POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

U Srbiji 15.000 imigranata, azil zatražilo 7.000 ljudi

IZVOR: Novosti 26.09.2014.

U Srbiji je u prvih osam meseci ove godine azil zatražilo skoro 7.000 lica, a državni organi nemaju potpune podakte o njihovom kretanju i broju koji neprestano raste, rečeno je na današnjem skupu u Beogradu.

Na konferenciji "Sistem azila i migracije:dve priče" naglašeno je da se oko 10.000 do 15.000 ljudi slobodno kreće Srbijom, od juga ka severu, bez kontrole.

Srbija neće rešiti problem migranata ukoliko regionalna saradnja na zapadnom Balkanu ne dobije na dinamici i ako sprovođenje politika koje se tiču te oblasti nije koordinisano, saglasni su učesnici skupa.

Rečeno je i da će na putu ka punopravnom članstvu u EU, posebno kada se otvori poglavlje 24, biti značajno suproststavljanje neregularnim migracijama.

Državni sekratar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Aleksandar Nikolić izneo je podatke koji govore o porastu broja tražilaca azila istakavši da je u toku 2008. godine broj izdatih potvrda o izraženoj nameri da se traži azil u Srbiji bio 77, u 2009. godini 275, u narednoj 520, u 2011. godini 3.134, pre dve godine 2.723, a u prošloj 5.065.

rsz novosti sobe
Za prvih osam meseci ove godine azil je zatražilo 6.974 lica, dodao je Nikolić i podvukao da veliki broj onih koji traže azil u Srbiji zapravo nemaju ozbiljnu nameru i da ostanu u zemlji.

Prema njegovim rečima, građanski rat u Siriji primorao je tri miliona izbeglica da pokušaju da stvore sebi bolje uslove za život ne obazirući se na opasnosti koje ih očekuju na putu ka zemljama EU, što otvara mogućnost za nova krijumčarenja ljudi vodenim putevima, korišćenjem tuđih putnih isprava, falsifikovanjem viza...

Opširnije: U Srbiji 15.000 imigranata, azil zatražilo 7.000 ljudi

Kako je novi Zakon o azilu ipak usvojen

IZVOR:Deutsche Welle  23.09.2014.

Posle odluke stranke Zelenih da odobri novi zakon po kome su Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija „sigurne zemlje", u nemačkoj štampi su objavljeni mnogi komentari. Diskusije o prihvatu izbeglica ne prestaju.

„Ah da, izbeglice" – naslov je komentara Žaka Šustera objavljenog u dnevniku Velt, u kome se on bavi najpre kulturom diskutovanja u Nemačkoj: „Onaj ko je proteklih dvadeset godina proveo u zimskom snu, pa se sada probudio, samo može da sa nevericom trlja oči – dok sluša trenutne debate o pitanjima azila, izbeglica i odredbama o doseljavanju. Kao i početkom devedesetih, u Nemačkoj sve izgleda kao da se diskutanti nalaze na pokretnoj travi koja se kreće ukrug, napravljenoj samo zbog naklapanja. U ovoj zemlji se ponovo vode debate, svi su povilenili, svi su se razglagoljali do mile volje, i tako će biti dok se ne umore od jedne teme, pa se dohvate sledeće, pa treće, sve dok u jednom trenutku opet ne udare glavom u onu prvu, vrate joj se, i nastave da je razrađuju sa istim ideološkim žarom kao i ranije – i, naravno, sa istim neznanjem. Sada je – po ko zna koji put – na redu problematika izbeglica..."

Opširnije: Kako je novi Zakon o azilu ipak usvojen

Avganistanci čiste Kladovo

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI   22. septembar 2014.  

Više od 2 500 ljudi saniralo posledice katastrofalnih poplava u gradovima na istoku Srbije. Oko 40 Sudanaca, Nigerijaca, Sirijaca zajedno sa domaćinima raščišćavalo naneti mulj i blato.

Odvajkada je poznato da nesreće ujedinjuju i zbližuju ljude. A da je to istina, uverili smo se juče na licu mesta u okolini Kladova, gde 2 500 ljudi, među kojima i 40 državljana Sudana, Nigerije, Sirije, Malija i Avganistana, zajedno sa domaćinima radi na sanaciji posledica katastrofalnih poplava koje su pogodile ovaj kraj.

Put nas najpre dovodi u Tekiju, koju je pogodila prava kataklizma. Tu zatičemo general-majora Vojske Srbije Milosava Simovića, on nam vojnički, kruto, profesionalno, raportira: - Na terenu je 500 pripadnika Vojske Srbije i jedna inžinjerijska jedinica sa 16 mašina.

rep-Podvrskoj
                  Azilanti iz prihvatilišta u Sjenici dobrovoljno se javili da pomognu u nevolji

Opširnije: Avganistanci čiste Kladovo

Turska zatvorila granice nakon što je preko 130 000 Kurda prebeglo iz Sirije

IZVOR: Radio Slobodna Evropa 22.09.2014.

Turska je u ponedeljak 22. septembra 2014. godine počela zatvarati neke granične prelaze sa Sirijom pošto je više od 130 000 Kurda izbeglo u tu zemlju pred ofanzivom džihadista Islamske države (IS) na severoistoku Sirije, gde su kurdski borci zaustavili napredovanje IS-a kod grada Kobanea. Turska je već preplavljena izbeglicama jer je pre aktualnog kurdskog vala primila više od milion izbeglica iz Sirije.

Turska je u petak, 19. septembra 2014. godine otvorila granicu u dužini 30 kilometara kako bi pomogla izbeglicama iz Kobanea da se sklone na sigurno,  ali u ponedeljak, 22. septembra 2014. godine, su samo dva od devet graničnih prelaza ostala otvorena.

U nedelju 21. septembra 2014. godine, turske bezbednosne snage su se sukobile s turskim Kurdima koji su protestvovali u znak solidarnosti s izbeglicama, a neki su protestanti navodno pokušavali ući u Siriju kako bi se borili protiv radikalne sunitske terorističke organizacije IS-a.

Većina kurdskih izbeglica koji su tokom vikenda stizali dolazi iz grada Kobane (arapski naziv Ain al-Arab), koji je IS opkolio. Kurdski borci su zaustavili napredovanje IS-a kod Kobanea, ali su se siloviti sukobi nastavili i dalje.

kurds

Opširnije: Turska zatvorila granice nakon što je preko 130 000 Kurda prebeglo iz Sirije

Austrija: Kontrole zbog azilanata

IZVOR: B92 22. 09.2014.

Ministarka unutrašnjih poslova Austrije, Johana Mikl-Lajtne, najavila je "sveobuhvatne" kontrole na granicama Austrije zbog sve većeg broja azilanata. Ponovno uvođenje kontrole zatražili su predsednici više austrijskih pokrajina. Ministarka je najavila "Oštru akciju" i generalnom direktoru za javnu bezbednost Konradu Kogleru naložila detaljno planiranje akcije.

Već narednih dana bi trebalo koncept biti primenjen, a od tada će "nenajavljene, i sveobuhvatne" kontrole biti sprovođene na granicama Austrije.

Više sati biće, na određenim rutama, detaljno kontrolisana vozila i osobe.

Ovom akcijom Mikl-Lajtner želi kriminalcima da poruči da ne mogu da se osećaju nigde sigurno.

Opširnije: Austrija: Kontrole zbog azilanata

Preko Srbije vode roblje na Zapad

IZVOR: Večernje novosti   21.09.2014.

Već početkom avgusta 2014. godine  u našu zemlju pristiglo je znatno više azilanata nego tokom čitave prošle godine. Deca završavaju među džeparošima, prosjacima, prostituišu se... Očekuje se 7 000 zahteva za azil.

Siriju sam napustio u avgustu 2012, malo posle petnaestog rođendana. Da sam mogao da biram da li ću se roditi ili ne, izabrao bih to drugo. Pakao koji su ljudi u stanju da stvore ne može da se poredi ni sa čim... Rođen sam u gradu na severu Sirije. Otac mi je umro kada sam imao četiri godine. O meni i starijem bratu brigu je vodila majka. Brat je stariji od mene devet godina i otkako znam za sebe želeo sam da budem kao on. Voleo sam školu. Matematika mi je baš dobro išla. Posle časova sam igrao fudbal na terenu iza škole. Toga više nema. Kao da se dešavalo u nekom drugom životu, nekoj drugoj osobi. Počeli su nemiri i pale prve žrte. Brat, koji je imao 24 godine, jednog dana je došao kući i rekao da će se pridružiti pobunjenicima. Majka je briznula u plač, a ja sam ga samo posmatrao. Usledila su bombardovanja, granatiranja... Naša škola je postala zatvor za pobunjenike. Nije bilo bitno da li si za ili protiv Asada, muškarac, žena ili dete, musliman ili hrišćanin. Smrt je bila ista za sve.Petog juna 2012. stigla je vest o bratovljevoj smrti. Majka od tuge više nije mogla da priča, postala je - senka. Stric mi je rekao da više ne smem da ostanem u Siriji, da zbog majke moram da nastavim da živim. Sakupio je nešto ušteđevine i dao mi kontakt rođaka u Švedskoj. Moj put je otpočeo. U Turskoj sam se zadržao do januara 2013. Morao sam da radim da bih zaradio za nastavak puta. Dva meseca sam radio kao pomoćni radnik u pekari, a zatim na građevini. Sa majkom sam se povremeno čuo. Osećao sam ogromnu krivicu što sam je ostavio samu. Hrabrila me je da će, kada se smestim u Švedskoj, i ona da mi se pridruži. Posle Turske je usledila Bugarska i sada sam u Srbiji. Teško je pronaći smisao u ovom besmislu u kojem živimo...

novosti

Opširnije: Preko Srbije vode roblje na Zapad

Završen tvining projekat "Uspostavljanje efiklasnog sistema za sprečavanje i suzbijanje ilegalnih migracija"

IZVOR: Tanjug  17. 09.2014.

Srbija je sigurno mesto za sve građane i nijedan kriminalac neće biti pošteđen, izjavio je 16. septembra 2014. godine ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović i istakao da je jedan od prioriteta tog ministarstva najoštrije sankcionisanje svih koji učestvuju u lancu krijumčarenja ljudi.

Stefanović je, 16. septembra 2014. godine, na svečanom završetku tvining projekta "Uspostavljanje efiklasnog sistema za sprečavanje i suzbijanje ilegalnih migracija", rekao da će policija nastojati da nijedno dete u Srbiji ne postane žrtva krijumčarenja ili eksploatacije.

Ukazujući da je u prethodnom periodu otkriven verći broj slučajeva krijumčarenja ljudi od strane organizovanih kriminalnih grupa, Stefanović je naveo da policija treba da bude još spremnija da se tome suprotstavi, ali i istakao da je podignut kapacitet rada jedinica MUP-a u čijoj je nadležnosti suzbijanje migracija i visokotehnološki kriminal.

"Srbija je zbog položaja jedan od najprivlačnijih tranzitnih pravaca, koje migranti koriste da na nezakonit način dođu do EU", rekao je Stefanović i istakao da se taj problem, kao i rešavanje slučajeva zloupotrebe informacija preko interneta i socijalnih mreža, može rešiti u saradnji na globalnom nivou.

Opširnije: Završen tvining projekat "Uspostavljanje efiklasnog sistema za sprečavanje i suzbijanje ilegalnih...

Ipak usvojen Zakon o azilu

Nemačka vlada nema više prepreka na putu za usvajanje kontroverznog Zakona o azilu. Na ključnoj sednici u Bundesratu, 19. septembra 2014. godine, Zeleni su ipak glasali da se Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina klasifikuju kao bezbedne države.

Bundesrat, gornji dom nemačkog parlamenta u kome su zastupljeni predstavnici svih 16 nemačkih pokrajina, dao je danas saglasnost na zakon, kojim se Srbija proglašava zemljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje.

Pored Srbije, zemljama sigurnog porekla proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina. Zelenim svetlom Bundesrata, posle saglasnosti Bundestaga, nema više nikakvih prepreka na putu primene tog zakona kojim se i definitivno potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

German Bundesrat Outside of Building Image Bundesrat.jpg

Opširnije: Ipak usvojen Zakon o azilu

Potonuo se brod sa 500 afričkih migranata

Strahuje se da je čak 500 migranata stradalo 11. septembra 2014. godine, nakon što su krijumčari svesno potopili brod u Sredozemnom moru kod obale Malte, saopštila je Međunarodna organizacija za migraciju (IOM).

"Prema rečima preživelih, krijumčari su naredili migrantima nasred mora da presednu na drugi brod. Migranti su rekli da je to suviše opasno i odbili su. Nastupila je žestoka svađa a krijumčari su svojim brodom su udarili u brod migranata", rekla je portparolka IOM-a Kristijana Bertijom.

Prema njenim rečima, na brodu su bili Sirijci, Palestinci, Egipćani i Sudanci, koji su pokušavali da se domognu Evrope.

slika

Opširnije: Potonuo se brod sa 500 afričkih migranata

Migrante preko Crne Gore krijumčare za 3.500 eura

Izvor: Tanjug septembar 2014.

Državljani Turske, uz pomoć prevoznika i taksista iz Crne Gore, ugovaraju i organizuju poslove krijumčarenja migranata, najčešće Kurda, piše u policijskim dokumentima "Procena opasnosti od teškog i organizovanog kriminala u Crnoj Gori-SOCTA", gde je navedeno da se migranti preko Crne Gore krijumčare za cenu od 3.500 do 4.000 eura po osobi.

Prema istim podacima, postoje tri glavna pravca prebacivanja Kurda preko teritorije Crne Gore.

Avionima iz Istanbula do Podgorice, a dalje vozilima iz Crne Gore ka Bosni i Hercegovini. Iz BiH, prema policijskim podacima, migrante prevoze u Hrvatsku, a potom Italiju.

Drugi pravac je avionskom linijom Istanbul-Tirana, ili autobusima Istanbul-Makedonija-Albanija. Dalje se migranti krijumčare vozilima ili taksijima ka Crnoj Gori, preko Ulcinja, a u pravcu Hrvatske, Slovenije, Italije.

Treći pravac krijumčarenja iz Albanije preko Crne Gore ka Srbiji, rutom ka Austriji, preko Beograda ili Subotice.

Opširnije: Migrante preko Crne Gore krijumčare za 3.500 eura

Rizikujući svoj život na nesigurnim brodovima traže sigurnost od rata i progona

ECRE 9. septembar 2014.

Sa ograničenim pristupom teritoriji zemalja Evropske unije za ljude koji beže od rata i progona i čiji se put neretko završava pritvorom u nekoj evropskoj zemlji, Evropska unija kao sigurno mesto za izbeglice i dalje ostaje samo iluzija. Izveštaj Evropskog saveta za izbegle i prognane (ECRE) koji je objavljen 9. septembra 2014. godine pokazuje da i dalje postoji rascep uzmeđu Zajedničkog evropskog sistema azila u teoriji, po kome se ljudi koji beže pod sličnim okolnostima tretiraju jednako u svim zemljama, i surove realnosti sa kojima se suočavaju tražioci azila u 15 zemalja Evropske unije koje su obuhvaćene izveštajem: Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Kipru, Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Malti, Italiji, Poljskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Holandiji.

Dok se konflikti u zemljama na rubu Evrope intenziviraju, ljudi koji beže od progona i rata su sve više primorani da se upuštaju u rizična putovanja da bi dospeli do teritorije neke evropske zemlje i zatražili međunarodnu zaštitu. Smrt migranata na Mediteranu, uprkos trudu italijanske operacije Naše more ( More Nostrum) kojom je spaseno preko 100 000 migranata, oslikavaju neophodnost da se obezbede uslovi za izbeglice da dođu do Evrope na siguran i legalan način. Međutim, postoji jako malo političke volje i angažovanja da se takvo pitanje pokrene na evropskom nivou. Nakon tragedije kod Lampeduze, kada je preko 360 migranata poginulo nadomak italijanske obale oktobra 2014. godine i prvobitnih svečanih obećanja da će se sve preduzeti kako se takva tragedija ne bi ponovila, odgovor zemalja EU se ubrzo ponovo sveo na iste one mere koje su prethodno pokazale nedovoljan uspeh, kao što su povećanje saradnje sa trećim zemljama i ojačavanje i unapređenje mera nadzora granice sa ciljem da se zaustave „iregularni migracioni tokovi".

ecre

Opširnije: Rizikujući svoj život na nesigurnim brodovima traže sigurnost od rata i progona

486 ljudi ilegalno prešlo granicu

Segedinska pogranična policija je u saradnji sa građanskim stražama privela ukupno 486 osoba u pokušaju ilegalnog prelaska srpsko-mađarske granice tokom vikenda (5. 6. i 7. septembra 2014. godine) – izjavio je portparol mađarske županijske policije.

Na južnom delu županije Čongrad, kojoj pripada pogranični grad Segedin, policija je u petak, 5. septembra 2014. godine, pronašla 183 migranata u ilegalnom prelasku granice, u subotu, 6. septembra 2014. godine 99 migranata, a nedelju, 7. septembra 2014. godine 204 migranata, uz pomoć građanskih straža. Najviše pokušaja prelaska je bilo u području sela Ašothalom, Morahalom i Reske. Prelazilo se u grupama od po 20-30 osoba, uključujući i mnogo žena i dece.

Privedena su i četiri lica optužena za krijumčarenje ljudi, radi se o licima pakistanskog, kubanskog i srpskog državljanstva koji su pomagali u prelasku preko zelene granice.

Sirijci i Srbi najbrojniji azilanti

Najveće šanse za azil u Nemačkoj imaju građani Sirije, dok se na dnu lestvice nalaze građani balkanskih zemalja, Srbije, Bosne i Makedonije.

Od ukupnog broja zahteva za azil kvota za državljane balkanskih zemalja je ispod od 0,5 odsto odobrenih.

"Sve veći broj azilanata može da ostane u Nemačkoj i skoro svaka treća osoba, koja je podnela zahtev u drugom kvartalu ove godine, dobila je pozitivan odgovor", prenosi nemačka štampa odgovor savezne vlade.

Stopa odobrenja zahteva u drugom kvartalu je 29,2 odsto, dok je u prvom bila 23,9 odsto, a posebno dobre izglede, sa 88,8 odsto prihvaćenih zahteva za azil imaju građani Sirije, navode mediji.

Ukupan broj zahteva za azil u Nemačkoj raste i Savezna služba za migracije i izbeglice saopštila da je u prvoj polovini 2014.godine ukupno 77.109 zahteva za azil, što je u poređenju sa istim periodom 2013. godine skoro 60 odsto više.

Kada je reč o građanima Srbije, oni su u prvoj polovini 2014. godine ukupno podneli 9.361 zahtev za azil u Nemačkoj, što je skoro duplo više nego u istom vremenskom periodu 2013. godine, kada je podneto 4.418 zahteva.

Opširnije: Sirijci i Srbi najbrojniji azilanti

Deci azilantima Srbija privremeni dom

IZVOR: RTS 

Od počeka 2014. godine azilantski centri u Srbiji zbrinuli su tražioce azila iz skoro 50 država. Do kraja juna azil je zatražilo oko 4.000 ljudi, među kojima je bilo više od 500 dece. Prepreka za prilagođavanje i školovanje u Srbiji je to što u zemlji ostaju najviše nekoliko meseci i odlaze u Zapadnu Evropu.

Na ulasku u azilantski centar, nekadašnje odmaralište Crvenog krsta, dočekuje nas desetoro dece. Iako poreklom iz Avganistana, Sirije i Nigerije, dobar dan poželeli su nam na grčkom - jeziku države u kojoj su prethodno boravili. Dane provode u pripremi za početak školske godine, kada će sa drugarima iz Bogovađe sesti u klupe. U maloj prostoriji, nalik vrtiću, deca uče prve reči na srpskom, kako da pišu, ali i kako da se ophode prema drugarima.

Psiholog  Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Jana Stojanović, objašnjava da je bitno da deca imaju strukturisan dan i da im se pruži pravilan okvir za psihosocijalni razvoj, koji im je razbijen odlaskom iz zemlje porekla.

Opširnije: Deci azilantima Srbija privremeni dom

Javni konkurs za pravnika u APC/CZA

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Opis poslova:

Rad na pružanju pravne pomoći tražiocima azila i izbeglicama kroz redovna putovanja do domova, prihvatilišta i centara za azil, kroz pravna savetovanja, pripremu pravnih podnesaka, opštenje sa nadležnim institucijama, rad na administrativnim poslovima i rad na svim drugim neophodnim poslovima u cilju zaštite prava i interesa tražilaca azila i izbeglica u Srbiji.

Opširnije: Javni konkurs za pravnika u APC/CZA

Oko 4 000 migranata spaseno u Mediteranu tokom prethodnog vikenda

Izvor: IOM, The Guardian 26.08.2014.

Najmanje sto afričkih migranata, među kojima i petoro dece, se utopilo 23. avgusta 2014. godine u blizini libijske obale u pokušaju da se dokopaju evropskog tla. Međutim strahuje se da je broj žrtava mnogo veći uzimajući u obzir da se na brodu nalazilo oko 250 migranata.

Zvaničnik libijske obalske straže, Abdel-Latif Ibrahim, je naveo da su tela migranata pronađena uz obalu libijskog grada al-Karbuli, 50 kilometara istočno od Tripolija. Njihov brod, u kojem se nalazilo ukupno 250 ljudi, potonuo je 22.avgusta 2014. naveče, a libijska obalska straža i dalje traži preživele.

Migranti, uglavnom državljani afričkih zemalja, zaputili su se morskim putem ka Evropi. Veliki broj migranata svake godine izgubi život u opasnom pokušaju da iz Afrike dospeju do neke evropske zemlje, nadajući se boljem životu.

Migrants-italy

Opširnije: Oko 4 000 migranata spaseno u Mediteranu tokom prethodnog vikenda

Otvoren novi privremeni Centar za azil u Krnjači

Dana 15. avgusta 2014. godine je otvoren privremeni Centar za azil u Krnjači. Usled povećanog broja tražilaca azila u 2014. godini kapaciteti postojećih centara za azil nisu bili dovoljni za smeštaj tražilaca azila. Novootvoreni Centar u Krnjači ima kapacitet od 100 ležajeva, što treba da pomogne u odgovoru države na problem nedostatka smeštaja.

krnjaca

Javni konkurs za dva istraživača u APC/CZA

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) raspisuje javni konkurs za dva eksperta istraživača- 1 u oblasti obrazovanja i 1 u oblasti rodno zasnovanog nasilja.

Period angažovanja je četiri meseca. Više o propozicijama konkursa, uslovima i načinu prijavljivanja.

Zainteresovani kandidati CV i motivaciono pismo treba da pošalju na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 20.avgusta.

Ispovest Sirijca koji je dobio azil u Srbiji

Hasan je pre dve godine pobegao od ratne stihije u Siriji i utočište pronašao u našoj zemlji. – Posao nema, preživljava uz pomoć prijatelja.

Kada je pre gotovo osam godina prvi put boravio u Srbiji Hasan H. (25) bio je oduševljen našom zemljom. Dopali su mu se druželjubivi ljudi, po mentalitetu, kaže, tako slični njegovim Sirijcima, ležernost, osećaj slobode na svakom koraku, bogata priroda....

Baš to oduševljenje državom na drugom kontinentu šest godina kasnije bilo je presudno u donošenju teške odluke – da pobegne iz svoje ratom razorene domovine i od Srbije zatraži azil.

"U Siriji se rat razbuktao pre više od tri i po godine. Dugo sam razmišljao, više od godinu dana trebalo mi je da odlučim, jer nije lako ostaviti sve i negde drugde krenuti iz početka. Ali u mojoj zemlji života za mene više nije bilo. Borbe su za to vreme eskalirale, sukobi su bili svakodnevni, pucnjava i granatiranje neprestano su odjekivali... Gde god da kreneš postojala je opasnost da te neko ubije. Pritisak je bio užasan " kaže Hasan.

Zato je rešio da napusti domovinu, a kao destinaciju odredio je Srbiju. Za razliku od mnogih drugih Sirijaca kojima je naša zemlja samo tranzitna zona na putu za Nemačku, Švedsku, Švajcarsku.

Opširnije: Ispovest Sirijca koji je dobio azil u Srbiji

Nedostatak mesta u centrima za azilante

IZVOR: RTS   23.07.2014.

 

Uskoro još jedan centar za smeštaj azilanata

Tražioci azila u Srbiji uskoro bi mogli da dobiju još jedan centar za smeštaj, što bi olakšalo rešavanje problema, jer se ove godine očekuje više azilanata.

Njih su rat, siromaštvo, glad ili neka druga nesreće naterali da napuste svoje domove u Aziji, Africi... Svake godine ih je sve više u Srbiji, a kapaciteta za njihov smeštaj nema dovoljno.

"Ovih dana intenzivno razgovaramo sa MUP i ministarstvom vojnim, da konačno odredimo jedan objekat koji je u vlasništvu Republike Srbije koji bi bio dodeljen na korišćenje Komesarijatu za izbeglice, da bi dobili taj glavni vodeći centar za tražioce azila", izjavio je Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice.

U centrima za azil do početka juna bilo je smešteno skoro 2.900 ljudi. Ovo su ozbiljna povećanja, ako se ima u vidu da ih je tokom cele 2010. godine bilo 434. Četiri centra, koliko ih za sada ima, raspolažu sa oko 500 mesta, što je nedovoljno.

Azilanti bi uskoro ponovo mogli da budu smešteni i u hotel u Obrenovcu, koji nije funkcionisao zbog poplava. Najviše mesta ima u Centru za azil u Bogovađi kod Lajkovca.

Untitled

Opširnije: Uskoro još jedan centar za smeštaj azilanata

Poslednji trendovi po pitanju azila u Evropi

EASO- Evropska kancelarija za podršku azilu 08.07.2014.

U prvih pet meseci 2014. godine došlo je do povećanja broja zahteva za azil u zemljama Evropske unije od 19 % u poređenju sa prvih pet meseci 2013. godine. Ovo povećanje prati i porast broja zahteva za azil od 30 % u 2013. godinu u poređenju sa 2012. godinom.

U poređenju sa prošlom godinom u 2014. godini se pojavljuju i neki novi trendovi po pitanju azila. Broj sirijskih izbeglica je nastavio da raste i u 2014. godini. Tokom 2014. godine je došlo do znatnog porasta broja Eritrejaca koji pristižu preko Italije i traže azil većinom u Nemačkoj, Norveškoj, Holandiji i Švedskoj. Do promene je došlo i po pitanju građana Ruske Federacije, čiji broj zahteva za azil je značajno opao u 2014. godini u odnosu na 2013. godinu.

Od marta 2014. godine došlo je do povećanja broja ukrajinskih državljana koji su podneli zahtev za azil u zemljama Evropske unije Norveskoj i Švajcarskoj. U proteklih dvadeset godina prosečan broj podnetih zahteva za azil u zemljama EU od strane ukrajinskih državljana je bio oko 100 na mesečnom nivou dok je marta do maja 2014. godine podneto preko 2 000 zahteva za azil od strane Ukrajinaca u zemljama EU.

Opširnije: Poslednji trendovi po pitanju azila u Evropi

Malmstrem: Bezvizni režim doveden u pitanje

IZVOR: Eurostat 08. 07. 2014.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem 7. jula 2014. godine je izjavila da "ne isključuje" da neke članice Evropske unije zatraže privremeno ukidanje režima bez viza za državljane Zapadnog Balkana, zato što broj lica koja potpuno neutemeljeno traže azil i dalje raste i ugrožava ceo mehanizam azila EU. Ona je rekla da je azil izuzetno ozbiljno pitanje i da je prošle godine zahtev podnelo više od 50 000 osoba sa Zapadnog Balkana.

"Mi smo s tim u vezi u stalnom kontaktu s vladama država Zapadnog Balkana", dodala je komesarka Malmstrem, ukazavši na činjenicu da je taj "ozbiljni problem" vezan prevashodno za dugoročno poboljšanje položaja Roma koji najviše traže azil u EU.

Sesilija Malmstrem je to rekla na konferenciji za novinare posle objavljivanja izveštaja Evropske komisije u kojem se navodi da je od ukupno 213 000 stranaca koji su u prošloj godini zatražili azil u Evropskoj uniji, najveći broj njih bio iz Sirije, Rusije i zemalja Zapadnog Balkana.

Iz pet država Zapadnog Balkana i Kosova je prošle godine zahtev za azil u EU podnelo preko 50 000 ljudi, a evropska komesarka Malmstrem je novinarima naglasila da je to "vrlo ozbiljno pitanje... pošto broj azilanata ne opada". Ona je rekla da Albanija, Bosna, Crna Gora, Makedonija i Srbija imaju s EU sporazum o režimu bez viza, dok se s Kosovom o tome vodi dijalog.
malmstrom

Opširnije: Malmstrem: Bezvizni režim doveden u pitanje

Fokus grupni intervju u Sremskoj Mitrovici

U okviru projekta "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između građana i migranata o međusobnoj toleranciji i nenasilju" koji sprovode Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i NVO Atina 27. juna 2014. godine je održan sastanak sa predstavnicima lokalnih institucija u Sremskoj Mitrovici. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u okviru Programa jačanja civilnog društva.

Cilj sastanka je bilo i održavanje fokus grupnog intervjua sa predstavnicima različitih institucija: Centra za socijalni rad, policije, Crvenog krsta, organizacija civilnog društva, predstavnika lokalnih medija o pitanjima vezanim za položaj migranata i tražilaca azila u Sremskoj Mitrovici.

Fotografije sa fokus grupnog intervjua možete pogledati OVDE

WP 20140627 024

Fokus grupni intervju u Subotici

U okviru projekta "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između građana i migranata o međusobnoj toleranciji i nenasilju" koji sprovode Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i NVO Atina 20. juna 2014. godine je održan sastanak sa predstavnicima lokalnih institucija u Subotici. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u okviru Programa jačanja civilnog društva.

Cilj sastanka je bilo i održavanje fokus grupnog intervjua sa predstavnicima različitih institucija: Centra za socijalni rad, policije, uprave za izvršenje krivičnih sankcija, organizacija civilnog društva o pitanjima vezanim za položaj migranata i tražilaca azila u lokalnoj sredni.

20140620 123240

Fotografije sa fokus grupe možete pogledati OVDE

Međunarodni dan izbeglica

Genaralna Skupština Ujednjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica 20. jun proglasila za Međunarodni dan izbeglica. Međunarodni dan izbeglica se obeležava u sećanje na one ljude koji su bili primorani da usled ratova, zbog straha od progona, nasilja, konflikta napuste svoje domove, ali i kao podrška onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima.

Danas se i Srbija suočava sa povećanim brojem migranata koji prolaze kroz našu zemlju. Jedan broj njih traži zaštitu u Srbiji od progona u zemljama porekla. Njihov položaj je izrazito osetljiv jer nemaju ni ličnih isprava, azilnih legitimacija, nemaju novca, ne poznaju jezik, ne znaju običaje niti poznaju srpske procedure i propise. Oni se sve više susreću sa domaćim građanima kojima je potrebno približiti problem saveremenog izbeglištva i sudbine ljudi koji su izbegli rat i nasilje iz Sirije, Iraka, Libije, Avganistana.

Migranti koji prolaze kroz našu zemlju još uvek ne vide Srbiju kao zemlju destinaciju, a oni koji i dobiju ideju o tome da žele da ostanu u Srbiji zbog dužine trajanja azilne procedure jako često odustaju ne sačekavši krajnji odgovor. Broj ljudi koji dobijaju azil u Srbiji je jako mali i od uspostavljanja azilnog sistema 2008. godine samo 15 ljudi je dobilo status izbeglice ili supsidijarnu zaštitu. Sve to ukazuje da je u azilnom sistemu u Srbiji potrebno izvršiti temeljne promene kako bi ovi ljudi izašli iz sive zone u kojoj se zbog neadekvatnih zakonskih regulativa nalaze. Broj izbeglih ljudi koji dolaze u Srbiju se povećava iz godine u godinu. Samo u 2013. godini 5065 ljudi je zatražilo azil dok je u ovoj godini više od 3700 ljudi je zatražilo zaštitu do početka juna.

Srbija se suočava sa novim izazovima, kako da smesti sve više izbeglih, kako da im obezbedi adekvatan prihvat, omogući brz i efikasan postupak za dodeljivanje izbegličke zaštite, da sprovede integraciju izbeglih i pravilno informiše lokalne sredine i građane o novim izbeglicama koji nisu izbeglice iz bivše Jugoslavije i sa ovih prostora već ljudi iz dalekih zemalja sveta vođeni interkontinentalnimm putem migracije preko Turske, Grčke dalje ka zemljama Zapada. Od odgovora našeg društva na ova pitanja zavisiće i budućnost izbeglih u Srbiji i budući napredak i karakter srpskog društva u celini.

Sastanak lokalne mreže u Šidu

U okviru projekta "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između građana i migranata o međusobnoj toleranciji i nenasilju" koji sprovode Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i NVO Atina 17. juna 2014. godine je formirana lokalna mreža u Šidu. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u okviru Programa jačanja civilnog društva.

Cilj sastanka je bilo i održavanje fokus grupnog intervjua sa predstavnicima različitih institucija: Centra za socijalni rad, obrazovnih institucija, organizacija civilnog društva, Kancelarije za mlade, medija sa ciljem dobijanja informacija o dešavanjima po pitanju migracija u Opštini Šid.

Fotografije sa sastanka možete pogledati OVDE

WP 20140617 033

Regionalni projekat borbe protiv trgovine decom

U okviru Regionalnog projekta borbe protiv trgovine decom NVO Atina je sredinom juna 2014. godine bila domaćin programa razmene sa kolegama iz organizacija u regionu. U okviru razmene gosti su posetili i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA. Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su upoznali goste sa aktivnostima organizacije, sa posebnim osvrtom na rad sa decom migrantima i tražiocima azila u centrima za azil i maloletnicima bez pratnje smeštenim u zavodu Vasa Stajić.

Gosti su bili kolege: Valbona Hystuna iz organizacije Arsis iz Grčke, Guillaume Lardanchet i Carine Estager iz organizacije Hors la Rue iz Francuske, Visar Kryeziu iz organizacije Terre des hommes sa Kosova i Ana Majko iz organizacije Arsis iz Albanije.

atina sastanak apc

Evropska unija mora uspostaviti zajedničke „sigurne i redovne“ migracione puteve

IZVOR: The Parlament magazine jun 2014.

Kolektivna odgovornost Evropske unije je da obezbedi upravljanje migracijama na human i efiksanan i održiv način.

Ubrzo nakon što je more počelo da se otopljava broj migranata i azilanata koji pristižu na mediteranske granice Evropske unije samo u prvih 5 meseci 2014. godine dostiže ukupni broj migranata koji su pristigli morskim putem do Evrope u 2013. godini. Preko 3000 migranata i tražilaca azila koji su početkom maja 2014. godine pristigli na obale Sicilije uvećao je ukupan broj ljudi koji su morskim putem stigli do Italije od početka 2014. godine i koji je sada pramašio 40 000 ljudi.

Pored toga, više od 13 000 ljudi je ušlo na teritoriju Grčke a preko 2 000 je prešlo iz Maroka na teritoriju španske enklave Melilu. Među migrantima i tražiocima azila se nalazi i veliki broj žena u dece, koji se nalaze u posebno rizičnom položaju prilikom putovanja. Najmanje 2 750 maloletnika bez pratnje je pristiglo do Italije tokom 2014. godine.

migrants

Opširnije: Evropska unija mora uspostaviti zajedničke „sigurne i redovne“ migracione puteve

Azilanti pomagali u područjima ugroženim poplavama

IZVOR: RTV 23. maj 2014. 

Azilanti smešteni kod Obrenovca bili su među prvima pogođeni posledicama poplava, ali su, čim im se za to ukazala prilika, prvi i pritekli u pomoć.

Evakuisani su u petak ujutru 16. maja 2014. godine, što je bilo samo jedno u nizu evakuisanih mesta tih nekoliko kritičnih dana, ali već istog dana, u petak uveče, kao dobrovoljci bili su među prvima u Šapcu.

To je bilo samo jedno od mesta koja su bila pogođena vodom, a u kom su ovi ljudi, koji su svoje domove napustili davno, ili drugačije ostali bez njih, ostali su ovde i pokazali da se dom brani tamo gde smo.

.

Opširnije: Azilanti pomagali u područjima ugroženim poplavama

Azilanti uzeli lopate i ašove u ruke

IZVOR: Naše novine  21. maj 2014.

Ljudi iz Alžira, Sirije, Senegala, Tunisa, Nigera, Konga i Avganistana videli na televiziji slike užasa i sami se prijavili da učestvuju u čišćenju i obnovi.

Azilanti prvi priskočili u pomoć da obnavljaju Krupanj, koji je katastrofalno pogođen poplavama. Mi smo pomogli njima i pružili im pristojne uslove za život dok čekaju odluku o azilu, a oni su rešili da se oduže kada je nama teško. Tražioci azila smešteni u Banji Koviljači došli su juče u Krupanj da pomognu meštanima. Oni su u naselju Žarkovača udarnički radili na uklanjanju posledica katastrofe koja je pogodila ovu varošicu, a pogotovo onaj deo gde je voda prevrtala kuće, rušila mostove i „krckala" puteve.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Azilanti-krupanj

Opširnije: Azilanti uzeli lopate i ašove u ruke

Najnovija vest o evakuisanim azilantima

Azilanti koji su evakuisani iz Obrenovca u Barič, a potom u subotu evakuisani iz Bariča, se nalaze u Centrima za azil u Sjenici, Tutinu, Banji Koviljači i Bogovađi.

Centri za azil su uglavnom puni, dok u Tutinu ima skoro duplo više ljudi nego što su bili prvobitni kapaciteti. U centru za azil u Tutinu je smešteno 184 azilanata, od kojih tri žene. Svi azilanti su samci, a u centru se nalaze i dve porodice, od kojih je jedna sa detetom. Situacija je slična i u Banji Koviljači, gde je zbog velikog broja azilanata, njih 109, adaptirana zajednička prostorija dnevnog boravka kako bi bili zbrinuti. Od ukupnog broja azilanata 8 je žena i 4 dece. Još par slobodnih mesta ima u Sjenici, gde se trenutno nalazi 129 azilanata. U Bogovađi je stanje nešto bolje, i trenutno ima još 40 slobodnih mesta. Tamo su uglavnom smeštene porodice, žene i deca, njih 35-oro, koji su evakuisani iz Obrenovca pa potom i iz Bariča, dok je ostalih 125 tražilaca azila iz Obrenovca i Bariča, uglavnom muškaraca, smešteno u Tutin i Sjenicu. Dobra vest je da su svi zbrinuti i da nema ljudi koji nisu primljeni u neki od centara.

Evakuisani se osećaju dobro, imaju krov nad glavom. Povređenih i ozbiljno zdravstveno ugroženih nema, mada se par ljudi, među kojima ima i trudnica, žali na prehladu, glavobolje, malaksalost, stomačne probleme. Sada se, kako su sve njihove stvari ostale u hotelu u Obrenovcu, javlja povećana potreba za odećom i obućom. Centrima za azil, suočenim sa velikim brojem ljudi, su dodatno potrebna sredstva za higijenu i lekovi.

Prema poslednjim informacijama, hotel Obrenovac je takođe opljačkan tokom nekoliko prethodnih dana, lopovi su upali unutra i opljačkali stvari. Kada se stvore uslovi, lične stvari azilanata koje su ostale će biti prebačene u centre za azil u kojima se azilanti nalaze. Svi azilanti su prijavili stvari i imovinu koja im je ostala u hotelu Obrenovac.

slika ev

 

Azilanti učestvuju u akciji pomoći Krupnju

 Kao i u prethodnih par dana, nastavlja se nesebično pomaganje azilanata u ugroženim područjima u Srbiji. Danas je iz Centra za azil u Banji Koviljači 33 muškaraca, poreklom iz Sirije, Sudana, Malija, Alžira i Komorskih ostrva, u organizaciji Komesarijata za izbeglice i migracije otišlo u Krupanj. Komesarijat je juče obezbedio opremu u vidu lopata, čizama, rukavica za azilante dobrovoljce i danas organizovao prevoz do Krupnja gde će pomoći u sanaciji grada nastradalog u poplavama.

Azilanti su odmah prepoznali potrebu za pomoći i bez razmišljanja se priključili akciji sređivanja i raščišćavanja terena, želeći da pomognu u ovoj teškoj situaciji.

Azilanti u odbrani Šapca

Tražioci azila su sinoć celu noć radili u Šapcu, na odbrani grada od poplava. Njih 85 evakuisanih iz Obrenovca u Barič, poreklom iz Kameruna, Sirije, Malija, Iraka i drugih zemalja, insistirali su da pruže pomoć svojim sugrađanima i oko 23 časa su krenuli u Šabac. Kada su stigli u grad, celu noć su prepakivali humanitarnu pomoć, punili džakove sa peskom i opremali konvoje humanitarne pomoći. Kiša je padala celu noć a oni su pokisli i promrzli oko 16h vraćeni nazad do Bubanj Potoka, odakle su dalje prebačeni u Sjenicu i Tutin. 

Na pitanje zašto su ovo radili, Joe iz Kameruna odgovara: "Nije nam bilo teško da uzmemo lopate u ruke i učinimo sve da pomognemo ljudima u nevolji. Čak nam je bilo zadovoljstvo da smo korisni, da i mi pomognemo a ne samo da se nama pomaže. Videli smo dosta starih i nemoćnih ljudi, videli smo žene i decu, čitave porodice koje su ostale bez doma za samo jednu noć. Isto se to desilo i nama, samo što je ta agonija kod nas trajala mnogo duže. Mi smo naše zemlje morali da napustimo.

Srpski narod je dobar narod, prihvatili su nas kao svoje. Osnovni je red da i mi pomognemo domaćinima."

Tražioci azila evakuisani iz Bariča

Svi azilanti, 33 njih suglavnom žena i dece su evakuisani iz škole u Bariču. Evakusani su i svi domaći građani, mahom stari, bolesni i iznemogli iz Obrenovca, koji su bili smešteni tokom današnjeg dana u istu osnovnu školu u Bariču zajedno sa azilantima, njih oko 100.

baric

Azilanti su pomagali starima, nepokretnima i bolesnima da uđu u autobuse. Komesarijat za izbeglice je obezbedio prevoz i azilnati se kao i naši građani prebacuju do Beograda. Iz Beograda verovatno će tokom dana azilnati biti prebačeni za Sjenicu i Tutin. Tri gradska autobusa su evakuisala naše građane. Azilanti koji su otišli da pomažu u odbrani Šapca će prema najnovijim informacijama biti prebačeni do Bubanj Potoka.

Evakuacija je izvedena vrlo brzo i efikasno od strane MUP-a i Komesarijata za izbeglice.

Tražioci azila iz Obrenovca evakuisani u Barič

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) bio je danas na licu mesta: Više od 170 tražilaca azila koji su bili smešteni u kampu u Obrenovcu i okolini, prebačeni su u Osnovnu školu "14.oktobar" u Bariču. Azilanti su dobili vodu, čeka se hrana. Deo pomoći je na putu ali i dalje su potrebni odeća, obuća i humanitarna pomoć.

Azilantima pomaže Mesna zajednica Barič i Dom zdravlja Obrenovac.

03

Ilegalce prevoze preko Hrastovače i Čikerije

IZVOR: Subotica.com 16. 05.2014.

Da je krijumčarenje ljudi, pre svega ilegalaca iz Sirije i Avganistana, ali i sa Kosova i Metohije, preko granice sa Mađarskom i dalji transport ka zapadnim zemljama, više nego unosan posao, dokazuje i hapšenje organizovane kriminalne grupe sredinom maja 2014. godine, čiji su članovi uglavnom iz Subotice, a koji su zaradili desetine hiljada evra za pethodnih nekoliko meseci.

Prema informacijama do kojih smo došli, za ilegalni prelaz državne granice najviše se koriste pogranični delovi koji su pod šumom, odnosno oko novog graničnog prelaza Bački vinogradi, zatim šuma Hrastovača, pored lovišta na obodu Makove sedmice, kao i Čikerija, severozapadno od Subotice.

"Ranije nije bilo toliko organizovanih grupa, jer je ilegalcima bilo dovoljno da pređu državnu granicu i u Mađarskoj zatraže azil. Međutim, od prvog avgusta 2013. godine, Mađarska je drastično pooštrila proceduru dobijanja azila, pa je mađarska policija najveći broj onih koji nelegalno pređu granicu vraćala nama. Iz tog razloga i mi smo napravili bazu podataka i one za koje se ispostavi da su u više navrata pokušavali da pređu u Evropsku uniju smo deportovali u zemlje iz kojih su došli u Srbiju" priča izvor iz Granične policije.

Opširnije: Ilegalce prevoze preko Hrastovače i Čikerije

Italija preopterećena izbeglicama

IZVOR: Deutsche Welle  15.05.2014.

Italijanska mornarica spasava mnogo izbeglica. Međutim, ta zemlja na kopnu ne može više da se brine o njima – zbog nedostataka adekvatnih prihvatnih objekata i osoblja za obradu zahteva za azil.

Stariji čovek zastaje ispred bivšeg manastira u Via Oberdan u Palermu. „Izgleda napušteno, ali odnedavno je naseljen", kaže on. „Stranci i beskućnici žive u toj zgradi. Tu se krije najmanje 50 porodica." Porodice iz Palerma, Eritreje i Somalije, žive tu bez dozvole, pozivajući se na jedan papin predlog. Franja je prošle godine rekao da bi mnogi prazni manastiri u Italiji mogli da se otvore za imigrante, i tako je biskup Palerma jednostavno odlučio da toleriše izbeglice.

Od početka 2014.godine, oko 25.000 ljudi, najčešće preko Libije, čamcima je krenulo prema Italiji. Najveći broj je italijanska mornarica pokupila kod sicilijanske obale i bezbedno dovela na kopno – kako bi se sprečila tragedija kao ona kod Lampeduze, 3. oktobra 2013, kada je stradalo 336 ljudi.

017560905 30300

Opširnije: Italija preopterećena izbeglicama

Nemački poziv: Evropa može da uradi više kako bi pomogla sirijskim izbeglicama

Nemački Parlament je 8. maja 2014. godine pozvao na održavanje konferencije o pitanju prihvata i naseljenja sirijskih izbeglica u zemljama EU, na kojoj bi zemlje članice Evropske unije donele konkretne obaveze o naseljenju i na taj način obezbedile sigurno utočište za sirijske izbeglice u Evropi. Naseljenje uključuje transfer izbeglica iz države u kojoj su zatražili zaštitu u treću državu koja je pristala da ih prizna kao izbeglice sa stalnim boravkom. Humanitarno naseljenje ima slične karakteristike samo se odnosi na proces pružanja naseljenja za izbeglice koje su najugroženije u regionu.

Nemačka se tokom 2013. i 2014. godine obavezala da će kroz programe humanitarnog naseljenja zbrinuti 10 000 izbeglica iz Sirije, dok su se ostale zemlje članice EU obavezale da će naseliti oko 5 000 sirijskih izbeglica. Prema procenama UNHCR-a u periodu 2015-2016 godina oko 100 000 sirijskih izbeglica će trebati da bude zbrinuto bilo kroz programe naseljavanja ili nekih drugih programa prihvata izbeglica.

Opširnije: Nemački poziv: Evropa može da uradi više kako bi pomogla sirijskim izbeglicama

Nemačka: Srbija je sigurna zemlja, azilanti se vraćaju po skraćenom postupku

Nemačka vlada je 30.aprila 2014. godine usvojila nacrt zakona kojim se Srbija proglašava sigurnom zemljom porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje. Pored Srbije, sigurnim zemljama proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenje zahteva za azil, preneli su nemački mediji.

Nemačke vlasti bi na taj način lakše i jednostavnije odbijale zahteva azilanata iz tih zemalja, čime bi se umnogome skratila procedura obrade tih zahtjeva. Izbegličke organizacije su ovaj potrez oštro kritikovale.

Broj podnosilaca zahteva za azil se od uvođenja bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana znatno povećao. Prošle 2013.godine je skoro petina ukupno podnesenih zahteva za azil (127 023 zahteva za azil) u Nemačkoj dolazila upravo od strane građana tih zemalja, od čega 18 001 iz Srbije, što je za 40 % povećanje u odnosu na 2012. godinu. Većina njih je odbijena kao neosnovana.

Opširnije: Nemačka: Srbija je sigurna zemlja, azilanti se vraćaju po skraćenom postupku

Tražioci azila se sistematski proteruju iz Bugarske

Prema izvestaju međunarodne nevladine organizacije Human Rights Watch Vlada bugarske je pokrenula „Plan zadržavanja" sa ciljem da smanji broj tražilaca azila u zemlji, stoji u izveštaju „Plan zadržavanja: Bugarsko proterivanje i pritvaranje sirijskih tražilaca azila i drugih migranata - Containment Plan: Bulgaria's Pushbacks and Detention of Syrian and other Asylum Seekers and Migrants" objavljenog početkom maja 2014. godine. Plan zadržavanja se sprovodi proterivanjem Sirijaca, Avganistanaca i drugih koji pokušavaju da ilegalno pređu tursko-bugarsku granicu.

Izveštaj pokazuje da u poslednjih par meseci bugarska granična policija, često koristeći preteranu silu, po kratkom postupku vraćala navodne tražioce azila nazad u Tursku. Tražioci azila su nasilno vraćeni preko granice bez propisane procedure i bez mogućnosti da zatraže azil.

Bugarska treba da prekine praksu proterivanja izbeglica nazad u Tursku, da prekine praksu prekomernog korišćenja sile od strane granične policije, da unapredi pritvorske uslove u policijskim stanicama i pritvorskim centrima za migrante, navodeno je u izveštaju.

„Zatvaranje vrata pred izbeglicama nije način na koji treba da se država nosi sa povećanim brojem ljudi koji traže zaštitu" kaže Bill Frelick, programski direktor za pitanja izbeglica nevladine organizacije Human Rights Watch. „ Ispravan načina za bugarske vlasti je da ispitaju zahteve za azil i da se prema ljudima koji traže zaštitu odnose sa poštovanjem" dodaje Frelick.

bugarska

Opširnije: Tražioci azila se sistematski proteruju iz Bugarske

Konferencija: Izazovi u identifikaciji žrtava među migrantskom populacijom

Udruženje Atina i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokrenuli su projekat usmeren ka uspostavljanju dijaloga o tolerancije između lokalnog stanovništva Srbije i azilanata, iz Sirije, Avganistana, Eritreje, Somalije...

Projekat "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između migranata i građana o međusobnoj toleranciji i nenasilju" pokerenut je jer su oni koji traže azil ili prolaze kroz Srbiju izloženi različitim vidovima nasilja, uklučujući i trgovinu ljudima, istaknuto je na predstavljanju projekta 25. aprila 2014. godine.

Razlitičiti incidenti, od paljenja baraka u Obrenovcu do protesta građana koji blokiraju saobraćanice zbog azilanata, takođe su razlog za pokretanje projekta, istaknuto je na konferenci za novinare.

Fotografije sa konferencije možete pogledati OVDE

10247266 282144895278693 5530037858562142830 n

Opširnije: Konferencija: Izazovi u identifikaciji žrtava među migrantskom populacijom

Za prva tri meseca 2 055 ljudi zatražilo azil u Srbiji

U Srbiji je u prva tri meseca ove godine 2.055 ljudi zatražilo azil, od čega najviše iz Sirije - 947, rekao je danas izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, dodajući da azilni sistem i dalje ne funkcioniše, a da je azilanata iz godine u godinu sve više.

"Činjenica je da je sve veći broj ljudi koji dolazi. Tako je od početka ove godine, za prva tri meseca, 2 055 ljudi zatražilo azil u Srbiji, što je je jedna trećina ukupnog broja ljudi koji su azil tražili prošle godine", rekao je Đurović na konferenciji "o krizi Azilnog sistema.

Upozoravajući da ćemo, ako se taj trend nastavi, u septembru doći do brojke od 6 000 ljudi, što je više nego ukupan broj prošle godine, on je istakao da je najviše bilo azilanata iz Sirije - 947, Avganistana - 250, Eritreja - 237, Mali - 83, Somalije - 82 Sudana - 70.

Fotografije sa konferencije možete pogledati OVDE

CABA4112

Opširnije: Za prva tri meseca 2 055 ljudi zatražilo azil u Srbiji

Okrugli sto: Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama

Kao jedna od završnih aktivnosti u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije, u Beogradu je 17.aprila 2014,godine. godine održan okrugli sto pod nazivom "Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama", u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azilla.

Fotografije sa okruglog stola možete pogledati OVDE

okrugli sto BG 01

Učesnici okruglog stola među kojima su bili predstavnici Odseka za azil, Uprave granične policije, Komeserijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, Crvenog krsta Republike Srbije, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i predstavnici nevladinih organizacija koje se bave migracijama razmenili su iskustva i mišljenja o novijim dešavanjima u oblasti azila, između ostalog o pitanjima funkcionisanja novih centara za azil, problemima sa kojima se učesnici sreću u svom radu, kao i o problema i nedostatacima u funkcionisanja azilnog sistema, kao i mogućnostima za njegovo unapređenje.

Presuda za krijumčarenje Albanaca preko Tise

IZVOR: Dnevnik 14.04.2014.

Specijalni sud u Beogradu 14. aprila 2014. godine je izrekao presudu kojom je osudio devetoro od desetoro optuženih za krijumčarenje ilegalnih migranata, Albanaca sa Kosova i Metohije, u Mađarsku preko Tise 14. oktobra 2009. godine, kada se u nesreći utopilo 15 ilegalnih migranata.

Devetoro optuženih za krivična dela krijumčarenje ljudi i nedozvoljen prelaz državne granice, koji su proglašeni krivim osuđeni su na ukupno 55 godina zatvora, a jedan je oslobođen optužbi.
Najviše kazne, po deset godina zatvora sud je izrekao okrivljenima Josipu Đuraškoviću i Sabehudinu Arifiju na jedinstvenu kaznu od deset godina. Okrivljeni Goran Maravić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju sedam godina, a na šest godina i osam meseci osuđen je Ridvan Destani. Na šest godina zatvora je osuđen Dejan Bezeg. Okrivljeni Ardin Iseni je osuđen na četri godine i osam meseci zatvora, a Abedin Iseni na četiri godine i četiri meseca.

Opširnije: Presuda za krijumčarenje Albanaca preko Tise

Migranti proživljavaju „živi pakao“ u grčkim zatvorima

IZVOR: The Gardian 01.april 2014.

Međunarodna organizacija Lekari bez granica ukazuje na pojavu šuge i veoma loše uslove u kojima migranti žive.

U izveštaju organizacije „Lekari bez granica" (Médecins Sans Frontières – MSF) se navodi da su migranti i tražioci azila koji se nalaze u grčkim zatvorima suočeni sa veoma lošim uslovima, koji često imaju razarajuće posledice po njihovo zdravlje.

Doktori koji su imali pristup zatvorenim kampovima, policijskim stanicama i objektima Obalske straže širom zemlje, opisuju „živi pakao" za hiljade migranata kojima je uskraćen svež vazduh, prirodno svetlo i osnovna higijena i lekarska pomoć.

Filakio 03

Opširnije: Migranti proživljavaju „živi pakao“ u grčkim zatvorima

Javna debata: “Tražioci azila u Banji Koviljači – izazovi i mogućnosti”

Kao jedna od završnih aktivnosti u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije, u Banji Koviljači je 28.03.2014. godine održana javna debata pod nazivom "Tražioci azila u Banji Koviljači – izazovi i mogućnosti", u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azilla.

Cilj održavanja javne debete bio je da okupi aktere u azilnom sistemu na lokalu, kako bi svi zajedno naglasili značajna pitanja i probleme azila u lokalnoj sredini i kako bi imali mogućnost da čuju različite stavove o predstojećim reformama u azilnom sistemu.

Banja Koviljača-Javna debata 28.03.2014

Galeriju fotografija možete pogledati na http://www.azilsrbija.rs

Opširnije: Javna debata: “Tražioci azila u Banji Koviljači – izazovi i mogućnosti”

Novi Zakon o azilu

IZVOR: RTS  25.03.2014.

Kako će najavljeni novi Zakon o azilu pomoći da se reši problem sve većeg broja ilegalnih migranata u Srbiji? Prema zvaničnim podacima stranih državljana – migranata u 2008. godini u našoj zemlji bilo je 77, da bi se u 2013. taj broj popeo na 5 065.

Nestabilne prilike u nekim azijskim i bliskoistočnim državama nagoveštavaju da će se cifre i dalje povećavati. Ipak, većina tih ljudi nisu stvarni tražioci azila, nego zapravo iregularni migranti koji nemaju nameru da se zadržavaju nego da nastave put ka zemljama Evropske unije. Ima li Srbija institucionalne i organizacione kapacitete za prihvat i dalju distribuciju stranih državljana? Koliko bi rešavanje tog problema bilo olakšano otvaranjem Kancelarije za azil što je, takođe, najavljeno?

Drugi veliki problem za Srbiju su naši građani, takozvani lažni azilanti, koji, tražeći azil u zapadnim zemljama, zloupotrebljavaju tu mogućnost i nanose štetu Državi. Ima nagoveštaja da će se, posle podnošenja inicijative da se Srbija i još neke balkanske zemlje proglase "bezbednim zemljama porekla" od strane nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, i taj problem u dogledno vreme rešiti.



Gosti emisije su Vladimir Božović, državni sekretar u Ministrastvu unutrašnjih poslova, Ivan Gerginov, pomoćnik komesara Republičkog komesarijata za izbeglice i migracije i Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Imigracija u Srbiji: Stanje i perspektive, tolerancija i integracija

Mirjana Bobić

U novije vreme na prostoru Srbije (bez Kosova i Metohije) povećava se broj imigranata, i to iz više izvora. Jedno su povratnici, koji u sve masovnijem broju pristižu po osnovu Sporazuma o readmisiji. Enormno je povećan i broj tražilaca azila, mada su poslednji uglavnom u tranzitu ka zemljama EU odnosno Zapada. Srbija je nažalost označena i kao tzv kritična tačka Evrope u pogledu iregularnih migranata, uključujući i žrtve krijumčarenja žena i dece.

Iako demografske projekcije kao i empirijska iskustva bivših socijalističkih zemalja ukazuju da je na duži rok, tj u narednih nekoliko decenija, realno očekivati migracionu tranziciju u smeru imigracije, a posebno u momentu pridruživanja EU, čini se da je potrebna veća vizibilizacija i senzibilizacija fenomena da bi se išlo u susret ovim društvenim promenama, sa svešću da bi se privlačenjem imigranata pod pretpostavkom ekonomskog rasta i stabilizacije političkih prilika, ne samo kratkoročno kompenzovali nepovoljni demografski trendovi već i ublažila velika ekonomska zavisnost velikih grupa stanovništva. Osnovna ideja ovog priloga je da je imigracija jedna od razvojnih demografskih strategija, a da je za tu vrstu društvenih promena potrebna ne samo politička volja, odgovarajući institucionalni okvir i instrumentarijum, već i menjanje stavova i ponašanja domicilnog stanovništva, tolerancija i spremnost na suživot.

Studiju možete preuzeti OVDE

Kraj povlastica za tražioce azila

IZVOR :Deutsche Welle 20.03.2014.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova pokrenulo je inicijativu da se Srbija, Makedonija, BiH, Crne Gora i Albanija svrstaju u „bezbedne zemlje porekla". Zahtevi za azil iz takvih zemalja rešavaju se u roku od sedam dana.

Od uvođenja vizne liberalizacije 2009. i 2010.godine, tražioci azila sa Balkana postali su pravi problem za Nemačku. Takozvani „lažni azilanati" iz godine u godinu sve više opterećuju državnu kasu, a u pojedine nemačke opštine svake jeseni dolaze hiljade, mahom romskih porodica, da bi prezimili."

„Nemačka je otvorena zemlja, posebno za ljude čiji životi su ugroženi, koji su diskriminisani zbog nacionalne pripadnosti, verske ili polne orijentacije. Prošle godine, u Nemačkoj je prihvaćeno 127.000 azilanata što je četvrtina svih tražilaca u Evropskoj uniji, više nego čak i u Americi, tako da Nemačkoj niko ne može da zameri da nije solidarna", kaže demohrišćanski političar, Štefan Majer.

nemacka

Opširnije: Kraj povlastica za tražioce azila

Dvoje državljana Ukrajine do sada zatražilo azil u Srbiji

IZVOR: Tanjug  19.03.2014.

Od početka godine dvoje državljana Ukrajine zatražilo je azil u Srbiji, dok se desetoro njih raspitivalo kakvi su uslovi za dobijanje azila, rekao je izvrši direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.

Među njima, kako kaže, ima onih koji su u Srbiji već duže vreme, ali i onih koji su nedavno doputovali zbog nemilih dešavanja u Ukrajini.

"Svi oni strahuju za sutra. Raspituju se koliko mogu da ostanu u Srbiji, šta će se desiti ukoliko zatraže azil, da li će moći da vide svoje prijatelje, da li će ukoliko se situacija popravi u Ukrajini moći da se vrate", naglasio je Đurović.

On je pojasnio da među onima koji su zatražili azil ili se raspituju, ima ljudi koji dolaze sa Krima, ali i iz Kijeva ili regiona Dombasa, ljudi koji su različitih opredeljenja, jedni su proopoziciono orjentisani, dok su drugi proruski nastrojeni.

Opširnije: Dvoje državljana Ukrajine do sada zatražilo azil u Srbiji

Švedska traži podelu odgovornosti oko izbeglica

IZVOR: Euroactiv  10.03.2014.

Švedski ministar za migracije Tobijas Bilstrem (Billstroem) pozvao je Evropsku komisiju da preduzme korake protiv zemalja koje ne primenjuju pravila EU o podeli odgovornosti kada je reč o prihvatu izbeglica. On je rekao da je 90% tražioca azila samo u devet članica EU i da je tim zemljama sada dosta takve situacije. Većina migranta ulazi u EU preko Grčke i Italije ali malo njih traži azil u tim zemljama već odlaze na sever. Od 80.000 Sirijaca koji su do sada zatražili zaštitu u Evropi više od 50.000 je otišlo u Švedsku i Nemačku.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove, Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem), istražuje slučajeve kršenja propisa o migracijama u 12 članica EU i najavila je da će protiv članica koje krše propise pokrenuti proceduru ako nešto ne promene.

Švedski ministar za migracije je rekao da ne smatra validnim argument Italije i Grčke da zbog finansijske krize ne mogu da prihvate više izbeglica. "Ne zaboravimo da je Italija članica G20", rekao je on.

migranti-e-non-

Opširnije: Švedska traži podelu odgovornosti oko izbeglica

FRONTEX: Najveći broj ljudi koji ilegalno ulazi u Evropu potiče iz Sirije

Novi izveštaj koji je objavila Evropska agencija za upravljenje operativnom saradnjom na spoljnim granicama (FRONTEX) ukazuje da najveći broj ljudi koji su uhvaćeni u ilegalnim prelasku granice u trećem kvartalu 2013. godine (periodu od jula do septembra 2013. godine) potiče iz Sirije. Prema ovom izveštaju, ukupno 13 963 Sirijca je podnelo zahtev za azil u istom periodu, što je skoro duplo više nego u periodu od aprila do jula 2013. godine. Više od dve trećine zahteva je podneto u Švedskoj, Nemačkoj i Bugarskoj.

Prema najnovijem izveštaju, ukupno je 42 618 migranata otkriveno u ilegalnom prelasku granice neke održava Evropske unije u periodu od jula do septembra 2013. godine, skoro duplo više u odnosu na isti period u 2012. godini. FRONTEX naglašava da je broj ljudi koji je do Evrope došao pomorskim putem veći nego za vreme najvećeg priliva izbeglica tokom Arapskog proleća 2011. godine.

Opširnije: FRONTEX: Najveći broj ljudi koji ilegalno ulazi u Evropu potiče iz Sirije

Glas ujedinjene Evrope poziva na pomoć sirijskim izbeglicama

Evropski savet za izbeglice i migrante (ECRE) u saradnji sa preko 100 partnerskih organizacija u 34 zemlje  6.marta 2014. godine je pokrenuo kampanju Evropa reaguje danas.

Do početka marta 2014. godine 81 000 sirijskih izbeglica je potražilo zaštitu u zemljama Evropske unije, Norveškoj i Švajcarskoj što predstavlja samo 3 % od ukupnog broja ljudi koji su pobegli iz Sirije. Uzimajući u obzir podatke da je skoro 130 000 ljudi poginulo od početka siriskog sukoba 2011. godine, a da se procenjuje da će do kraja 2014. godine broj sirijskih izbeglica dostići 4 miliona ljudi sirijski sukob prerasta u najveću humanitarnu krizu novijeg doba.

Na http://www.helpsyriasrefugees.eu/# možete dati svoj glas za sirijske izbeglice i podstaći evropske lidere da preduzu akciju i tako podržite sledeću kampanju;

Mi, narodi Evrope, pozivamo evropske lidere da preduzmu hitne korake u cilju pružanja pomoći izbeglicama iz Sirije, tako što će podržati sledeće tri mere:

1. Obezbedite izbeglicama bezbedan ulaz u Evropu

Izbeglicama su na raspolaganju veoma male mogućnosti da putuju do Evrope bezbedno i legalno. Oni koji žele da dođu do Evrope ili stavljaju svoje živote u ruke krijumčara ili se suočavaju sa putovanjima koja ih dovode u životnu opasnost.

Evropski lideri moraju da obezbede izbeglicama iz Sirije bolji prilaz Evropi, ublažavanjem viznih ograničenja i značajnim povećanjem broja mesta za smeštaj izbeglica – iznad i izvan nacionalnih kvota i obezbeđenjem drugih načina za prihvatanje izbeglica preko ambasada u regionu.

2. Zaštitite izbeglice koje stižu na evropske granice

Životi su u opasnosti na samom pragu Evrope. Mnoge izbeglice rizikuju život započinjući opasna putovanja kopnom i morem, da bi bile direktno vraćene čim stignu do evropskih granica.

Evropski lideri moraju da stanu na kraj povratku izbeglica sa granica i da osiguraju spas ljudima u nevolji. Prema ljudima koji prežive put do Evrope mora se ophoditi humano i njihova potreba za zaštitom mora se pravedno procenjivati.

3. Spojite porodice razdvojene krizom

Rat u Siriji je razdvojio mnoge porodice. Bekstvo deli porodice i često dovodi do duge razdvojenosti. Ostali, čiji su članovi porodice u Evropi, ostaju zarobljeni usred krize, onemogućeni da se ponovo sjedine sa svojim voljenima zbog složenih viznih i administrativnih procedura.

Evropski lideri moraju da rade na ponovnom spajanju članova razdvojenih porodica, tako što će im pomoći da se lako priključe svojim voljenima u Evropi. Članovi porodica ne bi trebalo da budu izloženi dugim i teškim administrativnim procedurama.

Azilanti kao svoji

IZVOR: Večernje novosti 6.februar 2014.

U Sjeničkom hotelu „Berlin" i bivšoj upravnoj zgradi kombinata „Jelak" u Tutinu, speciijano adaptiranoj za smeštaj azilanata, trenutno boravi oko 70 nevoljnika sa svih strana sveta. Listom beže od rata i bede i svima je cilj isti: dokopati se Evrope, po mogućstvu Skandinavije.

Poverenik Komeserijata za izbeglice i migracije u Sjenici, Behudin Zekoć, kaže da azilanti ovde imaju pristojan smeštaj, odgovarajuću higijenu, potrebnu zdravstvenu zaštitu, po tri obroka dnevno i potpunu slobodu kretanja.

„Od dolaska prve grupe koja je ovamo stigla iz drugih centara u Srbiji, početkom decembra 2013.godine nismo zabeležili ni najmanji incident. Sjeničani su ih odlično prihvatili, ali je ipak od prvih azlanata ovde još samo desetak njih, uglavnom Afrikanaca" naglašava Zekić.

Opširnije: Azilanti kao svoji

Uprava kriminalističke policije MUP-a razbila osmočlanu kriminalnu grupu

Srpska policija je 5.marta 2014. godine uhapsila osam članova jedne od većih kriminalnih grupa koja se bavila krijumčarenjem ljudi. Oni su, kako se sumnja, prokrijumčarili 10 imigranata iz Avganistana, preko Turske, Srbije i Mađarske do Austrije.

Akciju je sprovela Uprava kriminalističe policije (UKP) MUP Srbije, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, a u saradnji sa Upravom granične policije iz Beograda, Subotice, Novog Sada i Kikinde. Policijska istraga je vođena paralelno sa Nacionalnim istražnim biroom Mađarske, uz koordinaciju SELEC centra.

Hapšenja su usledila u sredu 5.marta 2014. godine, posle višemesečne razmene operativnih podataka i dokaza. Iza rešetaka su se našli Špend Molar Mačković (36) iz Kosovske Mitrovice, koji je označen kao organizator ove kriminalne grupe, Denis Drča (44) iz Zadra, organizator transporta, Nazmi Jakupi (52) iz Suve Reke, koordinator prihvata i Goran Bustruc (50) iz Stanišića, koji je bio prethodnica za vozače, takozvani čistač. Iza rešetaka su i Borislav Vidaković (25) iz Subotice, Miodrag Kojić (25), takođe iz Subotice i Dušan Petrović (29) iz Sente, koji su osumnjičeni za neposredno prebacivanje ljudi preko granice. Stojan Perić (29) iz Visokog je uhapšen kao vozač u ovoj grupi.

Opširnije: Uprava kriminalističke policije MUP-a razbila osmočlanu kriminalnu grupu

Obrenovac za azilante

IZVOR: Vreme  26.02.2014.     AUTOR: Mirko Rudić

"Nisu ljudi u Srbiji rasisti. Veruj mi: bio sam u Grčkoj", priča na čistom francuskom Mark iz Konga. U hotel "Obrenovac", ispred koga se priseća svog puta u "bolji život", stigao je pre mesec dana. Nije bio tu 27. novembra 2013. godine kada je 76 ljudi sličnih njemu, iz zavejanih šuma oko Bogovađe premešteno u Obrenovac. Čuo je za proteste koji su dočekali autobus sa tim ljudima, ali nije se uplašio: svašta je doživeo bežeći iz centralne Afrike.

Tadašnji događaji u Obrenovcu verno oslikavaju jedan od problema azilanata u Srbiji: zbog nemira na severu Afrike i Bliskom istoku svake godine je sve više i više ljudi koji sa juga (odskoro i sa istoka) prelaze srpsku granicu putujući ka zapadu Evrope. Prema državnim, ali i međunarodnim zakonima, Komesarijat za izbeglice i migracije bi trebalo da im obezbedi smeštaj i hranu, a MUP da sprovede azilni proces za one koji žele utočište u Srbiji. Nedovoljno je objekata, novca i ljudstva da se galopirajući porast broja migranata zbrine na taj način, a problem ponekad do usijanja dovodi reakcija lokalnog stanovništva koje je needukovano, nepripremljeno, a često i ispolitizovano (neredi poput obrenovačkih dešavali su se i u Banji Koviljači, selu Vračević kod Bogovađe i u Mladenovcu).

Mark iz Konga je ipak zadovoljan onim što je dobio u Srbiji: "Ovde je super. Hrana, smeštaj, sve je bolje nego u Bogovađi, a u odnosu na Grčku je neuporedivo. Jedino što nema posla ni za ljude koji ovde žive, a kamoli za nas."

Iako je ekonomska kriza vidljiva na svakom Markovom koraku kroz Srbiju, značaj "azilantske privrede" je najvidljiviji upravo u Obrenovcu. Uz rast prometa trgovačkih i ugostiteljskih radnji u blizini hotela, posle dužeg perioda hotel "Obrenovac" je prevazišao svoju ekonomski neizvesnu sudbinu preduzeća u rekonstruisanju. Već tri meseca popunjene su dve trećine kapaciteta. Nakon osam meseci bez dinara, tridesetak zaposlenih platu prima – redovno.

azilanti u obrenovcu

Opširnije: Obrenovac za azilante

Tribina: Azilantska kriza

Na tribini Bioetičkog društva Srbije - Azilanti u Srbiji i srpski azilanti u Evropi koja će se održati 21. februara 2014. godine sa početkom u 19:00 u Domu omladine Beograda govore: Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Marijana Savić, direktorka nevladine organizacije Atina i Sena Marić, istraživač u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Srbija već nekoliko godina predstavlja tranzitnu zemlju u lancu interkontinentalnih migracija iz Afrike i Azije u Evropu, što je uslovilo značajan porast broja tražilaca azila u Srbiji u mladom azilnom sistemu uspostavljenom 2008. godine. Građani su se po prvi put u mestima gde žive susreli sa strancima drugih rasa, kultura i civilizacija ili čitali u medijima o imigrantima koji borave u lokalnim sredinama u unutrašnjosti Srbije.

tribina

Opširnije: Tribina: Azilantska kriza

Bavarska za nove mere protiv azilanata iz bivše Jugoslavije

IZVOR: Danas 13. 02.2014.

Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman (Joaćim Herrmann) zatražio je od savezne vlade u Berlinu da preduzme mere za ograničavanje broja azilanata iz zemalja bivše Jugoslavije i iz Albanije. Herman je rekao da je reč o "masovnoj zloupotrebi prava na azil" koja mora da bude ograničena i predložio da se azilantima iz ovog regiona ukine državna pomoć zbog koje, kako smatra, mnogi i doalze u Nemačku. Ministar je rekao da ogroman broj zahteva za azil iz ovih zemalja šteti azilantima iz drugih delova sveta kojima je zaštita stvarno potrebna.

"Zbog njihovih zahteva za azil (ljudi iz bivše Jugoslavije) znatno se produžava vreme obrade zahteva ljudi iz zemalja u kojima zaista može da se govori o političkom progonu", rekao je Herman.

Prošle 2013. godine je na listi zemalja iz kojih je u Nemačku došlo najviše podnosilaca zahteva za azil na prvom mestu bila Srbija, sa 18.001 zahtevom, što je porast za 40 odsto u odnosu na 2012.godinu.

Na četvrtom mestu liste za 2013.godinu se nalazi Makedonija sa 9.418 zahteva za azil (porast od 36,7 odsto), na šestom Bosna i Hercegovina sa 4.847 (porast od 104,4 odsto) i na sedmom Kosovo sa 4.423 zahteva za azil (porast od 74,5 odsto).

Opširnije: Bavarska za nove mere protiv azilanata iz bivše Jugoslavije

Na jugu Srbije uhvaćeno oko 7 000 ilegalnih migranata

Na području opština Preševo i Bujanovac u graničnom pojasu s Makedonijom, 2013. godine je 6 000 ilegalnih migranata sprečeno da uđe u Srbiju, a još 749 je uhvaćeno u tranzitu, izjavio je šef odseka pogranične policije za strance u Policijskoj upravi Vranje, Boban Arizanović.

Arizanović je 13. februara 2014. godine rekao da je najveći broj ilegalnih migranata sprečen na granici s Makedonijom i administrativnoj liniji sa Kosovom, a daleko manji broj prelazaka sprečen je na granici s Bugarskom.

"Osim migranta uhvaćenih u 'zelenoj liniji' još 749 ilegalnih migranta uhvaćeno je dok su bili 'u kanalu' - pošto su ilegalno prešli granicu i bili u tranzitu preko područja koje je u nadležnosti PU Vranje. Protiv 81 počinioca osumnjičenog za prevoz ovih ilegalnih migranata podneto je 56 krivičnih prijava 2013. godine", kazao je Arizanović.

Po njegovim rečima, iako je iz pravca Bugarske najmanji broj pokušaja prelazaka ilegalnih migranta, i taj broj se 2013. godine udvostručio, dok iz pravca Makedonije granicu pokušavaju da pređu ilegalni migranti koji dolaze iz pravca Grčke, gde ih prema policijskim podacima ima oko 100 000.

Srbija opet prva po broju zahteva za azil u Nemačkoj

Srbija je u januaru 2014.godine opet bila na prvom mestu po ukupnom broju zahteva za azil u Nemačkoj, pokazuju podaci koje je nemačka Savezna služba za migracije i izbeglice objavila 07. februara 2014. godine, koje je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje.

Od ukupno 14 463 podnetih zahteva za azil u Nemačkoj u januaru 2014. godine, građani Srbije su podneli 2 548 zahteva, od čega 1 776 prvi put, dok je 777 ponovljenih zahteva.

Srbija je i decembru 2013.godine prednjačila sa 2 416 zahteva, kao i u novembru sa 2 613 zahteva za azil.

Opširnije: Srbija opet prva po broju zahteva za azil u Nemačkoj

Uhapšen zbog krijumčarenja ljudi

IZVOR: B 92  11. februar  2014.

Policijska uprava u Kragujevcu saopštila je da je 11.februara 2014. godine u Arandjelovcu uhapšen A.M. (28) iz Vrnajčke Banje zbog sumnje da je izvršio krivično delo krijumčarenja ljudi.

Kako je navedeno u saopštenju, A.M. je uhapšen kada je policija u Aranđelovcu zaustavila automobil "mercedes" u kome se nalazilo pet stranih državljana, starosti od 20 do 30 godina, od kojih su četvorica iz Eritreje i jedan iz Somalije.

"Postoje osnovi sumnje da je A.M. za 100 evra i plaćene troškove potrošenog goriva, od strane, za sada nepoznate osobe, bio angažovan da petoricu emigranata, koji su ilegalno ušli iz Makedonije, iz Bujanovca preveze preko teritorije Republike Srbije", navedeno je u saopštenju.

Lanac krijumčarenja ljudima, koji su preko teritorije Srbije pokušali da se domognu neke od zemalja zapadne Evrope, presekli su pripadnici policijske stanice u Aranđelovcu.

A.M. će 12. februara 2014. godine, uz krivičnu prijavu, biti sproveden zameniku osnovnog javnog tužioca u Aranđelovcu, a protiv petorice stranih državljana biće pokrenut prekršajni postupak zbog nedozvoljenog ulaska na teritoriju Srbije, posle čijeg sprovođenja će biti preduzete mere predviđene Zakonom o strancima.

 

U Evropskom parlamentu usvojena Rezolucija o ženama migrantima bez dokumenata

IZVOR: ECRE 07.02.2013.

Rezolucija poziva države članice Evropske unije da razdvoje imigracionu politiku od pristupa obrazovnim, zdravstvenim uslugama i procesuiranju zločina nad neprijavljenim ženama migrantima. Takva razlika bi omogućila da žene migranti koje nemaju dokumenta ostvare svoja osnovna prava, bez obzira na njihov pravni i boravišni status ali i da prijave eventualno nasilje koje doživljavaju bez straha od hapšenja i deportacije.

Rezolucija poziva zemlje članice Evropske unije da osiguraju da žene migranti bez dokumenata imaju mehanizme da pokrenu postupak protiv zloupotrebe poslodavca. Države članice takođe trebaju da osiguraju da sve žene migranti koje su bile žrtve zlostavljanja ili rodno zasnovanog nasilja, uključujući i migrantkinje koje su eksploatisane u industriji prostitucije, dobiju zaštitu i podršku i da im se razmotri zahtev za dobijanje azila ili dozvole boravka iz humanitarnih razloga. Rezolucija obuhvata slučajeve neprijavljenih žena migranata koje su bile žrtve nasilja ili kojima je odbijen pristup sigurnim kućama za žrtve nasilja i za žene koje se nalaze u pritvorskim centrima za migrante. Države članice su pozvane da hitno i u potpunosti razmotre sve navodne zloupotrebe pritvorenih migrantkinja i da pronađu humaniju alternativu od pritvorskih centara.

Otvorena i sigurna Evropa- šta dalje?

Usled isticanja Stokolmskog programa krajem 2014. godine, Evropski savet će u junu 2014. godine usvojiti strateške smernice za pitanja pravde i unutrašnjih poslova u Evropskoj uniji. U kontekstu rasprave o budućnosti unutrašnje politike, komesar Evropske unije za unutrašnje poslove, Sesilija Malmstrem je bila domaćin konferencije „Otvorena i sigurna Evropa- šta dalje?", održane 29. i 30. januara 2014. godine, koja je okupila predstavnike država članica, članove Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata zemalja članica, predstavnike relevantnih međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva...

Jedna od tema konferencije bila je i legalni putevi za pristup azilu u Evropi.

„Evropa treba da načini još jedan iskorak kako se nesreće, kao ona kod Lampeduze 2013. godine ne bi opet ponovile. Potrebna nam je Evropa koja je otvorena prema svetu, Evropa koja garantuje zaštitu i poštovanje ljudskih prava za ljude koji beže od konflikta i progona. Danas, tražioci azila moraju da angažuju krijumčare kako bi došli do Evrope. Skoro da ne postoji legalan način na koji oni mogu da dođu do Evrope. Mi moramo da pronađemo adekvatniju soluciju kako bismo obezbedili da ljudi koji imaju opravdane razloge za traženje zaštite sigurno dođu do Evrope" izjavila je Sesilija Malmstrem, komesarka za unutrašnje poslove Evropske unije na otvaranju konferencije.

Opširnije: Otvorena i sigurna Evropa- šta dalje?

Sesilija Malmstrem: Traže nam da vratimo vize

IZVOR: Večernje novosti 03.02.2014.

Evropski komesar za unutrašnje poslove, Sesilija Malmstrem, o vraćanju viznog režima: NEKE DRŽAVE VEĆ POMINJU MOGUĆNOST SUSPENZIJE

Evropska komisija još nije dobila zvaničan zahtev neke od članica za suspenziju bezviznog režima koji bi mogao da bude primenjen i na Srbiju. Ali, neke države EU već su neformalno razgovarale o mogućnosti suspenzije.

To poručuje Sesilija Malmstrem, evropski komesar za unutrašnje poslove, koja predlaže našim vlastima niz poteza kako Srbija ne bi opet bila okružena „viznim bedemom":

- U našem poslednjem izveštaju preporučili smo Srbiji da razmotri preduzimanje određenih mera da bi smanjila „faktore podsticanja" neregularne migracije, kao što su povećanje ciljane pomoći manjinskim zajednicama, naročito Romima, ubrzanje razmene informacija i operativne saradnje sa zemljama članicama EU i susednim državama, istraga o pomagačima ilegalne imigracije, poboljšanje granične kontrole u skladu sa osnovnim pravima građana i sprovođenje kampanje informisanja putnika o njihovim pravima i obavezama.

Sesilija

Opširnije: Sesilija Malmstrem: Traže nam da vratimo vize

Otvoren Centar za tražioce azila u Crnoj Gori

IZVOR: Pobjeda  03.02.2014.

Centar za tražioce azila otvoren je 03. februara 2014. godine u Spužu kao prvi centar za azilante u Crnoj Gori.

„Crna Gora je, kao zemlja koja se graniči sa Evropskom unijom (EU) otkad je Hrvatska ušla u EU sredinom 2013. godine, postala interesantna za azilante, i morali smo na kvalitetniji način da rešavamo pitanje azilanata", rekao je ministar rada i socijalnog staranja, Predrag Bošković.

Ministar je podsetio da je u poslednjih nekoliko godina došlo do naglog porasta tražilaca azila u Crnoj Gori.

" U Crnoj Gori 2009. godine bilo svega devetoro tražilaca azila, dok ih je prošle 2013. godine bilo oko 3 500. Crna Gora je, od kad je Hrvatska ušla u EU, postala interesantna za azilante. Pitanje i tretiranje azilanata morali smo da rešavamo na kvalitetniji način" istakao je Bošković.

Opširnije: Otvoren Centar za tražioce azila u Crnoj Gori

Ponovo nam preti azilantska kriza

Krajem januara 2014. godine su popunjeni svi kapaciteti u centrima za smeštaj azilanata. Zbog zime izbegli iz Sirije se duže zadržavaju u Srbiji, ako ih ne registrujemo preti opasnost da budu žrtve kriminala.

Svi kapaciteti za smeštaj tražilaca azila u Srbiji su popunjeni krajem prošle nedelje, pa naša zemlja više nema mesta za prihvat izbeglih iz Sirije, sa Bliskog istoka i iz Afrike, upozorio je Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

" Još u petak su bila popunjena poslednja od predviđenih 500 mesta u centrima i prihvatilištima, a u Obrenovcu i Bogovađi se već prijavilo 30 novih ljudi, u vrlo lošem zdravstvenom stanju, promrzli, zavijeni u marame, iscepane odeće" navodi Đurović, i naglašava da ako nešto sistemski ne preduzmemo, ponovo ćemo imati „azilantsku krizu". Jer, niske temperature i veoma loši uslovi za putovanje primoravaju migrante da se prijavljuju i duže ostaju u našoj zemlji.

kamp u Bogovadji

Opširnije: Ponovo nam preti azilantska kriza

Evropska migraciona politika i azilni sistem

U godišnjem izvestaju međunarodne organizacije Human Rights Watcha za 2013. godinu o stanju ljudskih prava u zemljama članicama Evropske unije je navedeno da su ksenofobija, rasizam i diskriminacija i dalje ozbiljni problemi u zemljama Evropske unije, pri čemu se u posebnom riziku nalaze Romi, migranti i tražioci azila.

U 2013. godini zemlje Evropske unije su uradile poslednji korak ka kreiranju Zajedničkog evropskog sistema azila kada je juna 2013. godine Evropski parlament usvojio „azilni paket„ uključujući dopunjenu verziju Dablinske regulative, Direktive azilne procedure i Direktive za smeštaj tražilaca azila. Iako azilni paket sadrži blagi napredak, sa druge strane pruža široke osnove za pritvaranje tražilaca azila, ne obavezuje države članice da obezbede besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila u prvom stepenu i propustio je da zaštiti tražioce azila koji se nalaze pod posebnim rizikom, kao što su maloletni tražioci azila bez pratnje i žrtve torture, od ubrzane procedure za razmatranje azilnog zahteva.

azileu

Opširnije: Evropska migraciona politika i azilni sistem

Puni kapaciteti za smeštaj azilanata

IZVOR: Tanjug 28.januar 2014.

Komesarijat za izbeglice i migracije i policija su tokom noći i jutra između 27. i 28. januara 2014. godine organizovale akciju tokom koje su zbrinule oko 150 azilanata koji su bili na otvorenom, izjavio je danas predstavnik  Komesarijata Vladimir Cucić.

On je rekao i da su, posle opsežne akcije pronađene verovatno sve osobe koje su noć sa niskim temperaturama provodile na otvorenom, kao i da pretpostavlja da ih više nema po šumama i poljima.

Cucić je naveo i da su neki od njih smešteni u centre za azil i druge objekte u Bogovađi, Obrenovcu, Tutinu i Sjenici a da su oni koji nisu imali regiulisani status azilanata prebačeni u prihvatilište u Padinsku skelu radi utvrđivanja indentiteta.

On je upozorio i da su kapaciteti za smeštaj azilanata gotovo prepuni i da je ostalo možda još dvedesetak mesta za urgentni smeštaj, ukoliko bude potrebe za tim za izbeglice iz uglavnom afričkih i azijskih zemalja.

Opširnije: Puni kapaciteti za smeštaj azilanata

Azilanti zbog hladnoće završili u bolnici

IZVOR: B  92 28.01.2014.

Novi problemi azilanata u Srbiji. Zbog tuberkuloze, astme i promrzlina, trojica azilanata smeštena su u valjevsku bolnicu nakon što su noć proveli u šumi u blizini Bogovađe. U pitanju su azilanti koji su se samovoljno napustili smeštaj u Tutinu.

Stanje lica koja su dovezena i smeštena u valjevsku bolnicu

Jedno lice iz Eritreje ima promrzline na šakama i nogama- dobro je, nema amputacija, dobio je lekove i ima potvrdu o nameri za azil.

Jedno lice neće da kaže odakle je, nema potvrdu o nameri za azil, ima visoku temperaturu i na infektivnom je odeljenju.

Jedno lice neće da kaže odakle je, nema potvrdu o nameri za azil, ima tuberkulozu i smešten je na grudnom odeljenju, leči se.

Azilanti zbog promrzlina u bolnici

IZVOR: B 92  28. januar 2014.

Zbog tuberkuloze ili promrzlina, pošto su noć proveli u šumi van Centra za smeštaj azilanata u Bogovađi, trojica izbeglica su 28.januara 2014. godine smešteni u valjevsku bolnicu.

U Komesarijatu za izbeglice kažu da u tom kampu ima dovoljno mesta i da se najverovatnije radi o azilantima koji su prethodno bili smešteni u azilu u Tutinu, ali su ga svojevoljno napustili i peške se zaputili u Bogovađu.

Na grudno odeljenje valjevske bolnice je smešten azilant iz Somalije, mladić kome su lekari potvrdili dijagnozu tuberkuloze i njegovo stanje je trenutno stabilno. Drugi azilant, koji je primljen sa temperaturom i simptomima opšte slabosti organizma, trenutno se opservira na infektivnom odeljenju. Obojica su ispričali da su peške, po mrazu, stigli do Bogovađe i da su "izvesno vreme boravili u šumi".

Na hirurškom odeljenju bolnice u Valjevu od promrzlina na šakama i stopalima oporavlja se Sabri iz Eritreje, koji kaže da je jednu noć pod vedrim nebom proveo u šumi u blizini kampa u Bogovađi.

Opširnije: Azilanti zbog promrzlina u bolnici

Bogovađa: Azilanti i dalje žive u šumi

IZVOR: Al Jazeera 24.januar 2014.

I prvi dani 2014. godine pokazali su da je Srbija i dalje zemlja tranzita za veliki broj azilanta, pre svega iz Sirije, ali i Eritreje, Sudana ili Somalije.

Zbog nedostratka smeštajnih kapaciteta u postojećim, nedavno su otvoreni novi centri za azilante u Sjenici i Tutinu.

Bogovađa, mesto koje je pre dva meseca bilo u žiži zanimanja javnosti zbog protesta meštana. Razlog je velik priliv azilanata u tamošnji centar za prihvat. U Bogovađi se u šumi, silom prilika, ponovo kriju azilanti.



Opširnije: Bogovađa: Azilanti i dalje žive u šumi

Niška policija otkrila 22 stranca bez putnih isprava

Niška policija je 21.januara 2013. godine u dva vozila otkrila 22 ilegalna migranta iz Eritreje, Avganistana i Sirije i uhapsila je jednu osobu zbog sumnje da je izvršila krivično delo nedozvoljenog prelaza granice i krijumčarenja ljudi, saopšteno je iz Policijske uprave u Nišu.

download

Opširnije: Niška policija otkrila 22 stranca bez putnih isprava

Banja Vrujci: Protest zbog azilanata

IZVOR: RTS  22.01.2014.

Revoltirani postupkom azilanta, meštani Banje Vrujci su 22. januara 2014. godine blokirali su na jedan sat put Mionica - Ljig. Azilanti bez obraćanja prihvatnom centru, sami našli smeštaj u vili u Banji. Policija sprovela azilante u prihvatne centre u Padinskoj Skeli i Bogovađi.

Nakon što su zatražili azil u policijskoj upravi u Valjevu 19 azilanata sami su bez prethodnog obraćanja bilo kom prihvatnom centru našli smeštaj u jednoj od vila u Banji Vrujci. Revoltiranim tim postupkom, meštani su organizovali protest.

"Nemamo ništa protiv njih, ali nije u redu da budu stacionirani u turističkom mestu i da se tu pravi azil", kaže Željko Milovanović, predsednik Mesne zajednice Banja Vrujci.

Pripadnici Policijske uprave u saradnji sa upravom granične policije sproveli su 19 azilanata prihvatilišta u Padinskoj skeli i Bogovađi, jer nisu imali adekvatne potvrde da su zatražili smeštaj u bilo kom prihvatilištu u Srbiji.

Iz Komeserijata za izbeglice i migracije ističu da ima mesta za sve tražioce azila.

Stanje sa izbeglicama u Bugarskoj

Prema UNHCR-u u Bugarskoj se sredinom januara 2014. godine nalazilo preko 9 300 tražilaca azila i izbeglica. UNHCR je pokrenuo akciju da zemlje Evropske unije na određeni period suspenduju Dablinsku regulativu po kojoj bi se zabranio povratak tražilaca azila nazad u Bugasku usled jako loših uslova za tražioce azila u toj zemlji.

Prema Državnoj agenciji za izbeglice Bugarske, u Bugarskoj je trenutno smešteno preko 9 386 tražilaca azila i izbeglica od čega oko 4 725 boravi u 7 centara za smeštaj tražilaca azila, a 4 569 boravi u privatnom smeštaju. Preliminarne statistike za 2013. godinu pokazuju da je u Bugarskoj u 2013. godini ušlo oko 6 600 Sirijaca, dok su na drugom mestu Avganistanci, njih preko 2 000.Velika većina njih je i zatražila azil u Bugarskoj.

Bugarska
                                Tražioci azila u Bugarskoj

Opširnije: Stanje sa izbeglicama u Bugarskoj

Ponovo protest zbog azilanata

IZVOR: B 92    20.01.2014.

Zbog dolaska 30 azilanata u privatnu kuću u Gornjoj Toplici, meštani su za sredu, 22. januar 2014. godine, najavili protest, uz blokadu puta Mionica-Ljig.

Kako je reklo nekoliko meštana Gornje Toplice i obližnje Banje Vrujci, 30 azilanata smešteno je u jednu privatnu kuću pored puta Toplica-Vrujci, iako ima mesta u Prihvatnom centru u Bogovađi, kod Lajkovca.

Taj meštanin je izdao kuću Komesarijatu za izbeglice po ugovoru sličnom onom iz sela Vračević u lajkovačkoj opštini, gde su tokom 2013. godine i 2014. godine bili azilanti iz Azije i Afrike za koje tada nije bilo mesta u Bogovađi i Banji Koviljači.

Meštani su uputili apel lokalnoj vlasti Mionice i državnim organima Srbije da "zaustave dalji dolazak azilanata, jer se radi o turističkom mestu koje ne sme biti pretvoreno u centar za azilante".

"Lokalna vlast pravda sebe i pere ruke tako što tvrdi da nije umešana. Podatak iz UNHCR upućuje na to da Policijska uprava u Valjevu ne može upućivati azilante na druge destinacije ako ima mesta u Prihvatnom centru, a u Bogovađi trenutno ima 80 slobodnih mesta", rekla je meštanka Radmila Krstić.

Ranije je objavljeno da mesta za smeštaj azilanata ima i u novootvorenim centrima u Sjenici i Tutinu, gde su tražioci azila za koje nije bilo mesta u Bogovađi i Banji Koviljači.

Podsetimo, krajem novembra 2013. godine protestovali su meštani nekoliko sela kod Obrenovca koji takođe nisu želeli da im azilanti postanu komšije. Oni su organizovali blokadu puta, a zapaljena je i jedna baraka u koju je trebalo da budu smešteni azilanti.

Građani se solidarišu sa tražiocima azila

IZVOR: Setimes  

Dok se talas emigranata koji prolaze kroz Srbiju povećava, Savet Evrope vrši pritisak da se sistem za azil ojača.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava, Nils Muižnijeks, rekao je u decembru 2013. godine da je „video znake trenutnih napora srpskog sistema za azil" tokom svoje novembarske posete prihvatnom centru u Bogovađi, jednom od dva centra za azilante u Srbiji. „Potrebni su dodatni napori da bi se osiguralo da se ljudska prava svake osobe kojoj je potrebna međunarodna zaštita u potpunosti poštuju i štite", kaže Muižnijeks.

Oko 4000 tražilaca azila iz Sirije, Somalije, Eritreje, Avganistana i Pakistana prošlo je 2013. godine kroz Srbiju na putu za zapadnu Evropu. 

Dva centra za azilante u Srbiji, u Bogovađi i Banji Koviljači, su tokom novembra 2013.godine bili puni, pa zbog toga emigranti utočište tražili na ulicama i u šumama. 

Mnogi građani pomažu tražiocima azila nudeći im odeću, novac, hranu i drugu pomoć. 

„Građani nas zovu i pitaju nas šta mogu da urade. Iako je ekonomska situacija u Srbiji strašno loša, to nije prepreka za građane da podele šta imaju i da pomognu", kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

slika izu bogovadje
         Azilanti koji nisu imali mesta u centrima za azil boravili su u šumi

Opširnije: Građani se solidarišu sa tražiocima azila

Božović o problemu azilanata iz Srbije

IZVOR: B  92 17.01.2014.

Od 2011. godine sa granice vraćeno 6.300 ljudi koji nisu ispunili uslov za izlazak iz Srbije, a odbijeno je više od 98% zahteva za azil koje su podneli naši državljni izjavio je državni sekretar MUP-a, Vladimir Božović, razgovarajući o problemu takozvanih "lažnih azilanata" sa oficirom za vezu Savezne policije u nemačkoj ambasadi u Beogradu, Peterom Banovskim i prvom sekretarkom Političkog odeljenja ambasade, Sonjom Bon.

On je rekao da je od uvođenja Uredbe o bližem uređivanju načina vršenja ovlašćenja policijskih službenika granične policije i dužnostima lica koja prelaze državnu granicu juna 2011.godine sa granice vraćeno 6.300 ljudi, a da "nije podneta nijedna pritužba ili predstavka od tih lica". Božović je kazao da do sada odbijenih više od 98 odsto zahteva za azil, koje su podneli državljani Srbije, uglavnom pripadnici romske i albanske nacionalne manjine, potvrđuje da nije reč o političkom progonu, već o zloupotrebama prava na azil, saopštio je MUP.

Opširnije: Božović o problemu azilanata iz Srbije

Vraćeno 600 azilanata

IZVOR: Večernje novosti 12.01.2013.

U drugoj polovini 2013. godine značajno je uvećan broj pokušaja ilegalnog prelaska granice sa Bugarskom preko Stare planine. Načelnik Pogranične policije na delu granice ka Bugarskoj, Nenad Vučić, precizira da su patrole Pogranične policije u tom periodu duž granice sa Bugarskom sprečile 600 osoba da ilegalno pređu granicu u tom periodu i još 200 osoba na teritoriji opština Pirot i Dimitrovgrad.

Opustela staroplaninska sela u zabrđu dimitrovgradske opštine: Radejna, Smilovci, Mojinci, Mazgoš, Brebevnica, ali i ona iza masiva Vidlič, kao što su Veliki i Mali Krivodol, pa i Vlokovija, tik uz granicu sa susednom Bugarskom sve češće se pominju u izveštajima pogranične policije, koja je od 2007. godine zamenila graničare, odnosno vojsku.

Opširnije: Vraćeno 600 azilanata

Vi ste ovde: Vesti