željenom cilju.

Prostor napuštene ciglane na istočnom izlazu iz Subotice novi je neformalni emigrantski kamp. Dugačke hale, sa nekadašnjim nišama za sušenje opeke, pretvorene su u katakombe u kojima, uz pomoć najlona, od zime i vetra pokušavaju da se zaštite ljudi koji su već mesecima na putu. Srbija nije njihovo odredište, ali je Subotica kao grad na granici sa Evropskom unijom poslednja stepenica do njihovog cilja.

Abdul-u-ciglani

Opširnije: Abdul na putu do Evropske unije

Ako Ajmen preživi čuvaj ga, ako umre sahrani ga

IZVOR: Večernje novosti  07.12.2015.

Radošu Đuroviću, pre godinu dana, irački par ostavio tek rođenu bebu. Dečak Ajmen u maminom stomaku stigao u Srbiju. Rođen dva meseca pre roka. Smešten kod hranitelja u Obrenovac, preživeo poplavu.

Vidim da si dobar čovek. Ostavljam ti dete. Ako preživi čuvaj mi ga, ako umre sahrani ga. Ja moram dalje", čujem prevodioca koji nadjačava glas tamnoputog mladog čoveka, a on me grozničavo gleda sa očajem i nadom pravo u oči, držeći me čvrsto za ramena, kao da se okačio o njih. Izbeglica je iz Iraka, imigrant na putu ka Evropi. Vidim ga prvi put, a zavetuje mi tek rođenu bebu. Kaže, dečaku je dao ime Ajmen. U šoku sam i pokušavam da odgovorim, ali čovek već trči prema žutom taksiju koji ga čeka. Osvrće se i sa istim onim pogledom ponavlja - čuvaj mi ga, javiću ti se!

Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć i zaštitu tražilaca azila, kaže da nikada neće zaboraviti taj dan. Bio je kraj novembra. U Bogovađi azilanti spavaju po šumi, nema mesta u Centru. Meštani protestuju, nesrećni ljudi promrzli, traži se rešenje. Samo što se vratio, zovu iz Instituta za neonatologiju u Beogradu. Kažu, stigla tek rođena beba "imigrant". Ima vrlo male šanse da preživi.

bebac

Opširnije: Ako Ajmen preživi čuvaj ga, ako umre sahrani ga

Azilantske muke: Na unesrećenim ljudima skupljaju političke poene

IZVOR: BLIC   31.12.2014.

Nakon patnje koja ih je oterala iz otadžbine i golgote na putu, azilantske muke ne prestaju u Srbiji kao tranzitnoj zemlji na putu ka EU. Problemi nisu tih razmera, ali im dodatno zagorčavaju život.

Azilante u Srbiji čeka nedovršen azilni sistem, podozrivost i ksenofobija lokalnog stanovništva, politička instrumentalizacija njihovog problema, a planetarni problem sa ebolom dodatno je podigao gard prema njima. U oktobru 2014.godine  su meštani Male Vrbice kod Mladenovca danonoćno dežurali kako bi sprečili da se u ispražnjenu vojnu kasarnu usele azilanti..

..

Noć u šumama

Tokom prošle zime, nakon što su zakazali i MUP i Komesarijat za izbeglice, u okolini Bogovađe azilanti su noćivali po okolnim šumama, a stalne tenzije su i u Banji Koviljači, gde je otvoren prvi centar za azilante i gde su tenzije kulminirale pre tri godine u gotovo rasističku mobilizaciju lokalnog stanovništva koje je bojkotovalo škole i blokiralo puteve.

"Naše iskustvo sa terena govori o tome da građani u načelu nisu oni koji imaju predrasude i stereotipe koji bi ih doveli u konflikt sa tražiocima azila. Ono što je problem jeste neobaveštenost građana, stranci koje pre nisu gledali i problem sa smeštajem ovih ljudi. Kada su centri puni oni se skupljaju okolo, i to pravi tenzije, a to koriste lokalne partije" kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Opširnije: Azilantske muke: Na unesrećenim ljudima skupljaju političke poene

Subotica: Više od 60 imigranata prebačeno u prihvatne centre

IZVOR:   VEČERNJE NOVOSTI     06.01.2015.

Više od 60 migranata iz zemalja Bliskog i Dalekog istoka, koji su se skrivali u okolini napuštene ciglane u Subotici, zatražili su azil u našoj zemlji i prebačeni u neki od centara za azilante u zemlji.

Kako je Tanjugu izjavio član Gradskog veća zadužen za socijalna pitanja Milimir Vujadinović, subotička policija je danas, na pomenutoj lokaciji otkrila 32 migranta, među kojima i sedmoro dece.

Oni su nakon zatraženog azila, u partnerstvu s lokalnom samoupravom, prebačeni u centar u Banji Koviljači. Slična akcija, po njegovim rečima, sprovedena je i 29. decembra kada je 35 migranata, nakon otkrivanja i zatraženog azila, prebačena u prihvatni centar.

Veoma nam je drago što smo uspeli da spasemo sedmoro dece koja su bila sa njima. Nećemo dozvoliti da se bilo ko smrzne, bez obzira na sve”, rekao je Vujadinović, uz napomenu da lokalnoj samoupravi zakon dozvoljava da vrši obilazak, izveštava policiju i obezbeđuje eventualno prevoz do prihvatnih centara.

novosti

Opširnije: Subotica: Više od 60 imigranata prebačeno u prihvatne centre

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Prošli život (Sijera Leone)

IZVOR: DANAS   29.12.2014.

San svake siromašne devojčice je da se obrazuje i uči, da ide u školu, i pre svega da ima mogućnost da bude dete. Retke imaju sreću da taj san pretvore u stvarnost. Većina nas vremenom prestane da se zanosi i izgubi snove.

Dan kada se rodio moj brat je za mene bio ispunjen i srećom i tugom. Radost zbog njegovog dolaska na svet je narušilo saznanje da više neću moći da idem u školu pošto su se kući troškovi povećali i da ću morati da radim. Znala sam da nemam izbora.

azilnep

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Prošli život (Sijera Leone)

Završna izložba i humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens

Kao finalni događaj u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju a koji realizuju Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, u Kulturnom centru Grad postavljena je 23.decembra 2014.godine izložba fotografija sa aktivnosti koje su realizovane u Sjenici, Tutinu, Obrenovcu, Loznici i Beogradu.

Uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, APC/CZA je organizovao humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens.

Građani su donosili humanitarnu pomoć za tražioce azila koja će tokom narednih dana biti odneta u centre za azil.

Više fotografija  sa humanitane izložbe možete pogledati OVDE

01

 

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Izlazeća sunca ( Sirija)

IZVOR: DANAS   25.12.2014.

Noći su nekada trajale beskonačno dugo. Hladnoća i vlaga koja je dolazila iz zemlje su nam prodirale u kosti. Vremena za odmor nije bilo. Moralo je da se hoda, prelaze kilometri i kilometri. Nakon svakog sledećeg kilometra krila se granica. Na kraju bi do te granice i došli, ali trebalo je mnogo više vremena i mnogo više truda da bi se savladala nego što su nam govorili. Ipak, takva obećanja koja su nam agenti davali ulivala su neku suludu i nerealnu nadu, iako smo već iz iskustva znali da to verovatno nije istina.

Nemir koji sam konstantno osećao uspeo je da prodre još dublje od hladnoće i vlage. Kada je postojala mogućnost za san, on bi učinio svoje. Teški kapci bi se nakon neprospavane noći sručili preko očiju, ali san je teško dolazio. Bio sam kao u bunilu. Sećanja na sve ono kroz šta sam prošao su mi lebdela pred očima. Želeo sam da se sve što pre završi.

WP 20141225 003

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Izlazeća sunca ( Sirija)

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Stari početak (Avganistan)

IZVOR: DANAS  23.12.2014.

Često ih sanjam. Sve one koje sam ostavio iza sebe i one koje su pre vremena ostavili mene. Voleo bih da su stvari bile drugačije, da nikada nisam morao da napuštam Avganistan, a pošto već jesam onda makar da smo svi zajedno. Ali nismo. Često se pitam da li sve moralo baš ovako da bude.

Odluka da odem iz Gaznija nije bila moja, otac je rekao da ne smem više da ostajem. Bili smo u dugovima i svakodnevno smo dobijali pretnje. Ja, kao najstariji sin u porodici, bio sam prvi na udaru. Povremena prebijanja nisu bila strana, ali dok se na njima završavalo značilo je da još imamo vremena. Pre definitivne odluke da krenem na put dobio sam takve batine da skoro mesec dana nisam mogao da ustanem iz kreveta. To je bila prelomna tačka. U dugove smo upali tokom prošle godine. Zadužili smo se kako bi mogli da otpatimo troškove lečenja majčine bolesti. U jednom momentu je izgedalo da se oporavlja i da će savladati opaku bolest koja je lomila, ali se onda preko noći sve promenilo. Stanje joj se pogoršalo i u kratkom roku je umrla. To je bila već druga smrt u porodici. Pre 7 godina je nastradao najstariji brat. Bol nakon majčine smrti nadmašila je sve boli koje sam osetio za svojih 14 godina. U meni je ostala praznina koju više ništa neće moći da popuni. Sa tom prazninom sam krenuo na put. Oprostio sam se od oca, sestre i najmlađeg brata. Nadao sam se da period razdvojenosti neće toliko dugo trajati i da ćemo se naći negde uz put, ali prošlo je već 7 meseci.

staripocetak

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Stari početak (Avganistan)

Medjunarodni dan migranta

Obeležavamo dan migranata u trenutku u kome i naši ljudi i stranci iz zemalja pogođenih ratom i razaranjima traže spas i zaštitu u Evropi ali i u Srbiji. Niko od njih ne napušta svoj dom bez razloga. Sve više ljudi u našu zemlju dolaze, na žalost ne iz ekonomskih razloga, već usled rata i nasilja, iz straha po sopstveni život. Oni masovno traže azil u Srbiji, ali azilni sistem ne funkcioniše, nema zaštite, a ljudi bivaju prepušteni sami sebi. Čak ni za ljude iz Sirije, njih više od 8 000, nema sigurnosti, ličnih karata, fer postupka i konačne azilne zaštite u Srbiji. Preko 13 000 ljudi je u ovoj godini tražilo azil u Srbiji, a azil dobilo samo njih 5. Preko 2000 dece je tražilo azil a preko 1000 dece bez pratnje roditelja. Krijumčarenje nastavlja da funkcioniše, a niko ne uspeva da zaustavi migraciju u Evropu i kroz zemlje Balkana.

danmigranata

Opširnije: Medjunarodni dan migranta

Talibani ubili 130 ljudi, mahom dece, napadači likvidirani

IZVOR: Tanjug 16.12.2014.

Naoružani talibani su 16.decembra 2014. godine u napadu na vojnu školu u Pešavaru, na severozapadu Pakistana, ubili više od 130 ljudi, uglavnom učenika, a pakistanske snage bezbednosti su posle osmočasovne akcije likvidirale sve napadače.

Prema najnovijim podacima, ranjene su najmanje 122 osobe, među kojima je najviše učenika.

Talibani su u školu upali rano jutros i počeli nasumično da pucaju na učenike, idući od učionice do učionice vojne škole. Na lice mesta su ubrzo stigli pripadnici pakistanske specijalne policije, koji su otvorili vatru na napadače, prenele si svetske agencije.

Talibani su saopštili da su u školu poslali šest naoružanih ljudi koji su na sebi imali pojaseve sa eksplozivom. Ekstremisti su uzeli kao taoce oko 500 učenika i profesora.

20150229565490049cf2d48803492937 orig

Opširnije: Talibani ubili 130 ljudi, mahom dece, napadači likvidirani

APC/CZA Azilne priče u Danasu:Jedan od mnogih (Eritreja)

IZVOR:DANAS 15.12.2014.

Ne volim mnogo da pričam o svemu onome kroz šta sam prošao. Moja priča je jedna od mnogih, dok bol koju nosim sa sobom pripada samo meni. Teško mi je kada se prisećam toga, a još teže kada u očima drugih vidim sažaljenje.

Iako mnogi ljudi vole da igraju na tu kartu, ja nikada nisam bio jedan od njih. Na putu sam već sedam godina. Bio sam dete kada sam krenuo, a sada čovek koji je počeo da stvara svoju porodicu.

eritreja

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu:Jedan od mnogih (Eritreja)

APC/CZA Azilne priče u Danasu:Otkucaji (Sirija)

IZVOR: DANAS 14.12.2014.

Minuti, sati, sve godine koje smo proživeli... baš sve staje u taj momenat kada gledate smrti u lice. Često sam razmišljala o tom momentu. Kada se svet oko vas ruši i nestaje, ljudi oko vas gube živote, zapitate se otkud to da ste vi još tu gde jeste, kako to da još uvek niste nepovratno nestali sa lica zemlje. Iščekivanje najteže pada.

Međutim, taj momenat se pre ili kasnije uvek desi. Neki ga, poput mene, iskuse i više puta u životu. Nakon toga pomislite da ste jači i spremniji za nova iskušenja u životu, ali sve je to samo zabluda.

sirija

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu:Otkucaji (Sirija)

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sitni koraci, veliki snovi

Izvor: Danas  10.12.2014.

Mnogo života sam živeo, mnogo toga proživeo. Za tri meseca ću da napunim 18 godina i često se zapitam da li je sve moralo baš tako da bude. Želim da verujem da jeste, koliko god da mi je bilo teško i iako sam mnogo puta želeo da odustanem od svega.

imao sam 15 godina kada sam napustio Obalu Slonovače. Nisam imao pojma gde idem, prvi put sam se našao van zemlje. Osećao sam se izgubljeno, prepušten slučaju i dobroj volji stranaca koje sam sretao uz put.

somalija

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sitni koraci, veliki snovi

Primer dobre saradnje na lokalu

Suzana Janković, direktorka Kulturnog centra "Hadži Ruvim", govori o saradnji i zajedničkim programima koje Kulturni centar sprovodi sa Centrom za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Privremeni azil jedino rešenje za izbegle

IZVOR: Tanjug; B 92   08.12.2014.

Apelujemo na državu da pod hitno postupi prema Zakonu o azilu i dodeli privremeni azil u trajanju do jedne godine svim ljudima koji su azil tražili i koji se nalaze trenutno u Srbiji.

Kako u našu zemlju nikada do sada nije ušao veći broj ljudi koji beže od rata i progona u zemljama Azije i Afrike (do 1. decembra od početka godine 13 052 ljudi, od čega najveći broj iz Sirije), a da naša država nije u stanju da se izbori sa ovim problemom i reguliše njihov status, uskoro ćemo se naći pred ozbiljnim humanitarnim, ali ne samo humanitarnim problemom.

Razlozli za ovu situaciju su odsustvo tehničkih i ljudskih kapaciteta Odseka za azil, stručnih kadrova, opreme, volje. Sistem azila ne funkcioniše u Srbiji. Srbija nije u stanju da sprovede azilne postupke i donese odluke o azilu.

Od 11 000 tražilaca azila do 1. novembra samo četvoro ljudi je dobilo azil, a Odsek za azil je podneo zahteve za azil za samo njih 309, izdato je svega 435 ličnih azilnih karti, a urađeno svega 11 saslušanja. Tako izbegli žive u sivoj zoni, prepušteni sami sebi. Kako se vreme pogoršava njihovi životi biće još više ugrožen čemu je primer i trenutna situacija u Subotici gde se za vikend oko 70 ljudi, neki sa sve decom čak i bebama promrzli nalaze u okolini grada i napuštenim fabrikama i barakama.
logo

Opširnije: Privremeni azil jedino rešenje za izbegle

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Rad na silu (Avganistan)

IZVOR: DANAS  04.12.2014.

Rođen sam u Kabulu i tu sam proveo prvih 15 godina života, a onda sam rešio da napustim sve. Nisam mogao više da trpim. Ljudi su iz Avganistana bežali zbog rata i bombi, talibana, a ja sam ostajao. Preživljavao sve to, i sada bežim od onoga bez koga ni mene ne bi bilo na ovom svetu.

Dugo mi je trebalo da se odlučim na taj korak. Već 2 puta sam i pokušao da pobegnem, ali bi svaki put saznao za moje namere i pretukao bi me toliko da narednih par dana nisam mogao da ustajem iz kreveta. Ni starija braća nisu imala više sreće, ali sam nekako uvek ja izvlačio najdeblji kraj. Majka je ćutala, nije smela da se meša. Kada nije bio tu pomagala bi mi da završim sve što je trebalo toga dana.

azilnepriceAV

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Rad na silu (Avganistan)

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sloboda govora (Sirija)

IZVOR: DANAS  03.12.2014.

Nisam se školovao da budem novinar. Nikada nisam ni pomišljao da bih mogao to da budem. Živeo sam u jednom malom ruralnom mestu blizu Alepa u Siriji. Naše mesto se pridružilo pokretu otpora pre samog Alepa i ja sam se silom prilika uvukao u sve to.

Jedan prijatelj mi je ponudio da povremeno, kad sam u prilici šaljem reportaže o dešavanjima u mom području. To nije bilo teško jer je dešavanja bilo napretek. Ljudi su ginuli na sve strane, a ja sam to beležio. Porodice su gubile svoje sinove i kćeri, deca roditelje... u nekim momentima je izgledalo da je došao sudnji dan. Nisam mogao više da spavam, proganjale su me slike svakodnevnog užasa. Pogledi koji se gase.

azilnepr

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sloboda govora (Sirija)

Završen kamp mladih azilanata i tinejdžera iz Srbije

IZVOR: TANJUG 30.11.2014.

Kamp mladih azilanata i učenika iz Srbije čiji je cilj razbijanje predrasuda kod mladih o tražiocima azila završen je 30.novembra 2014. godine u Krnjači prezentacijom aktivnosti odrzanih na kampu i koncertom gudačkog kvarteta Manojlović.

U rad zajedničkog kampa bili su uključeni učenici iz Beograda, Banje Koviljače, Loznice, Obrenovca, Tutina i Sjenice u kojima se i nalaze centri za azilante, kao i imigranati iz Sirije, Sijera Leonea i Eritreje.

"Ovo je prvi put da pokušamo da spojimo naše mlade građane i tražioce azila i želimo da borbu protiv predrasuda i ksenofobije počnemo u osnovnim i srednjim školama da bismo uspostavili most između domaće dece i dece azilanata da bi oni mogli kroz neposredna poznanstva i razmenu iskustava da doprinesu boljem razumevanju ovog fenomena kod nas", istakao je izvrsni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović u izjavi Tanjugu.

kamp

Opširnije: Završen kamp mladih azilanata i tinejdžera iz Srbije

APC/CZA Azilne priče u Danasu: SLOMLJENI DUH

IZVOR: DANAS   02.12.2014.

Oduvek sam imala istaknut sportski duh. Valjda sam se zato i bavila odbojkom, nekada davno, u nekom prošlom životu. Nikako nisam volela da gubim. Svaki put kada bismo izgubile utakmicu, ćutala bih danima. Možda mi zbog svega toga toliko teško pada što nakon 4 godine puta i dalje tumaram. Ponekad, čini mi se i bez cilja. Više se i ne sećam kada sam tačno krenula iz Obale Slonovače. Na kraju krajeva, nije ni bitno. Ono što je bitno jeste da još uvek nisam pronašla parče neba pod kojim bih mogla da se skrasim.

obalaslonovace

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: SLOMLJENI DUH

Sprečiti diskriminaciju prema migrantima

IZVOR: DANAS  01.12.2014.

Od početka 2014.godine više od 11 000 ljudi je tražilo azil u Srbiji. Najviše ih je iz Sirije, njih 6 478. Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za Danas da nema govora o tome da se radi o lažnim azilantima, već je reč je o izbeglima iz Sirije koje beže od rata, terorista i nasilja.

" Mi nismo u stanju da odgovorimo na ovu vrstu izazova u vezi sa migracijama jer Odsek za azil i azilni sistem ne funkcioniše. Proglašavamo izbeglice lažnim azilantima, organizujemo proteste, širimo strah od ebole i terorizma, pričamo da ovi ljudi šire kriminalitet. Ako bismo im dali pravo da podnesu azilni zahtev i da brzo sprovedemo azilni postupak, onda bismo mogli da pričamo o tome da li je neko lažni azilant ili nije. Ovako to nije slučaj" naglašava Đurović. On dodaje da je za prvih osam meseci 2014.godine Odsek za azil, od 6 974 azilanata, sproveo samo devet intervjua, dao svega 380 ličnih karti a dozvolio da se podnese samo 211 zahteva za azil.

"Kada izdate 380 ličnih karata, to znači da je svega četiri odsto azilanata dobilo ličnu kartu. Kada omogućite da se podnese 211 zahteva za azil, to znači da je za svega pet odsto njih pokrenut azilni postupak. Preostalima je uskraćeno pravo na ličnu ispravu, pravo da postupak uopšte pokrenu iako se oni sami javljaju u policiju i izražavaju nameru da traže azil" ukazuje Đurović. Samim tim, njima je otežano da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu, jer nemaju azilnu legitimaciju, a bez isprava ne mogu slobodno da se kreću. „Nema propisa koji bi predvideli i uredili integraciju, pa ni oni koji azil i dobiju ne mogu da opstanu i integrišu se kod nas", ističe Đurović.

Za sedam godina postojanja azilnog sistema u Srbiji, Odsek za azil je dodelio svega 17 azila od ukupno 22 613 ljudi koji su zatražili azil u našoj zemlji.

01-rados-djurovic

Opširnije: Sprečiti diskriminaciju prema migrantima

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Koliko još? (Sirija)

IZVOR: DANAS 01.12.2014.

Upravo to pitanje mi se već godinama prolama kroz misli. Ali odgovor na njega još uvek tražim. Svaki put kada pomislim da ne može gore, desi se nešto što uruši sve moje nade i stremljenja.

Prvi put sam napustio Homs 2011. godine. Tada sam imao 16 godina. Nisam želeo da idem, ali otac je insistirao da majka, sestre i ja pređemo u Latakiju kod strica. Mnogi moji drugari su se priključili protestantima, dok sam se ja osećao kao izdajica. U tom trenutku nisam imao izbora i uradio sam ono što se od mene tražilo.

Fizički sam bio u Letakiji, išao u školu i sticao nove prijatelje, ali mislima sam ostao u Homsu. Informacije koje smo dobijali o ocu i ostaloj rodbini koja se nije povukla su bile sve oskudnije. Ponekad bi prošlo i po tri meseca bez ikakvih vesti. Slušali smo o sukobima, borbi između vojske i pobunjenika, gubili svu nadu, pa je opet gajili. Kad god bi se otac javio, taj dan bi za nas bio poput nekog praznika. Majka i stric su ga ubeđivali da dođe, ali nije mogao. Bio je lekar i osećao je dužnost da bude uz ljude sa kojima je proveo ceo život. U maju 2013. godine smo dobili vest o njegovoj smrti. Bili smo očajni. Tada sam već imao punih 18 godina i nisam više mogao da čekam. Rešio sam da se vratim. Majka čitave nedelje pred moj odlazak nije želela da razgovara sa mnom, sestre su plakale. Stric je pokušavao da me urazumi, iako je znao da nema svrhe.

WP 20141201 001

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Koliko još? (Sirija)

Kazne za lažne imigrante

IZVOR: B92 28.11.2014.

Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, je najavio uvođenje novog krivičnog dela za organizovanje i pomaganje ilegalnih migracija.

Time bi se kažnjavali organizatori putovanja, prevoznici i oni koji podstiču ljude da traže azil dajući im lažne nade i obećanja.

On je objasnio da će se izmenama zakona tražiti mogućnost da onima koji ugroze bezvizni režim bude oduzet pasoš na period od jedne do dve godine, ali da će o tome biti konsultovani i predstavnici EU.

Dačić je najavio da MUP planira da sačini posebnu bazu podataka ilegalnih emigranata u koju bi samo policija imala uvid.

azilanti-vo-avtobus

Opširnije: Kazne za lažne imigrante

Azilanti na Balkanu

Izvor: Al Jazeera 22.11.2014.

U potrazi za sigurnim životom sve veći broj tražilaca azila pristiže na Balkan. O azilantima koji dolaze, teškoćama sa kojima se suočavaju i  nedostacima sistema azila  za Al Jazeeru govori Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Nečije dete (Iran)

IZVOR: Danas  26.11.2014.

Kada kažem ljudima da sam uspeo da stignem do Nemačke i dobrovoljno se vratio nazad svi me gledaju sa upitnim pogledima. Ponekad me i samog uhvati neki mučan osećaj kada krenem da razmišljam o tome jer znam šta me sve čeka, ali razlog koji sam imao da se vratim je bio mnogo jači od svega što je moglo da me zadrži tamo - moja majka. Nismo se videli sada već skoro godinu dana. Tokom boravka u Nemačkoj smo prvi put nakon 3 meseca uspeli da uspostavimo kontakt. Ona je Iranka, kao i ja što sam nekada bio.

U Iranu sam rođen, napravio prve korake i progovorio prve reči, osetio prvu sreću i prvu tugu, zaigrao fudbal, razboleo se, krenuo u školu, imao prvu operaciju srca... Koliko god da sam smatrao da pripadam tamo, uvek su me tretirali kao stranca. Bio sam dete iz braka Iranke i Avganistanca, i osim legalnog boravka nisam imao ništa drugo. Često su mi govorili da se vratim u Avganistan, dok sam ja pokušavao da ih ubedim da moje mesto nije tamo, u zemlji mog oca koju nikada nisam ni video, niti sam ikada želeo da vidim.

danas

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Nečije dete (Iran)

APC/CZA Azilne priče u Danasu:Treptaji (Avganistan)

IZVOR: DANAS  25.11.2014.

Često stojim sam. Izolacija mi s vremena na vreme prija, pogotovo ovde u Centru. Nekako mi je najteže sa mojim sunarodnicima, opterećuju me svojim prepucavanjima, poput onih ko priča čistiji persijski, a ko ne, dok sa druge strane ne mogu bez njih. Oni su spona sa onim što sam ostavio iza sebe i nisam u stanju da im tek tako okrenem leđa.

U Banji Koviljači sam već četiri nedelje. Nekad mi se čini kao da je sve ovo samo treptaj na putu na koji sam krenuo pre pet meseci, dok ponekad naiđe dan koji traje kao večnost. Ovde nema mnogo toga da se radi. Kada samoća postane preteška, trudim se da nađem neku zanimaciju. Govorim engleski, farsi i urdu pa pomažem u prevodima ne bih li prekratio vreme. Pokušavam i što više da šetam, kako bih se što više izmorio i spavao, ali san teško dolazi na oči. Nekad se dešava da mi se san i java stapaju u jedno i sve što želim je da se probudim. Ali to nije moguće. Kao mali sam imao običaj da mesečarim noću, a sada kao da mesečarim u životu.

boljizivot

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu:Treptaji (Avganistan)

O problemima azilanata u Srbiji

IZVOR: DANAS  25.11.2014.  

Azilanti koji dolaze u Srbiju bežeći od rata, sukoba, progona u zemljama njiihovog porekla uglavnom na putu ka Zapadnoj Evropi, sve su češće vesti i tema u našim medijima. Nažalost, ova ugrožena kategorija ljudi uglavnom se pominje kroz brojke i podatke o tome koliko ih je prošlo kroz Srbiju, koliko ih je na kom graničnom prelazu uhapšeno, koliko smešteno u centre za azil, koliko luta šumama. Pominju se i povodom protesta koji zbog njihovog boravka ili namere države da otvori centre za njihov smeštaj organizuju meštani koji se bune protiv boravka azilanata u njihovoj sredini, uplašeni za svoju bezbednost, zdravlje, sigurnost svojih domova, imovine...

Mali broj medija se zagleda u lica i živote tih ljudi, ne govori o tome ko su oni zaista, od čega beže, šta su ostavili za sobom, kroz kakav su pakao prošli da bi došli do Srbije... da im je potrebna pomoć i da mi kao društvo i pojedinci treba da im je pružimo.

azilnepricedanas

Opširnije: O problemima azilanata u Srbiji

Dramatično porastao broj ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj

IZVOR: Večernje novosti 24. 11.2014.

Broj ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj dramatično je porastao i od početka 2014. godine do oktobra 2014. godine dostigao skoro 14.000 . Državljani Sirije su prvi po broju zahteva za azil, a građani Srbije odmah na drugom mestu.

Situaciju bi trebalo da promene najnovije mere nemačke vlade. Od 6. novembra 2014.godine Nemačka je i zvanično klasifikovala Srbiju kao sigurnu zemlju porekla, što znači da će naši državljani koji traže azil uglavnom biti odbijani, i to po ubrzanom postupku.

Hajnc Vilhelm, nemački ambasador u Beogradu je rekao da je Srbija, zajedno sa BiH i Makedonijom, stavljena na listu zemalja za koju postoji pretpostavka da ne sprovodi politički progon.

"Usvojen je akt koji se odnosi na pitanje azila i gotovo potpuno onemogućuje da srpski državljani koji traže utočište u Nemačkoj zbog loše ekonomske situacije i dolaze u potrazi za poslom, legalizuju svoj boravak kao politički azilanti. Bilo koji srpski državljanin koji aplicira za politički azil u Nemačkoj moraće da dokaže da je u njegovom konkretnom slučaju bilo progona" dodao je Vilhem.

Opširnije: Dramatično porastao broj ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj

APC/CZA upozorava na poverljivost identiteta tražilaca azila

IZVOR: UNS i NUNS  14.11.2014.

UNS i NUNS zajedno sa Centrom za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozorili medije da poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti i da pri izveštavanju o tražiocima azila ne otkrivaju njihov identitet.

Kao organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava tražilaca azila, predviđena Strategijom o upravljanju migracijama Vlade Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 59/2009), Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, obaveštava medije u Republici Srbiji da je identitet tražilaca azila prema Zakonu o azilu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007) i načelu poverljivosti koje taj zakon propisuje, zaštićen i poverljiv.

Objavljivanjem snimaka i fotografija koje otkrivaju lica tražilaca azila i publikovanjem njihovih ličnih podataka (ime i prezime, adresa boravišta, lične isprave i dr.) otkriva se identitet tražilaca azila njihovim državama porekla i njihovim diplomatsko-konzularnim misijama u Republici  Srbiji. To, u slučaju da budu vraćeni u svoje države porekla, može imati nesagledive posledice na sudbine tražilaca azila i na sudbine njihovih porodica koje se tamo nalaze.

Otkrivanjem njihovog identiteta ih dovodimo u opasnost da u državama porekla (ako budu vraćeni) budu progonjeni, zatvarani, mučeni, a često i proglašeni izdajnicima i pogubljeni. Istovremeno, ako tražioci azila i ne budu vraćeni, u slučaju da diplomatsko-konzularne misije, odnosno vlasti država njihovog porekla, ili druga lica, saznaju identitet tražilaca azila, članovi njihovih porodica dovode se u istu vrstu opsanosti u zemlji porekla.

Zbog toga Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, upozorava sve medije u Srbiji i poziva na odgovornost da prilikom izveštavanja o tražiocima azila u Republici Srbiji, poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti propisno zakonom. To znači da prikriju identitet tražilaca azila zatamnjivanjem lica, snimanjem kontra svetlu, izmenom podataka o ličnom imenu i državi porekla ili na drugi način.

http://www.nuns.rs/info/news/22908/upozorenje-za-medije-nemojte-otkrivati-identitet-trazioca-azila.html

http://www.uns.org.rs/sr/desk/Pisma/27541/upozorenje-medijima-ne-otkrivati-identitet-trazilaca-azila.html

 

uns i nuns

Broj tražilaca azila prevazišao sva očekivanja

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI   13.11.2014.

Više od 10 000 ljudi zatražilo je azil u Srbiji od početka godine do 1. novembra 2014. godine. To je prevazišlo sva naša predviđanja o ukupnom broju azilanata za celu ovu godinu, izjavio je Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

"U odnosu na celu prošlu godinu, kada je azil zatražilo 5 056 ljudi, brojka se bukvalno duplirala dva meseca pre kraja godine. Iz godine u godinu nastavlja se trend višestrukog porasta broja onih koji traže azil. Srbija je zemlja koju ovi nevoljnici vide kao poslednju granicu ka Zapadu i poslednji korak do spasa od progona i rata" objašnjava Đurović.

Našu zemlju očekuju veliki problemi s obzirom na globalne migracije, a u Centru se plaše da nemamo konzistentan odgovor, s obzirom na to da se i sami nalazimo u teškoj političkoj i ekonomskoj situaciji.

"To, ipak, nikako ne sme da bude izgovor da se ogrešimo o ove ljude. Sa ovim problemom moramo da se pozabavimo ozbiljnije i sprečimo širenje animoziteta prema njima" upozorava Đurović, i dodaje da ohrabruje činjenica da trenutno ima mesta u centrima za azil, da je vreme blago, i da se ljudi ne zadržavaju dugo u sistemu azila i brzo ga napuštaju.

Migranata

Opširnije: Broj tražilaca azila prevazišao sva očekivanja

Ispovest švercera imigranata kroz Srbiju: Sigurniji posao od droge, a i isplativiji...

IZVOR: BLIC   10.11.2014.

Koliko ljudi prevedem godišnje? Ne brojim... ali radim svaki dan u godini, priča mi u Preševu jedan od organizatora šverca ljudi iz Makedonije u Srbiju.

Jedan od zadataka koji nam je Brisel dao jeste i oštrija kontrola tranzita imigranata iz Azije i Afrike preko Srbije u Mađarsku i ostatak EU. Iako je ovo zahtev koji je za vlasti najmanje politički sporan, s njegovim ispunjenjem ne ide baš glatko. Razlog je jednostavan: naša granica prema Makedoniji dugačka je 273 kilometra i nemoguće ju je stopostotno kontrolisati.

" Na 273 mesta mogu da je pređem " smeje se B, kome dugujem gornji podatak. Njemu je poznavanje geografije takoreći u opisu radnog mesta.

B. je, naime, jedan od ljudi koji za novac s naše strane granice prihvataju Avganistance, Kurde, Alžirce, Marokance, Tunižane, Somalijce... Ilegalno ih prevozi do Vranja, Vladičinog Hana ili Niša, gde ih preuzimaju druge ekipe švercera i voze dalje na sever, do pred Suboticu... Tu ove nevoljnike preuzimaju oni koji će ih odvesti u Mađarsku, odnosno u toliko željenu EU. Sve ovo, uostalom, poznato je iz brojnih feljtona i izveštaja evropske administracije. Ali šta se dešava na terenu?

U potrazi za odgovorom na ovo pitanje, došao sam do B. Recimo da je prijatelj mog prijatelja iz Beograda, i recimo da mi je poverovao da ću na svaki način sačuvati njegov identitet. Pošto mi je, naravno, predočeno koliko bi bio ljut da to ne učinim...

sverc

Opširnije: Ispovest švercera imigranata kroz Srbiju: Sigurniji posao od droge, a i isplativiji...

Sramno ponašanje Mesne zajednice Bogovađa

IZVOR: B 92  2.11.2014.

Grupa meštana Bogovađe organizovala je 02. novembra 2014. godine protestni skup sa kojeg je zatraženo trajno iseljenje Centra za azil iz te mesne zajednice u opštini Lajkovac.

Razlog za taj zahtev je, kako je istaknuto na protestnom skupu, veliki broj azilanata ali i ilegalnih migranata iz afričkih zemalja, koji na razne načine, kako je navedeno, ugrožavaju bezbednost meštana.

Predsednica mesne zajednice Bogovađa, Dragana Lončar, rekla je da je bezbednost građana ugrožena "i od strane bahatih ilegalnih taksista" koji dovoze azilante u Bogovađu, kao i zbog tuča između migranata, "koje se odigravaju na sred ulice i uglavnom noću".

Meštani Bogovađe plaše se i opasnosti od virusa ebole i drugih zaraznih bolesti, a na protestu su upozorili i da je veliki broj vikendica i kuća obijen, kao i da ih azilanti tokom noći uznemiravaju u njihovim domovima.

Lončar je podsetila da su odlukom Vlade Srbije otvoreni privremeni centri za azilante u Sjenici, Tutinu i Obrenovcu, ali da time nije rešen problem meštana Bogovađe, jer ih taksisti i kombi vozila svakodnevno u sve većem broju dovode u Bogovađu.

bogovadja

Opširnije: Sramno ponašanje Mesne zajednice Bogovađa

Zabrinutost zbog okončanja operacije Naše more

IZVOR: ECRE 29.10.2014.

Panevropski savet za izbegle i prognane (ECRE) je upozorio da okončanje italijanske spasilačke operacije Naše more (Mare Nostrum) bez zamene dobro opremljenim timom za potragu i spasilačke aktivnosti Evropske unije će značiti povećanjem utopljenih migranata na moru.

Krajem oktobra 2013. godine, samo nekoliko dana nakon što se više od 300 ljudi utopilo nadomak italijanskog ostrva Lampeduza, Italija je započala spasilačku operaciju Naše more kako bi obezbedila potragu i spasavanje migranata u Mediteranu. Od tada operacijom naše more je spaseno oko 150 000 migranata.

„Svi su bili užasnuti velikim brojem izgubljenih života u blizini Lampeduze prošle godine. Italija je napravila iskorak u pokušaju da reši taj problem. Sada je operacija Naše more na kraju svog mandata i delovanja. Izbeglice, od čega mnogi koji beže od rata u Siriji i represivnog režima u Eritreji, suočavaju se sa teškoćom da ostanu u Libiji u kojoj vlada haos i bezvlašće, a ujedno  nemaju alternativni put da stignu do bezbednog utočišta na legalan i siguran način. Ukoliko se operacija Naše more okonča i ne bude zamenjena sa dobro opremljenim timovima i operacijom u čijoj je prioritetnoj nadležnosti da spašava živote ljudi, doći će do povećanog broja stradalih migranata u pokušaju da dođu do evropske obale. Napor evropskih zemalja da reše ovo pitanje je neophodan ukoliko članice Evropske unije žele da smenje broj stradalih u Mediteranu" izjavio je Michael Diedring, generalni sekretar ECRE.

chooselife-English

                                    ŽIVOT ILI SMRT? HAJDE DA IZABEREMO ŽIVOT!

Opširnije: Zabrinutost zbog okončanja operacije Naše more

Video “Azil u Srbiji” u okviru projekta “Video for Change”

U okviru Creative Advocacy Festival-a, Olga Đurović i Jana Stojanović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, su snimile kratak film koji se sastoji od dve priče vezane za tražioce azila u Srbiji. Jedna priča je vezana za stav građana Mladenovca o otvaranju Centra za azil u njihovom mestu, a druga priča je ispovest tražioca azila poreklom iz Sirije, o razlozima zbog kojih je napustio zemlju i potražio utočište u Srbiji.

Kratak film "Azil u Srbiji" je nastao u okviru Creative Advocacy Festival-a kao dela projekta "Video for Change" koji sprovode Civil Rights Defenders i Inicijativa mladih za ljudska prava Srbije a finansiranog od strane Švedskog instituta. Svi video materijali su nastali u okviru trodnevnih radionica sa aktivistima za ljudska prava u Tirani, Pristini, Beogradu i Sarajevu.

Mali korak za Siriju, veliki za izbeglice

IZVOR: DEUTSCHE WELLE   29.10.2014.

U Berlinu je održana konferencija i sirijskoj izbegličkoj krizi. Novac nije sakupljan, ali bi konferencija ipak mogla da se isplati – iz najmanje deset razloga, komentariše Dagmar Engel, urednica studija DW u Berlinu.

1. Izvan pogođenog regiona je izbeglička katastrofa gotovo pala u zaborav. Oružana borba protiv terorističke paravojske Islamske države potiskuje u drugi plan sve ostale vesti sa Bliskog istoka.

2. Nedvosmisleno je uočeno da očaj ne vlada samo među izbeglicama. I zemljama regiona koje ih masovno prihvataju takođe treba pomoć.

3. Retko je vapaj komšijskih država mogao da se čuje tako glasno kao juče u Berlinu. Ministri spoljnih poslova Libana i Jordana ukazali su na dramatičnu situaciju u svojim zemljama.
4. Ostavlja snažan utisak saznanje koliko se ove dve male zemlje žrtvuju kako bi pomogle komšijama u nevolji...

5. ...što je istovremeno sramota za veliki deo međunarodne zajednice. Ali tako se i podiže spremnost da se jače podrže države koje prihvataju najveći deo sirijskih izbeglica. Ta podrška bi čak mogla da stvori situaciju u kojoj bi infrastruktura i privreda brže napredovali upravo u onim gradovima i selima u kojima se smeštaju izbeglice.

6. Sirijskim izbeglicama niko neće odbiti utočište sve dok traje rat. Libanska vlada već se duže vreme zalaže za repatrizaciju izbeglica u malobrojne oblasti Sirije u kojima nema borbi. Međutim za takav plan se na konferenciji nije našla ni mrva podrške, čak ni iz Jordana.

7. Nemačka je doživela javno priznanje za svoj angažman. Do sada je Nemačka prihvatila 70 000 sirijskih izbeglica, više od bilo koje druge evropske države.

8. To priznanje opet podiže pritisak na druge zemlje EU. Ponovo je oživela diskusija o kontigentima izbeglica koje bi svaka država morala da prihvati, kao i o novcu za hitnu pomoć.

9. Nemačka prednjači sa dodatnih 500 miliona evra u sledeće tri godine. Taj novac će biti investiran u infrastrukturu poput bolnica i vodosnabdevanja kao i u obrazovanje dece.Dobro bi bilo ukoliko i druge zemlje slede ovaj primer.

10. Niko nema rešenje za ratni sukob i svi to priznaju. Podrška koju su prihvatne zemlje dobile na konferenciji istovremeno svedoči o tome da će krvoproliće u Siriji potrajati. To je makar iskreno: političko rešenje se traži, ali još nije na vidiku.

Reagovanje na tekst “Zaječar; Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike,niko nije išao na pregled” objavljen na portalu “Telgrafa” 24. oktobra 2014.

Najoštrije osuđujemo senzacionalističko izveštavanja i širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata i tražilaca azila u Srbiji koji su uhvaćeni pre dva dana u Zaječaru nakon ilegalnog prelaska srpsko-bugarske granice. Podsećamo Vas da naslov na vašem portalu "Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" i sugerisanje da je reč o imigrantima koji su možda zaraženi ebolom je neprimeren i kažnjiv, jer izaziva strah i širi paniku kod našeg stanovništva. Podsećamo Vas da je u Zaječaru 25.oktobra održan sastanak Štaba za vanredne situacije povodom zabrinutosti zbog sve učestalih hapšenja iregularnih migranata iz azijskih i afričkih zemalja i mogućnosti da neko od njih dolazi i iz zemalja gde je proglašena epidemija ebole. Zaključak ovog sastanka je da nema mesta širenju straha i izazivanju panike kod stanovništva jer ni kod jednog nisu primećeni simptomi koji bi ukazali na mogućnost da je neko od njih zaražen.

Takođe u policijskoj upravi Zaječara i Zdravstvenom centru Zaječara nam je rečeno da su upoznati sa procedurama upućivanja lica na zdravstveni pregled ukoliko postoje neki zdravstveni problemi kod migranata i tražilaca azila koji se nađu na teritoriji grada Zaječara, a da do sada nisu imali značajnijih problema.

Srbija mora da reformiše sistem azila

IZVOR: EUROACTIV 15.10.2014.

U oblasti pravde, slobode i bezbednosti Srbija je u proteklih godinu dana ostvarila ograničen napredak i treba značajno i što pre da unapredi upravljanje migracijama i politiku azila, kao i da optimizuje procedure azila. U Izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU za poglavlje 24 ističe se da su potrebni dalji napori kako bi se rešilo pitanje neosnovanih zahteva za azil koje državljani Srbije podnose u članicama EU. U svim oblastima iz poglavlja 24 Srbija treba da uloži napore u usaglašavanje sa pravnom tekovinom EU, povećanje efikasnosti, podsticanje specijalizacije i jačanje operativne saradnje između pravosuđa, izvršnih i neizvršnih organa. Poglavlje 24, kao i 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, treba da bude otvoreno među prvima u pregovorima o članstvu u EU. Očekuje se da ta dva poglavlja budu otvorena u prvoj polovini 2015. godine.

U Izveštaju je ocenjeno da su na planu suzbijanja neregularnih migracija državni organi Srbije nastavili proaktivni pristup.

Između septembra 2013. i februara 2014. podneto je više od sto krivičnih prijava za krivična dela nedozvoljenog prelaska granice i trgovine ljudima.

U 2013, kako se navodi, broj otkrivenih slučajeva nedozvoljenog ulaska u EU kroz Srbiju smanjen je na 8 500 u odnosu na 13 900 u 2012. godini.

Međutim, kod migracija je potrebno unaprediti prijemne i smeštajne kapacitete, osigurati dovoljan broj zaposlenih kvalifikovanih za bavljenje izazovima migracija, kao i usmeriti posebnu pažnju na potrebe maloletnika i ugroženih grupa.

Ukazuje se i na neophodnost bolje koordinacije rada institucija koje se bave neregularnim migracijama, posebno na lokalnom nivou. Takođe je potrebno usaglašavnje propisa u oblasti dozvoljenih migracija sa pravnim tekovinama EU.

Opširnije: Srbija mora da reformiše sistem azila

Azilаnti, ksenofobijа i politikа

Izvor: POLITIKA   10.10.2014.

Mаlа Vrbicа – Dvаdesetаk meštаnа sа zаstаvаmа dočekаlo nаs je juče u Mаloj Vrbici, nа putu oko 200 metаrа udаljenom od vojne kаsаrne. Pitаmo ih dа li su tu sаmo zbog nаs, jer smo dolаzаk ekipe „Politike” nаjаvili dаn rаnije. Nisu, tvrde, tu su dаnonoćno, sаmi se orgаnizuju i smenjuju nа svаkih nekoliko sаti i telimа brаne dа se u kаsаrnu isprаžnjenu još pre desetаk godinа usele аzilаnti. Tаko, kаžu, rаde već pune dve i po godine.

Kаsаrnа je postаlа mesto rаzdorа žiteljа Mаle Vrbice i opštine Mlаdenovаc sа jedne i držаve sа druge strаne. Prvi ne dozvoljаvаju dа vojni objekаt nа 17,5 hektаrа bude pretvoren u centаr zа аzilаnte, iаko je još početkom 2012. dodeljen nа korišćenje Komesаrijаtu zа izbeglice i migrаcije. Drugi smаtrаju dа je ponаšаnje žiteljа Mаle Vrbice, аli i Mlаdenovčаnа oblik ksenofobije.

– Nismo mi ksenofobi. Želimo dа se u ovom slučаju zаštite nаšа prаvа kаo grаđаnа i dа sаmi odlučimo štа je nаjbolje zа nаš krаj. Niko iz komesаrijаtа аli ni od nаdležnih u držаvi nije nаm rekаo štа plаnirа sа kаsаrnom, а čujemo dа je u plаnu prаvljenje glаvnog evropskog centrа zа više od 2.000 аzilаnаtа – kаže Drаgаn Vujičić, čije je imаnje u blizini kаsаrne.

mestani-male-vrbice-na-protestu

Ne boje se meštаni prаvih аzilаnаtа, nаvodi on, već onih lаžnih. Niko ne znа zbog čegа su ti ljudi nаpustili zemlju, dа li beže pred zаkonom... Pitаmo dа li je njihov strаh osnovаn, jer bаš ti аzilаnti kojih se oni tаko pаnično plаše među prvimа su pritekli u pomoć strаdаlimа u mаjskim i septembаrskim poplаvаmа.

– Nаš strаh jeste osnovаn, jer Srbijom lutа nа hiljаde izbeglicа bez ikаkvih dokumenаtа. Ne želimo dа ugrozimo nijednog čovekа koji je ko znа iz koje muke došаo u Srbiju, аli se plаšimo zа živote nаših stаnovnikа – ističe Vujičić.

Zemljа nа kojoj je podignutа kаsаrnа je dedovinа meštаnа Mаle Vrbice, kаže Nikolа Jаnošević, jedаn od žiteljа ovog mestа, koji su dаnonoćno nа „punktu” pored metаlnog kontejnerа.

– Imаnjа su oduzetа uz simboličnu nаknаdu još šezdesetih godinа prošlog vekа. Mаster plаnom 2006. bilo je predviđeno dа se kаsаrnа prodа, а lokаlnа sаmouprаvа imаlа je prаvo preče kupovine – аli sve to je osporeno. Ondа je bez nаšeg znаnjа Vlаdа Srbije odredilа dа se kаsаrnа dа nа korišćenje Komesаrijаtu zа izbeglice – kаže Nikolа Jаnošević.

Podsećаmo gа dа su u Tutinu i Sjenici žitelji аzilаnte dočekivаli sа hlebom i solju i dа su ih lepo primili u svojoj sredini. „Pа nekа idu tаmo”, dovikuju nаm okupljeni.

– A štа je sа Bаnjom Koviljаčom, аko je sve tаko ideаlno – zаšto stаnovnici ove bаnje trаže izmeštаnje аzilа? – odgovаrа Jаnošević i pozivа se nа izveštаje zаštitnikа grаđаnа u kojem je ocenjeno dа MUP i Komesаrijаt zа izbeglice nisu dobro urаdili svoj posаo u Bogovаđi prošle zime, pа je u okolnim šumаmа bilo nа stotine аzilаnаtа.

Bаš tаj isti zаštitnik grаđаnа nаjoštrije je osudio nedаvno održаni protest u Mаloj Vrbici i izlive ksenofobije, kаžemo Jаnoševiću.

– Očigledno dа u nаšem slučаju zаštitnik grаđаnа nije bio dobro obаvešten – odgovаrа on.

Pomen ombudsmаnа izаzivа revolt ostаlih okupljenih: zbog čegа nije zаštitio meštаne posle skupа održаnog u ponedeljаk, kаdа su ih pojedini političаri, kаko tvrde, vređаli. Pominju gest Gorаnа Ješićа, potpredsednikа Demokrаtske strаnke, koji je nаvodno nа svom tviter-nаlogu nаpisаo: „Protest protiv аzilаnаtа? Prаvite protest protiv Vučićа аko smete, stoko seljаčkа.”

Opširnije: Azilаnti, ksenofobijа i politikа

Samo što su rođeni u pogrešno vreme

Izvor: Danas 06. 10.2014.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji je u prvih osam meseci 2014.godine azil zatražilo skoro 7 000 ljudi, a državni organi nemaju potpune podatke o njihovom kretanju i broju koji neprestano raste.

Ovom prilikom objavljujemo izabrane Azilne priče Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila - priče trojice azilanata iz Sirije, Avganistana i Obale Slonovače koji su se na putu ka Evropskoj uniji zaustavili u Srbiji.

Siriju sam napustio u avgustu 2012. godine, malo posle mog petnaestog rođendana. Da sam ikada imao mogućnost da biram da li ću da se rodim ili ne, izabrao bih drugu opciju, ali niko me nažalost ništa nije pitao. Pakao koji su ljudi u stanju da stvore ne može da se poredi ni sa čim na ovom svetu.

Rođen sam u Alepu, gradu na severu Sirije, i tu sam proveo najveći deo svog života. Otac mi je umro kada sam imao 4 godine i slabo ga se sećam. O meni i starijem bratu brigu je vodila majka. Brat je stariji od mene devet godina i od kako znam za sebe želeo sam da budem kao on. Voleo sam i školu. Matematika mi je baš dobro išla. Nakon časova sam često igrao fudbal na terenu iza škole. Ponekad se dešavalo da se u igri zanesem pa da majka ili brat dođu da me traže.

kites

Opširnije: Samo što su rođeni u pogrešno vreme

APC/CZA predstavlja pružanje podrške tražiocima azila i nedokumentovanim migrantima

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, učestvuje na Grantmakers East Forum-u (GEF), koji se održava u Palermu na Siciliji 7. 8. i 9 oktobra 2014. godine. GEF promoviše razvoj civilnog sektora u zemljama Jugoistočne Evrope, okupljajući donatore aktivne u regionu, sa ciljem razmene iskustava i učinkovitosti dodeljivanja grantova i podsticanja novih donatorskih aktivnosti u regionu. Tema ovogodišnjeg foruma su migracije i mobilnost.

Đurović će izlagati na panelu "Pružanje podrške tražiocima azila i nedokumentovanim migrantima" na kojoj će govoriti o odgovoru nacionalnih i lokalnih vlasti na smeštaj tražilaca azila i migranata u svojim sredinama. Ovaj panel ima za cilj da predstavi na koji način organizacije civilnog društva rade na uključivanju tražilaca azila i migranata u lokalne zajednice, pružajući im pravnu i psihosocijalnu podršku, promovišući međukulturnu razmenu i nediskriminaciju prema migrantima, a time ujedno i unapređuju lokalne zajednice i što je još važnije osnažuju migrante i pružaju im šansu da postanu produktivan i pokretački član zajednice.

Više informacija o forumu možete pogledati na http://www.gef.efc.be/programme/content/

Demokrate i Dveri zajedno na protestu protiv azilanata

IZVOR: BLIC   06.10.2014.

Više od 1 000 Mladenovčana se okupilo 06.oktobra 2014. godine ispred zgrade opštine u centru grada, jer se protive otvaranju centra za azil u selu Mala Vrbica koje se nalazi na sedam kilometara od centra grada.

Predsednik opštine Mladenovac, Dejan Čokić, kaže da su skup podržali i predsednici opština Vračar Branimir Kuzmanović, Smederevske Palanke Radoslav Milojičić i Dragan Jovanović predsednik opštine Topola, kao i Vladan Glišić iz pokreta "Dveri".

"Protest je bio miran, kao i šetnja nakon protesta. Naša poruka sa ovog okupljanja je da želimo da nam se neko od nadležnih obrati u narednih 15 dana. Mladenovac nije dobra lokacija za otvaranje azila u kom treba da bude 2 000 azilanata, mi nemamo kapacitete kao ni infrastrukturu za toliki broj ljudi" kaže Čokić.

061014-az5

Opširnije: Demokrate i Dveri zajedno na protestu protiv azilanata

Više od 500 tražilaca azila su deca

IZVOR: RTS    30.09.2014.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, je gostujući u jurarnjem programu RTS-a rekao da su više od 500 tražilaca azila u Srbiji deca, dok je više od 400 njih bez pratnje i oni najbrže odlaze iz centara za prihvat azilanata.

Đurović je rekao da deca dođu do centra za azil i vrlo brzo nestanu, što govori o tome da postoji organizovan sistem krijumčarenja ljudi.

"Da li je u pitanju trgovina ljudima, mi ne možemo sa sigurnošću reći", naglasio je Đurović.

Dodao je da su ta deca često uključena u lance prosjačenja, prinudnog rada, da bi odradili svoj put do Evrope.

"Deca kažu da su svesni da idu u neizvesnost, ali da ovaj put nema alternativu, da su voljni da rade i godinama, jer je život u zemljama iz kojih dolaze za njih nemoguć", rekao je Đurović.

To što je Nemačka proglasila Srbiju zemljom sigurnog porekla smanjiće, kako kaže, broj tražilaca azila iz Srbije u Nemačkoj.

Đurović objašnjava da će se ubuduće brzo završavati procedure, tako da će građani Srbije koji su zatražili azil u Nemačkoj brzo završavati postupak i oni koji dobiju azil ostajati, dok će ostali brzo biti vraćani kući.

U Srbiji 15.000 imigranata, azil zatražilo 7.000 ljudi

IZVOR: Novosti 26.09.2014.

U Srbiji je u prvih osam meseci ove godine azil zatražilo skoro 7.000 lica, a državni organi nemaju potpune podakte o njihovom kretanju i broju koji neprestano raste, rečeno je na današnjem skupu u Beogradu.

Na konferenciji "Sistem azila i migracije:dve priče" naglašeno je da se oko 10.000 do 15.000 ljudi slobodno kreće Srbijom, od juga ka severu, bez kontrole.

Srbija neće rešiti problem migranata ukoliko regionalna saradnja na zapadnom Balkanu ne dobije na dinamici i ako sprovođenje politika koje se tiču te oblasti nije koordinisano, saglasni su učesnici skupa.

Rečeno je i da će na putu ka punopravnom članstvu u EU, posebno kada se otvori poglavlje 24, biti značajno suproststavljanje neregularnim migracijama.

Državni sekratar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Aleksandar Nikolić izneo je podatke koji govore o porastu broja tražilaca azila istakavši da je u toku 2008. godine broj izdatih potvrda o izraženoj nameri da se traži azil u Srbiji bio 77, u 2009. godini 275, u narednoj 520, u 2011. godini 3.134, pre dve godine 2.723, a u prošloj 5.065.

rsz novosti sobe
Za prvih osam meseci ove godine azil je zatražilo 6.974 lica, dodao je Nikolić i podvukao da veliki broj onih koji traže azil u Srbiji zapravo nemaju ozbiljnu nameru i da ostanu u zemlji.

Prema njegovim rečima, građanski rat u Siriji primorao je tri miliona izbeglica da pokušaju da stvore sebi bolje uslove za život ne obazirući se na opasnosti koje ih očekuju na putu ka zemljama EU, što otvara mogućnost za nova krijumčarenja ljudi vodenim putevima, korišćenjem tuđih putnih isprava, falsifikovanjem viza...

Opširnije: U Srbiji 15.000 imigranata, azil zatražilo 7.000 ljudi

Kako je novi Zakon o azilu ipak usvojen

IZVOR:Deutsche Welle  23.09.2014.

Posle odluke stranke Zelenih da odobri novi zakon po kome su Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija „sigurne zemlje", u nemačkoj štampi su objavljeni mnogi komentari. Diskusije o prihvatu izbeglica ne prestaju.

„Ah da, izbeglice" – naslov je komentara Žaka Šustera objavljenog u dnevniku Velt, u kome se on bavi najpre kulturom diskutovanja u Nemačkoj: „Onaj ko je proteklih dvadeset godina proveo u zimskom snu, pa se sada probudio, samo može da sa nevericom trlja oči – dok sluša trenutne debate o pitanjima azila, izbeglica i odredbama o doseljavanju. Kao i početkom devedesetih, u Nemačkoj sve izgleda kao da se diskutanti nalaze na pokretnoj travi koja se kreće ukrug, napravljenoj samo zbog naklapanja. U ovoj zemlji se ponovo vode debate, svi su povilenili, svi su se razglagoljali do mile volje, i tako će biti dok se ne umore od jedne teme, pa se dohvate sledeće, pa treće, sve dok u jednom trenutku opet ne udare glavom u onu prvu, vrate joj se, i nastave da je razrađuju sa istim ideološkim žarom kao i ranije – i, naravno, sa istim neznanjem. Sada je – po ko zna koji put – na redu problematika izbeglica..."

Opširnije: Kako je novi Zakon o azilu ipak usvojen

Avganistanci čiste Kladovo

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI   22. septembar 2014.  

Više od 2 500 ljudi saniralo posledice katastrofalnih poplava u gradovima na istoku Srbije. Oko 40 Sudanaca, Nigerijaca, Sirijaca zajedno sa domaćinima raščišćavalo naneti mulj i blato.

Odvajkada je poznato da nesreće ujedinjuju i zbližuju ljude. A da je to istina, uverili smo se juče na licu mesta u okolini Kladova, gde 2 500 ljudi, među kojima i 40 državljana Sudana, Nigerije, Sirije, Malija i Avganistana, zajedno sa domaćinima radi na sanaciji posledica katastrofalnih poplava koje su pogodile ovaj kraj.

Put nas najpre dovodi u Tekiju, koju je pogodila prava kataklizma. Tu zatičemo general-majora Vojske Srbije Milosava Simovića, on nam vojnički, kruto, profesionalno, raportira: - Na terenu je 500 pripadnika Vojske Srbije i jedna inžinjerijska jedinica sa 16 mašina.

rep-Podvrskoj
                  Azilanti iz prihvatilišta u Sjenici dobrovoljno se javili da pomognu u nevolji

Opširnije: Avganistanci čiste Kladovo

Turska zatvorila granice nakon što je preko 130 000 Kurda prebeglo iz Sirije

IZVOR: Radio Slobodna Evropa 22.09.2014.

Turska je u ponedeljak 22. septembra 2014. godine počela zatvarati neke granične prelaze sa Sirijom pošto je više od 130 000 Kurda izbeglo u tu zemlju pred ofanzivom džihadista Islamske države (IS) na severoistoku Sirije, gde su kurdski borci zaustavili napredovanje IS-a kod grada Kobanea. Turska je već preplavljena izbeglicama jer je pre aktualnog kurdskog vala primila više od milion izbeglica iz Sirije.

Turska je u petak, 19. septembra 2014. godine otvorila granicu u dužini 30 kilometara kako bi pomogla izbeglicama iz Kobanea da se sklone na sigurno,  ali u ponedeljak, 22. septembra 2014. godine, su samo dva od devet graničnih prelaza ostala otvorena.

U nedelju 21. septembra 2014. godine, turske bezbednosne snage su se sukobile s turskim Kurdima koji su protestvovali u znak solidarnosti s izbeglicama, a neki su protestanti navodno pokušavali ući u Siriju kako bi se borili protiv radikalne sunitske terorističke organizacije IS-a.

Većina kurdskih izbeglica koji su tokom vikenda stizali dolazi iz grada Kobane (arapski naziv Ain al-Arab), koji je IS opkolio. Kurdski borci su zaustavili napredovanje IS-a kod Kobanea, ali su se siloviti sukobi nastavili i dalje.

kurds

Opširnije: Turska zatvorila granice nakon što je preko 130 000 Kurda prebeglo iz Sirije

Austrija: Kontrole zbog azilanata

IZVOR: B92 22. 09.2014.

Ministarka unutrašnjih poslova Austrije, Johana Mikl-Lajtne, najavila je "sveobuhvatne" kontrole na granicama Austrije zbog sve većeg broja azilanata. Ponovno uvođenje kontrole zatražili su predsednici više austrijskih pokrajina. Ministarka je najavila "Oštru akciju" i generalnom direktoru za javnu bezbednost Konradu Kogleru naložila detaljno planiranje akcije.

Već narednih dana bi trebalo koncept biti primenjen, a od tada će "nenajavljene, i sveobuhvatne" kontrole biti sprovođene na granicama Austrije.

Više sati biće, na određenim rutama, detaljno kontrolisana vozila i osobe.

Ovom akcijom Mikl-Lajtner želi kriminalcima da poruči da ne mogu da se osećaju nigde sigurno.

Opširnije: Austrija: Kontrole zbog azilanata

Preko Srbije vode roblje na Zapad

IZVOR: Večernje novosti   21.09.2014.

Već početkom avgusta 2014. godine  u našu zemlju pristiglo je znatno više azilanata nego tokom čitave prošle godine. Deca završavaju među džeparošima, prosjacima, prostituišu se... Očekuje se 7 000 zahteva za azil.

Siriju sam napustio u avgustu 2012, malo posle petnaestog rođendana. Da sam mogao da biram da li ću se roditi ili ne, izabrao bih to drugo. Pakao koji su ljudi u stanju da stvore ne može da se poredi ni sa čim... Rođen sam u gradu na severu Sirije. Otac mi je umro kada sam imao četiri godine. O meni i starijem bratu brigu je vodila majka. Brat je stariji od mene devet godina i otkako znam za sebe želeo sam da budem kao on. Voleo sam školu. Matematika mi je baš dobro išla. Posle časova sam igrao fudbal na terenu iza škole. Toga više nema. Kao da se dešavalo u nekom drugom životu, nekoj drugoj osobi. Počeli su nemiri i pale prve žrte. Brat, koji je imao 24 godine, jednog dana je došao kući i rekao da će se pridružiti pobunjenicima. Majka je briznula u plač, a ja sam ga samo posmatrao. Usledila su bombardovanja, granatiranja... Naša škola je postala zatvor za pobunjenike. Nije bilo bitno da li si za ili protiv Asada, muškarac, žena ili dete, musliman ili hrišćanin. Smrt je bila ista za sve.Petog juna 2012. stigla je vest o bratovljevoj smrti. Majka od tuge više nije mogla da priča, postala je - senka. Stric mi je rekao da više ne smem da ostanem u Siriji, da zbog majke moram da nastavim da živim. Sakupio je nešto ušteđevine i dao mi kontakt rođaka u Švedskoj. Moj put je otpočeo. U Turskoj sam se zadržao do januara 2013. Morao sam da radim da bih zaradio za nastavak puta. Dva meseca sam radio kao pomoćni radnik u pekari, a zatim na građevini. Sa majkom sam se povremeno čuo. Osećao sam ogromnu krivicu što sam je ostavio samu. Hrabrila me je da će, kada se smestim u Švedskoj, i ona da mi se pridruži. Posle Turske je usledila Bugarska i sada sam u Srbiji. Teško je pronaći smisao u ovom besmislu u kojem živimo...

novosti

Opširnije: Preko Srbije vode roblje na Zapad

Završen tvining projekat "Uspostavljanje efiklasnog sistema za sprečavanje i suzbijanje ilegalnih migracija"

IZVOR: Tanjug  17. 09.2014.

Srbija je sigurno mesto za sve građane i nijedan kriminalac neće biti pošteđen, izjavio je 16. septembra 2014. godine ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović i istakao da je jedan od prioriteta tog ministarstva najoštrije sankcionisanje svih koji učestvuju u lancu krijumčarenja ljudi.

Stefanović je, 16. septembra 2014. godine, na svečanom završetku tvining projekta "Uspostavljanje efiklasnog sistema za sprečavanje i suzbijanje ilegalnih migracija", rekao da će policija nastojati da nijedno dete u Srbiji ne postane žrtva krijumčarenja ili eksploatacije.

Ukazujući da je u prethodnom periodu otkriven verći broj slučajeva krijumčarenja ljudi od strane organizovanih kriminalnih grupa, Stefanović je naveo da policija treba da bude još spremnija da se tome suprotstavi, ali i istakao da je podignut kapacitet rada jedinica MUP-a u čijoj je nadležnosti suzbijanje migracija i visokotehnološki kriminal.

"Srbija je zbog položaja jedan od najprivlačnijih tranzitnih pravaca, koje migranti koriste da na nezakonit način dođu do EU", rekao je Stefanović i istakao da se taj problem, kao i rešavanje slučajeva zloupotrebe informacija preko interneta i socijalnih mreža, može rešiti u saradnji na globalnom nivou.

Opširnije: Završen tvining projekat "Uspostavljanje efiklasnog sistema za sprečavanje i suzbijanje ilegalnih...

Ipak usvojen Zakon o azilu

Nemačka vlada nema više prepreka na putu za usvajanje kontroverznog Zakona o azilu. Na ključnoj sednici u Bundesratu, 19. septembra 2014. godine, Zeleni su ipak glasali da se Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina klasifikuju kao bezbedne države.

Bundesrat, gornji dom nemačkog parlamenta u kome su zastupljeni predstavnici svih 16 nemačkih pokrajina, dao je danas saglasnost na zakon, kojim se Srbija proglašava zemljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje.

Pored Srbije, zemljama sigurnog porekla proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina. Zelenim svetlom Bundesrata, posle saglasnosti Bundestaga, nema više nikakvih prepreka na putu primene tog zakona kojim se i definitivno potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

German Bundesrat Outside of Building Image Bundesrat.jpg

Opširnije: Ipak usvojen Zakon o azilu

Potonuo se brod sa 500 afričkih migranata

Strahuje se da je čak 500 migranata stradalo 11. septembra 2014. godine, nakon što su krijumčari svesno potopili brod u Sredozemnom moru kod obale Malte, saopštila je Međunarodna organizacija za migraciju (IOM).

"Prema rečima preživelih, krijumčari su naredili migrantima nasred mora da presednu na drugi brod. Migranti su rekli da je to suviše opasno i odbili su. Nastupila je žestoka svađa a krijumčari su svojim brodom su udarili u brod migranata", rekla je portparolka IOM-a Kristijana Bertijom.

Prema njenim rečima, na brodu su bili Sirijci, Palestinci, Egipćani i Sudanci, koji su pokušavali da se domognu Evrope.

slika

Opširnije: Potonuo se brod sa 500 afričkih migranata

Migrante preko Crne Gore krijumčare za 3.500 eura

Izvor: Tanjug septembar 2014.

Državljani Turske, uz pomoć prevoznika i taksista iz Crne Gore, ugovaraju i organizuju poslove krijumčarenja migranata, najčešće Kurda, piše u policijskim dokumentima "Procena opasnosti od teškog i organizovanog kriminala u Crnoj Gori-SOCTA", gde je navedeno da se migranti preko Crne Gore krijumčare za cenu od 3.500 do 4.000 eura po osobi.

Prema istim podacima, postoje tri glavna pravca prebacivanja Kurda preko teritorije Crne Gore.

Avionima iz Istanbula do Podgorice, a dalje vozilima iz Crne Gore ka Bosni i Hercegovini. Iz BiH, prema policijskim podacima, migrante prevoze u Hrvatsku, a potom Italiju.

Drugi pravac je avionskom linijom Istanbul-Tirana, ili autobusima Istanbul-Makedonija-Albanija. Dalje se migranti krijumčare vozilima ili taksijima ka Crnoj Gori, preko Ulcinja, a u pravcu Hrvatske, Slovenije, Italije.

Treći pravac krijumčarenja iz Albanije preko Crne Gore ka Srbiji, rutom ka Austriji, preko Beograda ili Subotice.

Opširnije: Migrante preko Crne Gore krijumčare za 3.500 eura

Rizikujući svoj život na nesigurnim brodovima traže sigurnost od rata i progona

ECRE 9. septembar 2014.

Sa ograničenim pristupom teritoriji zemalja Evropske unije za ljude koji beže od rata i progona i čiji se put neretko završava pritvorom u nekoj evropskoj zemlji, Evropska unija kao sigurno mesto za izbeglice i dalje ostaje samo iluzija. Izveštaj Evropskog saveta za izbegle i prognane (ECRE) koji je objavljen 9. septembra 2014. godine pokazuje da i dalje postoji rascep uzmeđu Zajedničkog evropskog sistema azila u teoriji, po kome se ljudi koji beže pod sličnim okolnostima tretiraju jednako u svim zemljama, i surove realnosti sa kojima se suočavaju tražioci azila u 15 zemalja Evropske unije koje su obuhvaćene izveštajem: Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Kipru, Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Malti, Italiji, Poljskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Holandiji.

Dok se konflikti u zemljama na rubu Evrope intenziviraju, ljudi koji beže od progona i rata su sve više primorani da se upuštaju u rizična putovanja da bi dospeli do teritorije neke evropske zemlje i zatražili međunarodnu zaštitu. Smrt migranata na Mediteranu, uprkos trudu italijanske operacije Naše more ( More Nostrum) kojom je spaseno preko 100 000 migranata, oslikavaju neophodnost da se obezbede uslovi za izbeglice da dođu do Evrope na siguran i legalan način. Međutim, postoji jako malo političke volje i angažovanja da se takvo pitanje pokrene na evropskom nivou. Nakon tragedije kod Lampeduze, kada je preko 360 migranata poginulo nadomak italijanske obale oktobra 2014. godine i prvobitnih svečanih obećanja da će se sve preduzeti kako se takva tragedija ne bi ponovila, odgovor zemalja EU se ubrzo ponovo sveo na iste one mere koje su prethodno pokazale nedovoljan uspeh, kao što su povećanje saradnje sa trećim zemljama i ojačavanje i unapređenje mera nadzora granice sa ciljem da se zaustave „iregularni migracioni tokovi".

ecre

Opširnije: Rizikujući svoj život na nesigurnim brodovima traže sigurnost od rata i progona

486 ljudi ilegalno prešlo granicu

Segedinska pogranična policija je u saradnji sa građanskim stražama privela ukupno 486 osoba u pokušaju ilegalnog prelaska srpsko-mađarske granice tokom vikenda (5. 6. i 7. septembra 2014. godine) – izjavio je portparol mađarske županijske policije.

Na južnom delu županije Čongrad, kojoj pripada pogranični grad Segedin, policija je u petak, 5. septembra 2014. godine, pronašla 183 migranata u ilegalnom prelasku granice, u subotu, 6. septembra 2014. godine 99 migranata, a nedelju, 7. septembra 2014. godine 204 migranata, uz pomoć građanskih straža. Najviše pokušaja prelaska je bilo u području sela Ašothalom, Morahalom i Reske. Prelazilo se u grupama od po 20-30 osoba, uključujući i mnogo žena i dece.

Privedena su i četiri lica optužena za krijumčarenje ljudi, radi se o licima pakistanskog, kubanskog i srpskog državljanstva koji su pomagali u prelasku preko zelene granice.

Sirijci i Srbi najbrojniji azilanti

Najveće šanse za azil u Nemačkoj imaju građani Sirije, dok se na dnu lestvice nalaze građani balkanskih zemalja, Srbije, Bosne i Makedonije.

Od ukupnog broja zahteva za azil kvota za državljane balkanskih zemalja je ispod od 0,5 odsto odobrenih.

"Sve veći broj azilanata može da ostane u Nemačkoj i skoro svaka treća osoba, koja je podnela zahtev u drugom kvartalu ove godine, dobila je pozitivan odgovor", prenosi nemačka štampa odgovor savezne vlade.

Stopa odobrenja zahteva u drugom kvartalu je 29,2 odsto, dok je u prvom bila 23,9 odsto, a posebno dobre izglede, sa 88,8 odsto prihvaćenih zahteva za azil imaju građani Sirije, navode mediji.

Ukupan broj zahteva za azil u Nemačkoj raste i Savezna služba za migracije i izbeglice saopštila da je u prvoj polovini 2014.godine ukupno 77.109 zahteva za azil, što je u poređenju sa istim periodom 2013. godine skoro 60 odsto više.

Kada je reč o građanima Srbije, oni su u prvoj polovini 2014. godine ukupno podneli 9.361 zahtev za azil u Nemačkoj, što je skoro duplo više nego u istom vremenskom periodu 2013. godine, kada je podneto 4.418 zahteva.

Opširnije: Sirijci i Srbi najbrojniji azilanti

Deci azilantima Srbija privremeni dom

IZVOR: RTS 

Od počeka 2014. godine azilantski centri u Srbiji zbrinuli su tražioce azila iz skoro 50 država. Do kraja juna azil je zatražilo oko 4.000 ljudi, među kojima je bilo više od 500 dece. Prepreka za prilagođavanje i školovanje u Srbiji je to što u zemlji ostaju najviše nekoliko meseci i odlaze u Zapadnu Evropu.

Na ulasku u azilantski centar, nekadašnje odmaralište Crvenog krsta, dočekuje nas desetoro dece. Iako poreklom iz Avganistana, Sirije i Nigerije, dobar dan poželeli su nam na grčkom - jeziku države u kojoj su prethodno boravili. Dane provode u pripremi za početak školske godine, kada će sa drugarima iz Bogovađe sesti u klupe. U maloj prostoriji, nalik vrtiću, deca uče prve reči na srpskom, kako da pišu, ali i kako da se ophode prema drugarima.

Psiholog  Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Jana Stojanović, objašnjava da je bitno da deca imaju strukturisan dan i da im se pruži pravilan okvir za psihosocijalni razvoj, koji im je razbijen odlaskom iz zemlje porekla.

Opširnije: Deci azilantima Srbija privremeni dom

Javni konkurs za pravnika u APC/CZA

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Opis poslova:

Rad na pružanju pravne pomoći tražiocima azila i izbeglicama kroz redovna putovanja do domova, prihvatilišta i centara za azil, kroz pravna savetovanja, pripremu pravnih podnesaka, opštenje sa nadležnim institucijama, rad na administrativnim poslovima i rad na svim drugim neophodnim poslovima u cilju zaštite prava i interesa tražilaca azila i izbeglica u Srbiji.

Opširnije: Javni konkurs za pravnika u APC/CZA

Oko 4 000 migranata spaseno u Mediteranu tokom prethodnog vikenda

Izvor: IOM, The Guardian 26.08.2014.

Najmanje sto afričkih migranata, među kojima i petoro dece, se utopilo 23. avgusta 2014. godine u blizini libijske obale u pokušaju da se dokopaju evropskog tla. Međutim strahuje se da je broj žrtava mnogo veći uzimajući u obzir da se na brodu nalazilo oko 250 migranata.

Zvaničnik libijske obalske straže, Abdel-Latif Ibrahim, je naveo da su tela migranata pronađena uz obalu libijskog grada al-Karbuli, 50 kilometara istočno od Tripolija. Njihov brod, u kojem se nalazilo ukupno 250 ljudi, potonuo je 22.avgusta 2014. naveče, a libijska obalska straža i dalje traži preživele.

Migranti, uglavnom državljani afričkih zemalja, zaputili su se morskim putem ka Evropi. Veliki broj migranata svake godine izgubi život u opasnom pokušaju da iz Afrike dospeju do neke evropske zemlje, nadajući se boljem životu.

Migrants-italy

Opširnije: Oko 4 000 migranata spaseno u Mediteranu tokom prethodnog vikenda

Otvoren novi privremeni Centar za azil u Krnjači

Dana 15. avgusta 2014. godine je otvoren privremeni Centar za azil u Krnjači. Usled povećanog broja tražilaca azila u 2014. godini kapaciteti postojećih centara za azil nisu bili dovoljni za smeštaj tražilaca azila. Novootvoreni Centar u Krnjači ima kapacitet od 100 ležajeva, što treba da pomogne u odgovoru države na problem nedostatka smeštaja.

krnjaca

Javni konkurs za dva istraživača u APC/CZA

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) raspisuje javni konkurs za dva eksperta istraživača- 1 u oblasti obrazovanja i 1 u oblasti rodno zasnovanog nasilja.

Period angažovanja je četiri meseca. Više o propozicijama konkursa, uslovima i načinu prijavljivanja.

Zainteresovani kandidati CV i motivaciono pismo treba da pošalju na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 20.avgusta.

Ispovest Sirijca koji je dobio azil u Srbiji

Hasan je pre dve godine pobegao od ratne stihije u Siriji i utočište pronašao u našoj zemlji. – Posao nema, preživljava uz pomoć prijatelja.

Kada je pre gotovo osam godina prvi put boravio u Srbiji Hasan H. (25) bio je oduševljen našom zemljom. Dopali su mu se druželjubivi ljudi, po mentalitetu, kaže, tako slični njegovim Sirijcima, ležernost, osećaj slobode na svakom koraku, bogata priroda....

Baš to oduševljenje državom na drugom kontinentu šest godina kasnije bilo je presudno u donošenju teške odluke – da pobegne iz svoje ratom razorene domovine i od Srbije zatraži azil.

"U Siriji se rat razbuktao pre više od tri i po godine. Dugo sam razmišljao, više od godinu dana trebalo mi je da odlučim, jer nije lako ostaviti sve i negde drugde krenuti iz početka. Ali u mojoj zemlji života za mene više nije bilo. Borbe su za to vreme eskalirale, sukobi su bili svakodnevni, pucnjava i granatiranje neprestano su odjekivali... Gde god da kreneš postojala je opasnost da te neko ubije. Pritisak je bio užasan " kaže Hasan.

Zato je rešio da napusti domovinu, a kao destinaciju odredio je Srbiju. Za razliku od mnogih drugih Sirijaca kojima je naša zemlja samo tranzitna zona na putu za Nemačku, Švedsku, Švajcarsku.

Opširnije: Ispovest Sirijca koji je dobio azil u Srbiji

Nedostatak mesta u centrima za azilante

IZVOR: RTS   23.07.2014.

 

Uskoro još jedan centar za smeštaj azilanata

Tražioci azila u Srbiji uskoro bi mogli da dobiju još jedan centar za smeštaj, što bi olakšalo rešavanje problema, jer se ove godine očekuje više azilanata.

Njih su rat, siromaštvo, glad ili neka druga nesreće naterali da napuste svoje domove u Aziji, Africi... Svake godine ih je sve više u Srbiji, a kapaciteta za njihov smeštaj nema dovoljno.

"Ovih dana intenzivno razgovaramo sa MUP i ministarstvom vojnim, da konačno odredimo jedan objekat koji je u vlasništvu Republike Srbije koji bi bio dodeljen na korišćenje Komesarijatu za izbeglice, da bi dobili taj glavni vodeći centar za tražioce azila", izjavio je Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice.

U centrima za azil do početka juna bilo je smešteno skoro 2.900 ljudi. Ovo su ozbiljna povećanja, ako se ima u vidu da ih je tokom cele 2010. godine bilo 434. Četiri centra, koliko ih za sada ima, raspolažu sa oko 500 mesta, što je nedovoljno.

Azilanti bi uskoro ponovo mogli da budu smešteni i u hotel u Obrenovcu, koji nije funkcionisao zbog poplava. Najviše mesta ima u Centru za azil u Bogovađi kod Lajkovca.

Untitled

Opširnije: Uskoro još jedan centar za smeštaj azilanata

Poslednji trendovi po pitanju azila u Evropi

EASO- Evropska kancelarija za podršku azilu 08.07.2014.

U prvih pet meseci 2014. godine došlo je do povećanja broja zahteva za azil u zemljama Evropske unije od 19 % u poređenju sa prvih pet meseci 2013. godine. Ovo povećanje prati i porast broja zahteva za azil od 30 % u 2013. godinu u poređenju sa 2012. godinom.

U poređenju sa prošlom godinom u 2014. godini se pojavljuju i neki novi trendovi po pitanju azila. Broj sirijskih izbeglica je nastavio da raste i u 2014. godini. Tokom 2014. godine je došlo do znatnog porasta broja Eritrejaca koji pristižu preko Italije i traže azil većinom u Nemačkoj, Norveškoj, Holandiji i Švedskoj. Do promene je došlo i po pitanju građana Ruske Federacije, čiji broj zahteva za azil je značajno opao u 2014. godini u odnosu na 2013. godinu.

Od marta 2014. godine došlo je do povećanja broja ukrajinskih državljana koji su podneli zahtev za azil u zemljama Evropske unije Norveskoj i Švajcarskoj. U proteklih dvadeset godina prosečan broj podnetih zahteva za azil u zemljama EU od strane ukrajinskih državljana je bio oko 100 na mesečnom nivou dok je marta do maja 2014. godine podneto preko 2 000 zahteva za azil od strane Ukrajinaca u zemljama EU.

Opširnije: Poslednji trendovi po pitanju azila u Evropi

Malmstrem: Bezvizni režim doveden u pitanje

IZVOR: Eurostat 08. 07. 2014.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem 7. jula 2014. godine je izjavila da "ne isključuje" da neke članice Evropske unije zatraže privremeno ukidanje režima bez viza za državljane Zapadnog Balkana, zato što broj lica koja potpuno neutemeljeno traže azil i dalje raste i ugrožava ceo mehanizam azila EU. Ona je rekla da je azil izuzetno ozbiljno pitanje i da je prošle godine zahtev podnelo više od 50 000 osoba sa Zapadnog Balkana.

"Mi smo s tim u vezi u stalnom kontaktu s vladama država Zapadnog Balkana", dodala je komesarka Malmstrem, ukazavši na činjenicu da je taj "ozbiljni problem" vezan prevashodno za dugoročno poboljšanje položaja Roma koji najviše traže azil u EU.

Sesilija Malmstrem je to rekla na konferenciji za novinare posle objavljivanja izveštaja Evropske komisije u kojem se navodi da je od ukupno 213 000 stranaca koji su u prošloj godini zatražili azil u Evropskoj uniji, najveći broj njih bio iz Sirije, Rusije i zemalja Zapadnog Balkana.

Iz pet država Zapadnog Balkana i Kosova je prošle godine zahtev za azil u EU podnelo preko 50 000 ljudi, a evropska komesarka Malmstrem je novinarima naglasila da je to "vrlo ozbiljno pitanje... pošto broj azilanata ne opada". Ona je rekla da Albanija, Bosna, Crna Gora, Makedonija i Srbija imaju s EU sporazum o režimu bez viza, dok se s Kosovom o tome vodi dijalog.
malmstrom

Opširnije: Malmstrem: Bezvizni režim doveden u pitanje

Fokus grupni intervju u Sremskoj Mitrovici

U okviru projekta "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između građana i migranata o međusobnoj toleranciji i nenasilju" koji sprovode Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i NVO Atina 27. juna 2014. godine je održan sastanak sa predstavnicima lokalnih institucija u Sremskoj Mitrovici. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u okviru Programa jačanja civilnog društva.

Cilj sastanka je bilo i održavanje fokus grupnog intervjua sa predstavnicima različitih institucija: Centra za socijalni rad, policije, Crvenog krsta, organizacija civilnog društva, predstavnika lokalnih medija o pitanjima vezanim za položaj migranata i tražilaca azila u Sremskoj Mitrovici.

Fotografije sa fokus grupnog intervjua možete pogledati OVDE

WP 20140627 024

Fokus grupni intervju u Subotici

U okviru projekta "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između građana i migranata o međusobnoj toleranciji i nenasilju" koji sprovode Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i NVO Atina 20. juna 2014. godine je održan sastanak sa predstavnicima lokalnih institucija u Subotici. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u okviru Programa jačanja civilnog društva.

Cilj sastanka je bilo i održavanje fokus grupnog intervjua sa predstavnicima različitih institucija: Centra za socijalni rad, policije, uprave za izvršenje krivičnih sankcija, organizacija civilnog društva o pitanjima vezanim za položaj migranata i tražilaca azila u lokalnoj sredni.

20140620 123240

Fotografije sa fokus grupe možete pogledati OVDE

Međunarodni dan izbeglica

Genaralna Skupština Ujednjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica 20. jun proglasila za Međunarodni dan izbeglica. Međunarodni dan izbeglica se obeležava u sećanje na one ljude koji su bili primorani da usled ratova, zbog straha od progona, nasilja, konflikta napuste svoje domove, ali i kao podrška onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima.

Danas se i Srbija suočava sa povećanim brojem migranata koji prolaze kroz našu zemlju. Jedan broj njih traži zaštitu u Srbiji od progona u zemljama porekla. Njihov položaj je izrazito osetljiv jer nemaju ni ličnih isprava, azilnih legitimacija, nemaju novca, ne poznaju jezik, ne znaju običaje niti poznaju srpske procedure i propise. Oni se sve više susreću sa domaćim građanima kojima je potrebno približiti problem saveremenog izbeglištva i sudbine ljudi koji su izbegli rat i nasilje iz Sirije, Iraka, Libije, Avganistana.

Migranti koji prolaze kroz našu zemlju još uvek ne vide Srbiju kao zemlju destinaciju, a oni koji i dobiju ideju o tome da žele da ostanu u Srbiji zbog dužine trajanja azilne procedure jako često odustaju ne sačekavši krajnji odgovor. Broj ljudi koji dobijaju azil u Srbiji je jako mali i od uspostavljanja azilnog sistema 2008. godine samo 15 ljudi je dobilo status izbeglice ili supsidijarnu zaštitu. Sve to ukazuje da je u azilnom sistemu u Srbiji potrebno izvršiti temeljne promene kako bi ovi ljudi izašli iz sive zone u kojoj se zbog neadekvatnih zakonskih regulativa nalaze. Broj izbeglih ljudi koji dolaze u Srbiju se povećava iz godine u godinu. Samo u 2013. godini 5065 ljudi je zatražilo azil dok je u ovoj godini više od 3700 ljudi je zatražilo zaštitu do početka juna.

Srbija se suočava sa novim izazovima, kako da smesti sve više izbeglih, kako da im obezbedi adekvatan prihvat, omogući brz i efikasan postupak za dodeljivanje izbegličke zaštite, da sprovede integraciju izbeglih i pravilno informiše lokalne sredine i građane o novim izbeglicama koji nisu izbeglice iz bivše Jugoslavije i sa ovih prostora već ljudi iz dalekih zemalja sveta vođeni interkontinentalnimm putem migracije preko Turske, Grčke dalje ka zemljama Zapada. Od odgovora našeg društva na ova pitanja zavisiće i budućnost izbeglih u Srbiji i budući napredak i karakter srpskog društva u celini.

Sastanak lokalne mreže u Šidu

U okviru projekta "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između građana i migranata o međusobnoj toleranciji i nenasilju" koji sprovode Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i NVO Atina 17. juna 2014. godine je formirana lokalna mreža u Šidu. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u okviru Programa jačanja civilnog društva.

Cilj sastanka je bilo i održavanje fokus grupnog intervjua sa predstavnicima različitih institucija: Centra za socijalni rad, obrazovnih institucija, organizacija civilnog društva, Kancelarije za mlade, medija sa ciljem dobijanja informacija o dešavanjima po pitanju migracija u Opštini Šid.

Fotografije sa sastanka možete pogledati OVDE

WP 20140617 033

Regionalni projekat borbe protiv trgovine decom

U okviru Regionalnog projekta borbe protiv trgovine decom NVO Atina je sredinom juna 2014. godine bila domaćin programa razmene sa kolegama iz organizacija u regionu. U okviru razmene gosti su posetili i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA. Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su upoznali goste sa aktivnostima organizacije, sa posebnim osvrtom na rad sa decom migrantima i tražiocima azila u centrima za azil i maloletnicima bez pratnje smeštenim u zavodu Vasa Stajić.

Gosti su bili kolege: Valbona Hystuna iz organizacije Arsis iz Grčke, Guillaume Lardanchet i Carine Estager iz organizacije Hors la Rue iz Francuske, Visar Kryeziu iz organizacije Terre des hommes sa Kosova i Ana Majko iz organizacije Arsis iz Albanije.

atina sastanak apc

Evropska unija mora uspostaviti zajedničke „sigurne i redovne“ migracione puteve

IZVOR: The Parlament magazine jun 2014.

Kolektivna odgovornost Evropske unije je da obezbedi upravljanje migracijama na human i efiksanan i održiv način.

Ubrzo nakon što je more počelo da se otopljava broj migranata i azilanata koji pristižu na mediteranske granice Evropske unije samo u prvih 5 meseci 2014. godine dostiže ukupni broj migranata koji su pristigli morskim putem do Evrope u 2013. godini. Preko 3000 migranata i tražilaca azila koji su početkom maja 2014. godine pristigli na obale Sicilije uvećao je ukupan broj ljudi koji su morskim putem stigli do Italije od početka 2014. godine i koji je sada pramašio 40 000 ljudi.

Pored toga, više od 13 000 ljudi je ušlo na teritoriju Grčke a preko 2 000 je prešlo iz Maroka na teritoriju španske enklave Melilu. Među migrantima i tražiocima azila se nalazi i veliki broj žena u dece, koji se nalaze u posebno rizičnom položaju prilikom putovanja. Najmanje 2 750 maloletnika bez pratnje je pristiglo do Italije tokom 2014. godine.

migrants

Opširnije: Evropska unija mora uspostaviti zajedničke „sigurne i redovne“ migracione puteve

Azilanti pomagali u područjima ugroženim poplavama

IZVOR: RTV 23. maj 2014. 

Azilanti smešteni kod Obrenovca bili su među prvima pogođeni posledicama poplava, ali su, čim im se za to ukazala prilika, prvi i pritekli u pomoć.

Evakuisani su u petak ujutru 16. maja 2014. godine, što je bilo samo jedno u nizu evakuisanih mesta tih nekoliko kritičnih dana, ali već istog dana, u petak uveče, kao dobrovoljci bili su među prvima u Šapcu.

To je bilo samo jedno od mesta koja su bila pogođena vodom, a u kom su ovi ljudi, koji su svoje domove napustili davno, ili drugačije ostali bez njih, ostali su ovde i pokazali da se dom brani tamo gde smo.

.

Opširnije: Azilanti pomagali u područjima ugroženim poplavama

Azilanti uzeli lopate i ašove u ruke

IZVOR: Naše novine  21. maj 2014.

Ljudi iz Alžira, Sirije, Senegala, Tunisa, Nigera, Konga i Avganistana videli na televiziji slike užasa i sami se prijavili da učestvuju u čišćenju i obnovi.

Azilanti prvi priskočili u pomoć da obnavljaju Krupanj, koji je katastrofalno pogođen poplavama. Mi smo pomogli njima i pružili im pristojne uslove za život dok čekaju odluku o azilu, a oni su rešili da se oduže kada je nama teško. Tražioci azila smešteni u Banji Koviljači došli su juče u Krupanj da pomognu meštanima. Oni su u naselju Žarkovača udarnički radili na uklanjanju posledica katastrofe koja je pogodila ovu varošicu, a pogotovo onaj deo gde je voda prevrtala kuće, rušila mostove i „krckala" puteve.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Azilanti-krupanj

Opširnije: Azilanti uzeli lopate i ašove u ruke

Najnovija vest o evakuisanim azilantima

Azilanti koji su evakuisani iz Obrenovca u Barič, a potom u subotu evakuisani iz Bariča, se nalaze u Centrima za azil u Sjenici, Tutinu, Banji Koviljači i Bogovađi.

Centri za azil su uglavnom puni, dok u Tutinu ima skoro duplo više ljudi nego što su bili prvobitni kapaciteti. U centru za azil u Tutinu je smešteno 184 azilanata, od kojih tri žene. Svi azilanti su samci, a u centru se nalaze i dve porodice, od kojih je jedna sa detetom. Situacija je slična i u Banji Koviljači, gde je zbog velikog broja azilanata, njih 109, adaptirana zajednička prostorija dnevnog boravka kako bi bili zbrinuti. Od ukupnog broja azilanata 8 je žena i 4 dece. Još par slobodnih mesta ima u Sjenici, gde se trenutno nalazi 129 azilanata. U Bogovađi je stanje nešto bolje, i trenutno ima još 40 slobodnih mesta. Tamo su uglavnom smeštene porodice, žene i deca, njih 35-oro, koji su evakuisani iz Obrenovca pa potom i iz Bariča, dok je ostalih 125 tražilaca azila iz Obrenovca i Bariča, uglavnom muškaraca, smešteno u Tutin i Sjenicu. Dobra vest je da su svi zbrinuti i da nema ljudi koji nisu primljeni u neki od centara.

Evakuisani se osećaju dobro, imaju krov nad glavom. Povređenih i ozbiljno zdravstveno ugroženih nema, mada se par ljudi, među kojima ima i trudnica, žali na prehladu, glavobolje, malaksalost, stomačne probleme. Sada se, kako su sve njihove stvari ostale u hotelu u Obrenovcu, javlja povećana potreba za odećom i obućom. Centrima za azil, suočenim sa velikim brojem ljudi, su dodatno potrebna sredstva za higijenu i lekovi.

Prema poslednjim informacijama, hotel Obrenovac je takođe opljačkan tokom nekoliko prethodnih dana, lopovi su upali unutra i opljačkali stvari. Kada se stvore uslovi, lične stvari azilanata koje su ostale će biti prebačene u centre za azil u kojima se azilanti nalaze. Svi azilanti su prijavili stvari i imovinu koja im je ostala u hotelu Obrenovac.

slika ev

 

Azilanti učestvuju u akciji pomoći Krupnju

 Kao i u prethodnih par dana, nastavlja se nesebično pomaganje azilanata u ugroženim područjima u Srbiji. Danas je iz Centra za azil u Banji Koviljači 33 muškaraca, poreklom iz Sirije, Sudana, Malija, Alžira i Komorskih ostrva, u organizaciji Komesarijata za izbeglice i migracije otišlo u Krupanj. Komesarijat je juče obezbedio opremu u vidu lopata, čizama, rukavica za azilante dobrovoljce i danas organizovao prevoz do Krupnja gde će pomoći u sanaciji grada nastradalog u poplavama.

Azilanti su odmah prepoznali potrebu za pomoći i bez razmišljanja se priključili akciji sređivanja i raščišćavanja terena, želeći da pomognu u ovoj teškoj situaciji.

Azilanti u odbrani Šapca

Tražioci azila su sinoć celu noć radili u Šapcu, na odbrani grada od poplava. Njih 85 evakuisanih iz Obrenovca u Barič, poreklom iz Kameruna, Sirije, Malija, Iraka i drugih zemalja, insistirali su da pruže pomoć svojim sugrađanima i oko 23 časa su krenuli u Šabac. Kada su stigli u grad, celu noć su prepakivali humanitarnu pomoć, punili džakove sa peskom i opremali konvoje humanitarne pomoći. Kiša je padala celu noć a oni su pokisli i promrzli oko 16h vraćeni nazad do Bubanj Potoka, odakle su dalje prebačeni u Sjenicu i Tutin. 

Na pitanje zašto su ovo radili, Joe iz Kameruna odgovara: "Nije nam bilo teško da uzmemo lopate u ruke i učinimo sve da pomognemo ljudima u nevolji. Čak nam je bilo zadovoljstvo da smo korisni, da i mi pomognemo a ne samo da se nama pomaže. Videli smo dosta starih i nemoćnih ljudi, videli smo žene i decu, čitave porodice koje su ostale bez doma za samo jednu noć. Isto se to desilo i nama, samo što je ta agonija kod nas trajala mnogo duže. Mi smo naše zemlje morali da napustimo.

Srpski narod je dobar narod, prihvatili su nas kao svoje. Osnovni je red da i mi pomognemo domaćinima."

Tražioci azila evakuisani iz Bariča

Svi azilanti, 33 njih suglavnom žena i dece su evakuisani iz škole u Bariču. Evakusani su i svi domaći građani, mahom stari, bolesni i iznemogli iz Obrenovca, koji su bili smešteni tokom današnjeg dana u istu osnovnu školu u Bariču zajedno sa azilantima, njih oko 100.

baric

Azilanti su pomagali starima, nepokretnima i bolesnima da uđu u autobuse. Komesarijat za izbeglice je obezbedio prevoz i azilnati se kao i naši građani prebacuju do Beograda. Iz Beograda verovatno će tokom dana azilnati biti prebačeni za Sjenicu i Tutin. Tri gradska autobusa su evakuisala naše građane. Azilanti koji su otišli da pomažu u odbrani Šapca će prema najnovijim informacijama biti prebačeni do Bubanj Potoka.

Evakuacija je izvedena vrlo brzo i efikasno od strane MUP-a i Komesarijata za izbeglice.

Tražioci azila iz Obrenovca evakuisani u Barič

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) bio je danas na licu mesta: Više od 170 tražilaca azila koji su bili smešteni u kampu u Obrenovcu i okolini, prebačeni su u Osnovnu školu "14.oktobar" u Bariču. Azilanti su dobili vodu, čeka se hrana. Deo pomoći je na putu ali i dalje su potrebni odeća, obuća i humanitarna pomoć.

Azilantima pomaže Mesna zajednica Barič i Dom zdravlja Obrenovac.

03

Ilegalce prevoze preko Hrastovače i Čikerije

IZVOR: Subotica.com 16. 05.2014.

Da je krijumčarenje ljudi, pre svega ilegalaca iz Sirije i Avganistana, ali i sa Kosova i Metohije, preko granice sa Mađarskom i dalji transport ka zapadnim zemljama, više nego unosan posao, dokazuje i hapšenje organizovane kriminalne grupe sredinom maja 2014. godine, čiji su članovi uglavnom iz Subotice, a koji su zaradili desetine hiljada evra za pethodnih nekoliko meseci.

Prema informacijama do kojih smo došli, za ilegalni prelaz državne granice najviše se koriste pogranični delovi koji su pod šumom, odnosno oko novog graničnog prelaza Bački vinogradi, zatim šuma Hrastovača, pored lovišta na obodu Makove sedmice, kao i Čikerija, severozapadno od Subotice.

"Ranije nije bilo toliko organizovanih grupa, jer je ilegalcima bilo dovoljno da pređu državnu granicu i u Mađarskoj zatraže azil. Međutim, od prvog avgusta 2013. godine, Mađarska je drastično pooštrila proceduru dobijanja azila, pa je mađarska policija najveći broj onih koji nelegalno pređu granicu vraćala nama. Iz tog razloga i mi smo napravili bazu podataka i one za koje se ispostavi da su u više navrata pokušavali da pređu u Evropsku uniju smo deportovali u zemlje iz kojih su došli u Srbiju" priča izvor iz Granične policije.

Opširnije: Ilegalce prevoze preko Hrastovače i Čikerije

Italija preopterećena izbeglicama

IZVOR: Deutsche Welle  15.05.2014.

Italijanska mornarica spasava mnogo izbeglica. Međutim, ta zemlja na kopnu ne može više da se brine o njima – zbog nedostataka adekvatnih prihvatnih objekata i osoblja za obradu zahteva za azil.

Stariji čovek zastaje ispred bivšeg manastira u Via Oberdan u Palermu. „Izgleda napušteno, ali odnedavno je naseljen", kaže on. „Stranci i beskućnici žive u toj zgradi. Tu se krije najmanje 50 porodica." Porodice iz Palerma, Eritreje i Somalije, žive tu bez dozvole, pozivajući se na jedan papin predlog. Franja je prošle godine rekao da bi mnogi prazni manastiri u Italiji mogli da se otvore za imigrante, i tako je biskup Palerma jednostavno odlučio da toleriše izbeglice.

Od početka 2014.godine, oko 25.000 ljudi, najčešće preko Libije, čamcima je krenulo prema Italiji. Najveći broj je italijanska mornarica pokupila kod sicilijanske obale i bezbedno dovela na kopno – kako bi se sprečila tragedija kao ona kod Lampeduze, 3. oktobra 2013, kada je stradalo 336 ljudi.

017560905 30300

Opširnije: Italija preopterećena izbeglicama

Nemački poziv: Evropa može da uradi više kako bi pomogla sirijskim izbeglicama

Nemački Parlament je 8. maja 2014. godine pozvao na održavanje konferencije o pitanju prihvata i naseljenja sirijskih izbeglica u zemljama EU, na kojoj bi zemlje članice Evropske unije donele konkretne obaveze o naseljenju i na taj način obezbedile sigurno utočište za sirijske izbeglice u Evropi. Naseljenje uključuje transfer izbeglica iz države u kojoj su zatražili zaštitu u treću državu koja je pristala da ih prizna kao izbeglice sa stalnim boravkom. Humanitarno naseljenje ima slične karakteristike samo se odnosi na proces pružanja naseljenja za izbeglice koje su najugroženije u regionu.

Nemačka se tokom 2013. i 2014. godine obavezala da će kroz programe humanitarnog naseljenja zbrinuti 10 000 izbeglica iz Sirije, dok su se ostale zemlje članice EU obavezale da će naseliti oko 5 000 sirijskih izbeglica. Prema procenama UNHCR-a u periodu 2015-2016 godina oko 100 000 sirijskih izbeglica će trebati da bude zbrinuto bilo kroz programe naseljavanja ili nekih drugih programa prihvata izbeglica.

Opširnije: Nemački poziv: Evropa može da uradi više kako bi pomogla sirijskim izbeglicama

Vi ste ovde: Vesti