POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Australija: Nađena tela trinaest imigranata nakon brodoloma

IZVOR: BBC News    10.jun 2013.

Australijske pomorske snage su kasno uveče, 7. juna 2013.godine, uočile potopljeni brod u blizini severozapadne obale, nakon čega su spasilačke letelice i brodovi 8. juna 2013.godine pronašli tela nastradalih.

Australijske vlasti su 8. juna 2013.godine pronašle beživotna tela devetoro imigranata. Sledećeg dana pronađena su još četri tela.

ljudi koji pokusavaju da se domognu australijskog  kopna
                           Migranti rizikuju živote na prenatrpanim brodovima

Opširnije: Australija: Nađena tela trinaest imigranata nakon brodoloma

BiH dobija prihvatni centar za azilante

IZVOR: Delegation of the European Union to Bosnia and Herzegovina, E kapija 27.jun 2013.

Bosna i Hercegovina je krajem maja 2013.godine dobila novo prihvatilište za sve one koji traže azil u toj zemlji. Prihvatni centar se nalazi u selu Delijaš u opštini Trnovo, jednoj od sarajevskih opština. Ovo je prvo prihvatilište ove vrste u BiH, a njegovo formiranje je jedan od uslova za proces vizne liberalizacije te funkcionisanja procesa migracija i azila u BiH, a samim tim od značaja za proces evropskih integracija BiH. Smeštajni kapacitet objekta je 150 mesta.

prihvatni centar za azilante u bosni
                  Prihvatni centar za azilante u Trnovu

Opširnije: BiH dobija prihvatni centar za azilante

Haled Hoseini: Ljubav je moja religija

IZVOR: Večernje novosti 22. maj 2013.

Svetski bestseler pisac, Avganistanac Haled Hoseini, povodom svog novog romana "A planine odjeknuše", je rekao da se sve velike teme mogu  naći unutar porodičnih priča - ljubav, tuga, sukob, dužnost, žrtvovanje.

Nesvakidašnju naklonost naših i čitalaca širom sveta Haled Hoseini je zadobio potresnim i dirljivim romanima "Lovac na zmajeve" i "Hiljadu čudesnih sunaca", koji su prodati u više od 48 miliona primeraka. Posle šestogodišnje pauze napisao je novi "A planine odjeknuše", koji je kod nas izašao iz štampe 21.maja 2013.godine, u izdanju "Lagune".

Haled Hoseini
                                                       Haled Hoseini

Opširnije: Haled Hoseini: Ljubav je moja religija

Migranti neguju migrante, ali i Nemce

IZVOR: Deutsche Welle 13 maj 2013.

Migranti u Nemačkoj vrlo često žive bez zanimanja i bez perspektive. Oni koji to žele, sada mogu da završe dvogodišnje školovanje za socijalne asistente. Reč je osoblju potrebnom na području nege starijih i bolesnih.

U nemačkim domovima za penzionere, kao i u ustanovama za negu starih i nemoćnih, sve je više migranata. Reč je o useljenicima takozvane prve generacije koja je u Nemačkoj doduše stekla novi dom, ali je zadržala svoje običaje, kuhinju i navike iz stare domovine. Veliki deo njih nikada nije dobro ili sasvim dobro naučio nemački jezik. Njihov dolazak u spomenute ustanove, osoblju često predstavlja probleme budući da su migranti iz navedenih razloga ipak po mnogo čemu drugačiji od Nemaca. Negovatelji, medicinsko osoblje, socijalni radnici su zato upućeni na dodatnu pomoć. A nju bi oni ubuduće mogli da dobiju od mladih migranata.

Ucenice u skoli paulo Frer u berlinu
                                       Polaznice škole „Paulo Frer"

Opširnije: Migranti neguju migrante, ali i Nemce

U Hrvatskoj uhapšeno 25 krijumčara ljudi

IZVOR: Vijesti 15.maj 2013.

Hrvatski Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminaliteta (USKOK) je sredinom maja 2013.godine podigao optužnicu protiv trojice Avganistanaca i sedam državljana Hrvatske, zbog krijumčarenja stranaca iz Srbije u zemlje Evropske unije.

Hrvatska policija je uhapsila 25 osoba na području Osijeka, Zagreba i Splita u okviru međunarodne akcije protiv krijumčarenja ljudi. U okviru iste akcije policija Bosne i Hercegovine je 14.maja 2013.godine uhapsila 13 osoba.

hapsenje ya krijumcarenje

Opširnije: U Hrvatskoj uhapšeno 25 krijumčara ljudi

Milion ljudi u 2012. godini potražilo bolji život u Nemačkoj

08. maj 2012.

Nemačka je, zbog krize na jugu i jugoistoku Evrope, u prošloj godini zabeležila rekordan broj doseljenika: 1,08 miliona. Stručnjaci kažu da bi to mogao biti deo rešenja za već hroničan nedostatak stručne radne snage.

Zbog velikog broja doseljenika iz članica Evropske unije koje su zapale u finansijsku krizu, Nemačka je u 2012. godini zabeležila najveći dolazak migranata u poslednjih 17 godina. Prema podacima Savezne kancelarije za statistiku, u zemlju je stiglo 369.000 ljudi više nego što je otišlo iz Nemačke. Dakle, nemačko stanovništvo je "naraslo" za veličinu jednog većeg grada.

nemacka
Još jedino u Nemačkoj vide šansu za opstanak mnogi mladi iz istočne i jugoistočne Evrope

Najviše je doseljenika iz Poljske, Rumunije i Bugarske. Ali, u odnosu na ranije godine najviše je "porastao" broj onih koji su u potrazi za poslom stigli iz Španije, Grčke, Portugala i Italije.

Opširnije: Milion ljudi u 2012. godini potražilo bolji život u Nemačkoj

Srbija stanica za okrepljenje azilanata

IZVOR: RTS   10. april 2013.

Prekobrojnost u centru za azil u Bogovađi, više nije problem. Za razliku od pre nekoliko meseci, kada su stranci spavali i po šumama, situacija u centru sada je bolja.

Za razliku od pre nekoliko meseci kada je Centar za azil u Bogovađi bio prebukiran a stranci spavali i po šumama situacija je znatno bolja. Zima prolazi i azilanti pristigli u Srbiju uglavnim kreću dalje.

Azilanti koji su krenuli u potrazi za boljim životom, na putu provode po nekoliko meseci pa čak i godina.

vracevici 3
                         Kuća u selu Vračevići gde su smešteni azilanti

Opširnije: Srbija stanica za okrepljenje azilanata

Đilas: Nema logike da se na teritoriji Beograda prave centri za azil

IZVOR: Blic, Kurir 24.03.2013.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas podržao je danas Mladenovčane u njihovim naporima da ne dozvole izgradnju centra za azilante u svojoj opštini, istakavši da država za azilante treba da izgradi posebne kapacitete.

Đilas je na tribini u Mladenovcu, na kojoj je govorio kao predsednik Demokratske stranke, istakao da azilantima mora da se nađe mesto, ali da država mora da izgradi posebne kapacitete za njih, što svakako ne treba da bude u Mladenovcu zbog teške ekonomske situacije, niskog životnog standarda i velikog broja izbeglih.

djilas u mladenovcu

Opširnije: Đilas: Nema logike da se na teritoriji Beograda prave centri za azil

Regionalno rešenje je potrebno za obuzdavanje problema ilegalnih migracija

Ilegalne migracije su sigurnosna pretnja u jugoistočnoj Evropi i zahtevaju regionalno rešenje, slažu se eksperti.

Ivana Jovanović i Miki Trajkovski za Southeast European Times u Beogradu i Skoplju- 7.3.2013.

warmup
  Grupa migrinata okupljenih oko grejalice u privremenom skloništu u Paliću na severu Srbije

Zapadni Balkan, kao tranzitna ruta za zemlje Evropske Unije nastavlja da se suočava sa sve većim brojem migranata koji ilegalno prelaze granice, zaključuje Internacionalna organizacija za migracije (IOM). Analitičari se slažu da je kooperacija najbolji način za rešavanje ovog regionalno rasprostranjenog problema.

"Integrisan regionalni pristup je najbolji način za napad na migraciona pitanja", ističe Trpe Stojanovski, direktor Regionalne inicijative za migraciju, azil i izbeglice za SETimes. "Kreiranje zajedničkih pravila u oblasti azilne procedure koja su zasnovana na poštovanju ljudskih prava i uskladjena sa međunarodnim pravom, takođe je jako važno".

Opširnije: Regionalno rešenje je potrebno za obuzdavanje problema ilegalnih migracija

Dugotrajne procedure magnet za azil

Politika | nedelja 10.03.2013 | 12:43

Izvor: Beta

Beograd -- Dugotrajne procedure za rešavanje zahteva za azil u pojedinim zemaljama EU, uz prateću socijalnu pomoć, deluju kao magnet za azilante sa Zapadnog Balkana.

 pasostanjug

Broj zahtev za azil iz godine u godinu raste, a njihovi zahtevi u najvećem broju slučajeva bivaju odbijeni kao neosnovani.
Na nivou EU, broj azilanata iz zemalja Zapadnog Balkana raste od 2009, ali su oni koncentrisani u nekoliko zemalja - dve trećine svih zahteva tokom 2012. podneto je u Nemačkoj,Švedskoj i Belgiji, u kojima procedura traje i više meseci.
Prema podacima iz nekoliko evropskih zemalja u kojima je prošle godine bilo najviše azilanata iz Srbije, procenat pozitivno rešenih zahteva za azil iznosio je između nula i tri odsto. Na nivou EU, u trećem kvartalu 2012, prema podacima Eurostata, gotovo svi zahetvi iz Srbije su odbijeni.

Srbija je, ne računajući Kosovo, u trećem kvartalu 2012. sa 5.370 podnetih zahteva bila četvrta na listi zemalja po broju građana koji su zatražili azil u nekoj od zemalja EU. U tom periodu u EU azil je zatražio i gotovo jednak broj građana Makedonije, 5.315, i još 2.500 sa Kosova.

Opširnije: Dugotrajne procedure magnet za azil

Mladenovac - predrasude protiv azilanata

Novi miting protiv azilanata u Mladenovcu
Blic | M.Nikolić | 08. 03. 2013. - 17:48h

Više od hiljadu Mladenovčana okupilo se danas ispred zgrade opštine kao bi još jednim mirnim protestom pokazali svoje protivljenje otvaranju Centra za azilante u selu Mala Vrbica, koje se nalazi sedam kilometara od centra grada. Protest su podržali predsednici opštine Topola i Smederevska Palanka.

320699 mladenovac f

                     Ne postoje uslovi za Centar za azilante: Dejan Čokić

Skup je organizovan protiv odluke bivše Vlade Srbije koja je u februaru prošle godine odlučila da lokaciju bivše raketne baze "Mala Vrbica" ustupi Komesarijatu za izbeglice zbog osnivanja novog Centra za azilante.

Opširnije: Mladenovac - predrasude protiv azilanata

Razbijena kriminalna organizacija sa ogrankom u Srbiji

IZVOR: Tanjug

Beč - Austrijska policija razbila kriminalnu grupu koja je prebacivala ilegalce u Evropu i tako zaradila više od 50 miliona evra, a imala je ispostave i u Srbiji.

Kriminalna organizacija je prebacila u Austriju oko 5.000 Avganistanaca, saopštila je policija, koja je ukazala da je razbijena komplentna organizacija koja je imala svoje ogranke i u Iranu, Turskoj, Mađarskoj, BiH i Grčkoj. Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner rekla je da se radi o najvećoj bandi koja se bavila prebacivanjem ilegalaca.

Opširnije: Razbijena kriminalna organizacija sa ogrankom u Srbiji

Lajkovčani azilantima dali rok do petka

Novosti,| 06. februar 2013.
Grupa meštana Lajkovca čvrsto je rešena da njihovi nezvani gosti odu iz obližnjeg sela Vračevića. Komesarijat: Uslovi nisu idealni, ali je bolje nego da su u šumama.

                                                                                                                                                                 vracevic kuca                                                     

Opširnije: Lajkovčani azilantima dali rok do petka

Ispovest maloletne Avganistanke: Uteha u Srbiji

Novosti, 4.1.2013. godine
Makai se u Srbiji našla igrom sudbine, kada su je krijumčari ljudi razdvojili od roditelja. Naučila srpski, pomagala u prevodima i stekla prijatelje

ispovest avganistanke
Avganistanska porodica na okupu u Nemačkoj

Opširnije: Ispovest maloletne Avganistanke: Uteha u Srbiji

Dan migranata, Srbija tranzit

IZVOR: B92
Beograd -- Međunarodni dan migranata se obeležava širom sveta. Srbija je jedna od takozvanih tranzitnih zemalja za migrante na njihovom putu ka zemljama EU.

dan migranata(Beta, ilustracija)

Opširnije: Dan migranata, Srbija tranzit

Javna disksusija – „Sa druge strane”

„Uništeni smo, ali je želja prejaka“ - grupa poniženih

Četvrta debata u nizu, pod nazivom „Sa druge strane“ biće održana u ponedeljak 17. decembra u (bivšoj) robnoj kući „Beograd“, u Knez Mihajlovoj ulici broj 5, sa početkom od 19 časova.

Povod za javnu diskusiju jeste izložba fotografija “Sa druge strane” Dušana Rajića,  u Uličnoj galeriji, koja dokumentuje jedno od privremenih, neformalnih azilantskih naselja u blizini granice Srbije sa Mađarskom i njegove privremene stanovnike – tražioce azila i ilegalne putnike kroz Srbiju i Evropu.

Opširnije: Javna disksusija – „Sa druge strane”

Solidarnost nije igra bez pobednika

Der Freitag | 14/03/2012
 
solidarnost nije igra

Evropskoj uniji je potreban jedinstveni zakon o azilu. Šefovi vlada ne smeju dopustiti da na njihovo delovanje u ovim pitanjima utiču populisti, koji su u ovom trenutku zastupljeni u velikom broju evropskih parlamenata.

Opširnije: Solidarnost nije igra bez pobednika

Novosti na granici sa Mađarskom: Kamerama na ilegalce

M. Lopušina | 01. decembar 2012. Novosti
Reporteri „Novosti“ sa policajcima opremljenim modernom tehnologijom na granici sa Mađarskom. Na „zelenoj granici“ je uhapšeno 26 krijumčara i 1.308 ilegalnih migranata.

kamerama na ilegalce

U TIŠINI vojvođanske pustare, smeštene u međugraničnom prostoru Srbije i Mađarske, dovoljan je mali neprirodni zvuk, pa da stado srna načulji uši, podigne glave i krene u trk prema šumi. Poput kelebijskih srna ponelo se i tridesetak ilegalnih migranata, kada ih je granična policija otkrila dok se šunjaju po šipražju na „ničijoj zemlji“, da bi prebegli u Mađarsku.

Opširnije: Novosti na granici sa Mađarskom: Kamerama na ilegalce

Imigranti opsedaju Srbiju

N. M. Nedeljković | 26. novembar 2012. Novosti

Zbog nelegalnog prelaska granica, od početka godine protiv 4.962 osobe podnete prijave. Preovlađuju Avganistanci i Pakistanci. Najviše prelaze u Makedoniju i Mađarsku.

imigranti opsedaju srbiju

AVGANISTANCI ubedljivo najviše pokušavaju da ilegalno pređu srpsku granicu. Iza njih slede Pakistanci, Alžirci, Turci, ali i državljani Bangladeša, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova. Policija svakodnevno radi na njihovom otkrivanju, pa su tako za prvih deset meseci 2012. godine prekršajne prijave podnete protiv 4.962 osobe koje su pokušale da nezakonito pređu granicu Srbije.

Opširnije: Imigranti opsedaju Srbiju

Putnici niotkuda za nigde

VREME 03.02.2011.
Marko Todorović

U BLIZINI SPOMENIKA PALIM BORCIMA, U ŠUMI NA RUBU GRADA, KROZ SNEG UTABANA STAZA VODI DO JELE ISPOD KOJE PROVIRUJE NAJLON I DVE RUKE. U IMPROVIZOVANOM SKLONIŠTU VIDI SE METALNA ZDELA, SNEG OKO DRVEĆA PROŠARAN JE TRAGOVIMA URINA I IZMETA.

Opširnije: Putnici niotkuda za nigde

Sirija: Za 24h pobeglo 11.000 ljudi

Izvor: Beta
Ženeva -- Tokom prethodna 24 sata iz Sirije je pobeglo 11.000 ljudi, izjavili su zvaničnici Ujedinjenih nacija, ocenivši da je to neobično nagli porast broja izbeglica.

Opširnije: Sirija: Za 24h pobeglo 11.000 ljudi

I maloletnici među azilantima

Vecernje Novosti 30. oktobar 2012. 07:49

U Centru za maloletne strane državljane trenutno boravi 12 dečaka iz Sirije i Avganistana. Od rata i nasilja beže već godinu dana. Vodili ih trgovci ljudima, prošli zatvore, golgotu...

maloletni azilanti

BEŽEĆI od čoveka, od ludila i razaranja, dvanaestorica dečaka iz Sirije i Avganistana, prošle su nedelje uhapšena u Šidu, na korak do hrvatske granice. Ratni vihor uredio je da zanavek budu izgnanici tuđih bitaka. Deca bez imena i prezimena. Maloletni azilanti.

Hleb i krevet ponudio im je grad za koji do juče nisu ni znali da postoji - Beograd. Naredne tri nedelje adresa će im biti Centar za maloletne strane državljane na Voždovcu. Ako podnesu zahtev za azil, a to čini većina, onda će biti smešteni u Banju Koviljaču ili u Bogovađu.

Opširnije: I maloletnici među azilantima

Zdravstvena zaštita u Bogovađi

Prekjuče je zatvorena ambulanta koja je radila u sklopu Centra za azil u Bogovađi. U ambulanti je radila samo medicinska sestra koja nije imala ovlašćenja da vrši preglede niti daje dijagnoze. Azilanti i ilegalni migranti sada imaju na raspolaganju samo doktora i sestre koji svakodnevno rade u selu Bogovadja u terminu od 07:00-10:30h. Angažman doktora i medicinskog osoblja u Bogovađi je obezbeđen od marta meseca 2012. na incijativu naše organizacije a od strane Doma zdravlja Lajkovac.

S obzirom na veliki broj ljudi koji čekaju na smeštaj u Centar za azil, potrebno je povećati kapacitete primarne zdravstvene zastite u Bogovađi bilo kroz rad doktora puno radno vreme ili u dve smene. Prema našim saznanjima svi ozbiljni slučajevi se od uvek direktno odvoze u Dom zadravlja Lajkovac i bolnice u Valjevu. Prema navodima tražilaca azila i našim neposrednim saznanjima, ne prave se razlike ni po kom osnovu između azilanata i naših građana u pogledu pružanja zdravstvene zaštite, a ponašanje medicinsog osoblja prema tražiocima azila i ostalim migrantima je humano i profesionalno.

Imenovani članovi Komisije za azil RS

U Komisiju za azil imenuju se:

1. za predsednika:

- Jovo Puletić, dipl. pravnik, pomoćnik načelnika Uprave granične policije

u Ministarstvu unutarnjih poslova;

2. za članove:

1) Mirjana Kecman, dipl. pravnik, samostalni savetnik u Republičkom

sekretarijatu za zakonodavstvo,

2) Slavica Stišović, dipl. pravnik, viši savetnik u Ministarstvu pravde i

državne uprave,

3) Bojan Anđelković, dipl. pravnik, direktor Sektora za opće poslove u

Poduzeću za telekomunikacije "Telekom Srbija ˮ deoničarsko društvo,

4) dr. Vladimir Đurić, dipl. pravnik, znanstveni suradnik u Institutu za

uporedno pravo u Beogradu,

5) Nataša Gudović, dipl. pravnik, viši savetnik u Ministarstvu zdravlja,

6) Rade Drobac, dipl. pravnik, načelnik Odjela za migracijsku politiku,

dijasporu i socijalne sporazume u Ministarstvu vanjskih poslova,

7) Ivan Ćosić, dipl. pravnik, viši savetnik u Ministarstvu pravde i

državne uprave,

8) doc. dr. Ivana Krstić, dipl. pravnik, docent Pravnog fakulteta

Univerziteta u Beogradu.

II

Ovo rešenje objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

24 Broj: 119-6141/2012

U Beogradu, 20. septembra 2012. godine

Saopštenje za javnost povodom članaka Danas-a i Novosti od 24.09.2012.

U dnevnim listovima "Danas" i "Večernje novosti" objavljeni su članci sa temom smeštaja azilanata u Centar za azil u Bogovadji. Pored već davno prisutnih i konstatovanih problema sa kapacitetima ovog Centra kao i Centra u Banji Koviljači, iznete su i tvrdnje da se u Centru u Bogovadji traži i naplaćuje ulazak u Centar radi smeštaja i dobijanje potvrde o privremenom boravku van Centra. Kao izvor ovih informacija navedeni su tražioci azila i jedan službenik Komesarijata za izbeglice koji je o navedenom obavestio Komesarijat za izbeglice, Kabinet Predsednika republike, Agenciju za borbu protiv korupcije, MUP, BIA, UNHCR i domaće nevladine organizacije.U "Danas"-u je navedeno i ime i prezime tražioca azila kao i zemlja odakle dolazi, koji je navodno dao izjavu i konkretne podatke o ovom vidu korupcije.

Navedeni tražilac azila kontaktirao je APC protestujući protiv otkrivanja svog identiteta i poričući da je dao bilo kakvu izjavu sa navedenom sadržinom kao i da nema neposredno saznanje o naplaćivanju ulaska u Centar ili za potvrdu sa kojom se može boraviti van Centra.

Povodom navedenih događaja i informacija prenetih u štampi APC saopštava da, iako se radi o nevladinoj organizaciji koja se bavi specifično zaštitom i pružanjem pomoći tražiocima azila, APC-u nije dostavljeno bilo kakvo obaveštenje koje bi se ticalo uzimanja novca radi smeštanja u Centar u Bogovađi.

APC protestvuje protiv otkrivanja identiteta tražioca azila u sredstvima informisanja s obizom da je ovo protivno načelu poverljivosti iz čl. 18. Zakona o azilu i može imati dalekosežne posledice po život i bezbednost tražioca azila.

APC je dužan da saopšti i izjavu navedenog tražioca azila da on nije dao podatke o naknadi za dobijanje smeštaja u Centru u Bogovađi kao i da nema saznanja i ne može da svedoči o istim činjenicama iz kojih razloga ne može biti naveden kao izvor ovih informacija.

Robija umjesto azila

Dnevni list Politika, 09.09.2012.

Odlukom pokrajinske vlade Koruške, preko noći je, po hitnom postupku, zatvoren dom za izbeglice „Saualm", u Norijskim Alpima iznad gradića Felkermarkt – najozloglašenije utočište za ljude koji su, bežeći od rata i bede, zatražili azil u Austriji.

 

Opširnije: Robija umjesto azila

Švajcarska ubrzala odluke o azilu - zbog Balkana

22. 08. 2012   Tanjug

Švajcarska Savezna kancelarija za migraciju (BFM) danas je saopštila da će, u pokušaju da ubrza ocenjivanje sve većeg broja zahteva za azil građana iz zemalja kojima nije potrebna viza u Švajcarskoj, pogotovo iz balkanskih država, njihovo razmatranje skratiti na 48 časova.

Kako je saopštio BFM, ova odluka je doneta najviše zbog zahteva iz balkanskih zemalja, pogotovo Makedonije, Srbije i BiH.

Svetski radio Švajcarska je javio da je direktor BFM-a Mario Gatiker izjavio da je broj zahteva za azil značajno porastao od 2010. godine, kada su ukinute vize za građane Srbije, BiH i Makedonije.

Opširnije: Švajcarska ubrzala odluke o azilu - zbog Balkana

Operacija grčke policije: Meta imigranti

sve-grcka 310x186Novosti, 6.8.2012.
Grčka policija počela je operaciju „Ksenios Zevs", čiji je cilj „oslobađanje" getoizovanih delova centra Atine od ilegalnih imigranata.

Grčka policija počela je operaciju „Ksenios Zevs", čiji je cilj „oslobađanje" getoizovanih delova centra Atine od ilegalnih imigranata. Jake policijske snage već prvog dana su privele više od 1.500 ilegalaca, a odmah je uhapšeno njih 500, koji su sprovedeni u prihvatni centar.

Opširnije: Operacija grčke policije: Meta imigranti

Koliko dalje?

Dokumentarac 'How much further', snimljen u Grčkoj na prelasku 2011-te u 2012-tu godinu, opisuje život severnoafričkih i izbeglica sa srednjeg istoka koje u potrazi za sigurnijim životom prolaze kroz mnoge zemlje ne nalazeći utočište. Intervjui nekolicine njih oslikavaju iskustva i teškoće kroz koje prolaze kako bi ispunili cilj - bezbedan život za sebe i svoje bližnje.
Na putu ka sigurnim zemljama Evrope oni bivaju zatečeni stanjem i tretmanom u državi koja prema regulativama Evropske Unije ne dopušta zadržavanje niti protok migranata dalje ka Evropi, istovremeno bez sredstava i regulativa za njihovo zbrinjavanje i pomoć. Na primeru Grčke, film ukazuje na probleme i teškoće sa kojima se suočavaju migranti i granične zemlje EU koje zbog političke, socijalne i ekonomske nestabilnosti nisu u stanju da se nose sa tim.

howmuchfurther

 

Opširnije: Koliko dalje?

54 migranata umrla od žeđi na pučini

ŽENEVA - Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) saopštila je noćas da je 54 migranata umrlo od žeđi u pokušaju da se domognu obala Italije.

54migranta

Samo jednog brodolomca iz Eritreje, koji je pio morsku vodu da bi preživeo, spasila je tunižanska obalska straža u stanju poodmakle dehidracije posto je plutao na ostacima broda kada su ga uočili ribari.
"On nam je rekao da je odmah bilo problema na brodu i da im nije bilo dozvoljeno da ponesu čak ni flašu vode. Kada su se izgubili, a putovanje nastavljeno, ljudi su počeli da se osećaju loše i da umiru zbog nedostatka vode", rekla je portparol UNHCR-a Laura Boldrini za italijansku televiziju Skaj TG24 koja se direktno prati preko interneta.

 

Opširnije: 54 migranata umrla od žeđi na pučini

Rastuća ksenofobija u Grčkoj

hr vocATINA, 10. jula 2012. (Beta-AFP) - Nevladina organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč zatražila je u utorak od Grčke da odmah preduzme odlučne korake protiv "rastućeg talasa nasilja iz ksenofobičnih pobuda" koje se ne kažnjava.

Na konferenciji za štampu u Atini, HRW je objavio izveštaj pod nazivom "Mržnja na ulicama", sa svedočanstvima koja je 59 migranata i izbeglica iznelo od avgusta 2009. do maja 2012.

"Ksenofobično nasilje je široko rasprostranjeno, šokantno i opšte poznato, ali ne vidimo adekvatan odgovor države... nereagovanje policije je pravilo", a strah vlada medju populacijom koja je najčešće žrtva, kazala je Džudit Saderlend iz HRW-a.

BETA, 10.07.2012

Azilanti nisu kriminalci da bi bili zatvoreni

Ne možemo zaustaviti globalne migracije, niti bi izgradnja zidova i postavljanje žičanih ograda na granice Srbije bilo rješenje za suzbijanje ilegalnih migracija čak i kada bi to bilo prihvatljivo i moguće, kaže zaštitnik građana Saša Janković. On apeluje na vlasti da ne čekaju da se ovaj problem zaoštri, imajući u vidu da podaci ukazuju na sve veći broj migranata iz država Azije i Afrike koji na svom putu prema najrazvijenijim zemljama EU prolaze kroz Srbiju, već povećati kapacitete za prihvat onih koji ovdje zatraže azil.- Naravno da je neophodan novac za to, ali poznato mi je da EU ima na raspolaganju sredstva koja bi se mogla iskoristiti za to. Ovih dana smo u Beogradu imali skup na kojem smo razgovarali o ilegalnim migracijama - kaže Janković. On kaže da je, kao zaštitnik građana, zadužen i za strance koji dolaze u kontakt s vlastima Srbije a to otkriveni ilegalni migranti svakako jesu.- Ti ljudi nisu kriminalci da bi ih lišene slobode držali u nekakvim zatvorenim objektima, kampovima. Njihovo pravo na slobodu kretanja mora se poštovati. Svako ima pravo doći u Srbiju, zatraži azil pa i da ode iz naše zemlje. Tačno je da u nekim državama EU postoje restriktivni postupci, što je neprihvatljivo - objašnjava Janković. Njegovi suradnici zaduženi su i za obilaske centara za azil u Banji Koviljači i Bogovađi. Srbija planira otvoriti treći centar, ali odluka o lokaciji još nije donesena.- Centri za azil u Srbiji moraju biti odgovarajućeg kapaciteta i kvalitete smještaja kako ne bi narušavali kvalitetu života lokalnog stanovništva - ističe Janković.

 

Opširnije: Azilanti nisu kriminalci da bi bili zatvoreni

Traže azil u Srbiji i nestanu

Samo tokom prošle godine na makedonskoj granici otkriveno 10.000 migranata. - Sve aktuelniji pravac u EU preko Hrvatske. Srbija bi mogla biti pod manjim pritiskom nezakonitih migracija ako bi EU uspela uspostaviti efikasniju kontrolu granice između Grčke i Turske, gde je samo tokom prošle godine otkriveno oko 50.000 imigranata, a koliko ih je prošlo dalje može samo se nagađa. A, put prema najrazvijenijim državama EU vodi ih i preko Srbije.

- Graničnoj policiji kronično nedostaju ljudstvo i oprema, što naravno zavisi od mogućnosti države, ali za efikasno suprotstavljanje ilegalnim migracijama nije dovoljno samo da se granica čvrsto zatvori. Uostalom oni koji i uđu u države EU ili Srbiju odmah zatraže azil, pa lokalne vlasti moraju ih prihvate na određeni period i da odluče o njihovim zahtjevima. Malobrojni dobijaju azil, većina nastavi migracije dalje ka zemljama odredišta, odnosno bogatije zemlje EU, a jedan deo se i vraća u skladu sa sporazumima o readmisiji. Tu je reč o poštovanju ljudskih prava i evropskim standardima, a dugoročno rešenje problema ekonomskih migracija, mogla bi biti pomoć državama iz kojih dolazi najviše migranata i uvođenje brze i efikasne procedure povratka u zemlju porekla koja bi ih obeshrabrivala da polaze na takav put - kaže Mitar Đurašković, načelnik Odjela za suzbijanje prekograničnog kriminala i kriminalističko-obaveštajne poslove u Upravi granične policije MUP-a Srbije.

 

Opširnije: Traže azil u Srbiji i nestanu

Sve više ilegalnih migranata

Novosti, 13. jun 2012.

Navala azilanata, neki susedi traže način da se zaštite od naše granice. Ilegalnih migranata četiri puta više

NAVALA ilegalanih migranata koji prolaze kroz Srbiju na putu ka EU sve je veća.

imigranti

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, od januara do maja 486 osoba iz Afrike i Azije izrazilo je nameru zatražiti ovde azil. U istom razdoblju ranije, ovu nameru izrazilo je njih 579. U ostatku prošle godine, taj broj je povećan za oko 2.500!

Opširnije: Sve više ilegalnih migranata

Nedodirljivi i azilanti

U SUDARU RAZLIČITOSTI MOGUĆE JE PRIJATELJSTVO

"Politika", 2012/6/8

Film "Nedodirljivi", režija Olivije Nakaš i Eric Toledano, uloge: François Kluz i Omar Si, trajanje 92 minuta, proizvodnja Francuska, 2011.

Iz francuskog filma "Nedodirljivi"
Mnogo je razloga što je film "Nedodirljivi", Oliviera Nakaša i Erika Toledano, postao drugi francuski najgledaniji film svih vremena, što je zimus bio najveći hit u nemačkim i italijanskim kinima i što je još uvek broj jedan po gledanosti u Hrvatskoj i Sloveniji. Neki od njih su u sljedećem:

nedodirljivi

 

Opširnije: Nedodirljivi i azilanti

Azil u Srbiji, Cucić ističe 270 azilanata

Politika, 06.06.2012

U Srbiji boravi oko 270 azilanata. Priče o hiljadama azilanata su izmišljotina koja u migracijskim službama izaziva podozrenje, tvrdi Vladimir Cucić

Azil u Srbiji, do sada su dobili po jedan Somalijac, Iračanin i Kopt iz Egipta. Dokumenta Srbije dobili bi i atletičari iz Somalije, o kojima su mediji izveštavali kao budućim reprezentativcima nove balkanske domovine, ali su oni "otrčali" dalje na zapad. Naime, dok čekaju odluku vlasti, što je procedura koja traje nekoliko meseci, tražitelji azila u pravilu "nestanu" iz domaćih prihvatnih centara i ilegalno napustiti Srbiju. Svoju sreću, ipak, potraže u nekoj od bogatih država EU.

 

Opširnije: Azil u Srbiji, Cucić ističe 270 azilanata

Tražioci azila u Vrbici

"Politika", 2012/5/6

Azilanti u Vrbici

Odluka o otvaranju prihvatnog centra nije donesena, izričit je Vladimir Cucić, poverenik za izbeglice

U selu Vrbica kod Mladenovca meštani su organizirali blokadu puta zbog dolaska azilanata, koji bi trebali biti prebačeni iz Banje Koviljače u napuštenu kasarnu "Mala Vrbica", saopšteno je juče iz "SNP Naši" uz najavu da će doći do radikalizacije protesta ako sutrašnji sastanak sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom "ne bude urodio plodom".

Opširnije: Tražioci azila u Vrbici

Srbija peta po broju zahteva za azil u EU

Tanjug,02.06.2012

BRISEL - Građani Srbije su prošle godine bili na petom mestu po broju zahteva za azil u Evropskoj uniji, navodi se u najnovijem izveštaju Evrropske komisije.

U izveštaju o migracijama i azilantima koji je juče obelodanila komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmsterm, blizu 14.000 građana Srbije zatražilo je azil u nekoj od zemalja EU tokom 2011. godine.

Opširnije: Srbija peta po broju zahteva za azil u EU

Migracioni profil Srbije

Predstavljen migracioni profil Srbije

Tanjug, 23.05.2012.

BEOGRAD - Migracioni profil Srbije za 2010. godinu i Priručnik o zaštiti ljudskih prava migranata koji su značajni za još bolje uređenje oblasti migracija, ali i nastavak evropskog puta države danas su predstavljeni u Beogradu.

Taj dokument i priručnik su rezultati projekta "Jačanje kapaciteta institucija Srbije nadležnih za upravljanje migracijama i integraciju povratnika" koji je finansirala EU iz pretpristupnih fondova.

Opširnije: Migracioni profil Srbije

Interkativne radionice sa ženama i decom iz centara za azilante i lokalne sredine

Kroz projekat Osnaživanje azilanata i lica koja su dobila azil za aktivniju socijalnu ulogu u lokalnim zajednicama, koji finansira Kooperativa holandskih fondacija za Centralnu i Istočnu Evropu preko Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), APC od početka godine realizuje interaktivne radionice sa ženama i decom smeštenim u centrima za azilante u Banji Koviljači i Bogovađi. Jednom nedeljno žene iz Avganistana, Somalije i Eritreje imaju priliku da predstave jedne drugima svoju kulturu i običaje, svoje lične puteve i način života i saznaju kako je živeti u Srbiji i zemljama zapadne Evrope.

Opširnije: Interkativne radionice sa ženama i decom iz centara za azilante i lokalne sredine

SOLIDARNOST NE STANUJE OVDE

Protest u Mladenovcu protiv mogućeg dolaska azilanata

„Blic", 23.05.2012.

Centar Mladenovca bio je danas oko 15 sati blokiran traktorima, poljoprivrednim mašinama i automobilima, što je bio novi vid protesta nezadovoljnih meštana zbog mogućeg dolaska azilanata iz Banje Koviljače.

mladenovac

Opširnije: SOLIDARNOST NE STANUJE OVDE

Nasilni sukob rezultovao smrću jednog ilegalnog migranta

U ponedjeljak, 30. aprila u toku redovne posete ilegalnom naselju Džungla razgovarali smo sa nekim Pakistancima, kada su se oko 19.45 čuo neki zvuk poput svađe koji dolazi iz područja gde uglavnom zive Avganistanci (oko 300 m udaljen od mjesta gde su ziveli Pakistanci). Nismo obratili posebnu paznju na svađu jer smo čuli svađe nekoliko puta u prošlosti, a nakon nekoliko minuta zvuk je utihnuo i sve se činilo da će biti u redu kao i obično. Prošlo je nekoliko minuta i jedan momak koji je otišao da proveri šta se dešava se vratio i rekao nam da su se Pakistanci i Afganistanci sukobili (možda 20-ak osoba, a kako smo shvatili Pakistanci su napali Afganistance). Momak nije znao razloge zašto su se svađali i tukli, ali je rekao i drugim ljudima da bi trebalo otići što pre odatle jer postoji mogućnost da zbog svađe dođe policija. Poslušavši njega i drugi ljudi su napustili ilegalno naselje. Sami smo napravili mali krug oko Džungle da bi videli što se dogodilo i ako je policija stvarno je došla, ali nismo mogli naći nikoga. Nije bilo ni policije, ni ljudi. Samo sam naleteli na jednog somalijskog dječaka koji je bio uplašen jer je bio sam, pa smo čekali sa njim ne bi li se pojavio neko od ljudi koje zna. Kada se dečaku pojavio prijatelj otišli smo kućama. To mora da je bilo oko 22 sata.

Opširnije: Nasilni sukob rezultovao smrću jednog ilegalnog migranta

Ovde stanuje solidarnost

Film "Avr", režija Aki Kaurismaki, uloge: Andre Vilms, Kati Outinen, Jean-Pierre Darusen, blonden Miguel ... Trajanje 93 minuta, proizvodnja Finska / Francuska / Nemačka, 2011.

avr

Iz filma "Avr" Akija Kaurismakija

Humanistički, nepretenciozan, humoran i optimizmom obojen, mali a po značaju i aktuelnosti teme veliki film - takav je "Avr", poslednje filmsko delo finskog maga Akija Kaurismakija.

Opširnije: Ovde stanuje solidarnost

Raste broj migranata u Srbiji

Izvor: Večernje novosti

Beograd -Po broju azilanata Srbija je četvrta u svetu, ali alarmantno raste i broj migranata. Posle pritiska na granicu s Mađarskom, ilegalci idu i na među s Hrvatima.

Uključujući Kosovo, 21.200 građana Srbije tražilo je azil, mahom u EU. Ispred Srbije je samo Avganistan, Kina i Irak.
Ipak, kako tvrdi ministar policije Ivica Dačić, broj tražilaca azila (ne računajući Kosovo) pao je u odnosu na 2010. godinu sa 17.000 na 10.000.

Opširnije: Raste broj migranata u Srbiji

Liht: Sprečavanje imigracije bilo bi propast Evrope

Novinski list Politika, objavljeno: 13.03.2012.

Do 2050. godine Evropi će nedostajati 100 miliona radno sposobnih ljudi

Svi koji imaju trajno prebivalište na teritoriji jedne države treba da se uvažavaju kao njeni građani, da imaju jednaka prava pred zakonom kao i ostali, bez obzira na versku ili etničku pripadnost, ali s druge strane svoju religiju i kulturu ne smeju da koriste kao izgovor za kršenje zakona i pravnih normi zemlje u kojoj žive. Iskazano stanovište deo je izveštaja „Živeti zajedno", devetočlane grupe uglednih ličnosti, oformljene na inicijativu generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda, kako bi se odgovorilo na izazove rastućeg širenja netolerancije i diskriminacije u Evropi. Grupu, čiji je član bila i Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, predvodio je bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer.

Opširnije: Liht: Sprečavanje imigracije bilo bi propast Evrope

Balkanski posetioci

theeconomistTražioci azila u Srbiji i Kosovu

1.Mart 2012, 16:43 T.J. | BANJA KOVILJAČA i PRIŠTINA
Ima nešto čudno u tome kada vidite Avganistance i Somalijce kako se spotiču u snegu na zapadu Srbije. Ništa manje egzotičan nije ni prizor državljana Konga i Obale Slonovače na Kosovu. Zapravo, oni su samo jedni od hiljada ilegalnih migranata koji protiču kroz zapadni Balkan u očajničkoj potrazi za boljim životom u prosperitetnijim državama Evropske Unije.

U novom izdanju Ekonomista izveštavam o ilegalnim prelazima desetina hiljada migranata preko grčko – turske granice. U prošlosti, mnogi od njih uspeli su da nađu posao u Grčkoj ili da obezbede lažna dokumenta kojima bi prešli u druge zemlje. Najčešće je praksa bila da se migranti u kamionima prokrijumčare do luka Patras i Igumenica i trajektima se zapute ka Italiji.

Opširnije: Balkanski posetioci

Mesto prelaska

theeconomistIlegalna imigracija
Potrebno je nekoliko minuta da se pređe reka Evros, glavna ulazna tačka za ilegalne migrante iz Azije u Evropu, ali to može biti zastrašujuće iskustvo. Na turskoj strani krijumčari ljudi mogu da budu naoružani. Zimi je reka brza i veoma hladna. Grupe koji plaćaju 300 evra (400 dolara) po osobi da bi prešle reku, noću se ukrcavaju u gumene čamce. Neke migrante hvata panika - posebno zbog toga što tek nekolicina ume da pliva.

Opširnije: Mesto prelaska

Antonio Gutereš: Svet izdaje ove ljude

Danas je u svetu raseljeno 43,7 miliona ljudi. "Zabrinjavajuće je što postoje pogrešne pretpostavke o kretanju izbeglica i obrascima međunarodne zaštite", kaže Antonio Gutereš, visoki komesar UN za izbeglice i prvi čovek UNHCR. "Strah od navodne poplave izbeglica u industrijalizovanim zemljama je mnogostruko preuveličan. U međuvremenu, najsiromašnije zemlje su te koje su prepuštene same sebi da izdrže taj teret."
A milioni ljudi širom sveta sve češće bivaju izbeglice dugi niz godina, poneki su u egzilu i po nekoliko decenija.
"Svet izdaje ove ljude, pušta ih da čekaju da prođe nestabilnost u njihovim zemljama, da stave svoje živote na čekanje na neodređeno vreme. Zemlje u razvoju ne mogu više same da podnose taj teret.
Industrijalizovani svet mora početi da se bavi ovom neravnotežom", navodi Gutereš. Zbog sve većeg priliva izbeglica, u procesu odobravanja azila sve više se koristi koncept sigurne treće zemlje, što Evropa već primenjuje, a koji deluje po sistemu "brigo moja, pređi na drugoga". To znači da se tražiocima azila odbija zahtev ukoliko su prošli kroz zemlju koja je po njih bezbedna a nisu u njoj zatražili azil, i automatski se tamo vraćaju, što je protivno konvenciji UN.
Radoš Đurović kaže da se mnogi takvi slučajevi nalaze pred Ustavnim sudom Srbije i od njegovog odgovora zavisi kako će se dalje odvijati priča o izdavanju azila.

Opširnije: Antonio Gutereš: Svet izdaje ove ljude

Surova cena ulaska u bolji svet

Autor: Vesela Laloš
Objavljeno u dnevnom listu "DANAS"02.03.2012.
Izbeglice iz Avganistana, Somalije, Pakistana, kojih je najviše, ali i iz Palestine, Irana i severnoafričkih zemalja već par godina opsedaju srpsko-mađarsku granicu u potrazi za boljim životom, a glavna usputna stanica im je postala upravo Subotica.

Opširnije: Surova cena ulaska u bolji svet

Loznički lekari reaguju brzo i savesno

Prema do sadašnjim iskustvima, lozničke zdravstvene ustanove reaguju brzo i odgovorno u situacijama kada ih tražioci azila kontaktiraju, a u pitanju su hitne medicinske intervencije. Od 2008. godine do danas svedoci smo rapidnog povećanja broja tražilaca azila u našoj zemlji što ujedno ukazuje i na povećan broj zdravstvenih problema i zdravstvenij intervencija koje se tiču ove grupe ljudi. Imajući u vidu da su azilanti većinom smeštani u centrima za azil i u njihovoj okolini, zdravstvene ustanove u tim oblastima su bile nadležne i reagovale u ovakvim slučajevima. Do sada, posebno se mora istaći spremnost i požrtvovanost lozničkih bolnica da svakom životno ugroženom čoveku pomognu u čemu ih do sada nisu sprečile ni jezičke ni kulturološke barijere. Tražioci azila ne retko, zbog neodložnih i hitnih zdravstvenih problema, bivaju upućivani u zdravstvene ustanove u Beogradu gde im se pruža zdravstvena zaštita u posebno komplikovanim i urgentnim slučajevima.

Opširnije: Loznički lekari reaguju brzo i savesno

TVRĐAVA EVROPA

Objavljeno u dnevnom listu Politika februar 2012.

U paviljonu „Cvijeta Zuzoric" na Kalemegdanu otvorena je izložba „ Berlinska soba" na kojoj izlaže autor Tanja Ostojić, internacionalna umetnica koja stvara i izlaže širom sveta.
Kroz svoj rad-video instalaciju „Sans papiers/Ilegalizovani ljudi"(realizovano u saradnji sa Davidom Rihtom 2004 godine u Berlinu) umetnički je uobličila svoje stavove koji su proistekli iz obimnih istraživanja o izbeglicama i azilantima u Nemačkoj.

Opširnije: TVRĐAVA EVROPA

Problemi azilanata u Srbiji

Članak o problemima tražilaca azila u Srbiji, u periodu od 2007 do danas, objavljen je u časopisu Srpska politička misao, autori su dr. Branislava Knezić, Institut za kriminiloška i sociološka istraživanja i doktorant i asistent Političkih nauka u Beogradu, gospodin Vojin Vidanović koji je u pripremi ovog rada koristio podatke i informacije Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Opširnije: Problemi azilanata u Srbiji

Zid na Marici

zidnamariciPočetkom februara 2012. godine započeta je dugo odlagana izgradnja metalne ograde duge 12.5 km na kopnenoj granici Grčke i Turske u kopnenom pojasu u kom grčko-turska granica nije sama reka Marica. Vrlo kontraverzna odluka grčkih vlasti, koju Evropska Unija nije zvanično finansijski podržala, izazaiva negodovanja humanitarnih organizacija širom Evrope koji Evropu nazivaju tvrđavom Evropom u kontekstu sve većih napora usmerenih u pravcu zaustavljanja migracija iz Azije I Afrike. Ograda koja će se izgraditi u najkraćem roku će podrazumevati dve metalne ograde visoke po četiri metra, razdvojene ne više od nekoliko metara na čijim će vrhovima i između samih ograda biti postavljene bodljikave žice. Iako ova mera ima za cilj da spreči dalji ulazak ilegalnih migranata u Grčku, malo je verovatno da će ova anti-migratorna linija dati ikakve značajnije rezultate

Opširnije: Zid na Marici

Novi incident u Banji Koviljači

U nedelju uveče 12.02.2012.godine, oko 18 i 30 časova, izvršen je navodni napad grupe azilanata na građanina Banje Koviljače dok je isti pokušavao da pokrene sopstveno vozilo u blizini svoje kuće u Banji Koviljači. Nedugo zatim novinski list Blic i Politika su ovu vest prezentovali javnosti.

Prema raspoloživim podacima do kojih su službenici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila došli na licu mesta kao i po obavljenim razgovorima sa azilantima koji su navodno učestvovali u napadu, razgovorom sa upravom Centra za azil u Banji Koviljači i predstvanicima lokalne policije koji su izašli na teren i preduzeli istražne radnje, do sada nema jasnih dokaza koji bi zaista potkrepili izjavu napadnutog građanina Banje.

Opširnije: Novi incident u Banji Koviljači

BANJA KOVILJAČA, 07.12.2011

Prema nezvaničnim podacima, u utorak 06.12.2011. u popodnevnim časovima, desio se incident u kojem je u Banji Koviljaci lice tamne puti udarilo sedmogodišnju devojčicu koja je potom odvedena u lozničku bolnicu gde je posle pregleda puštena kući. Devojčica je prvo uzela koka kolu koju joj je ponudilo navedeno lice a potom istu vratila posle čega je zadobila udarac u predelu glave. Sam sporni dogadjaj je rezultovao okupljanjem gradjana i blokiranjem puta Banja Koviljača-Mali Zvornik uz proteste protiv centra za azil i smeštanja stranaca poreklom iz Azije i Afrike u lokalnu sredinu.

Ovaj nemili događaj ima za posledicu dalje produbljivanje nerazumevanja i nepoverenja između lokalne sredine i tražilaca azila, a može da posluži i kao povod daljim protestima i eventualnim sukobima.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila izražava zabrinutost zbog nastale atmosfere u kojoj se pojedinačan i konkretan događaj ne pririsuje samom pojedincu vec celoj grupi ljudi koji traže azil u Srbiji čime rastu netrpeljivost, odijum i predrasude u vezi sa ljudima koji u Srbiji traže utočište od progona.

Banjsko lečenje

jelena lengoldObjavljeno u dnevnom listu Politika dana 18.11.2011.

Centar za zaštitu i pomoć azilantima zvanično saopštava da od 2008. do danas ne postoji nijedno krivično delo koje je na teritoriji Srbije učinio tražilac azila. Dakle, tu bi trebalo staviti tačku, barem na te priče, za sada.

Pre nekoliko godina u Oslu se desio ovakav slučaj: izvesni (kasnije se ispostavilo psihički nestabilan) imigrant iz Afrike, napao je nožem, usred bela dana, nekoliko putnika u mirnom norveškom tramvaju. Prve glasove koji su tom prilikom krenuli protiv imigranata uopšteno, presekli su država i mediji ozbiljnim i temeljnim objašnjenjem da ovi ljudi nose breme velikih trauma, siromaštva i muke, i da, ako neko od njih zbog svega toga popusti psihički, građani Norveške moraju, kao humani i plemeniti ljudi, imati razumevanja za ovakve izolovane slučajeve i da zbog toga ne treba dizati buku koja u nekom momentu preti da pređe u otvorenu diskriminaciju. I to je, koliko se sećam, bio kraj ove priče.

Opširnije: Banjsko lečenje

Nemiri u Libiji i dalje traju

Naime, iako vladini zvaničnici tvrde da se u zemlji situacija smiruje, izveštači stranih agencija javljaju da je u zemlji haos.

Sin libijskog lidera Moamer Gadafija, Saif Al Islam upozorio je da bi građanski rat mogao da pogodi zemlju. Saif Gadafi je ponudio političke reforme i priznao da su policija i vojska napravili „grešeke", ali je isto tako izjavio i da je broj umrlih lica manji nego što je saopšteno. Takođe je za krizu u Libiji optužio strance, prognanike, narkomane, Islamiste i medije.

Opširnije: Nemiri u Libiji i dalje traju

JAVNI KONKURS ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA NA ODREĐENO VREME

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA/ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:
JAVNI KONKURS ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA NA ODREĐENO VREME

I Pozicija: psiholog na projektu borbe protiv trgovine ljudima (u trajanju od 1 godine sa mogućnošću produženja ugovora), jedan izvršilac.

II Opis poslova:
- rad na prevenciji trgovine ljudima kroz pružanje adekvatnih informacija kategorijama lica koje su izložene povećanom riziku od trgovine ljudima, a prvenstveno tražiocima azila na teritoriji Republike Srbije, što uključuje i realizovanje redovnih poseta odgovarajućim ustanovama u Beogradu ili u unutrašnjosti Srbije.
- obavljanje administrativno-tehničkih poslova kao i drugih poslova u skladu sa potrebama aktivnosti na projektu

III Uslovi:
1. VII/I stepen stručne spreme, diplomirani psiholog;
2. Poznavanje problema trgovine ljudima na medjunarodnom i nacionalnom nivou;
3. Prethodno iskustvo u radu sa ranjivim kategorijama, poželjno iskustvo u radu sa strancima;
4. Dodatna edukacija u radu sa ranjivim kategorijama, posebno decom;
5. Poznavanje engleskog jezika;
6. Poznavanje rada na racunaru (MS Office korisnički nivo)
7. Sposobnost efikasnog rešavanja problema i sistematičnost, organizovanost i pedantnost u radu;
8. Odlična pisana i usmena komunikacija;
9. Sposobnost utvrđivanja prioriteta i uspešnog obavljanja više zadataka istovremeno.

IV Kandidati koji dostavljaju prijavu na konkurs, dostavljaju fotokopiju diplome, svoju biografiju sa fotografijom u boji, motivaciono pismo, preporuke o ranijem iskustvu na sličnim projektima i edukacijama i izvod iz matične knjige rođenih.

V Prijave sa traženom dokumentacijom dostavljaju se Centru za zaštitu i pomoč tražiocima azila, ulica Sime Igumanova 14, Beograd, sa naznakom : „Za konkurs" .

VI Rok za podnošenje prijave je 19. decembar 2010. godine.

VII Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

EU upozorila Srbiju i Makedoniju

Evropska unija skrenula je pažnju zemljama bivše SFRJ i Albaniji da bi se ukoliko se nastavi sa zloupotrebama mogla dovesti u pitanje vizna liberalizacija.
Ova reakcija došla je nakon što se u nekim državama EU, naročito Nemačkoj, u poslednjih godinu dana naprasno povećao broj lažnih azilanata. Podsećanja radi," beli šengen" od prošle godine važi za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore, a uskoro počinje primena vizne liberalizacije za građane Bosne i Hercegovine i Albanije. Izvestilac Evropskog parlamenta Tanja Fajon rekla je tim povodom da građani pomenutih država moraju da shvate da bezvizni režim ne znači azil.

Opširnije: EU upozorila Srbiju i Makedoniju

Umesto nafte u cisterni pronašli emigrante

Grčka policija je 11. novembra pronašla 143 ilegalna emigranta, uglavnom iz Avganistana, sakrivena u kamionskoj cisterni na Peloponezu i uhapsila šest osumnjičenih krijumčara.

Opširnije: Umesto nafte u cisterni pronašli emigrante

Očekuje se saslušanje osumljičenog za teroristički napad u Nigeriji

Lagos.

Saslušanje osumljičenog Henri Okah-a za smrtonosne bomaške napade u Nigeriji zakazano je za utorak. Po rečima njegovog advokata sud je ročište pomerio za utorak zbog straha za njegovu bezbednost u pritvoru. Okah se nalazi u zatvoru u Johanesburgu, međutim njegov advokat zatražio je da se odvoji od ostalih zatvorenika, iz razloga bezbednosti.

Opširnije: Očekuje se saslušanje osumljičenog za teroristički napad u Nigeriji

UN objavio „alarmantan“ izveštaj o stanju ljudskih prava u Kongu

Kongo.

Ujedinjene nacije objavile su u petak Izveštaj o detaljnim kršenjima ljudskih prava, kao što su ubistva i silovanja tokom desetogodišnjeg perioda u Demokrastskoj Republici Kongo. Reč je o veoma sadržajnom i obimnom dokumentu, „sa detaljnim, kredibilnim, šokantnim podacima", izjavio je jedan diplomata iz Konga.

Opširnije: UN objavio „alarmantan“ izveštaj o stanju ljudskih prava u Kongu

Somalija devetoro poginulo tokom napada na militante

Mogadiš.

Najmanje devetoro civila poginulo je ,a 42-je ranjeno tokom napada mirovnih snaga Afričke unije na uporišta ekstremista u Mogadišu, izjavio je portparol medicinske grupe.
Šef lokalne ambulate izjavio je da su prvo dovezena sedam tela i 31 ranjeni u subotu prepodne. Kasnije je minobacač pogodio autobus usmrtivši dvoje ljudi, a ranivši 21. „Bila je to scena bede u krvi i mesu sa svih strana", rekao je Musa.
Musa je dodao da se borba nastavila sporadično u delovima okolo Bakara pijace-koja je uporište za islamske pobunjenike, čiji je cilj rušenje pro-zapadne vlade.
U međuvremenu, portparol misije Afričke Unije u Somaliji potvrdio je da je bilo sukoba između snaga Afričke Unije i Al-Shabaab militanata.
„Uništili smo tri vozila Al-Shabaaba, i pobili sve militante u njima", izjavio je za CNN Bohuko.

Dva Izraelska vojnika osuđena za akcije nad civilima tokom upada u Gazu

Izrael.

Osuđena su dva izraelska vojnika za izdavanje naredbe devetogodišnjem dečaku da otvori torbu sa minom, tokom upada Izraelaca u Gazu, pre dve godine.
Tročlano vojno sudsko veće izjavilo je da su vojnici znali da time ugrožavaju civilno stanovništvo, a što je strogo zabranjeno vojnim zakonima.
Na osnovu izjava zvaničnika iz Gaze, više od 1 400 Palestinaca poginulo je tokom poslednjeg Izraelskog upada.

Opširnije: Dva Izraelska vojnika osuđena za akcije nad civilima tokom upada u Gazu

Život u stalnom strahu

Izrael.
Hanan Sufan, stalno nastanjena u selu Burin na Zapadnoj Obali, veoma gostprimljivo nas je primila u svoju kuću. Kaže da je navikla na posetioce. Poslednjih godina dočekala je brojne novinare, predstavnike brojnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, Palestinskih vlasti, Izraelske Vojske. Svi su joj obećavali pomoć.

Ipak, deset godina kasnije, i dalje živi u stalnom strahu od napada iz obližnjeg izraelskog naselja, Yitzar. Njeni susedi iz obližnjeg izraelskog naselja, pripadaju radikalnoj struji Izraelaca. Ona i njena porodica, su meta broj jedan za nasilne doseljenike koji ih često napadaju, a 2003. su čak pokušali i da zapale njihovu kuću.

 

Opširnije: Život u stalnom strahu

Borba, smrt i nafta - konflikt u Sudanu

Njujork.

(Reporter CNN-a nakon svog povratka iz Sudana)

Pre nego što sam otišao u Sudan, nisam znao mnogo o sukobu u Darfuru.
Reč je o najgorem genocidu našeg vremena! Razmere razaranja teško je razumeti. 300 000 ubijenih, a najmanje 2 miliona raseljenih posledica je sukoba koji je izbio u Darfuru, 2003. Jedan drugi građanski rat na jugu Sudana rezultirao je smrću 2 miliona, i raseljavanjem 4 miliona ljudi.

Opširnije: Borba, smrt i nafta - konflikt u Sudanu

230 civila ubijeno u Somaliji

Mogadiš.

Više od 230 civila poginulo je tokom protekle dve nedelje u borbama koje su se odvijale između snaga Somalijske prelazne vlade i Al Shabaab militanata u glavnom gradu Somalije, Mogadišu, izjavio je UNHCR. Najmanje 400 ljudi je ranjeno, a 23,000 raseljeno. Po procenama agencije, u toku ove godine više od 200,000 ljudi napustilo je svoje domove u glavnom gradu, navodi se u saopštenju. Ulice u Mogadišu su puste jer se ljudi boje da napuste svoje domove. Slom države i anarhija, kao i siromaštvo dovelo je do jedne od najvećih humanitarnih kriza u svetu i patnje civilnog stanovništva.

500 slučajeva silovanja i seksualnog zlostavljanja u toku poslednjih mesec dana u Kongu

Kinšasa.

Po povratku sa putovanja u Kongo, pomoćnik Generalnog sekretara UN-a za mirovne misije je u svom izveštaju Savetu bezbednosti ukazao na 267 silovanja i drugih vrsta seksualnog zlostavljanja u gradu Ulvira, na istočnom obodu zemlje, pored 242 silovanja koja su već prijavljena u obližnjem selu Luvungi.
Ovome je dodao i slučaj 10 žena koje su silovane od strane pripadnika oružanih snaga Demokratske Republike Kongo 17. i 18. avgusta, u zajednici Katalulu, na jugu zemlje.
17. avgusta počinjeno je najmanje 40 silovanja u selu Mubi od strane predstavnika Demokratskih snaga za oslobođenje Ruande i aktivne milicijske grupe u regionu, tzv. Maji- Maji.

Deca među stotinama silovanih u Kongu

Kinšasa.

Više od pedesetoro dece bilo je među stotinama silovanih od strane naoružanih pobunjenika u ratom razorenom istočnom delu Demokratske Republike Kongo, izjavio je UN.
Među 240 silovanih ljudi od strane pobunjenika Ruande i Konga koji su napali sela u severnoj pokrajini Kivu između 30 jula i 3. avgusta, bilo je i dece. Napadači su blokirali puteve, a mnoge kuće bile su opljačkane.
Prema izveštajima misije OUN-a, broj žrtava porastao je u odnosu na ranije izvestaje za 156. 30.

Opširnije: Deca među stotinama silovanih u Kongu

Potpisan sporazum o readmisiji sa Makedonijom

Početkom oktobra 2010. godine ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivica Dačić potpisao je sa ministrom unutrašnjih poslova Makedonije, Gordanom Jankulovskim , sporazum o redmisiji između Srbije i Makedonije i protokol o sprovođenju istog sporazuma. Potpisivanje ovog sporazuma je veoma važno, jer je istim regulisano međusobno izručivanje ljudi koji ilegalno ulaze iz jedne u drugu zemlju i nelegalno borave u Srbiji, odnosno Makedoniji, kao i smanjenje posledica ilegalnih migracija. (izvor http://www.srbija.gov.rs)

APC/CZA prikuplja pomoć u odeći i obući tražiocima azila

U okviru svojih redovnih aktivnosti APC/CZA nastavlja sa pribavljanjem pomoći u odeći, obući i igračkama za tražioce azila u Centru za azil u Banji Koviljači.

Potreba za odećom i obućom je konstantna uprkos velikim naporima Centra za azil koji su usmereni u istom pravcu. Kratko zadržavanje tražilaca azila u azilnom postupku u Srbiji često dovodi do toga da pošto budu obskrbljeni sa osnovnim namirnicama, obućom i odećom, tražioci azila napuste Centar i verovatno se upute dalje ka svojim ranije zacrtanim odredištima, najčešće, u Evropskoj Uniji.

prikupljanje pomoci2-1

Opširnije: APC/CZA prikuplja pomoć u odeći i obući tražiocima azila

Svečana dodela diploma

24. maja 2010. godine svečano su dodeljene diplome svim studentima Pravnog fakulteta u Beogradu koji su uspešno završili dvo-semestralni kurs na klinici za izbegličko pravo. Klinika za izbegličko pravo koja je organizovana od strane UNHCR-a već četiri godine uspešno funkcioniše na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Predstavnik UNHCR-a u Republici Srbiji Eduardo Arboleda, svečano je uručio diplome studentima, a u ime pravnog fakulteta prisutne je pozdravio prodekan za nastavu profesor Žika Bujuklić. Nakon dodele diploma, u svečanoj sali Pravnog fakulteta organizovan je i koktel, gde su studenti prikazali svoje utiske i zadovoljstvo što su pohađali ovaj kurs.

Opširnije: Svečana dodela diploma

Privedeno 18 Avganistanaca

LESKOVAC - Leskovačka policija saopštila je u utorak da je privela sudiji Prekršajnog sud 18 osoba iz Avganistana koje su nelegalno ušle na teritoriju Republike Srbije i kretale se bez važećih putnih isprava i identifikacionih dokumenata.
U saopštenju se navodi da su sva ova lica u proteklih nedelju dana zatečena na autobuskoj stanici "Legas" u Leskovcu.
Sudija prekršajnog suda je državljanima Avganistana izrekao kazne zatvora u trajanju od šest i osam dana i zaštitnu meru udaljenja sa teritorije Srbije.
FoNet, 18.05.2010 21:39:01

Ko su tražioci azila u Republici Srbiji?

Prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u 2009. godini 256 lica je tražilo azil u Republici Srbiji, a od tog broja 238 lica su muškarci, dok je samo 18 žena tražilo azil. Preko 70% tražilaca azila su lica čija je zemlje porekla Avganistan, zatim oko 6,5% tražilaca azila je iz Šri Lanke, 6 % iz Irana, zatim 1,2 % iz Iraka itd.

Opširnije: Ko su tražioci azila u Republici Srbiji?

Poseta severnoj i severozapadnoj granici R. Srbije

Krajem septembra i početkom oktobra 2009. godine predstavnici UNHCR-a, MUP-a Republike Srbije, kao i predstavnici nevladine organizacije Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila, posetili su Regionalni centar u Vršcu, granični prelaz Vatin, kao i policijsku upravu u Kikindi, kojom prilikom su vođeni razgovori o broju tražilaca azila u RS, njihovom tretmanu u RS, kao i o generalnoj bezbednosnoj situaciji na graničnim prelazima i migracionoj politici u RS.

Opširnije: Poseta severnoj i severozapadnoj granici R. Srbije

APC-MUP-UNHCR u poseti istoku Srbije

Nakon posete jugu Srbije i to u aprilu 2009. godine, ponovo rukovođeni istim ciljevima članovi APC-a, pripadnici MUP-a RS, odnosno Kancelarije za azil, kao i predstavnici UNHCR-a u periodu od 09-11 Septembra 2009. godine bili su u poseti Policijskoj upravi Zaječar i graničnom prelazu Vrška Čuka. I ovaj put cilj posete je bio u sagledavanju celokupne situacije vezane za ilegalne migracije, sa posebnim akcentom na tražioce azila.

Opširnije: APC-MUP-UNHCR u poseti istoku Srbije

Policija na visini svojih zadataka

Početkom primene novog Zakona o azilu u aprilu 2008. godine, formirana je Kancelarija za azil koja je organizaciona jedinica MUP-a Republike Srbije, i koja odlučuje u prvom stepenu o zahtevima tražilaca azila u Republici Srbiji. Iako je ovo novina, iako je u toku izgradnja azilnog postupka u našoj zemlji, i pored određenih tehničkih problema pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova koji rade na ovim poslovima pokazali su izuzetno visok nivo saradnje i kooperacije kako sa UNHCR-om tako i sa Centrom za zaštitu i pomoć tražilaca azila.

Opširnije: Policija na visini svojih zadataka

Održano takmičenje iz oblasti azilnog prava

Dana 13.05.2009. godine, povodom završetka kursa treće generacije studenata koji su pohađali UNHCR-ovu kliniku za izbegličko pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu, svečano su dodeljenje diplome polaznicima kursa, a po prvi put je održano Moot court takmičenje iz ove oblasti u sali-sudnici na Pravnom fakultetu u Beogradu. Studenti su dobili hipotetički slučaj u kome je uloga aplikanta, odnosno zastupnika tražioca azila pripala Minji Blažić i Danilu Ćurčiću, dok su ulogu respondenta-državnog organa koji odlučuje da li treba tražiocu azila dati pravo na azil u odnosnoj državi Halbatante, imali Milan Lažetić i Marko Anojčić.

Opširnije: Održano takmičenje iz oblasti azilnog prava

APC-MUP-UNHCR na jugu Srbije

Krajem aprila 2009. godine, predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila su učestvovali u trodnevnom obilasku granica, a koje je u saradnji sa MUP-om Republike Srbije, organizovao UNHCR. Cilj obilaska graničnih prelaza na jugu Srbije bio je postizanje konstruktivnih dogovora o poboljšanju dalje saradnje , usaglašavanju stavova i iznalaženju novih rešenja, a sve u vezi kontrole granica, kao i postupanju ovlašćenih lica sa licima koji su potencijalni tražioci azila u našoj zemlji.Činjenica da najveći broj ilegalnih migranata i tražioca azila upravo u Republiku Srbiju ulazi na granici sa Makedonijom i preko administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, kako na legalnim tako i preko ilegalnih graničnih prelaza, ukazuje na potrebu bolje kontrole istih, kao i na potrebu registrovanja i sprovođenja određenih zakonom propisanih procedura prema pomenutim licima.

Opširnije: APC-MUP-UNHCR na jugu Srbije

Izbrisani u Sloveniji prvi put dobio spor

Sud u Ptuju (Republika Slovenija) je dosudio 17 000 evra na ime odštete zbog nezakonito uskraćene radne dozvole licu, nezaknito izbrisanom iz evidencija prebivališta februara 1992. godine.
Aleksandru Todoroviću je Slovenija, posle dugih i napornih borbi,vratila prebivalište dajući mu status stranca sa stalnim boravkom 1996.godine, ali bez mogućnosti sticanja radne dozvole u periodu od 10 godina od sticanja stalnog boravka.

Opširnije: Izbrisani u Sloveniji prvi put dobio spor

Vi ste ovde: Vesti