POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Božović: Neophodna Kancelarija za azil

IZVOR RTS 10.01.2014.

Predložićemo izmenu Zakona o azilu koji će predvideti preciznija rešenja u pogledu rokova podnošenja zahteva za azil, kao i formiranje Kancelarije za azil, koja zakonski postoji, ali je u praksi nema, rekao za RTS državni sekretar u MUP-u Vladimir Božović.

Srbija priprema izmene nekoliko zakonskih rešenja, pre svega Zakona o azilu i radi na jačanju kapaciteta države u toj oblasti, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladimir Božović, koji predsedava Projektnom grupom za analizu situacije u oblasti migracija.

Govoreći o novoformiranoj grupi, Božović je rekao da će ona imati kapacitet da "analizira kompletnu situaciju u toj oblasti", tim pre što su još pridodate i članice koje nisu u njenom formalnom sastavu: predstavnici UNHCR-a, Komesarijata za izbeglice i migracije, Delegacije Evropske komisije, Kancelarije Ujedinjenih nacija i tri vodeće nevladine organizacije.

Opširnije: Božović: Neophodna Kancelarija za azil

Grčka će predložiti raspodelu azilanata unutar EU

IZVOR: Euroactiv 10.01.2014.

Grčka koja predsedava EU u prvoj polovini 2014.godine namerava da predloži da se osobe koje traže azil raspodele po zemljama Unije, rekao je grčki ministar za javni red i civilnu zaštitu, Nikos Dendijas. To pitanje je kamen spoticanja između članica na jugu i onih na severu EU, a većina zemalja ne želi da menja sadašnje propise koji predviđaju da se zahtev podnosi samo u zemlji u koju je osoba prvo došla. Prema podacima evropske službe za statistiku Eurostat, u EU je u periodu od oktobra 2012. godine do oktobara 2013. godine bilo više od od 400 000 zahteva za azil, uključujući i nove zahteve. Najviše zahteva u tom periodu je registrovano u Nemačkoj, a po broju zahteva su prednjačili građani Rusije.

"Predložićemo da se pokrene rasprava o uveđenju klauzule o raspodeli tražilaca azila i imigranata iz trećih zemalja koji ne mogu da se vrate u domovine", rekao je 9. januara 2014.godine Dendijas na konferenciji za novinare.

Opširnije: Grčka će predložiti raspodelu azilanata unutar EU

Stupio na snagu mehanizam za uvođenje viza

IZVOR: Večernje novosti 10.01.2014.

Stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja smanjuje broj zahteva za azil, ne i odlaske. Vraćaju se kući, pa pokušavaju da odu u drugu zemlju ili u istu, ali na crno.

Mehanizam za moguće hitno vraćanje viznog režima na šest meseci stupio je na snagu 9.januara 2014.godine. Takozvana suspenzivna klauzula ubuduće će omogućiti članicama EU da po skraćenoj proceduri zatraže uvođenje viza za zemlje iz kojih je povećan priliv azilanata, među kojima je i Srbija.

Mada je broj osoba koje traže azil iz naše zemlje, prema rečima Nenada Banovića, predsednika Komisije za praćenje bezviznog režima, prošle godine bio manji nego pretprošle, u pojedinim zemljama on je drastično porastao. Tako je u Nemačkoj, posle odluke tamošnjeg Ustavnog suda da se poveća pomoć koju dobijaju svi koji apliciraju za azil, broj podnosilaca zahteva veći za 1 200.

Za razliku od Nemačke, u Švajcarskoj se broj azilanata iz Srbije u 2013.godini šest puta smanjio, jer je ova zemlja svrstala Srbiju u sigurne zemlje. To znači da se o zahtevima za azil odlučuje po hitnom postupku, a ne za pola godine, pa oni ne mogu tamo da prezime od socijalne pomoći.

Po zvaničnim državnim podacima, od uvođenja bezviznog režima 2009.godine, u četiri zemlje EU plus Švajcarska (bez Danske), azil je zatražilo njih 49.835. Samo prošle godine, do decembra 2013. godine, broj azilanata je dostigao 12.173 u pet zemalja EU (Nemačka, Švedska, Luksemburg, Belgija i Danska) i u Švajcarskoj.

Da bi sprečile dalji rast broja onih koji traže azil i smanjile mogućnost da nam ponovo bude uveden vizni režim, srpske vlasti su najavile i pooštrenu kontrolu na graničnim prelazima.

"Svaki državljanin mora, osim putne isprave, da ima i zdravstveno osiguranje, sredstva za izdržavanje, pozivno pismo ili vaučer turističke agencije i povratnu kartu " navodi Nenad Banović, predsednik Komisije za praćenje bezviznog režima.

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, smatra da najavljene oštrije mere ograničavaju slobodu kretanja.

uvodjenjeviza

Opširnije: Stupio na snagu mehanizam za uvođenje viza

Preskonferencija – Prezentovanje istraživanja - Analiza: tražioci azila iz Srbije i tražioci azila u Srbiji

"Do kraja godine u Srbiji će azil tražiti više od 5 000 ljudi, a većina njih iz svojih država beži zbog oružanih sukoba, pa Srbiju vide samo kao prelazno rešenje na putu ka Zapadu", rekao je 27.decembra 2013.godine izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.

"U kontekstu skorašnjih zbivanja, pre svega postojeće azilne krize u Srbiji, ali isto tako i problema naših državljana koji traže azil u zemljama Zapadne Evrope, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u poslednja četri meseca sproveo istraživanje koje je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Cilj istraživanja je da da se javnosti prikažu potrebe i profil ljudi iz obe grupe migranata" izjavio je Đurović.

FOTOGRAFIJE SA PRESKONFERENCIJE MOZETE POGLEDATI OVDE

Tan2013-12-27 113816291 4

Opširnije: Preskonferencija – Prezentovanje istraživanja - Analiza: tražioci azila iz Srbije i tražioci...

Okrugli sto u Beogradu- Prezentovanje istraživanja „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz Srbije“

Posle Vranja i Novog Pazara, u Beogradu je 23.decembra 2013.godine održan treći okrugli sto u okviru istraživačkog projekta „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz Srbije" koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Učesnici, među kojim su bili predstavnici Komesarijata za izbeglice i migracije, Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike, predstavnici nevladinih organizacija, službenici Crvenog krsta i drugih relevantnih organizacija koji rade sa marginalizovanim grupama, su razmenili svoja iskustva i ideje u vezi sa formiranjem preporuka za rad sa ovim grupama ljudi, tražiocima azila u Srbiji i državljanima Srbije kojima je odbijen zahtev za azil u nekoj od evropskih zemalja.

FOTOGRAFIJE SA OKRUGLOG STOLA MOZETE POGLEDATI OVDE



Okrugli sto bg 08

Opširnije: Okrugli sto u Beogradu- Prezentovanje istraživanja „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz...

Okrugli sto u Vranju- Prezentovanje istraživanja „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz Srbije“

U okviru istraživačkog projekta „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz Srbije" koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, u Vranju je 18.decembra 2013.godine održan okrugli sto sa relavantnim akterima koji rade sa povratnicima - srpskim građanima koji su tražili azil u evropskim zemljama iz Vranja i Bujanovca, među kojima su predstavnici lokalnih vlasti, poverenica za izbeglice, službenicima centara za socijalni rad, službenici nevladinih organizacija, sa ciljem razmene ideja, pogleda i iskustava sa terena u radu sa ovim grupama ali i formiranje preporuka u pogledu efikasnog kratkoročnog i dugoročnog rešavanja problema tražilaca azila u i van Srbije.

01-okrugli sto Vranje

Opširnije: Okrugli sto u Vranju- Prezentovanje istraživanja „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz...

Azilantska kriza

IZVOR: RTS 9.decembar 2013.

Ugrožavanje bezbednosti meštana, narušavanje energetske sigurnosti, pa čak i pretnja razvoju turizma na Kosmaju. Sve to su bili argumenti zbog kojih su u različitim opštinama u Srbiji azilanti odbijeni i vraćeni u prepuni Centar. Ili u šumu blizu Centra.

Zamišljeno je da trajno rešenje bude smeštaj azilanata u kasarni u Maloj Vrbici. Ali, i tamošnji meštani nisu saglasni sa idejom da dobiju nove komšije. Imaju li prava da blokiraju ulaz u kasarnu i protive se odluci Vlade? Imaju li prava da, protiveći se smeštaju azilanata, blokiraju put? Imaju li razloga da strahuju od azilanata u svom kraju?

Opširnije: Azilantska kriza

Koncert benda sHpiritus mOvens za azilante na Međunarodni dan ljudskih prava

Beogradski bend sHpiritus mOvens nastupiće u utorak 10. decembra u 17.30 časova u hotelu Obrenovac u kojem su smešteni azilanti. Ovaj nastup se organizuje sa idejom da članovi sastava sHpiritus mOvens izvedu neke od pesama iz svog opusa za publiku koju će činiti azilanti, ali i da ih u neformalnoj atmosferi podstaknu da im se priključe na bini i Međunarodni dan ljudskih prava provedu u prijatnoj atmosferi.

Slobodan Manojlović, forntmen benda, kaže da je sastav došao na ovu ideju želeći da ljudima iz Avganistana, Pakistana i ostalih zemalja ponudi nešto od sadržaja koji im zbog uslova u kojima azilanti žive svakako nedostaje. Već nekoliko nedelja različiti ljudi dobre volje prikupljaju hranu i odeću za azilante, a ideja ove akcije jeste druženje sa azilantima i pokušaj da se sa njima stupi u kontakt kroz univerzalni jezik muzike.

Akcija se organizuje uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava i Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.

Mladenovac –Ne žele centar za azilante u Maloj Vrbici

IZVOR: B92 8.decembar 2013.

Meštani sela Mala Vrbica kod Mladenovca blokirali su put na 15 minuta da bi pokazali da se protive preuređenju bivše kasarne u centar za prihvat azilanata. Na njihovoj strani je i opština koja upozorava da bi dolaskom azilanata bili narušeni turistički potencijali Mladenovca dok sami meštani poručuju da azilanti u njihovom mestu u svakom slučaju nisu dobrodošli.

 

Osuda protesta u Maloj Vrbici protiv smeštanja azilanata

Oštro osuđujemo ponašanje predsednika Opštine Mladenovac i pojedinaca koji su danas protestvovali protiv smeštanja azilanata u objekat u Maloj Vrbici.

Napominjemo da je današnji protest rezultat organizovanog delovanja Opštine i pojedinaca u cilju manipulacije građanima i sprečavanja sprovođenja odluke Vlade Republike Srbije da se u Maloj Vrbici organizuje centar za azil.

Jutros su u Mladenovcu osvanuli plakati za otpor azilantima koji su pozvali sve građane Mladenovca na protest u Maloj Vrbici. Ceo protest je podržao predsednik Opštine koji je putem lokalnih sredstava informisanja građanima Mladenovca predočio da će prirodni resursi biti uništeni, da će poljoprivreda i voćarstvo biti ugroženi smeštanjem azilanata u budući centar za azil u Maloj Vrbici, dok je lokalna televizija pozvala građane na protest i obavestili o organizovanom prevozu građana autobusima iz Mladenovca do Male Vrbice na protest.

Imajući u vidu navedeno, napominjemo da su se ispunili elementi krivičnog dela izazivanja panike i nereda i pozivamo javno tužilaštvo da preduzme sve mere u okviru svoje nadležnosti kako bi se stalo na put izazivanju panike, predrasuda, izazivanju ksenofobije građana Male Vrbice i Mladenovca.

Smatramo da ovakvo neodgovorno ponašanje u cilju ostvarivanja političkih i drugih interesa izaziva dalekosežne negativne posledice u lokalnoj sredini i srpskom društvu u celini, a koje dovode do rasta predrasuda, diskriminacije, mržnje i širenja zabluda o izbeglicama i tražiocima azila.

Nedopustivo je i nemoralno suprostavljanje svakom nastojanju da se ovako ozbiljan humanitarni problem reši u skladu sa humanim vrednostima savremenog sveta i srpskog društva i u skladu sa Ustavom i našim pozitivnim propisima.

 

Azilanti smešteni u Sjenici

Većina azilanta koji su bili smešteni u kućama u selu Vračevići, kod Bogovađe, 8.decembra 2013.godine su prebačeni u Sjenicu. Radi se o više od 100 ljudi, najviše iz Sirije i Avganistana.

Ostatak će biti smešten u Tutinu, najkasnije do kraja nedelje, izjavio je direktor Komesarijata za izbeglice i migracije, Vladimir Cucić.

Prema njegovim rečima, lokalna samouprava i žitelji Sjenice su učinili sve da prihvat azilanata protekne kako treba, dodavši da će problem smeštaja azilanata van centara za azil praktično biti rešen kada prestala grupa azilanata bude smeštena u Tutinu.

"U ovom momentu, kada je reč o Vračevićima, ostao je veoma mali broj ljudi i to najviše po vikendicama. Onog momenta kada Tutin bude u prilici da pusti te kapacitete, a mi računamo da će to biti do kraja nedelje, tog momenta ćemo mi da završimo i sa premeštajem za Tutin", rekao je Cucić.

On je dodao da je opština Sjenica obezbedila adekvatan smeštaj azilantima.

Opširnije: Azilanti smešteni u Sjenici

Radio emisija-U središtu pažnje:Kako rešiti problem azilanata u Srbiji?

Kako rešiti problem azilanata u Srbiji? Ko je kriv za neželjene scene, za barikade koje sprečavaju ljude da stignu do hrane, vode i smeštaja? Šta je država uradila ili propustila da uradi i kako je moguće da su nadležne iznenadili i priliv migranata i prvi sneg u Srbiji?

Kakva rešenja su pronađena u zadnji čas, šta se još planira i šta ćemo ako se talas migranata bude povećavao, što mnogi predviđaju? Da li će balkanski prelaz, posle mnogih brodoloma i na hiljade utopljenih na južnim granicama Evropske unije, postati još privlačniji za nevoljnike koji, bežeći od rata i gladi, traže bolji ili bilo kakav život u bogatim zemljama Starog kontineneta?

Da li je Srbija spremna za to i ko sve treba da se angažuje na povećanju institucionalnog kapaciteta?



Gosti emisije su Ivan Gerginov, pomoćnik komesara Republičkog komesarijata za izbeglice i migracije, Miloš Zatezalo, načelnik Odeljenja za strance u Upravi granične policije MUP-a Srbije i Radoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Kako rešiti problem tražilaca azila u Srbiji?

IZVOR: TV SKY PLUS  3.decembar 2013.

Kako rešiti problem tražilaca azila u Srbiji, gosti Vladimir Božović, državni sekretar u MUP-u i Ivan Gerginov pomoćnik komesara za izbeglice i migracije. Uključenje iz hotela Obrenovac (gde su smešteni azilanti), iz centra za azil Bogovadja, poslušajte stav naroda na ovu temu i pogledajte intervju sa Radosom Đurovicem-direktorom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

 

Srbija i tražioci azila – humanost je umrla

Izvor: Deutsche Welle, 30.novembar 2013.

„Kada vam lokalni lider priča da će stranci doneti nekakvu epidemiju, da će silovati naše najbliže i da će preplaviti Srbiju – to je jasno širenje ksenofobije i netrpeljivosti", priča za DW aktivista Radoš Đurović.

Srbija je jedna od zemalja na putu izbeglica iz Afrike i Azije ka Evropskoj uniji. Međutim, te ljude u Srbiji ovih dana dočekuje ksenofobija, meštani sela u kojima vlada predlaže privremeni smeštaj traktorima blokiraju puteve i sprečavaju isporuku hrane. Ni traga od hvaljenog srpskog gostoprimstva, ni traga od plana države, koja kao da je iznenađena dolaskom izbeglica i dolaskom zime, perioda kada ovim ljudima očajnički trebaju krov nad glavom, ćebad, lekovi i hrana. O ovom problemu razgovaramo sa Radošem Đurovićem, izvršnim direktorom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

dw

DW: Država Srbija ima samo dva centra za azil, u Banji Koviljači i Bogovađi. Ukupno tu ima mesta za manje od 300 potražilaca azila... u prevodu, ovde ne može da se smesti ni deset odsto ljudi koji traže azil?

Radoš Đurović: U pravu ste. Broj tražilaca azila u Srbiji je trenutno nešto iznad 4.000, od toga je 1.000 Sirijaca, 500 ljudi iz Eritreje, 450 iz Somalije. Njihov put vodi uglavnom preko Turske do Grčke i Bugarske, a mi smo onda druga ili treća stanica ka zapadu Evrope. Nisu svi oni istovremeno u Srbiji, brzo dolaze i odlaze, ali nama ovde ostaje hroničan problem smeštaja. Za taj problem je javnost davno trebalo da sazna, a država da proširi kapacitete onako kako su to uradile ostale zemlje regiona, znajući za krizu u Siriji i veliki priliv izbeglica.

Problem je tek sada došao do Vlade u Beogradu, kažu, ide zima pa treba što pre smestiti ljude negde. Međutim, koliko znam, zima dolazi svake godine, zašto se problem tek sada rešava?

Državni organi se nisu angažovali da reše problem na vreme – a ovo nije samo problem Komesarijata za izbeglice, nego i Odseka za azil MUP-a, kao i zdravstvenih i socijalnih službi. U pitanju je odsustvo planiranja i procene, šta se zapravo dešava u zemljama iz kojih ljudi dolaze. Signali su bili jasni, već godinama se rapidno povećava broj tražilaca azila i država je morala da pretpostavi da će doći još ljudi i da unapred pripremi smeštajne kapacitete.

Opširnije: Srbija i tražioci azila – humanost je umrla

Đurović: Predrаsude o аzilаntimа se podstiču

Izvor: RTV 28.novembar 2013.

Rаdoš Đurović iz Centrа zа zаštitu i pomoć tražiocima аzilа ocenio je dа su nedаvni protesti protiv аzilаnаtа u Obrenovcu, kаo i neki prethodni slučаjevi, dokаz ksenofobije, аli i posledicа podsticаnjа predrаsudа među grаđаnimа iz nekih lokаlnih političkih krugovа. Đurović je u emisiji "Jedаn nа jedаn" Rаdio-televizije Vojvodine kritikovаo i držаvnu vlаst zbog neаdekvаtne reаkcije nа ovаkve slučаjeve, kаo i zbog neblаgovremenog delovаnjа.

"Ako grаdonаčelnik kаže dа je rаzlog tаkvog ponаšаnjа grаđаnа strаh dа neko od аzilаnаtа ne uđe u Termoelektrаnu Obrenovаc, on zloupotrebljvа situаciju, jer time izаzivа strаh i pаniku...A desilo se zаprаvo dа je neko iz domаće sredine zаpаlio bаrаke. Zаto su ovi incidenti u Obrenovcu velikа srаmotа i zа lokаlnu zаjednicu i zа celo društvo", istаkаo je Đurović.

Opširnije: Đurović: Predrаsude o аzilаntimа se podstiču

Reakcija na proteste protiv azilanata u Obrenovcu

Gostovanje Radoša Đurovića, izvršnog direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u jutarnjem programu RTV Pink-a povodom protesta protiv azilanata u Obrenovcu.

Azilanti idu u Tutin i Sjenicu, deo ostaje u Obrenovcu

Izvor: TANJUG 28. novembar 2013.

BEOGRAD - Vlada Srbije je na današnjoj sednici najoštrije osudila ispoljeno nasilje i podmetanje požara u objekat namenjen za smeštaj tražilaca azila u Obrenovcu i odredila objekte za njihov privremeni smeštaj.

Vlada je odredila objekat Preduzeća za pružanje ugostiteljskih usluga i trgovinu SAVA -TENT u Obrenovcu, u ulici Miloša Obrenovića 189, za privremeni smeštaj i obezbeđivanje osnovnih životnih uslova licima koja traže azil u Republici Srbiji. Tražioci azila biće smešteni i u objekte na teritoriji opština Sjenica i Tutin, na osnovu saglasnosti dobijenih od tih opština.

Vlada je tražioce azila oslobodila obaveze plaćanja boravišne takse, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Vlada je zadužila Komesarijat za izbeglice i migracije, nadležna ministarstva i lokalne samouprave da sprovedu ovaj zaključak i obezbede neophodan smeštaj tražiocima azila i pruže im krov nad glavom.

tanjug azilanti

Drama kod Obrenovca okončana je smeštajem azilanata u hotel.

Celodnevna drama azilanata iz Avganistana, Pakistana i drugih država, kojima grupa meštana nije dozvolila da se usele u barake nedaleko od Obrenovca, okončana je noćas tako što su privremeno smešteni u hotel "Obrenovac".

Kako je Tanjugu izjavio državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladimir Božović, ovo rešenje, kao jedino moguće da se azilanti koji su ceo dan proveli u autobusu zbrinu i sklone sa hladnoće, pronađeno uz konsultacije sa premijerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Aleksandrom Vučićem.

Božović koji je sinoć bio na licu mesta i posredovao u rešavanju problema rekao je da su azilanti uz pomoć policije i ljudi iz Komesarijata za izbeglice i uz pomoć odgovornih iz hotela u Obrenovcu dovezeni i smešteni u hotel koji je pretvoren u prenoćište.

Opširnije: Azilanti idu u Tutin i Sjenicu, deo ostaje u Obrenovcu

Blokada puta zbog azilanata

IZVOR: B92 27.novembar 2013.

Meštani Skela su 27.novembra 2013.godine  blokirali put kod Obrenovca, nakon što su u njihovo mesto stigla dva autobusa sa azilantima, za koje nema mesta u centru u Bogovađi.

Da su nezadovoljni meštani blokirali put potvrdio je predsednik Mesne zajednice Skela, Života Mirčetić.

Podsetimo, Vlada Srbije je 25.novembra 2013.godine donela odluku da se oko 200 azilanata iz Centra u Bogovađi, koji je inače pretrpan, smesti u radničke barake kod Obrenovca.

Međutim, lokalno stanovništvo Ušća i Skela, kao i njihovo rukovodstvo, protive se takvoj odluci i ne žele novi centar za azil u svojoj blizini jer se, kako su rekli, plaše za svoju i bezbednost svoje dece.

Opširnije: Blokada puta zbog azilanata

Vlada: Za azilante privremeni smeštaj u Obrenovcu

IZVOR: Večernje novosti 25.novembar 2013.

Vlada Srbije je 25.novembra 2013.godine odredila objekat u Obrenovcu, u ulici Poljački kraj bb - Ušće, za privremeni smeštaj i obezbeđivanje osnovnih životnih uslova za lica koja traže azil u Srbiji, do stavljanja u funkciju i potpune prenamene nekadašnjeg vojnog kompleksa - kasarne "Mala Vrbica" u Mladenovcu u Centar za azil.

Vlada je na sednici zadužila Komesarijat za izbeglice i migracije da obezbedi privremeni smeštaj i osnovne životne uslove u objektu u Obrenovcu licima koja traže azil u Srbiji, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

 

Evropska komisija odbijanje izbeglica ocenila nelegalnim

IZVOR: Euro Activ 20. novembra 2013.

Evropska komisija indirektno je upozorila Grčku i Bugarsku da prestanu da odbijaju sirijske izbeglice na granicama sa Turskom, što su prethodno od te dve članice Evropske unije tražile i Ujedinjene nacije. Grčka i Bugarska ne samo da ne primaju izbeglice iz ratom opustošene Sirije, već i dižu ograde na "kritičnim" delovima granice. U Komisiji kažu da svaka članica može sama da izabere kako će čuvati granicu ali i poručuju da dizanje zidova ne rešava problem i da zaštita granica mora da bude u skladu sa međunarodnim i evropskim pravom.

Visoki komesar za izbeglice UN, Antonio Gutereš, je 15. novembra 2013. godine pozvao Grčku i Bugarsku da ne odbijaju na granici Sirijce izbegle iz ratom razrušene zemlje.

Opširnije: Evropska komisija odbijanje izbeglica ocenila nelegalnim

Azilanti u šumi, stanovnici u strahu

Država mora hitno da reaguje i reši humanitarnu krizu u Bogovađi gde oko trista tražilaca azila lutaju kao "senke" po mestu, po šumi, njivama, bez elementarnih uslova za život, što stvara strah kod lokalnog stanovništva koje protestuje zbog ove situacije, upozorio je danas izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

 On je, na konferenciji za novinare, rekao da je neophodno odmah osnovati u Srbiji više manjih centara za prihvat azilanata, kao i da se ubrza procedura kako bi se videlo ko zaista traži azil, a kome to služi samo da bi otišao u neku drugu zemlju, jer je za takve predviđena drugačija procedura, odnosno deportacija.

Prema rečima Đurovića, zahtev Vladi da brzo reaguje predstavlja zaključke sa okruglog stola koji je u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila održan sa predstavnicima lokalnog nivoa - policije, Doma zdravlja, škole, Centa za azil, mesne zajednice i roditelji dece koja zbog ovakve situacije ne idu u školu.

Fotografije sa konferencije možete pogledati na WWW.AZILSRBIJA.RS

preskonferencija

Opširnije: Azilanti u šumi, stanovnici u strahu

Video- Okrugli sto u Lajkovcu

IZVOR: Gem RTV

Diskusija (Okrugli sto) azilnih aktera i profesionalaca na lokalu u Lajkovcu

U Lajkovcu je 15.novembra 2013. godine održana diskusija (okrugli sto) u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru projekta „Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije.

Diskusija je organizovana zbog sve većeg broja migranata u Bogovađi i nedovoljnih kapaciteta za njihov smeštaj u Centru za azil u Bogovađi.

Učešće u diskusiji su uzeli svi akteri sa lokalnog nivoa koji su uključeni u rad sa tražiocima azila između ostalog predstavnici policije (PS Lajkovca i PU Valjeva), Doma zdravlja u Lajkovcu, Osnovne škole u Lajkovcu, Centra za azil u Bogovađi, Centra za socijalni rad Lajkovac, lokalnih organizacija, mesne zajednice Bogovađa, kao i predstavnici roditelja dece koji zbog situacije u Bogovađi nisu išli u školu.

FOTOGRAFIJE SA OKRUGLOG STOLA MOZETE POGLEDATI NA: AZIL U SRBIJI

17.Javna debata Lajkovac

Opširnije: Diskusija (Okrugli sto) azilnih aktera i profesionalaca na lokalu u Lajkovcu

Radio emisija Talasanje- Tema protest u Bogovađi

IZVOR: Radio Beograd  14.novembar 2013.

Posle Banje Koviljače, Aleksinca, Mladenovca, Subotice.. sad i meštani Bogovađe protestvuju zbog sve većeg broja azilanata koji borave u Centru, ali i van njega. Žitelji Bogovađe kod Lajkovca, kažu da su im ugroženi lične bezbednost, imovina i zdravlje. Traže hitnu reakciju države i u znak protesta ne šalju decu u školu.

U čemu je problem govorili su predsednica Mesne zajednice Bogovađa, Dragana Lončar, a o tome da li postoji sistemsko rešenje za azilante u Srbiji govorili su Ivan Gerginov, pomoćnik komesara Republičkog komeserijata za izbeglice i Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Bojkotovali nastavu zbog azilanata

IZVOR: B 92 12.11.2013.

Đaci osnovne škole u Bogovađi, kod Lajkovca, 12. novembra 2013. godine su bojkotovali nastavu zbog nerešenog statusa oko 500 azilanata iz azijskih i afričkih zemalja u tom selu. Kako su javili lokalni mediji, bojkot su organizovali njihovi roditelji, koji su zajedno sa meštanima Bogovađe i okolnih sela u subotu, 9.novembra 2013.godine protestovali i tražili od države da hitno reši problem azilanata.

Sa današnje sednice Opštinskog veća u Lajkovcu, kojoj su prisustvovali i predstavnici mesne zajednice u Bogovađi, meštanima je upućen apel da prekinu bojkot nastave.

Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima poslato je nekoliko zahteva, među kojima i onaj da u roku od pet dana počnu rešavanje problema azilanata.

Opširnije: Bojkotovali nastavu zbog azilanata

Rešite problem azilanata

IZVOR: B92 9.novembar 2013.

U Bogovadji, kod Lajkovca 9. novembra 2013. godine je održan protest meštana tog i još dva sela, koji traže da država hitno reši problem smeštaja azilanata.

Protest je trajao jedan sat uz blokadu centralne seoske raskrsnice i okupio je oko 200 meštana Bogovadje, Donjeg Lajkovca i Vračevića.

Opširnije: Rešite problem azilanata

Izveštaj nemačke nevladine organizecije Pro Asyl o kršenju ljudskih prava na grčko-turskoj granici

IZVOR: ECRE 7. novembar 2013.

Izveštaj Pro Asyl-a se fokusira na prepreke koje tražioci azila imaju prilikom ulaska na teritoriju Evropske unije, posebno se osvrćući na prepreke prelaska kopnene i morske granice Grčke. U izveštaju se analiziraju činjenice i događaji koji su usledili nakon zatvaranja granice na reci Marici u avgustu 2012.godine, što je dovelo da li je toga da veliki broj ljudi pokušava da uđe na teritoriju Evropske unije preko Egejskog mora. Takođe, izveštaj pokazuje da je od avgusta 2012.godine i zatvaranja granice na reci Marici došlo do povećanja prinudnog vraćanja izbeglica iz Sirije, Avganistana, Somalije i Eritreje sa granica Grčke nazad u Tursku.

1450130 10152091701392228 1430371470 n

Opširnije: Izveštaj nemačke nevladine organizecije Pro Asyl o kršenju ljudskih prava na grčko-turskoj granici

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova o protestu u Bogovađi

IZVOR: Al Jazeera 9.novembar 2013.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Republike Srbije o protestu  u Bogovađi.

Kolege Danci rasplakale vozača autobusa iz Somalije

IZVOR: 24 sata 10.novembar 2013.

Danska je možda jedna od najsrećnijih država na svetu, ali u ovoj zemlji tokom godina raste određeni osećaj nelagode vezan za povećan priliv imigranata. Zato je slučaj Somalijca Mukhtara, vozača autobusa, toliko dirljiv....

Muhtarove kolege obasule su Somalijca osećanjem pripadanja, kada su u autobus tokom njegove smene doveli muzičare koji su pevali i svirali njemu u čast.

Opširnije: Kolege Danci rasplakale vozača autobusa iz Somalije

Bogovađa, protest zbog azilanata

Izvor: RTS

Meštani Bogovađe traže da država reši problem azilanata, kojih je u tom mestu i okolini dva puta više od kapaciteta Centra za smeštaj.

U Bogovađi, kod Lajkovca održan je protest meštana tog i još dva sela, koji traže da država Srbija hitno reši problem smeštaja azilanata iz afričkih i azijskih zemalja.

Protest je trajao jedan sat uz blokadu centralne seoske raskrsnice i okupio je oko 200 meštana Bogovađe, Donjeg Lajkovca i Vračevića.

Njima problem predstavljaju azilanti van Centra za smeštaj u Bogovađi, koji se snalaze po šumama, a dešava se da obiju i prazne vikendice kako bi ozbezbedili prenoćište i sklonili se u hladnim noćima.

U Centru za azilante u Bogovađi, koji ima 170 kreveta, smešteno je 180 osoba, a na današnjoj podeli lanč paketa, što im je jedini obrok, bilo je 350 azilanata koji nemaju krov nad glavom.

U Bogovađi ima 279 meštana i 100 vikendica, što je manje od azilanata bez smeštaja, koji tu svakodnevno dolaze.

redbogovadja
                                                Redovi za obrok u Bogovađi

Opširnije: Bogovađa, protest zbog azilanata

Ispovest azilanata u Bogovađi: Plašimo se meštana i kiše

IZVOR:  Beta  9.novembar 2013.

Dvadesetogodišnji Abdu Rzak iz Mogadiša u Somaliji jedan je od azilanata koji je trenutno utočište i spas od rata u svojoj državi našao u Srbiji. Preko severne Afrike, Grčke i Crne Gore stigao je u Bogovađu kod Valjeva, na sat i po vožnje od Beograda.

- Sve što tražim jeste da, kada dođe zima, kada pada kiša, imam gde da se sklonim i gde da spavam - objašnjava Rzak, jedan od brojnih azilanata u Bogovađi.

To mesto je nekada bilo poznato kao centar u koji su deca iz osnovnih škola dolazila na rekreativnu nastavu, a danas je to selo sa oko 500 meštana i još oko 400 azilanata iz čitavog sveta. Najviše ih je iz Sirije, ali su u Srbiju stigli i iz Eritreje, Alžira, i ostalih udaljenih krajeva sveta. U Centru se zadržavaju od deset dana, do dva meseca, a krajnji cilj im je neka od zapadnih država.

U samom Centru boravi oko 160 azilanata, ali kapaciteti nisu dovoljni, pa u neposrednoj okolini, u šumi - u pocepanim šatorima, polusrušenim, trošnim barakama ili ukopanim zemunicama živi još 235 njih. Samo osmoro ima lična dokumenta, a njihova lična imovina sada se svodi na pocepanu, iznošenu garderobu, memljive dušeke i ćebad već istanjenu i pohabanu od upotrebe.

Abdu s grupom vršnjaka, koji ne znaju engleski, stoji ispred narandžastog i od zemlje isprljanog tankog šatora, koji je sada njihov dom.

- Prošle noći je padala kiša - kaže on za agenciju Beta - nadam se da neće i večeras.

Opširnije: Ispovest azilanata u Bogovađi: Plašimo se meštana i kiše

Ombudsman - Rešiti problem smeštaja azilanata

Izvor: B92  07.11.2013.

Bogovođa -- Zaštitnik građana Saša Janković i komesar Saveta Evrope Nils Muižnieks zatražili su od Vlade Srbije da se što hitnije reši problem smeštaja azilanata u Srbiji.

Janković i Muižnieks danas su obišli Centar za smeštaj azilanata u Bogovađi u kojem boravi 160 azilanata iz raznih krajeva sveta, a najviše iz Sirije. Osim u samom centru, više od 230 azilanata boravi i u okolnim šumama, barakama i zemunicama. Od svih azilanata svega osam ima dokumenta.

U Bogovađi živi oko 500 stanovnika.

Ombudsman i evropski komesar danas su razgovarali i sa azilantima, ali i s predstavnicima lokalne zajednice koji najavljuju protest u subotu, zbog straha za svoju bezbednost.

sasa jankovic

Azilanti su poručili da je sve što im treba adekvatan smeštaj i da se pribojavaju građana, dok se građani istovremeno pribojavaju azilanata i traže da se obezbede adekvatni uslovi za njihov boravak.

Građani se žale na to da azilanti obijaju vikendice, kradu parkete iz tih objekata da bi se zagrejali i ugrožavaju bezbednost njihove dece, koai ih svakodnevno sreću na putu za školu.

Jedan od predstavnika mesne zajednice Goran Đorđević rekao je da niko ne želi incidente i nasilje već da građani traže adekvatno rešenje problema. Ističući da nisu problem azilanti koji borave u centru, već oni koji borave oko njega.

"Mi nismo divljaci, želimo da se ovo reši i zbog nas i zbog njih", kazao je Đorđević i poručio da će protest koji je u centru sela najavljen za subotu biti miran i nenasilan.

 

Opširnije: Ombudsman - Rešiti problem smeštaja azilanata

Trening - Lajkovac, Subotica, Loznica

U okviru projekta “Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji” koji finansira Evropska unija, tokom oktobra 2013. godine su održana tri treninga pod nazivom “Pravni okvir i nadležnost aktera u azilnom sistemu/praksa i propisi”, u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Ovi treninzi su održani u Subotici, Lajkovcu i Loznici i imali su za cilj da obuhvate aktere u sistemu azila (MUP, sudije Prekršajnog suda, Centri za socijalni rad, Opštine, Nacionalne službe za zapošljavanje, zdravstvene i obrazovne ustanove, uprava Centara za azil) i da unaprede konkretna znanja i tehnike u pružanju pomoći i radu sa tražiocima azila, pravnom okviru azilnog sistema u Srbiji, nadležnostima i odgovornostima institucija u azilnom sistemu, primeni zakona u praksi, problemima, prazninama i nedostacima zakona, položaju migranata i tražilaca azila u Srbiji i pravima koja su ima garantovana.

Na treninzima su podeljeni novi priručnici APC/CZA o odgovornostima, nadležnostima, praksi i u azilu u Srbiji.

01trening10

Fotografije sa treninga možete pogledati na WWW.AZILSRBIJA.RS

Nevladine organizacije optužile bugarske vlasti da informacije o identitetu azilanata dostavljaju sirijskoj ambasadi

Izvor: ECRE 31.oktobar 2013.

Bugarski helsinški komitet-BHC, član Evropskog saveta za izbeglice i migrante- ECRE je izneo navode da bugarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavlja sirijskoj ambasadi u Sofiji podatke o sirijskim tražiocima azila, uključujući i biometrijske otiske prstiju. U otvorenom pismu koje je Bugarski helsinški komitet uputio Ministarstvu unutrašnjih poslova Bugarske, posebno je istaknuto da je dostavljanje bilo kojih informacija o tražiocima azila zemljama iz kojih potiču ozbiljno narušavanje ljudskih prava i da je protivno domaćem i međunarodnom izbegličkom pravu. Takođe, istaknuto je da se na taj način ugrožava bezbednost Sirijaca koji se nalaze na teritoriji Bugarske.

Bugarska državna agencija za izbeglice (State Agency for Refugees-SAR) dostavlja biografije tražioca azila, otiske prstiju i ostale biometrijske podatke sirijskoj ambasadi u Sofiji, navodno da bi utvrdila identitet ljudi koji tvrde da su iz Sirije.

Opširnije: Nevladine organizacije optužile bugarske vlasti da informacije o identitetu azilanata dostavljaju...

Odobren novi sistem kontrole granice EU

IZVOR: EurActiv

Ministri za evropske poslove članica EU 22. oktobra 2013.godine su odobrili uspostavljanje novog sistema nadozra granice Unije, nazvanog Eurosur. Sistem bi trebalo da bude uspostavljen u decembru 2013.godine i da omogući jaču kontrolu spoljne granice EU na kopnu i moru, u šengenskom prostoru.

Eurosur bi trebalo da pomogne u sprečavanju tragedija poput stradanja ilegalnih imigranata kod ostrva Lampeduze početkom oktobra 2013.godine. Naime, početkom oktobra 2013.godine kod itlijanskog ostrva Lampeduza u dva brodoloma najmanje 400 migranata se udavilo.

Opširnije: Odobren novi sistem kontrole granice EU

Predata peticija za produženje radnog vremena lekara u ambulanti u Bogovađi

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), Radoš Đurović, je 9.oktobra 2013. godine predao predsedniku opštine Lajkovac, Živoradu Bojičiću, peticiju za uvođenje lekara puno radno vreme u ambulanti u Bogovađi kako bi usluge primarne zdravstvene zaštite bile dostupne lokalnim meštanima i azilantima do 18h svakog radnog dana, a imajući u vidu tešku situaciju u Bogovađi te sve veći broj ljudi koji u ovom mestu živi ili se kratkotrajno zadržava.

Više o vesti možete pročitati na WWW.AZILBOGOVADJA.RS

 peticija 03

Opširnije: Predata peticija za produženje radnog vremena lekara u ambulanti u Bogovađi

Tragedija afričkih migranata

IZVOR: RTS 18.oktobar 2013.

Evropska obala postaje predaleka često baš kad je na vidiku. Veliki broj brodolomnika s jedne strane i činjenica da se samo u ovoj godini na obale Italije i Malte iskrcalo više od 30 hiljada ljudi sa druge strane, otvaraju nekoliko pitanja: Šta će Evropa učiniti da pojača spasilačke kapacitete mediteranskih zemalja?

Mogu li zemlje južne Evrope same da se izbore sa ogromnim brojem nevoljnika koji traže spas i kakav - takav život severnije od mesta svog rođenja? Da li ogromna neravnoteža u raspodeli resursa, hrane i ekonomske moći između bogatog severa i ekstremno siromašnog juga preti da za Evropu postane problem koji se više ne može gurati pod tepih?

Opširnije: Tragedija afričkih migranata

Bogati napred, ostali stoj!

IZVOR: Večernje novosti 9.oktobar 2013.

Dok se imigranti dave u Sredozemlju, članice EU izdaju boravišne dozvole za novac. Kupac kuće u Letoniji od 71.000 evra ima Evropu „na dlanu".

Ako je sirotinja, kao u narodnoj izreci, i Bogu teška, normalno je da neće biti dobrodošla ni kod Italijana, Francuza, Španaca, Nemaca...

Stotine siromašnih izbeglicase dave  u Sredozemnom moru, pa nedavna nesreća kod italijanskog ostrva Lampeduze nije ništa novo. U isto vreme, neke članice Evropske unije jedva čekaju da izdaju dozvole boravka bogatim Rusima, Kinezima, Arapima... Svako ko može da plati - dobrodošao je!

sve-imigranti 620x0
  Žitelji izbegličkog kampa u Lampeduzi za emigrante koji stižu brodovima

Opširnije: Bogati napred, ostali stoj!

Nemačka, oaza za tražioce azila iz Srbije

IZVOR : RTS 30.septembar 2013.

Građani Srbije su među najbrojnijim tražiocima azila u Nemačkoj. Iako je Srbija imala manje azilanata tokom prethodne tri godine, samo u avgustu 2013.godine, građani Srbije su podneli hiljadu sto sedamdeset zahteva za azil u Nemačkoj. Iz Brisela najavljuju da će novi mehanizam za ukidanje bezviznog režima stupiti na snagu krajem 2013.godine.

Omiljeno odredište gastarbajtera je i poslednja oaza za tražioce azila iz Srbije. Nemačka je jedna od retkih zemalja koje i dalje imaju problem sa srpskim azilantima.

"Uglavnom su u pitanju ljudi s juga Srbije, predominantno se radi o romskoj populaciji. To su ljudi sa ozbiljnim socijalnim i zdravstvenim problemima koji traže spas", kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Opširnije: Nemačka, oaza za tražioce azila iz Srbije

Tragedija kod obala Italije, utopila se 94 migranta iz Afrike

IZVOR: Večernje novosti 03.oktobar 2013.

Najmanje 94 imigranta su se udavila 3.oktobra 2013.godine kod ostrva Lampeduze na jugu Italije kada je potonuo njihov brod kojim su putovali iz Afrike. Najmanje 151 osoba je spasena.

Đuzi Nikolini, gradonačelnica opštine Lampeduza  je izjavila da su spasilačke službe pronašle tela 82 osobe, među kojima su dvoje dece i nekoliko žena.

ital1 620x0

Opširnije: Tragedija kod obala Italije, utopila se 94 migranta iz Afrike

Angelika Namaika dobitnica ovogodišnje Nansenove nagrade

IZVOR: The Foreigner, UNHCR 18.septembar 2013.

Visoki komeserijat Ujedinjenih nacija za izbeglice je 17.septembra 2013.godine objavio ime ovogodišnje dobitnice Nansenove nagrade, koja se dodeljuje organizacijama ili pojedincima koji su učinili najviše za izbeglice.

Dobitnica ovog prestižnog priznanje za 2013.godinu je opatica Angelika Namaika (Angelique Namaika) za njen rad sa žrtvama raseljavanja i zlostavljanja od strane pobunjeničke grupe Gospodova armija otpora (Lord's Resistance Army-LRA) na severoistoku Demokratske Republike Konga.

angelika
          Dobitnica Nansenove nagrade za 2013.godinu
                             Angelika Namaika

Opširnije: Angelika Namaika dobitnica ovogodišnje Nansenove nagrade

Svaki treći tražilac azila dolazi iz Sirije

IZVOR: RTS 18.septembar 2013.

Tokom 2013. godine, u dva prihvatna centra za azilante u Srbiji, svaka treća osoba stigla je iz Sirije. Prema podacima UNHCR-a, zbog građanskog rata koji u Siriji traje od marta 2011. godine, dva miliona Sirijaca žive u izbeglištvu.

Zbog rata u Siriji, povećava se broj azilanata u Srbiji, a još više bi moglo da ih bude u naredna dva meseca, procenjuju nevladine organizacije. Ove godine svaka treća osoba u dva prihvatna centra u Srbiji stigla je iz Sirije.

Mnogi od njih zemlju su napustili mesecima ranije, pa su vesti o upotrebi hemijskog oružja i mogućoj intervenciji saznali u Srbiji.

Opširnije: Svaki treći tražilac azila dolazi iz Sirije

Sirijci preplavili okolinu Valjeva, spavaju u šumama i dvorištima vikendica

IZVOR: Blic 16.septembar 2013.

Oko 30 izbeglica iz Afrike i Azije, od kojih je polovina iz Sirije, 16.septembra 2013.godine je ispred zgrade valjevske policije čekalo papire sa kojima će zakucati na već prebukirani Centar za smeštaj azilanata u Bogovađi. Dok ne dobiju krevet, tuš i obrok u Centru, posle meseci bežanja iz ratom zahvaćene domovine, Sirijce očekuju sve hladnije noći pod vedrim nebom, u šumarcima ili dvorištima vikendica u Bogovađi.

Svakodnevno u Srbiju stiže četrdesetak izbeglica iz afričkih i azijskih zemalja, od kojih je svaki treći iz Sirije. Dok iz valjevske Policijske uprave upozoravaju da se radi o "dramatičnom" povećanju broja azilanata, u Centru za njihov smeštaj u Bogovađi kod Lajkovca kažu da su već prebukirani i da se u njemu tiska 150 nevoljnika iz više od 30 zemalja "trećeg sveta".

379006 azilanti-ispred-zgrade-policije01foto-predrag-vujanac f
                   Nema slobodnih mesta u Centru u Bogovađi

Opširnije: Sirijci preplavili okolinu Valjeva, spavaju u šumama i dvorištima vikendica

Prepreke unutar Evropske unije koje vode do neujednačenog tretmana prema tražiocima azila

IZVOR: Asylum Information Detabase

Početkom septembra 2013.godine na sajtu Azilne baze podataka (Asylum Information Database- AIDA), osnovane od strane Evropskog programa za integraciju migranata (Programme on Integration of Migrants EPIM) u saradnji sa Evropskim savetom za izbeglice i migrante (European Council on Refugees and Exiles-ECRE) Irskim savetom za izbeglice (Irish Refugee Councile) i Helsinškim komitetom Mađarske (Hungarian Helsinki Committee), je objavljen godišnji izveštaj: Mišljenje nevladinih organizacija o izazovima za uspostavljanje efikasnog i pravičnog Zajedničkog evropskog sistema azila (Not there yet: An NGO Perspective on Challenges to a Fair and Effective Common European Asylum System).

Zemlje Evropske unije od 1999.godine rade na uspostavljanju Zajedničkog evropskog sistema azila (Common European Asylum System-CEAS) u cilju ujednačavanja azilnih sistema zemalja članica pri donošenju odluka u azilu.

Opširnije: Prepreke unutar Evropske unije koje vode do neujednačenog tretmana prema tražiocima azila

Sirijska golgota u Srbiji

IZVOR: Mondo 8.septembar 2013.

U Srbiju dnevno stiže oko 40 tražilaca azila, od kojih više od trećinu čine izbeglice iz Sirije, a Centar za azilanate u selu Bogovađa kod Lajkovca trenutno je prepunjen.

Dok čekaju da budu primljeni u prihvatni centar, tražioci azila su primorani da se sami snalaze za smeštaj i hranu po okolnim šumama, napuštenim kućama i praznim vikendicama.

"U Centru za azil u Bogovađi trenutno se nalazi 150 tražilaca azila, od kojih 44 izbeglice iz Sirije, a dnevno u kamp pristiže oko 40 novih tražilaca azila, od toga 15-ak poreklom iz Sirije", rekao je pravni savetnik i pomoćnik upravnika Centra za prihvat azilanata u Bogovađi, Milan Vladić.
sirijci-druga

Opširnije: Sirijska golgota u Srbiji

Video sa izložbe fotografija iregularnih migranata Merlin Nađ Torma

Izložba fotografija Merlin Nađ Torme, saradnice Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).

Izbeglice iz Sirije preplavile Bugarsku

IZVOR: Setimes  5.septembar 2013.

Svakog dana između 40 i 60 Sirijaca ilegalno prelazi bugarsku granicu, kažu vlasti u Sofiji, zbog čega su objekti za smeštaj azilanata širom Bugarske prenatrpani. Mnogi od njih nemaju lične stvari, novac i dokumenta, pa ne mogu da se izdržavaju.

Nidal, sirijski tehničar za dizel motore, u Bugarsku je pobegao od rata u svojoj rodnoj zemlji pre više od pola godine. Pošto je proveo neko vreme u centru za izbeglice na granici sa Turskom i u jednom privremenom izbegličkom logoru, sada se nalazi u objektu u Sofiji i čeka na status koji bi mu omogućio da se pridruži svojoj porodici u Turskoj.

Prihvatilište za ilegalne migrante kod Ljubimeca u Bugarskoj
     Prihvatilište za ilegalne migrante u blizini Ljubimeca u Bugarskoj

Opširnije: Izbeglice iz Sirije preplavile Bugarsku

PUBLIKACIJA-Tražioci azila i iregularni migranti u Srbiji

cover profil-trazioci-azila-2012-2013Cilj istraživanja Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koje je predstavljeno u publikaciji Tražioci azila i iregularni migranti u Srbiji jeste da osvetli novu i prilično nepoznatu stranu migracija i azila stručnoj i široj javnosti kao fenomena koji sve češće bivaju prisutni u javnosti u našem društvu i regionu.

U samo nekoliko godina, Srbija se po prvi put ikad suočila sa dve nepoznanice: uspostavljenjem azilnog sistema i rastućim pritiskom iregularnih migracija unutar i kroz njenu teritoriju. Građani su se po prvi put u mestima gde žive susreli sa strancima drugih rasa, kultura i civilizacija ili čitali u medijima o strancima koji borave u lokalnim sredinama u unutrašnjosti Srbije. U isto vreme, nadležni državni organi, predstavnici vlasti i sudovi imaju pred sobom do skora nepoznatu materiju azila, u kojoj im izazovi dodatne obuke i sticanja iskustava predstavljaju snažne otežavajuće faktore u sopstvenom angažmanu i u funkcionisanju azilnog sistema u Srbiji uopšte. Sa druge strane, građani Srbije su nedovoljno upoznati i često pogrešno informisani o azilnoj populaciji. Zbog toga se među građanima stvara otpor prema azilantima, neosnovani strah i nerazumevanje.

Istraživanje koje je APC/CZA sproveo u periodu od marta 2012. do marta 2013. godine je dalo odgovore na pitanja puta, načina putovanja, potreba, problema, očekivanja tražilaca azila i iregularnih migranata, razloga napuštanja zemalja porekla, koji su postojali tokom njihovog boravka i puta kroz Srbiju. Studija takođe sadrži i preporuke kako ispraviti nedostatke azilnog sistema u Srbiji. Budući da je psihološki profil imigranata i tražilaca azila na putu migracije slabo istražena materija, kao i činjenice da daleko najveći broj imigranata i tražilaca azila u Srbiji na kraju lanca migracije završi u nekoj od razvijenih evropskih zemalja, analiza će takođe biti korisna i stranoj stručnoj i široj javnosti evropskih zemalja destinacije migranata.

Preuzmite publikaciju

U Nemačkoj i dalje veliki broj zahteva za azil iz Srbije

Izvor: Deutsche Welle 16.08.2013.

Samo u julu 2013. godine, 9.500 ljudi zatražilo je azil u Nemačkoj. To je skoro dvostruko više nego u istom mesecu prošle godine. Nemačke vlasti su zabrinute. Većina azilanata stiže iz Čečenije, ali i dalje dosta i iz Srbije.

Najveći broj potražilaca azila, više od 11.500, ima ruski pasoš. Devedeset odsto njih stiže iz Čečenije. Oni dolaze sa područja Kavkaza gde se zbog konflikata beleže bitne povrede ljudskih prava, upozorava Ginter Burkhart iz organizacije „Pro azil". On upozorava da rast broja azilanata u Nemačkoj ne bi smeo da se koristi u svrhu predizborne kampanje.

idalje veliki br. zahteva za azil i srb

Opširnije: U Nemačkoj i dalje veliki broj zahteva za azil iz Srbije

Uhapšeni krijumčari na granici Albanije i Crne Gore

IZVOR: Dan 13.avgust 2013.

Albanska policija kod grada Đirokastro je 13.avgusta 2013.godine uhapsila 43 Pakistanca i Marokanca koji su planirali da ilegalno pređu granicu sa Crnom Gorom, kako bi nastavili ka zapadnoj Evropi. Prema pisanju lokalnih medija grupu Pakistanaca i Marokanaca trebalo je da u Crnu Goru prevezu dvojica albanskih državljana, koji su takođe uhapšeni.

Ilegalni imigranti su prvo iz Grčke prešli u Albaniju, preko graničnog prelaza Kakavija, a planirali su da iz Crne Gore nastave ka zapadnoj Evropi.

Opširnije: Uhapšeni krijumčari na granici Albanije i Crne Gore

Izveštaj MUP-a Austrije o migratornim rutama

IZVOR: B92   13.avgust 2013.

Rute za prebacivanje ilegalnih migranata u zemlje EU se sve više preusmeravaju na istok Evrope, ukazuje izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije.

Istražitelji posebnu pažnju obraćaju na Suboticu i centre za azilante u Srbiji, odakle srpske kriminalne organizacije prebacuju ilegalne migrante.

Broj osoba koje su ilegalno ušle u Austriju, odnosno koje su ilegalno prebačene u zemlju 2012.godine, u poređenju sa 2011. godinom je porastao za pet odsto na oko 22.000 ilegalnih migranata.

imigranti-emigranti-evropska-unija-eu-europa-eu-jpg 660x330

Opširnije: Izveštaj MUP-a Austrije o migratornim rutama

Migranti gube život u pokušajima da stignu do evropske obale

Izvor: Blic, BBC

Italijanska obalska straža je 10. avgusta 2013. godine pronašla tela šestoro ilegalnih migranata na plaži u Siciliji, za koje se veruje da su državljani Sirije, dok je 100 ljudi spaseno.

Prema navodima italijanskih istražitelja, oni su najverovatnije bili u grupi od oko 120 ljudi, među kojima je bilo i žena i dece, čiji je brod potonuo u pokušaju da se iskrca na italijansku obalu. Tela nastradalih migranata su pronašli radnici plaže u blizini drugog najvećeg grada na Siciliji, Kataniji. Ostali putnici malog ribarskog broda kojim su migranti putovali prebačeni su na kopno i za njih se pretpostavlja da su svi Sirijci.

imigranti u italiji

Opširnije: Migranti gube život u pokušajima da stignu do evropske obale

Od evropske poslanice do azilantkinje

IZVOR: Vijesti

Pre samo četri godine, Viktorija Mohači je uživala ugled međunarodne političarke, ručala je u vrhunskim briselskim restoranima i dobijala nagrade za svoj doprinos u borbi za ljudska prava.

Ova bivša poslanica Evropskog parlamenta danas spava na podu stana koji se nalazi u podrumu jedne zgrade u Torontu i suočava se sa mogućom deportacijom.Mohači se nada da će ubediti kanadske vlasti da joj odobre politički azil jer je, navodno, njen život ugrožen u demokratskoj državi kakva je Mađarska.

Viktorija Mohaci
                       Viktorija Mohači

Opširnije: Od evropske poslanice do azilantkinje

Sve više ilegalnih migranata u Makedoniji

IZVOR: Al Jazeera 8.avgust 2013.

Makedonska policija tvrdi kako broj migranata u ovoj zemlji stalno raste, pogotovo u vreme ekonomske krize u Grčkoj.

Preko teritorije Makedonije u potrazi za boljim životom u zemljama Evropske unije svake godine pređe hiljade migranata, a veliki broj njih makedonska policija privede.

Budući da privremeni smeštaj migranata košta, makedonske vlasti pokušavaju sve kako bi problem krijumčarenja ljudi preko granice rešili u saradnji sa policijskim službama susednih zemalja.

Opširnije: Sve više ilegalnih migranata u Makedoniji

Izložba fotografija izbeglih i prognanih

IZVOR : Voice of America

Renomirani fotograf Sebastijan Rič je krajem jula 2013.godine otvorio izložbu fotografija "Slomljeni životi" kojima je oslikao teško stanje ljudi zahvaćenih ratnim vihorom i konfliktima.Sebastijen Rič naziva sebe "fotoreporterom na pravom mestu u pogrešno vreme".

 U proteklih 40 godina, foto aparatom i kamerom Rič je zabeležio svaki veliki konflikt. Bio je ranjen, kidnapovan i držan za taoca, ali sve to ga nije sprečilo da svojom kamerom nastavi da beleži ljudske tragedije.

Na izložbi pod nazivom "Slomljeni životi" centralno mesto zauzimaju sirijske izbeglice u Jordanu i civili zahvaćeni borbama vladinih snaga i pobunjenika u Južnom Sudanu.

Sirijski decak u izbeglickom kampu u jordanu
            Fotografija sirijskog deteta u izbegličkom kampu u Jordanu

Opširnije: Izložba fotografija izbeglih i prognanih

EU se pretvara u netolerantno društvo

IZVOR: Danas 1.avgust 2013.

"Da bi se unapredila ljudska prava migranata u EU, ali i zemljama u njenom okruženju, neophodno je pre svega poštovati evropske i međunarodne zakone o ljudskim pravima. Takođe, potrebno je da sve države ratifikuju Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima radnika migranata" izjavila je Karolin Intran, portparolka kampanje Frontex Exit.

" Migracioni sistem u Evropi ne bi trebalo da bude zasnovan na sve većem pooštravanju represije uz objašnjenje da se to čini zarad bezbednosti evropskih građana. Takvom politikom stvara se začarani krug čija krajnja konsekvenca može biti jedino netolerantnije i fragmentiranije društvo. Međutim, ovakav trend izgleda da ne brine evropske političare, naprotiv" kaže Karolin Intran iz Frontex Exita, kampanje koja je pre nekoliko godina pokrenuta kao opozicija Frontexu - Evropskoj agenciji za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama država članica Evropske unije.

logo kampanje frontex exit
                                                      Logo kampanje Frontex Exit

Opširnije: EU se pretvara u netolerantno društvo

Snoudenu privremeni azil u Rusiji

IZVOR: Večernje novosti 1.8. 2013.

Edvard Snouden je 1.avgusta 2013. godine dobio privremeni azil u Rusiji u trajanju od godinu dana. Njegov advokat Antalij Kučerena je izjavio da je Snouden od ruske Federalne migracione službe dobio dokumenta koja mu omogućuju da napusti tranzitnu zonu aerodroma Šeremetjevo u Moskvi.

" Upravo sam mu uručio dokumenta Federalne migracione službe (FMS). Pomoću njih on može da izađe iz tranzitne zone" rekao je Kučerena novosti sa aerodroma Šeremetjevo, nakon čega je izjavio da je Snouden već napustio tranzitnu zonu i ušao na teritoriju Rusije.

Opširnije: Snoudenu privremeni azil u Rusiji

Srbija na četvrtom mestu po broju podnetih zahteva za azil

IZVOR: Novi magazin   23. jul 2013.

Srbija se po broju zaheva za azil u Nemačkoj u prvoj polovini 2013. godine nalazi na četvrtom mestu, navedeno je u izveštaju Savezne službe za migracije i izbeglice, koji je objavilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova i po kome su građani Srbije za šest meseci 2013. godine podneli nadležnoj službi 2.682 molbe.

Prema izveštaju Savezne službe za migracije i izbeglice, u junu 2013. godine je podneto 525 zahteva građana Srbije za azil u Nemačkoj, što je više nego u maju 2013. godine, kada je bilo 400 molbi.

Opširnije: Srbija na četvrtom mestu po broju podnetih zahteva za azil

U Srbiji nаjviše migrаnаtа iz Eritreje

IZVOR: Politika    21.07.2013.

Među onimа koji u Srbiji trаže аzil pа nаstаvljаju put ka EU i dаlje je mnogo grаđаnа Sirije i Somаlije, а sve više ih je iz Sudаnа i Mаlijа.

Tokom 2012.godine 2.723 osoba zаtrаžilo je аzil u Srbiji, od čegа je 1.560 bilo smešteno u centrimа zа аzilаnte u Bаnji Koviljаči i Bogovаđi. Sаmo tokom prvih šest meseci 2013.godine аzil je po prelаsku grаnice trаžilo 1.516 strаnih držаvljаnа, а 1.112 prošlo kroz pomenute centre. Iz ovih podаtаkа može se zаključiti dа je broj ovih migrаnаtа u blаgom porаstu, аli nemа pravila u ovoj stаtistici – broj аzilаnаtа se povremeno povećаvа i smаnjuje, ponekаd toliko dа imа dostа slobodnih mestа u, inаče uglаvnom popunjenim, centrimа zа аzilаnte u Bаnji Koviljаči i Bogovаđi.

refugees
                       U potrazi za sigurnijim i boljim  životom

Opširnije: U Srbiji nаjviše migrаnаtа iz Eritreje

Izveštaj Frontexa o zemljama zapadnog Balkana

IZVOR: Banjaluka.com   18. jul 2013.

Broj zahteva za azil iz Bosne i Hercegovine je u maju  2013. godine bio veći za 13 odsto u odnosu na april  2013. godine, pokazuju najnoviji podaci Evropske agencije za spoljne granice "Frontex" u izveštaju o monitoringu efekata vizne liberalizacije. Prema ovim podacima, u svim ostalim zemljama zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora, Makedonija i Albanija) je došlo do smanjenja broja zahteva za azil. Od svih ovih zemalja, udeo azilanata iz Srbije je oko 45 procenata.

Najviše azilanata iz BiH je i dalje zainteresovano za Švedsku, u kojoj je u maju 2013.godine u odnosu na april 2013.godine zabeležen porast od 85 odsto, dok je u svim ostalim zemljama primećen pad broja zahteva. Tako je, na primer, tokom maja 2013. godine u Švajcarskoj bilo 60 procenata manje zahteva, u Belgiji 30 procenata a u Nemačkoj 12 procenata.

Opširnije: Izveštaj Frontexa o zemljama zapadnog Balkana

Snouden zatražio privremeni azil u Rusiji

IZVOR: RTS 16.jul 2013.

Odbegli bivši saradnik američke Centralne obaveštajne agencije, Edvard Snouden je 16. jula 2013.godine podneo zahtev za privremeni azil u Rusiji, izjavio je poznati ruski advokat Anatolij Kučerena.

Kučerena, koji je prošle nedelje učestvovao na Snoudenovom sastanku sa aktivistima za ljudska prava, naveo je kako pomaže najslavnijem svetskom beguncu da se snađe u složenosti ruskog zakonodavstva i da mu objasni razlike između statusa izbeglice, političkog azilanta i privremenog azilanta.

Opširnije: Snouden zatražio privremeni azil u Rusiji

Jeremić: Broj migranata u porastu

IZVOR: RTS   15. jul 2013.

Broj migranata je u porastu budući da je globalizacija dovela do nove ere mobilnosti, ali migracije ne smeju da povećavaju nejednakost među ljudima i državama, poručio je predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić.

U sklopu pripremnih aktivnosti za dijalog na visokom nivou o Međunarodnoj migraciji i razvoju koji će biti održan 3. i 4. oktobra 2013.godine, Jeremić je 15. jula 2013.godine održao neformalnu diskusiju na tu temu sa predstavnicima nevladinih organizacija, civilnog društva i privatnim sektorom u sedištu UN.

Vuk-Jeremic
                 Predsednik Generalne skupštine UN - Vuk Jeremić

Opširnije: Jeremić: Broj migranata u porastu

Bogovađa: Glasina više nego azilanata

IZVOR :Večernje novosti   12.jul 2013.

" U Centru za prihvat azilanata u Bogovađi, nadomak Lajkovca, trenutno ima dovoljno mesta, jer je u ovom objektu smešteno tek oko 80 tražilaca azila. Štaviše, zatvoren je i privremeni smeštaj u privatnoj kući, u obližnjem selu Vračević, otvoren krajem 2012.godine da se nevoljnici ne bi smrzli na otvorenom, s obzirom na to da je tada Centar u Bogovađi bio prebukiran " izjavila je 11. jula 2013. godine Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.

Ovim rečima, Jelena Marić demantuje informacije da azilanti, navodno, i dalje tumaraju po šumama, te smeštaj nalaze u vikendicama po Bogovađi.

srb-Centar-za-azil-Bogovadj 620x0
                              Centar za azil u Bogovađi

Opširnije: Bogovađa: Glasina više nego azilanata

Snouden se obratio javnosti

IZVOR: B92    12.jul 2013

Moskva -- Edvard Snouden se danas sastao sa predstavnicima ljudskih prava na moskovskom aerodromu, a Vikiliks je objavio šta je tom prilikom rekao.
Prenosimo izjavu Snoudena, koja je danas objavljena na sajtu Vikiliks:

Zdravo. Moje ime je Ed Snouden. Pre nešto više od mesec dana imao sam porodicu, dom iz snova i komforan život. Takođe, imao sam sposobnost da bez ikakvog naloga pratim vašu komunikaciju, svačiju komunikaciju, u svako doba dana i noći. To je moć koja menja ljudske sudbine.

 snouden obracanje

Opširnije: Snouden se obratio javnosti

Vlasti Grčke prisilno vraćaju migrante i izbeglice u Tursku čime ugrožavaju njihove živote

IZVOR: Amnesty International    9. jul 2013.

Izbeglice i migranti koji potiču iz ratom zahvaćenih zemalja kao što su Sirija i Avganistan a koji ulaze u Grčku u pokušaju da stignu do neke od zemalja zapadne Evrope nalaze se u velikom riziku od toga da budu nezakonito i prisilno vraćeni na teritoriju Turske od strane grčke granične policije ili pomorske straže. Izbeglice i ilegalni migranti koji su prinudno vraćeni u Tursku najčešće rizikuju da budu uhapšeni od strane turskih vlasti i smešteni u neku od pritvorskih jedinica.

Nevladine organizacije nemaju pristup ovim pritvorskim centrima u Turskoj i na taj način je ograničeno obezbeđivanje pravne pomoći migrantima i izbeglicama, a samim tim povećava se rizik da oni budu proterani nazad u zemlju porekla gde njihov život može biti ugrožen.

asylum-seekers-greece
            Grčka policija  prisilno vraća migrante i tražioce azila 

Opširnije: Vlasti Grčke prisilno vraćaju migrante i izbeglice u Tursku čime ugrožavaju njihove živote

Azilanti se sele iz Vračevića

IZVOR: Večernje novosti   9. jul 2013.

Privremeni prihvatni centar za azilante koji većinom potiču iz afričkih i azijskih zemalja, u selu Vračević kod Lajkovca sredinom jula 2013.godine biće definitivno zatvoren. Privremeni centra u Vračeviću je osnovan početkom 2013.godine usled nedostatka mesta u Centru za azil u Bogovađi.

Razlog za zatvaranje privremenog centra u Vračeviću je što u Centru u Bogovađi sada ima dovoljno mesta za sve tražioce azila. U Centru za smeštaj azilanata u Bogovađi, odnosno odmaralištu Crvenog krsta Beograda, koje je objekat iznajmilo Komesarijatu za izbeglice, kapacitet je do 150 osoba.

Opširnije: Azilanti se sele iz Vračevića

U Srbiji sam našao spas od pakla

IZVOR: Večernje novosti 8. jul 2013.

Ljudi u Siriji žive u strahu da u svakom trenutku mogu biti ubijeni. To je život u kome se toliko bojiš smrti da misliš da si sigurno poludeo. Sada skoro da nema porodica koje svojim očima nisu gledale najbliže kako im pred očima umiru. Sirija - to je pakao na zemlji!

O strahotama krvavog građanskog rata koji se pred očima celog sveta više od dve godine odigrava u Siriji, svedoči Hasan M. On je intelektualac iz malog mesta u okolini Homsa, grada koji uz Damask u ovom trenutku važi za najkrvaviju tačku na planeti. Uspeo je da izmakne paklu građanskog rata i da se, ne okrećući se za otadžbinom u plamenu, domogne Srbije. On je prvi Sirijac koji je u Srbiji dobio azil.

Opširnije: U Srbiji sam našao spas od pakla

Zgrću bogatstvo na švercu ljudi

IZVOR: Večernje novosti   7. jul 2013.

Krijumčarenje ljudi preko granice jedna je od najunosnijih vrsta šverca, jer mesečno može da se zaradi najmanje 3 000 evra. Ovaj „biznis" često donosi više novca od droge, a sa sobom nosi znatno manji rizik. Iza njega skoro uvek stoje organizovane kriminalne grupe, tvrde upućeni u ovaj posao, a sudeći po nedavnom hapšenju policajca osumnjičenog za šverc azilanata i državni službenici.

Sverc ljudi

Opširnije: Zgrću bogatstvo na švercu ljudi

Bolivija i Vencuela ponudile azil Snoudenu

IZVOR: Večernje novosti   6. jul 2013.

Predsednici Bolivije i Venecuele, Evo Morales i Nikolas Maduro, 6. jula 2013.godine su ponudili azil bivšem pripadniku američke Centralne obaveštajne agencije (CIA-e) Edvardu Soudenu.

Predsednik Bolivije, Evo Morales, je rekao da bi dao azil odbeglom američkom obaveštajcu Edvardu Snoudenu, koji se trenutno nalazi na aerodromu u Moskvi, ukoliko bi to ovaj zatražio. Prethodno, pomoć Snoudenu su ponudili i lideri Venecuele i Nikaragve.

Izjavljujući da se Bolivija "ne plaši" Sjedinjenih Američkih Država i njenih evropskih saveznika, Morales je rekao da bi bio voljan da da azil Amerikancu ukoliko ga on zatraži.

Opširnije: Bolivija i Vencuela ponudile azil Snoudenu

Snimljen prvi film o Snoudenu

IZVOR: Večernje novosti , Fox News   2. jul 2013.

Četvorica filmadžija-amatera iz Hong Konga su uspeli da preteknu Holivud snimivši prvi film o odbeglom američkom obaveštajcu Edvardu Snoudenu, petominutni triler koji opisuje intrigu oko njegovog skrivanja u tom gradu. Film je objavljen u utorak 2. jula 2013.godine na sajtu Jutjub (You Tube).

Snimljen za manje od nedelju dana sa veoma malim budžetom, film zamišlja dramu koja se događala u Hongkongu i koja je dovela do Snoudenovog istupanja u javnosti sa podacima o američkim programima nadgledanja.

Snouden
                     Edvard Snouden

Opširnije: Snimljen prvi film o Snoudenu

Kosovo uvelo vize za 87 zemalja

IZVOR: Global post, Politika   1.jul 2013.

Samoproklamovana Vlada Kosova je u maju 2013.godine odlučila da uvede vizni rezim za 87 zemalja. Tada je rečeno da će se vizni režim sačiniti na osnovu „pretnji sigurnosti države Kosovo i u interesu međunarodnog mira i stabilnosti".

Kosovo je 1. jula 2013. godine uvelo vizni režim za 87 zemalja, saopštilo je kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Na osnovu liste koju objavljuju mediji, režim viza će se, među ostalima, primenjivati i prema Rusiji i Kini, kao i Alžiru, Kubi, Egiptu, Iranu, Iraku, Pakistanu, Libiji i Siriji.

Opširnije: Kosovo uvelo vize za 87 zemalja

Preko Srbije na zapad

IZVOR: RTS 30.jun 2013.

Poslednjih nekoliko godina Srbija je postala tranzitni put ilegalnim migrantima koji iz Afrike i Azije beže ka Zapadnoj Evropi. Ilegalni migranti za tranzit našim krijumčarima plaćaju od tri do deset hiljada evra.

Teritorija Srbije je poslednjih godina tranzitni put za ilegalne migrante koji iz afričkih i azijskih zemalja beže ka Zapadnoj Evropi. Niška policija je tokom poslednje nedelje juna 2013.godine za dva dana otkrila 21 ilegalnog migranta.

Imuigranti                

Opširnije: Preko Srbije na zapad

Preporuke Zaštitnika građana Republike Srbije, Saše Jankovića, u vezi sa tražiocima azila

Zakonom o dopuni Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka propisano je da Zaštitnik građana Republike Srbije obavlja poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.

Nacionalni mehanizam za prevenciju torture (NPM) je tokom 2012.godine posvetio pažnju postupanju nadležnih organa prema licima koja su izrazila nameru da traže azil u Republici Srbiji, koja po tom osnovu imaju pravo na smeštaj u centrima za azil.

Sasa
                Zaštitnik građana Republike Srbije - Sasa Jankovic

Opširnije: Preporuke Zaštitnika građana Republike Srbije, Saše Jankovića, u vezi sa tražiocima azila

Migracije u svetu u 2012.godini

Izveštaj Ujedinjenih nacija o migratornim kretanjima za 2012.godinu, je objavljen povodom Međunarodnog dana izbeglica 20.juna 2013.godine.

Ujedinjene nacije kažu da je broj izbeglica u svetu za 2012.godinu najveći u proteklih 18 godina, odnosno da iznosi oko 45, 2 miliona ljudi.

Približno 45,2 miliona ljudi širom sveta živi u raseljenju, većinom zbog neke vrste progona, konflikta u zemlji porekla ili uopšeno zbog kršenja ljudskih prava.U taj broj spada 15,4 miliona izbeglica, 937.000 tražilaca azila i 28,8 miliona interno raseljenih lica.

migrations

Opširnije: Migracije u svetu u 2012.godini

Uhapšen policajac koji je krijumčario azilante

IZVOR: Večernje novosti  25. jun  2013.

Nekadašnji komandir policije u Loznici, Slaviša Mitrović, koji je u međuvremenu raspoređen za pomoćnika komandira policije u susednom Krupnju, je uhapšen 25. juna 2013. godine u blizini Preševa, kada je zatečen kako vozi grupu azilanata, koji su po svoj prilici  u Srbiju ušli  iz Makedonije.

Opširnije: Uhapšen policajac koji je krijumčario azilante

Izbeglice u raljama birokratije

IZVOR: Novi magazin 19.jun 2013.

Tri godine posle ministarske konferencije u Beogradu i godinu dana pošto su donatori obezbedili sredstva za Regionalni program stambenog zbrinjavanja izbeglica, još nije izgrađen nijedan stan. UNHCR tvrdi da Srbija mora da uspostavi efikasan, pravedan i funkcionalan sistem za procesuiranje tražilaca azila.

Svet nikako ne uspeva da se oslobodi jedne tragične pojave. Bliski istok, jugoistočna Azija, Afrika... i dalje su područja s kojih stotine hiljada ljudi napušta svoje domove i beži pred ratovima i nasiljem.

arboleda
                   Šef kancelarije UNHCR za Srbiju- Eduardo Arboleda

Opširnije: Izbeglice u raljama birokratije

U Makedoniji uhapšeni krijumčari imigranata

IZVOR: The Daily Star , Večernje novosti 16.jun 2013.

Makedonska policija je u nedelju 16.juna uhapsila 15 ljudi, među kojima i jednog pripadnika makedonske policije koji su osumnjičeni za krijumčarenje i trgovinu ljudima. Oni se sumnjiče da su od početka 2013.godine iz Grčke preko Makedonije i Srbije prebacivali imigrante iz Afrike i Azije dalje ka zemljama zapadne Evrope.

U akciji „Koridor", makedonska policija je otkrila međunarodnu kriminalnu grupu koja je imigrante iz arapskih i azijskih zemalja prebacivala u Srbiju, da bi oni zatim išli ka zapadnoevropskim državama, potvrdila je ministarka unutrašnjih poslova Makedonije, Gordana Jankulovska.

hApsenje krijumcara

Opširnije: U Makedoniji uhapšeni krijumčari imigranata

Migrante u Grčkoj hapse na osnovu fizičkog izgleda

IZVOR: Reuters, Blic

Grčka policija tokom suzbijanja ilegalne imigracije često hapsi ljude na osnovu njihovog fizičkog izgleda, pri čemu se kasnije utvrdi da samo mali deo njih nezakonito boravi u Grčkoj, saopštila je međunarodna organizacija za ljudska prava Human Rights Watch (HRW).

Migranti koje policija uhvati ponekad bivaju fizički zlostavljani i često se drže u pritvoru satima dok se ne utvrdi njihov identitet, navedeno je u izveštaju HRW iz juna 2013.godine.

Opširnije: Migrante u Grčkoj hapse na osnovu fizičkog izgleda

Uhapšena grupa koja je krijumčarila ljude u regionu

IZVOR: Večernje novosti

Uprava kriminalističke policije MUP-a Srbije, je na području Pančeva, Subotice, Smederevske Palanke, Beograda i Kanjiže 30. maja 2013. godine uhapsila članove kriminalne grupe koja je na području Turske, Srbije, Mađarske i Austrije vršila krivična dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

Sumnja se da su od oktobra 2012. godine do maja 2013. godine, delujući kao članovi kriminalne grupe, koja se bavi krijumčarenjem ljudi preko državne granice Republike Srbije, izvršili 13 krivičnih dela ilegalnog prebacivanja uglavnom državljana Turske, Avganistana kao i državljana Srbije sa područja Kosova i Metohije i pri tome ostvarili značajnu materijalnu korist, u iznosu od više desetina hiljada evra. 

Opširnije: Uhapšena grupa koja je krijumčarila ljude u regionu

Odbornici Lajkovca traže zatvaranje Privremenog centra za azilante

IZVOR: Vaseljenska TV, Blic 15.jun 2013.

Skupština opštine Lajkovac je 14.juna 2013.godine zatražila od Vlade Srbije da se zatvori Privremeni centar za azilante u selu Vračević. Ministarstvu za rad i socijalnu zaštitu odbornici su predložili da azilante iz Vračevića smeste u stalni Prihvatni centar u obližnjoj Bogovađi jer sada tamo ima mesta.

Naime, usled nedostatka mesta u Centru za azil u Bogovađi, a na osnovu zaključka Vlade Srbije, početkom 2013.godine je osnovan Privremeni centar za smeštaj azilanata u selu Vračević.

Opširnije: Odbornici Lajkovca traže zatvaranje Privremenog centra za azilante

Vi ste ovde: Vesti