POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Robija umjesto azila

Dnevni list Politika, 09.09.2012.

Odlukom pokrajinske vlade Koruške, preko noći je, po hitnom postupku, zatvoren dom za izbeglice „Saualm", u Norijskim Alpima iznad gradića Felkermarkt – najozloglašenije utočište za ljude koji su, bežeći od rata i bede, zatražili azil u Austriji.

 

Opširnije: Robija umjesto azila

Švajcarska ubrzala odluke o azilu - zbog Balkana

22. 08. 2012   Tanjug

Švajcarska Savezna kancelarija za migraciju (BFM) danas je saopštila da će, u pokušaju da ubrza ocenjivanje sve većeg broja zahteva za azil građana iz zemalja kojima nije potrebna viza u Švajcarskoj, pogotovo iz balkanskih država, njihovo razmatranje skratiti na 48 časova.

Kako je saopštio BFM, ova odluka je doneta najviše zbog zahteva iz balkanskih zemalja, pogotovo Makedonije, Srbije i BiH.

Svetski radio Švajcarska je javio da je direktor BFM-a Mario Gatiker izjavio da je broj zahteva za azil značajno porastao od 2010. godine, kada su ukinute vize za građane Srbije, BiH i Makedonije.

Opširnije: Švajcarska ubrzala odluke o azilu - zbog Balkana

Operacija grčke policije: Meta imigranti

sve-grcka 310x186Novosti, 6.8.2012.
Grčka policija počela je operaciju „Ksenios Zevs", čiji je cilj „oslobađanje" getoizovanih delova centra Atine od ilegalnih imigranata.

Grčka policija počela je operaciju „Ksenios Zevs", čiji je cilj „oslobađanje" getoizovanih delova centra Atine od ilegalnih imigranata. Jake policijske snage već prvog dana su privele više od 1.500 ilegalaca, a odmah je uhapšeno njih 500, koji su sprovedeni u prihvatni centar.

Opširnije: Operacija grčke policije: Meta imigranti

Koliko dalje?

Dokumentarac 'How much further', snimljen u Grčkoj na prelasku 2011-te u 2012-tu godinu, opisuje život severnoafričkih i izbeglica sa srednjeg istoka koje u potrazi za sigurnijim životom prolaze kroz mnoge zemlje ne nalazeći utočište. Intervjui nekolicine njih oslikavaju iskustva i teškoće kroz koje prolaze kako bi ispunili cilj - bezbedan život za sebe i svoje bližnje.
Na putu ka sigurnim zemljama Evrope oni bivaju zatečeni stanjem i tretmanom u državi koja prema regulativama Evropske Unije ne dopušta zadržavanje niti protok migranata dalje ka Evropi, istovremeno bez sredstava i regulativa za njihovo zbrinjavanje i pomoć. Na primeru Grčke, film ukazuje na probleme i teškoće sa kojima se suočavaju migranti i granične zemlje EU koje zbog političke, socijalne i ekonomske nestabilnosti nisu u stanju da se nose sa tim.

howmuchfurther

 

Opširnije: Koliko dalje?

54 migranata umrla od žeđi na pučini

ŽENEVA - Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) saopštila je noćas da je 54 migranata umrlo od žeđi u pokušaju da se domognu obala Italije.

54migranta

Samo jednog brodolomca iz Eritreje, koji je pio morsku vodu da bi preživeo, spasila je tunižanska obalska straža u stanju poodmakle dehidracije posto je plutao na ostacima broda kada su ga uočili ribari.
"On nam je rekao da je odmah bilo problema na brodu i da im nije bilo dozvoljeno da ponesu čak ni flašu vode. Kada su se izgubili, a putovanje nastavljeno, ljudi su počeli da se osećaju loše i da umiru zbog nedostatka vode", rekla je portparol UNHCR-a Laura Boldrini za italijansku televiziju Skaj TG24 koja se direktno prati preko interneta.

 

Opširnije: 54 migranata umrla od žeđi na pučini

Rastuća ksenofobija u Grčkoj

hr vocATINA, 10. jula 2012. (Beta-AFP) - Nevladina organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč zatražila je u utorak od Grčke da odmah preduzme odlučne korake protiv "rastućeg talasa nasilja iz ksenofobičnih pobuda" koje se ne kažnjava.

Na konferenciji za štampu u Atini, HRW je objavio izveštaj pod nazivom "Mržnja na ulicama", sa svedočanstvima koja je 59 migranata i izbeglica iznelo od avgusta 2009. do maja 2012.

"Ksenofobično nasilje je široko rasprostranjeno, šokantno i opšte poznato, ali ne vidimo adekvatan odgovor države... nereagovanje policije je pravilo", a strah vlada medju populacijom koja je najčešće žrtva, kazala je Džudit Saderlend iz HRW-a.

BETA, 10.07.2012

Azilanti nisu kriminalci da bi bili zatvoreni

Ne možemo zaustaviti globalne migracije, niti bi izgradnja zidova i postavljanje žičanih ograda na granice Srbije bilo rješenje za suzbijanje ilegalnih migracija čak i kada bi to bilo prihvatljivo i moguće, kaže zaštitnik građana Saša Janković. On apeluje na vlasti da ne čekaju da se ovaj problem zaoštri, imajući u vidu da podaci ukazuju na sve veći broj migranata iz država Azije i Afrike koji na svom putu prema najrazvijenijim zemljama EU prolaze kroz Srbiju, već povećati kapacitete za prihvat onih koji ovdje zatraže azil.- Naravno da je neophodan novac za to, ali poznato mi je da EU ima na raspolaganju sredstva koja bi se mogla iskoristiti za to. Ovih dana smo u Beogradu imali skup na kojem smo razgovarali o ilegalnim migracijama - kaže Janković. On kaže da je, kao zaštitnik građana, zadužen i za strance koji dolaze u kontakt s vlastima Srbije a to otkriveni ilegalni migranti svakako jesu.- Ti ljudi nisu kriminalci da bi ih lišene slobode držali u nekakvim zatvorenim objektima, kampovima. Njihovo pravo na slobodu kretanja mora se poštovati. Svako ima pravo doći u Srbiju, zatraži azil pa i da ode iz naše zemlje. Tačno je da u nekim državama EU postoje restriktivni postupci, što je neprihvatljivo - objašnjava Janković. Njegovi suradnici zaduženi su i za obilaske centara za azil u Banji Koviljači i Bogovađi. Srbija planira otvoriti treći centar, ali odluka o lokaciji još nije donesena.- Centri za azil u Srbiji moraju biti odgovarajućeg kapaciteta i kvalitete smještaja kako ne bi narušavali kvalitetu života lokalnog stanovništva - ističe Janković.

 

Opširnije: Azilanti nisu kriminalci da bi bili zatvoreni

Traže azil u Srbiji i nestanu

Samo tokom prošle godine na makedonskoj granici otkriveno 10.000 migranata. - Sve aktuelniji pravac u EU preko Hrvatske. Srbija bi mogla biti pod manjim pritiskom nezakonitih migracija ako bi EU uspela uspostaviti efikasniju kontrolu granice između Grčke i Turske, gde je samo tokom prošle godine otkriveno oko 50.000 imigranata, a koliko ih je prošlo dalje može samo se nagađa. A, put prema najrazvijenijim državama EU vodi ih i preko Srbije.

- Graničnoj policiji kronično nedostaju ljudstvo i oprema, što naravno zavisi od mogućnosti države, ali za efikasno suprotstavljanje ilegalnim migracijama nije dovoljno samo da se granica čvrsto zatvori. Uostalom oni koji i uđu u države EU ili Srbiju odmah zatraže azil, pa lokalne vlasti moraju ih prihvate na određeni period i da odluče o njihovim zahtjevima. Malobrojni dobijaju azil, većina nastavi migracije dalje ka zemljama odredišta, odnosno bogatije zemlje EU, a jedan deo se i vraća u skladu sa sporazumima o readmisiji. Tu je reč o poštovanju ljudskih prava i evropskim standardima, a dugoročno rešenje problema ekonomskih migracija, mogla bi biti pomoć državama iz kojih dolazi najviše migranata i uvođenje brze i efikasne procedure povratka u zemlju porekla koja bi ih obeshrabrivala da polaze na takav put - kaže Mitar Đurašković, načelnik Odjela za suzbijanje prekograničnog kriminala i kriminalističko-obaveštajne poslove u Upravi granične policije MUP-a Srbije.

 

Opširnije: Traže azil u Srbiji i nestanu

Sve više ilegalnih migranata

Novosti, 13. jun 2012.

Navala azilanata, neki susedi traže način da se zaštite od naše granice. Ilegalnih migranata četiri puta više

NAVALA ilegalanih migranata koji prolaze kroz Srbiju na putu ka EU sve je veća.

imigranti

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, od januara do maja 486 osoba iz Afrike i Azije izrazilo je nameru zatražiti ovde azil. U istom razdoblju ranije, ovu nameru izrazilo je njih 579. U ostatku prošle godine, taj broj je povećan za oko 2.500!

Opširnije: Sve više ilegalnih migranata

Nedodirljivi i azilanti

U SUDARU RAZLIČITOSTI MOGUĆE JE PRIJATELJSTVO

"Politika", 2012/6/8

Film "Nedodirljivi", režija Olivije Nakaš i Eric Toledano, uloge: François Kluz i Omar Si, trajanje 92 minuta, proizvodnja Francuska, 2011.

Iz francuskog filma "Nedodirljivi"
Mnogo je razloga što je film "Nedodirljivi", Oliviera Nakaša i Erika Toledano, postao drugi francuski najgledaniji film svih vremena, što je zimus bio najveći hit u nemačkim i italijanskim kinima i što je još uvek broj jedan po gledanosti u Hrvatskoj i Sloveniji. Neki od njih su u sljedećem:

nedodirljivi

 

Opširnije: Nedodirljivi i azilanti

Azil u Srbiji, Cucić ističe 270 azilanata

Politika, 06.06.2012

U Srbiji boravi oko 270 azilanata. Priče o hiljadama azilanata su izmišljotina koja u migracijskim službama izaziva podozrenje, tvrdi Vladimir Cucić

Azil u Srbiji, do sada su dobili po jedan Somalijac, Iračanin i Kopt iz Egipta. Dokumenta Srbije dobili bi i atletičari iz Somalije, o kojima su mediji izveštavali kao budućim reprezentativcima nove balkanske domovine, ali su oni "otrčali" dalje na zapad. Naime, dok čekaju odluku vlasti, što je procedura koja traje nekoliko meseci, tražitelji azila u pravilu "nestanu" iz domaćih prihvatnih centara i ilegalno napustiti Srbiju. Svoju sreću, ipak, potraže u nekoj od bogatih država EU.

 

Opširnije: Azil u Srbiji, Cucić ističe 270 azilanata

Tražioci azila u Vrbici

"Politika", 2012/5/6

Azilanti u Vrbici

Odluka o otvaranju prihvatnog centra nije donesena, izričit je Vladimir Cucić, poverenik za izbeglice

U selu Vrbica kod Mladenovca meštani su organizirali blokadu puta zbog dolaska azilanata, koji bi trebali biti prebačeni iz Banje Koviljače u napuštenu kasarnu "Mala Vrbica", saopšteno je juče iz "SNP Naši" uz najavu da će doći do radikalizacije protesta ako sutrašnji sastanak sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom "ne bude urodio plodom".

Opširnije: Tražioci azila u Vrbici

Srbija peta po broju zahteva za azil u EU

Tanjug,02.06.2012

BRISEL - Građani Srbije su prošle godine bili na petom mestu po broju zahteva za azil u Evropskoj uniji, navodi se u najnovijem izveštaju Evrropske komisije.

U izveštaju o migracijama i azilantima koji je juče obelodanila komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmsterm, blizu 14.000 građana Srbije zatražilo je azil u nekoj od zemalja EU tokom 2011. godine.

Opširnije: Srbija peta po broju zahteva za azil u EU

Migracioni profil Srbije

Predstavljen migracioni profil Srbije

Tanjug, 23.05.2012.

BEOGRAD - Migracioni profil Srbije za 2010. godinu i Priručnik o zaštiti ljudskih prava migranata koji su značajni za još bolje uređenje oblasti migracija, ali i nastavak evropskog puta države danas su predstavljeni u Beogradu.

Taj dokument i priručnik su rezultati projekta "Jačanje kapaciteta institucija Srbije nadležnih za upravljanje migracijama i integraciju povratnika" koji je finansirala EU iz pretpristupnih fondova.

Opširnije: Migracioni profil Srbije

Interkativne radionice sa ženama i decom iz centara za azilante i lokalne sredine

Kroz projekat Osnaživanje azilanata i lica koja su dobila azil za aktivniju socijalnu ulogu u lokalnim zajednicama, koji finansira Kooperativa holandskih fondacija za Centralnu i Istočnu Evropu preko Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), APC od početka godine realizuje interaktivne radionice sa ženama i decom smeštenim u centrima za azilante u Banji Koviljači i Bogovađi. Jednom nedeljno žene iz Avganistana, Somalije i Eritreje imaju priliku da predstave jedne drugima svoju kulturu i običaje, svoje lične puteve i način života i saznaju kako je živeti u Srbiji i zemljama zapadne Evrope.

Opširnije: Interkativne radionice sa ženama i decom iz centara za azilante i lokalne sredine

SOLIDARNOST NE STANUJE OVDE

Protest u Mladenovcu protiv mogućeg dolaska azilanata

„Blic", 23.05.2012.

Centar Mladenovca bio je danas oko 15 sati blokiran traktorima, poljoprivrednim mašinama i automobilima, što je bio novi vid protesta nezadovoljnih meštana zbog mogućeg dolaska azilanata iz Banje Koviljače.

mladenovac

Opširnije: SOLIDARNOST NE STANUJE OVDE

Nasilni sukob rezultovao smrću jednog ilegalnog migranta

U ponedjeljak, 30. aprila u toku redovne posete ilegalnom naselju Džungla razgovarali smo sa nekim Pakistancima, kada su se oko 19.45 čuo neki zvuk poput svađe koji dolazi iz područja gde uglavnom zive Avganistanci (oko 300 m udaljen od mjesta gde su ziveli Pakistanci). Nismo obratili posebnu paznju na svađu jer smo čuli svađe nekoliko puta u prošlosti, a nakon nekoliko minuta zvuk je utihnuo i sve se činilo da će biti u redu kao i obično. Prošlo je nekoliko minuta i jedan momak koji je otišao da proveri šta se dešava se vratio i rekao nam da su se Pakistanci i Afganistanci sukobili (možda 20-ak osoba, a kako smo shvatili Pakistanci su napali Afganistance). Momak nije znao razloge zašto su se svađali i tukli, ali je rekao i drugim ljudima da bi trebalo otići što pre odatle jer postoji mogućnost da zbog svađe dođe policija. Poslušavši njega i drugi ljudi su napustili ilegalno naselje. Sami smo napravili mali krug oko Džungle da bi videli što se dogodilo i ako je policija stvarno je došla, ali nismo mogli naći nikoga. Nije bilo ni policije, ni ljudi. Samo sam naleteli na jednog somalijskog dječaka koji je bio uplašen jer je bio sam, pa smo čekali sa njim ne bi li se pojavio neko od ljudi koje zna. Kada se dečaku pojavio prijatelj otišli smo kućama. To mora da je bilo oko 22 sata.

Opširnije: Nasilni sukob rezultovao smrću jednog ilegalnog migranta

Ovde stanuje solidarnost

Film "Avr", režija Aki Kaurismaki, uloge: Andre Vilms, Kati Outinen, Jean-Pierre Darusen, blonden Miguel ... Trajanje 93 minuta, proizvodnja Finska / Francuska / Nemačka, 2011.

avr

Iz filma "Avr" Akija Kaurismakija

Humanistički, nepretenciozan, humoran i optimizmom obojen, mali a po značaju i aktuelnosti teme veliki film - takav je "Avr", poslednje filmsko delo finskog maga Akija Kaurismakija.

Opširnije: Ovde stanuje solidarnost

Raste broj migranata u Srbiji

Izvor: Večernje novosti

Beograd -Po broju azilanata Srbija je četvrta u svetu, ali alarmantno raste i broj migranata. Posle pritiska na granicu s Mađarskom, ilegalci idu i na među s Hrvatima.

Uključujući Kosovo, 21.200 građana Srbije tražilo je azil, mahom u EU. Ispred Srbije je samo Avganistan, Kina i Irak.
Ipak, kako tvrdi ministar policije Ivica Dačić, broj tražilaca azila (ne računajući Kosovo) pao je u odnosu na 2010. godinu sa 17.000 na 10.000.

Opširnije: Raste broj migranata u Srbiji

Liht: Sprečavanje imigracije bilo bi propast Evrope

Novinski list Politika, objavljeno: 13.03.2012.

Do 2050. godine Evropi će nedostajati 100 miliona radno sposobnih ljudi

Svi koji imaju trajno prebivalište na teritoriji jedne države treba da se uvažavaju kao njeni građani, da imaju jednaka prava pred zakonom kao i ostali, bez obzira na versku ili etničku pripadnost, ali s druge strane svoju religiju i kulturu ne smeju da koriste kao izgovor za kršenje zakona i pravnih normi zemlje u kojoj žive. Iskazano stanovište deo je izveštaja „Živeti zajedno", devetočlane grupe uglednih ličnosti, oformljene na inicijativu generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda, kako bi se odgovorilo na izazove rastućeg širenja netolerancije i diskriminacije u Evropi. Grupu, čiji je član bila i Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, predvodio je bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer.

Opširnije: Liht: Sprečavanje imigracije bilo bi propast Evrope

Balkanski posetioci

theeconomistTražioci azila u Srbiji i Kosovu

1.Mart 2012, 16:43 T.J. | BANJA KOVILJAČA i PRIŠTINA
Ima nešto čudno u tome kada vidite Avganistance i Somalijce kako se spotiču u snegu na zapadu Srbije. Ništa manje egzotičan nije ni prizor državljana Konga i Obale Slonovače na Kosovu. Zapravo, oni su samo jedni od hiljada ilegalnih migranata koji protiču kroz zapadni Balkan u očajničkoj potrazi za boljim životom u prosperitetnijim državama Evropske Unije.

U novom izdanju Ekonomista izveštavam o ilegalnim prelazima desetina hiljada migranata preko grčko – turske granice. U prošlosti, mnogi od njih uspeli su da nađu posao u Grčkoj ili da obezbede lažna dokumenta kojima bi prešli u druge zemlje. Najčešće je praksa bila da se migranti u kamionima prokrijumčare do luka Patras i Igumenica i trajektima se zapute ka Italiji.

Opširnije: Balkanski posetioci

Mesto prelaska

theeconomistIlegalna imigracija
Potrebno je nekoliko minuta da se pređe reka Evros, glavna ulazna tačka za ilegalne migrante iz Azije u Evropu, ali to može biti zastrašujuće iskustvo. Na turskoj strani krijumčari ljudi mogu da budu naoružani. Zimi je reka brza i veoma hladna. Grupe koji plaćaju 300 evra (400 dolara) po osobi da bi prešle reku, noću se ukrcavaju u gumene čamce. Neke migrante hvata panika - posebno zbog toga što tek nekolicina ume da pliva.

Opširnije: Mesto prelaska

Antonio Gutereš: Svet izdaje ove ljude

Danas je u svetu raseljeno 43,7 miliona ljudi. "Zabrinjavajuće je što postoje pogrešne pretpostavke o kretanju izbeglica i obrascima međunarodne zaštite", kaže Antonio Gutereš, visoki komesar UN za izbeglice i prvi čovek UNHCR. "Strah od navodne poplave izbeglica u industrijalizovanim zemljama je mnogostruko preuveličan. U međuvremenu, najsiromašnije zemlje su te koje su prepuštene same sebi da izdrže taj teret."
A milioni ljudi širom sveta sve češće bivaju izbeglice dugi niz godina, poneki su u egzilu i po nekoliko decenija.
"Svet izdaje ove ljude, pušta ih da čekaju da prođe nestabilnost u njihovim zemljama, da stave svoje živote na čekanje na neodređeno vreme. Zemlje u razvoju ne mogu više same da podnose taj teret.
Industrijalizovani svet mora početi da se bavi ovom neravnotežom", navodi Gutereš. Zbog sve većeg priliva izbeglica, u procesu odobravanja azila sve više se koristi koncept sigurne treće zemlje, što Evropa već primenjuje, a koji deluje po sistemu "brigo moja, pređi na drugoga". To znači da se tražiocima azila odbija zahtev ukoliko su prošli kroz zemlju koja je po njih bezbedna a nisu u njoj zatražili azil, i automatski se tamo vraćaju, što je protivno konvenciji UN.
Radoš Đurović kaže da se mnogi takvi slučajevi nalaze pred Ustavnim sudom Srbije i od njegovog odgovora zavisi kako će se dalje odvijati priča o izdavanju azila.

Opširnije: Antonio Gutereš: Svet izdaje ove ljude

Surova cena ulaska u bolji svet

Autor: Vesela Laloš
Objavljeno u dnevnom listu "DANAS"02.03.2012.
Izbeglice iz Avganistana, Somalije, Pakistana, kojih je najviše, ali i iz Palestine, Irana i severnoafričkih zemalja već par godina opsedaju srpsko-mađarsku granicu u potrazi za boljim životom, a glavna usputna stanica im je postala upravo Subotica.

Opširnije: Surova cena ulaska u bolji svet

Loznički lekari reaguju brzo i savesno

Prema do sadašnjim iskustvima, lozničke zdravstvene ustanove reaguju brzo i odgovorno u situacijama kada ih tražioci azila kontaktiraju, a u pitanju su hitne medicinske intervencije. Od 2008. godine do danas svedoci smo rapidnog povećanja broja tražilaca azila u našoj zemlji što ujedno ukazuje i na povećan broj zdravstvenih problema i zdravstvenij intervencija koje se tiču ove grupe ljudi. Imajući u vidu da su azilanti većinom smeštani u centrima za azil i u njihovoj okolini, zdravstvene ustanove u tim oblastima su bile nadležne i reagovale u ovakvim slučajevima. Do sada, posebno se mora istaći spremnost i požrtvovanost lozničkih bolnica da svakom životno ugroženom čoveku pomognu u čemu ih do sada nisu sprečile ni jezičke ni kulturološke barijere. Tražioci azila ne retko, zbog neodložnih i hitnih zdravstvenih problema, bivaju upućivani u zdravstvene ustanove u Beogradu gde im se pruža zdravstvena zaštita u posebno komplikovanim i urgentnim slučajevima.

Opširnije: Loznički lekari reaguju brzo i savesno

TVRĐAVA EVROPA

Objavljeno u dnevnom listu Politika februar 2012.

U paviljonu „Cvijeta Zuzoric" na Kalemegdanu otvorena je izložba „ Berlinska soba" na kojoj izlaže autor Tanja Ostojić, internacionalna umetnica koja stvara i izlaže širom sveta.
Kroz svoj rad-video instalaciju „Sans papiers/Ilegalizovani ljudi"(realizovano u saradnji sa Davidom Rihtom 2004 godine u Berlinu) umetnički je uobličila svoje stavove koji su proistekli iz obimnih istraživanja o izbeglicama i azilantima u Nemačkoj.

Opširnije: TVRĐAVA EVROPA

Problemi azilanata u Srbiji

Članak o problemima tražilaca azila u Srbiji, u periodu od 2007 do danas, objavljen je u časopisu Srpska politička misao, autori su dr. Branislava Knezić, Institut za kriminiloška i sociološka istraživanja i doktorant i asistent Političkih nauka u Beogradu, gospodin Vojin Vidanović koji je u pripremi ovog rada koristio podatke i informacije Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Opširnije: Problemi azilanata u Srbiji

Zid na Marici

zidnamariciPočetkom februara 2012. godine započeta je dugo odlagana izgradnja metalne ograde duge 12.5 km na kopnenoj granici Grčke i Turske u kopnenom pojasu u kom grčko-turska granica nije sama reka Marica. Vrlo kontraverzna odluka grčkih vlasti, koju Evropska Unija nije zvanično finansijski podržala, izazaiva negodovanja humanitarnih organizacija širom Evrope koji Evropu nazivaju tvrđavom Evropom u kontekstu sve većih napora usmerenih u pravcu zaustavljanja migracija iz Azije I Afrike. Ograda koja će se izgraditi u najkraćem roku će podrazumevati dve metalne ograde visoke po četiri metra, razdvojene ne više od nekoliko metara na čijim će vrhovima i između samih ograda biti postavljene bodljikave žice. Iako ova mera ima za cilj da spreči dalji ulazak ilegalnih migranata u Grčku, malo je verovatno da će ova anti-migratorna linija dati ikakve značajnije rezultate

Opširnije: Zid na Marici

Novi incident u Banji Koviljači

U nedelju uveče 12.02.2012.godine, oko 18 i 30 časova, izvršen je navodni napad grupe azilanata na građanina Banje Koviljače dok je isti pokušavao da pokrene sopstveno vozilo u blizini svoje kuće u Banji Koviljači. Nedugo zatim novinski list Blic i Politika su ovu vest prezentovali javnosti.

Prema raspoloživim podacima do kojih su službenici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila došli na licu mesta kao i po obavljenim razgovorima sa azilantima koji su navodno učestvovali u napadu, razgovorom sa upravom Centra za azil u Banji Koviljači i predstvanicima lokalne policije koji su izašli na teren i preduzeli istražne radnje, do sada nema jasnih dokaza koji bi zaista potkrepili izjavu napadnutog građanina Banje.

Opširnije: Novi incident u Banji Koviljači

BANJA KOVILJAČA, 07.12.2011

Prema nezvaničnim podacima, u utorak 06.12.2011. u popodnevnim časovima, desio se incident u kojem je u Banji Koviljaci lice tamne puti udarilo sedmogodišnju devojčicu koja je potom odvedena u lozničku bolnicu gde je posle pregleda puštena kući. Devojčica je prvo uzela koka kolu koju joj je ponudilo navedeno lice a potom istu vratila posle čega je zadobila udarac u predelu glave. Sam sporni dogadjaj je rezultovao okupljanjem gradjana i blokiranjem puta Banja Koviljača-Mali Zvornik uz proteste protiv centra za azil i smeštanja stranaca poreklom iz Azije i Afrike u lokalnu sredinu.

Ovaj nemili događaj ima za posledicu dalje produbljivanje nerazumevanja i nepoverenja između lokalne sredine i tražilaca azila, a može da posluži i kao povod daljim protestima i eventualnim sukobima.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila izražava zabrinutost zbog nastale atmosfere u kojoj se pojedinačan i konkretan događaj ne pririsuje samom pojedincu vec celoj grupi ljudi koji traže azil u Srbiji čime rastu netrpeljivost, odijum i predrasude u vezi sa ljudima koji u Srbiji traže utočište od progona.

Banjsko lečenje

jelena lengoldObjavljeno u dnevnom listu Politika dana 18.11.2011.

Centar za zaštitu i pomoć azilantima zvanično saopštava da od 2008. do danas ne postoji nijedno krivično delo koje je na teritoriji Srbije učinio tražilac azila. Dakle, tu bi trebalo staviti tačku, barem na te priče, za sada.

Pre nekoliko godina u Oslu se desio ovakav slučaj: izvesni (kasnije se ispostavilo psihički nestabilan) imigrant iz Afrike, napao je nožem, usred bela dana, nekoliko putnika u mirnom norveškom tramvaju. Prve glasove koji su tom prilikom krenuli protiv imigranata uopšteno, presekli su država i mediji ozbiljnim i temeljnim objašnjenjem da ovi ljudi nose breme velikih trauma, siromaštva i muke, i da, ako neko od njih zbog svega toga popusti psihički, građani Norveške moraju, kao humani i plemeniti ljudi, imati razumevanja za ovakve izolovane slučajeve i da zbog toga ne treba dizati buku koja u nekom momentu preti da pređe u otvorenu diskriminaciju. I to je, koliko se sećam, bio kraj ove priče.

Opširnije: Banjsko lečenje

Nemiri u Libiji i dalje traju

Naime, iako vladini zvaničnici tvrde da se u zemlji situacija smiruje, izveštači stranih agencija javljaju da je u zemlji haos.

Sin libijskog lidera Moamer Gadafija, Saif Al Islam upozorio je da bi građanski rat mogao da pogodi zemlju. Saif Gadafi je ponudio političke reforme i priznao da su policija i vojska napravili „grešeke", ali je isto tako izjavio i da je broj umrlih lica manji nego što je saopšteno. Takođe je za krizu u Libiji optužio strance, prognanike, narkomane, Islamiste i medije.

Opširnije: Nemiri u Libiji i dalje traju

JAVNI KONKURS ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA NA ODREĐENO VREME

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA/ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:
JAVNI KONKURS ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA NA ODREĐENO VREME

I Pozicija: psiholog na projektu borbe protiv trgovine ljudima (u trajanju od 1 godine sa mogućnošću produženja ugovora), jedan izvršilac.

II Opis poslova:
- rad na prevenciji trgovine ljudima kroz pružanje adekvatnih informacija kategorijama lica koje su izložene povećanom riziku od trgovine ljudima, a prvenstveno tražiocima azila na teritoriji Republike Srbije, što uključuje i realizovanje redovnih poseta odgovarajućim ustanovama u Beogradu ili u unutrašnjosti Srbije.
- obavljanje administrativno-tehničkih poslova kao i drugih poslova u skladu sa potrebama aktivnosti na projektu

III Uslovi:
1. VII/I stepen stručne spreme, diplomirani psiholog;
2. Poznavanje problema trgovine ljudima na medjunarodnom i nacionalnom nivou;
3. Prethodno iskustvo u radu sa ranjivim kategorijama, poželjno iskustvo u radu sa strancima;
4. Dodatna edukacija u radu sa ranjivim kategorijama, posebno decom;
5. Poznavanje engleskog jezika;
6. Poznavanje rada na racunaru (MS Office korisnički nivo)
7. Sposobnost efikasnog rešavanja problema i sistematičnost, organizovanost i pedantnost u radu;
8. Odlična pisana i usmena komunikacija;
9. Sposobnost utvrđivanja prioriteta i uspešnog obavljanja više zadataka istovremeno.

IV Kandidati koji dostavljaju prijavu na konkurs, dostavljaju fotokopiju diplome, svoju biografiju sa fotografijom u boji, motivaciono pismo, preporuke o ranijem iskustvu na sličnim projektima i edukacijama i izvod iz matične knjige rođenih.

V Prijave sa traženom dokumentacijom dostavljaju se Centru za zaštitu i pomoč tražiocima azila, ulica Sime Igumanova 14, Beograd, sa naznakom : „Za konkurs" .

VI Rok za podnošenje prijave je 19. decembar 2010. godine.

VII Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

EU upozorila Srbiju i Makedoniju

Evropska unija skrenula je pažnju zemljama bivše SFRJ i Albaniji da bi se ukoliko se nastavi sa zloupotrebama mogla dovesti u pitanje vizna liberalizacija.
Ova reakcija došla je nakon što se u nekim državama EU, naročito Nemačkoj, u poslednjih godinu dana naprasno povećao broj lažnih azilanata. Podsećanja radi," beli šengen" od prošle godine važi za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore, a uskoro počinje primena vizne liberalizacije za građane Bosne i Hercegovine i Albanije. Izvestilac Evropskog parlamenta Tanja Fajon rekla je tim povodom da građani pomenutih država moraju da shvate da bezvizni režim ne znači azil.

Opširnije: EU upozorila Srbiju i Makedoniju

Umesto nafte u cisterni pronašli emigrante

Grčka policija je 11. novembra pronašla 143 ilegalna emigranta, uglavnom iz Avganistana, sakrivena u kamionskoj cisterni na Peloponezu i uhapsila šest osumnjičenih krijumčara.

Opširnije: Umesto nafte u cisterni pronašli emigrante

Očekuje se saslušanje osumljičenog za teroristički napad u Nigeriji

Lagos.

Saslušanje osumljičenog Henri Okah-a za smrtonosne bomaške napade u Nigeriji zakazano je za utorak. Po rečima njegovog advokata sud je ročište pomerio za utorak zbog straha za njegovu bezbednost u pritvoru. Okah se nalazi u zatvoru u Johanesburgu, međutim njegov advokat zatražio je da se odvoji od ostalih zatvorenika, iz razloga bezbednosti.

Opširnije: Očekuje se saslušanje osumljičenog za teroristički napad u Nigeriji

UN objavio „alarmantan“ izveštaj o stanju ljudskih prava u Kongu

Kongo.

Ujedinjene nacije objavile su u petak Izveštaj o detaljnim kršenjima ljudskih prava, kao što su ubistva i silovanja tokom desetogodišnjeg perioda u Demokrastskoj Republici Kongo. Reč je o veoma sadržajnom i obimnom dokumentu, „sa detaljnim, kredibilnim, šokantnim podacima", izjavio je jedan diplomata iz Konga.

Opširnije: UN objavio „alarmantan“ izveštaj o stanju ljudskih prava u Kongu

Somalija devetoro poginulo tokom napada na militante

Mogadiš.

Najmanje devetoro civila poginulo je ,a 42-je ranjeno tokom napada mirovnih snaga Afričke unije na uporišta ekstremista u Mogadišu, izjavio je portparol medicinske grupe.
Šef lokalne ambulate izjavio je da su prvo dovezena sedam tela i 31 ranjeni u subotu prepodne. Kasnije je minobacač pogodio autobus usmrtivši dvoje ljudi, a ranivši 21. „Bila je to scena bede u krvi i mesu sa svih strana", rekao je Musa.
Musa je dodao da se borba nastavila sporadično u delovima okolo Bakara pijace-koja je uporište za islamske pobunjenike, čiji je cilj rušenje pro-zapadne vlade.
U međuvremenu, portparol misije Afričke Unije u Somaliji potvrdio je da je bilo sukoba između snaga Afričke Unije i Al-Shabaab militanata.
„Uništili smo tri vozila Al-Shabaaba, i pobili sve militante u njima", izjavio je za CNN Bohuko.

Dva Izraelska vojnika osuđena za akcije nad civilima tokom upada u Gazu

Izrael.

Osuđena su dva izraelska vojnika za izdavanje naredbe devetogodišnjem dečaku da otvori torbu sa minom, tokom upada Izraelaca u Gazu, pre dve godine.
Tročlano vojno sudsko veće izjavilo je da su vojnici znali da time ugrožavaju civilno stanovništvo, a što je strogo zabranjeno vojnim zakonima.
Na osnovu izjava zvaničnika iz Gaze, više od 1 400 Palestinaca poginulo je tokom poslednjeg Izraelskog upada.

Opširnije: Dva Izraelska vojnika osuđena za akcije nad civilima tokom upada u Gazu

Život u stalnom strahu

Izrael.
Hanan Sufan, stalno nastanjena u selu Burin na Zapadnoj Obali, veoma gostprimljivo nas je primila u svoju kuću. Kaže da je navikla na posetioce. Poslednjih godina dočekala je brojne novinare, predstavnike brojnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, Palestinskih vlasti, Izraelske Vojske. Svi su joj obećavali pomoć.

Ipak, deset godina kasnije, i dalje živi u stalnom strahu od napada iz obližnjeg izraelskog naselja, Yitzar. Njeni susedi iz obližnjeg izraelskog naselja, pripadaju radikalnoj struji Izraelaca. Ona i njena porodica, su meta broj jedan za nasilne doseljenike koji ih često napadaju, a 2003. su čak pokušali i da zapale njihovu kuću.

 

Opširnije: Život u stalnom strahu

Borba, smrt i nafta - konflikt u Sudanu

Njujork.

(Reporter CNN-a nakon svog povratka iz Sudana)

Pre nego što sam otišao u Sudan, nisam znao mnogo o sukobu u Darfuru.
Reč je o najgorem genocidu našeg vremena! Razmere razaranja teško je razumeti. 300 000 ubijenih, a najmanje 2 miliona raseljenih posledica je sukoba koji je izbio u Darfuru, 2003. Jedan drugi građanski rat na jugu Sudana rezultirao je smrću 2 miliona, i raseljavanjem 4 miliona ljudi.

Opširnije: Borba, smrt i nafta - konflikt u Sudanu

230 civila ubijeno u Somaliji

Mogadiš.

Više od 230 civila poginulo je tokom protekle dve nedelje u borbama koje su se odvijale između snaga Somalijske prelazne vlade i Al Shabaab militanata u glavnom gradu Somalije, Mogadišu, izjavio je UNHCR. Najmanje 400 ljudi je ranjeno, a 23,000 raseljeno. Po procenama agencije, u toku ove godine više od 200,000 ljudi napustilo je svoje domove u glavnom gradu, navodi se u saopštenju. Ulice u Mogadišu su puste jer se ljudi boje da napuste svoje domove. Slom države i anarhija, kao i siromaštvo dovelo je do jedne od najvećih humanitarnih kriza u svetu i patnje civilnog stanovništva.

500 slučajeva silovanja i seksualnog zlostavljanja u toku poslednjih mesec dana u Kongu

Kinšasa.

Po povratku sa putovanja u Kongo, pomoćnik Generalnog sekretara UN-a za mirovne misije je u svom izveštaju Savetu bezbednosti ukazao na 267 silovanja i drugih vrsta seksualnog zlostavljanja u gradu Ulvira, na istočnom obodu zemlje, pored 242 silovanja koja su već prijavljena u obližnjem selu Luvungi.
Ovome je dodao i slučaj 10 žena koje su silovane od strane pripadnika oružanih snaga Demokratske Republike Kongo 17. i 18. avgusta, u zajednici Katalulu, na jugu zemlje.
17. avgusta počinjeno je najmanje 40 silovanja u selu Mubi od strane predstavnika Demokratskih snaga za oslobođenje Ruande i aktivne milicijske grupe u regionu, tzv. Maji- Maji.

Deca među stotinama silovanih u Kongu

Kinšasa.

Više od pedesetoro dece bilo je među stotinama silovanih od strane naoružanih pobunjenika u ratom razorenom istočnom delu Demokratske Republike Kongo, izjavio je UN.
Među 240 silovanih ljudi od strane pobunjenika Ruande i Konga koji su napali sela u severnoj pokrajini Kivu između 30 jula i 3. avgusta, bilo je i dece. Napadači su blokirali puteve, a mnoge kuće bile su opljačkane.
Prema izveštajima misije OUN-a, broj žrtava porastao je u odnosu na ranije izvestaje za 156. 30.

Opširnije: Deca među stotinama silovanih u Kongu

Potpisan sporazum o readmisiji sa Makedonijom

Početkom oktobra 2010. godine ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivica Dačić potpisao je sa ministrom unutrašnjih poslova Makedonije, Gordanom Jankulovskim , sporazum o redmisiji između Srbije i Makedonije i protokol o sprovođenju istog sporazuma. Potpisivanje ovog sporazuma je veoma važno, jer je istim regulisano međusobno izručivanje ljudi koji ilegalno ulaze iz jedne u drugu zemlju i nelegalno borave u Srbiji, odnosno Makedoniji, kao i smanjenje posledica ilegalnih migracija. (izvor http://www.srbija.gov.rs)

APC/CZA prikuplja pomoć u odeći i obući tražiocima azila

U okviru svojih redovnih aktivnosti APC/CZA nastavlja sa pribavljanjem pomoći u odeći, obući i igračkama za tražioce azila u Centru za azil u Banji Koviljači.

Potreba za odećom i obućom je konstantna uprkos velikim naporima Centra za azil koji su usmereni u istom pravcu. Kratko zadržavanje tražilaca azila u azilnom postupku u Srbiji često dovodi do toga da pošto budu obskrbljeni sa osnovnim namirnicama, obućom i odećom, tražioci azila napuste Centar i verovatno se upute dalje ka svojim ranije zacrtanim odredištima, najčešće, u Evropskoj Uniji.

prikupljanje pomoci2-1

Opširnije: APC/CZA prikuplja pomoć u odeći i obući tražiocima azila

Svečana dodela diploma

24. maja 2010. godine svečano su dodeljene diplome svim studentima Pravnog fakulteta u Beogradu koji su uspešno završili dvo-semestralni kurs na klinici za izbegličko pravo. Klinika za izbegličko pravo koja je organizovana od strane UNHCR-a već četiri godine uspešno funkcioniše na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Predstavnik UNHCR-a u Republici Srbiji Eduardo Arboleda, svečano je uručio diplome studentima, a u ime pravnog fakulteta prisutne je pozdravio prodekan za nastavu profesor Žika Bujuklić. Nakon dodele diploma, u svečanoj sali Pravnog fakulteta organizovan je i koktel, gde su studenti prikazali svoje utiske i zadovoljstvo što su pohađali ovaj kurs.

Opširnije: Svečana dodela diploma

Privedeno 18 Avganistanaca

LESKOVAC - Leskovačka policija saopštila je u utorak da je privela sudiji Prekršajnog sud 18 osoba iz Avganistana koje su nelegalno ušle na teritoriju Republike Srbije i kretale se bez važećih putnih isprava i identifikacionih dokumenata.
U saopštenju se navodi da su sva ova lica u proteklih nedelju dana zatečena na autobuskoj stanici "Legas" u Leskovcu.
Sudija prekršajnog suda je državljanima Avganistana izrekao kazne zatvora u trajanju od šest i osam dana i zaštitnu meru udaljenja sa teritorije Srbije.
FoNet, 18.05.2010 21:39:01

Ko su tražioci azila u Republici Srbiji?

Prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u 2009. godini 256 lica je tražilo azil u Republici Srbiji, a od tog broja 238 lica su muškarci, dok je samo 18 žena tražilo azil. Preko 70% tražilaca azila su lica čija je zemlje porekla Avganistan, zatim oko 6,5% tražilaca azila je iz Šri Lanke, 6 % iz Irana, zatim 1,2 % iz Iraka itd.

Opširnije: Ko su tražioci azila u Republici Srbiji?

Poseta severnoj i severozapadnoj granici R. Srbije

Krajem septembra i početkom oktobra 2009. godine predstavnici UNHCR-a, MUP-a Republike Srbije, kao i predstavnici nevladine organizacije Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila, posetili su Regionalni centar u Vršcu, granični prelaz Vatin, kao i policijsku upravu u Kikindi, kojom prilikom su vođeni razgovori o broju tražilaca azila u RS, njihovom tretmanu u RS, kao i o generalnoj bezbednosnoj situaciji na graničnim prelazima i migracionoj politici u RS.

Opširnije: Poseta severnoj i severozapadnoj granici R. Srbije

APC-MUP-UNHCR u poseti istoku Srbije

Nakon posete jugu Srbije i to u aprilu 2009. godine, ponovo rukovođeni istim ciljevima članovi APC-a, pripadnici MUP-a RS, odnosno Kancelarije za azil, kao i predstavnici UNHCR-a u periodu od 09-11 Septembra 2009. godine bili su u poseti Policijskoj upravi Zaječar i graničnom prelazu Vrška Čuka. I ovaj put cilj posete je bio u sagledavanju celokupne situacije vezane za ilegalne migracije, sa posebnim akcentom na tražioce azila.

Opširnije: APC-MUP-UNHCR u poseti istoku Srbije

Policija na visini svojih zadataka

Početkom primene novog Zakona o azilu u aprilu 2008. godine, formirana je Kancelarija za azil koja je organizaciona jedinica MUP-a Republike Srbije, i koja odlučuje u prvom stepenu o zahtevima tražilaca azila u Republici Srbiji. Iako je ovo novina, iako je u toku izgradnja azilnog postupka u našoj zemlji, i pored određenih tehničkih problema pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova koji rade na ovim poslovima pokazali su izuzetno visok nivo saradnje i kooperacije kako sa UNHCR-om tako i sa Centrom za zaštitu i pomoć tražilaca azila.

Opširnije: Policija na visini svojih zadataka

Održano takmičenje iz oblasti azilnog prava

Dana 13.05.2009. godine, povodom završetka kursa treće generacije studenata koji su pohađali UNHCR-ovu kliniku za izbegličko pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu, svečano su dodeljenje diplome polaznicima kursa, a po prvi put je održano Moot court takmičenje iz ove oblasti u sali-sudnici na Pravnom fakultetu u Beogradu. Studenti su dobili hipotetički slučaj u kome je uloga aplikanta, odnosno zastupnika tražioca azila pripala Minji Blažić i Danilu Ćurčiću, dok su ulogu respondenta-državnog organa koji odlučuje da li treba tražiocu azila dati pravo na azil u odnosnoj državi Halbatante, imali Milan Lažetić i Marko Anojčić.

Opširnije: Održano takmičenje iz oblasti azilnog prava

APC-MUP-UNHCR na jugu Srbije

Krajem aprila 2009. godine, predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila su učestvovali u trodnevnom obilasku granica, a koje je u saradnji sa MUP-om Republike Srbije, organizovao UNHCR. Cilj obilaska graničnih prelaza na jugu Srbije bio je postizanje konstruktivnih dogovora o poboljšanju dalje saradnje , usaglašavanju stavova i iznalaženju novih rešenja, a sve u vezi kontrole granica, kao i postupanju ovlašćenih lica sa licima koji su potencijalni tražioci azila u našoj zemlji.Činjenica da najveći broj ilegalnih migranata i tražioca azila upravo u Republiku Srbiju ulazi na granici sa Makedonijom i preko administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, kako na legalnim tako i preko ilegalnih graničnih prelaza, ukazuje na potrebu bolje kontrole istih, kao i na potrebu registrovanja i sprovođenja određenih zakonom propisanih procedura prema pomenutim licima.

Opširnije: APC-MUP-UNHCR na jugu Srbije

Izbrisani u Sloveniji prvi put dobio spor

Sud u Ptuju (Republika Slovenija) je dosudio 17 000 evra na ime odštete zbog nezakonito uskraćene radne dozvole licu, nezaknito izbrisanom iz evidencija prebivališta februara 1992. godine.
Aleksandru Todoroviću je Slovenija, posle dugih i napornih borbi,vratila prebivalište dajući mu status stranca sa stalnim boravkom 1996.godine, ali bez mogućnosti sticanja radne dozvole u periodu od 10 godina od sticanja stalnog boravka.

Opširnije: Izbrisani u Sloveniji prvi put dobio spor

APC na prikupljanju pomoći za Centar za azil

prikupljanje pomoci

Centar za zaštitu i pomoć tražilaca azila (APC-CZA) nastavlja sa svojim redovnim aktivnostima prikupljanja humanitarne pomoći namenjene tražiocima azila u Centru za azil u Banji Koviljači. 30.10.2008., novi kontigent odeće i obuće je pripremljen i transportovan u Banju Koviljaču.

Opširnije: APC na prikupljanju pomoći za Centar za azil

Poseta ljubljanskog Pravno Informativnog Centra

Predstavnici PIC-a (Pravno Informaticeskog Centra) iz Ljubljane, sa kojima Centar za zaštitu i pomoć tražilaca azila (APC-CZA) ima duge i dobre odnose, posetili su Beograd od 22. do 25. oktobra. PIC je poznata slovenačka nevladina organizacija koja se bavi ljudskim pravima u Sloveniji, između ostalog pružanjem pravne pomoći tražiocima azila, izbeglicama, izbrisanim licima.
U okviru svojih redovnih aktivnosti predstavnici PIC-a su posetili APC-CZA 24. oktobra. U sedištu APC-CZA-a su održani razgovori u cilju produbljivanja okvira saradnje na polju azilne zaštite ali i na zaštiti izbrisanih lica u Rep.Sloveniji.

Novi pravilnik o zdravstvenim pregledima

Na osnovu člana 39 stav 2 Zakona o azilu Republike Srbije, kojim je propisano da se prilikom prijema u Centar za azil sva lica koja traže azil zdravstveno pregledaju na način utvrđen propisom koji donosi ministar nadležan za zdravlje, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, tacnije Ministar zdravlja Republike Srbije doneo je Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja traže azil prilikom prijema u Centar za azil ("Sl. glasnik RS", br. 93/2008). Pravilnik je objavljen u Službeni glasnik RS, 93/2008 od 10/14/2008, a na snazi je od 23.10.2008.godine. Ovim pravilnikom uređuje se način zdravstvenih pregleda lica koja traže azil prilikom prijema u Centar za azil, kao i spisak obaveznih pregleda koja se imaju obaviti. Takođe propisana je i forma Obrasca 1 koji čini sastavni deo pravilnika i isti predstavlja potvrdu o obavljenom zdravstvenom pregledu i zdravstvenom stanju lica koje traže azil prilikom prijema u Centar za azil.

Susret sa Komesarom za ljudska prava Saveta Evrope

Thomas HammarbergSusret sa Komesarom za ljudska prava Saveta Evrope g-dinom Thomasom Hammarbergom, koji je u Srbiju doputovao istog dana u zvaničnu posetu a povodom rada na sastavljanju i izradi izveštaja o ljudskim pravima u Srbiji za 2008.godinu.
Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila (APC-CZA) su ovom prilikom, u razgovoru sa g-dinom Hammarbergom, komesara upoznali sa situacijom na polju azila u Srbiji, sa napretkom postignutim od 1.aprila 2008.godine,sa procesom razvijanja i učvršćivanja azilnih institucija u zemlji, sa brojem tražilaca azila i ostalim statističkim podacima vezanim za period od početka primene novog Zakona o azilu.

Opširnije: Susret sa Komesarom za ljudska prava Saveta Evrope

Održan okrugli sto povodom Dana izbeglica

Povodom obeležavanja Svetskog Dana izbeglica (20. jun) održan je u četvrtak 19. juna 2008 godine, u prostorijama Medija Centra u Beogradu, okrugli sto pod nazivom: Pravna zaštita - pristup pravima.

Pored UNHCRa koji je bio i organizator ovog skupa, učestvovale su relevantne vladine i nevladine organizacije i međunarodne organizacije koje se bave ostvarivanjem prava izbeglica, tražilaca azila i interno raseljenih lica u našoj Republici. Na ovom okruglom stolu ustanovljen je napredak ostvaren od oktobra 2007. godine kada je održana Nacionalna Konferencija o integraciji izbeglica.

Održan UNHCRov seminar u Subotici

unchr seminar 03

Od 28. do 30. maja u Subotici je (u hotelu "Galleria"), u organizaciji UNHCRa, održan stručni seminar:
"International Protection of Refugees, Refugee Status Determination and Free Legal Advice".
Kao predavači, ispred UNHCRa, govorili su: gdin. Dušan Aralica, gdin. Dejan Kladarin i gdin. Vladimir Jovanović.

Opširnije: Održan UNHCRov seminar u Subotici

Saradnja sa slovačkim i bugarskim kolegama

saradnja sa slovackim i bugarskim kolegamaU cilju stvaranja regionalne azilne mreže koja bi predstavljala čvrst okvir razmene iskustava,stručnih znanja, informacija , statističkih podataka u regionu i šire u Evropi, kao i u cillju eventualnog angažovanja na zajedničkim projektima, u maju su uspostavljeni kontakti izmedju Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila i slovačke nevladine organizacije - Lige za ljudska prava (Human Rights League, Bratislava), kao i izmedju Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila i Pravne klinike za izbeglice i imigrante iz Bugarske (Legal Clinic for Refugees and Immigrants in Sofia, Bulgaria).

Kolege iz Bugarske i Slovačke svojim radom pokrivaju iste one oblasti azilne i izbegličke zaštite kojima se bavi i Centar , a kao ugledni predavači i šefovi Pravnih azilnih Klinika na fakultetima u svojim zemljama, saradnju će samo još više unaprediti i učiniti je zaista kvalitetnom i prestižnom.

Imenovanje predsednika i članova Komisije za azil

Na osnovu člana 20. stav 1. Zakona o azilu (Službeni glasnik RS, broj 109-07) i člana 17. stav 1. i člana 43. stav 2 Zakona o Vladi (Službeni glasnik RS.br.55/05,71/05 – ispravka I 101/07),

Opširnije: Imenovanje predsednika i članova Komisije za azil

Novi pravilnik o obrascima zahteva za azil

Ministar unutrašnjih poslova doneo je Pravilnik o sadržini i izgledu obrasca zahteva za azil i isprava koje se mogu izdavati tražiocima azila i licima kojima je odbren azil ili privremena zaštita ("Sl. glasnik RS", br. 53/2008). Ovim pravilnikom određen je izgled i sadržina zahteva za azil u smislu člana 25 stav 4 Zakona o azilu, kao i izgled i sadržina lične karte za lice koje traže azil, a u smislu člana 58 stav 3 ZPP. Ovim Pravilnikom propisuje se sadržina i izgled obrazaca zahteva za azil, potvrde za lice koje je izrazilo nameru da traži azil, lične karte za lice koje traži azil, lične karte za lice kome je odobren azil i lične karte za lice kome je odobrena privremena zaštita (član 1 ovog Pravilnika).

Novi pravilnici RS

Zakon o azilu stupio je na snagu 06.12.2007.godine, a od 01.aprila 2008.godine je počeo da se primenjuje. Zakonom je predviđen dvostepeni postupak povodom zahteva za azil, tako da odluku u prvom stepenu donosi Kancelarija za azil koja je u sklopu Ministarstva unutrašnjih poslova, dok odluku u drugom stepenu donosi Komisija za azil čije članove imenuje Vlada.

Opširnije: Novi pravilnici RS

U poseti Centru za azil Republike Srbije

koviljaca2

U petak 11.4.2008., predstavnik Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila, Radoš Đurović, u organizaciji UNHCR-ove pravne klinike, posetio je Centar za azil Republike Srbije u Banji Koviljači (kod Loznice). Mestu u kojem bi trebalo da budu smešteni svi oni koji bi tražili azil u Republici Srbiji i na koje bi se primenile odredbe novog Zakona o azilu (počeo da se primenjuje od 1.4.2008.).

Opširnije: U poseti Centru za azil Republike Srbije

Saradnja sa slovenačkim kolegama

Centar za zaštitu i pomoć tražilaca azila je u februaru 2008. godine uspostavio kontakt i saradnju sa slovenačkim kolegama, tačnije sa  slovenačkom nevladinom organizacijom IPRIS, koja se bavi zaštitom izbeglica, izbegličkim pravom i pravom azila u Sloveniji. Na obostrano zadovoljstvo započeta saradnja  će se odnositi na sve aspekte delovanja ovih dveju nevladinih organizacija, a prevashodno u razmeni praktičnih iskustava, naučnih i teoretskih znanja, i u oblasti  zajedničkih projekata i organizovanja zajedničkih stručnih  i obrazovnih seminara namenjenih studentima pravnih i političkih nauka. Na ovaj način će se u Srbiji  pomoći dodatnom osposobljavanju i kvalifikaciji ljudi koji će se u budućnosti  angažovati na polju azilnog prava bilo kroz rad u  državnim organima bilo kroz rad u nevladinom sektoru, doprinoseći između ostalog i integraciji  naše zemlje u razvijeni sistem azilne zaštite zemalja Evrope.

Otkazano takmičenje iz azilnog prava

Kako je glavni organizator prestižnog takmičenja iz azilnog prava saopštio, International Asylum Law Moot Court Competition Budapest 2008 će  ove godine biti otkazan iz tehničkih razloga.Veliki problemi sa kojima su organizatori bili suočeni onemogućili su realizaciju ovog značajnog i poznatog takmičenja.
Ova vest će na žalost pogoditi najviše studente evropskih timova  koji su već uveliko započeli pripreme za otkazano takmičenje.
Medjutim kako nezvanično saznajemo,ipak postoji, za sada  samo daleka teoretska mogućnost, da se mnogo skromnije takmičenje ipak održi ,ali ovog puta u  Češkoj republici.O tome za sad još nema zvaničnih saopštenja.

Etiopsko pojačanje za Srbiju

etiopsko pojacanjeAtletska reprezentacija Srbije neočekivano je pojačana šestorkom dugoprugaša. Pet momaka i jedna devojka iz Etiopije zatražilo je azil u Srbiji posle nastupa na maratonu u Podgorici. Posle četiri nedelje čekanja na dozvolu oni su u četvrtak počeli da treniraju u atletskim klubovima Partizan i Čukarički. Procenjuje se da je od šestoro atletičara najveći talenat 18-godišnji Estifanos Eshetu, koji bi po procenama stručnjaka mogao da postane šampion Evrope.

Opasne veze

opasne vezeU nedelju i ponedeljak 9. i 10. decembra 2007. u magacinu u ulici Kraljevića Marka br.4  u Beogradu održani su panel i  projekcije filmova Opasne Veze :"Migracije ,trafiking,lazi i video trake", u organizaciji Anti Trafikinfg centra,Srpskog saveta za izbeglice i TkH-centra za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti.Na ovom dešavanju razgovaralo se o prisilnim  migracijama, trgovini ljudima kao i načinima upotrebe umetničkih filmskih strategija i prostora  u društvenom aktivizmu. 
Pored prikazanih filmova o migracijama i trafikingu, pokrenuta je debata  o ulozi umetnosti i filma u razotkrivanju laži o imperativu slobode kretanja i njegovim ograničenjima, ispitane su mogućnosti umetničko-aktivističkih projekata u borbi protiv nasilja nad migrantima i seksualnim radnicima.
Ovaj projekat su podržali Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške,CARE NWB u Srbiji,Ministarstvo inostranih posloiva  Kraljevine Danske i Austrjski kulturni forum.

Usvojen novi zakon o azilu

Narodna Skupština Republike Srbije je  24. oktobra 2007.godine usvojila dugo očekivani Zakon o azilu. Ovim propisom ,uz upotpunjavanje neophodnim podzakonskim aktima Vlade, stvoriće će se   mogućnost ostvarivanja  prava na azil i na teritoriji naše Republike. To je do sada, imajući u vidu odredbe starog zakona i  odsustvo regulisanih proceduralnih pitanja, bilo praktično neizvodljivo.
Novi  zakon je u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima, međunarodnim obavezama Srbije i brojnim međunarodnim aktima iz oblasti azilnog prava i ljudskih prava .Sam zakon  će se primenjivati od 1. aprila 2008. godine.

Takmičenje iz azilnog prava u Budimpešti

U Budimpešti je od 12-15 aprila 2007.godine ,održano sedmo međunarodno mutkort takmičenje iz azilnog prava, u organizaciji Madjarskog Hensilškog komiteta i UNHCRa.
Prvi put na ovom prestižnom takmičenju pojavili su se i srpski pravnici.Kao prestavnici Pravnog fakulteta u Beogradu i UNHCR-ove klinike za azilno pravo,u Budimpeštu su poslani Maja Milenković i Radoš Đurović.
Njihovim neumornim angažovanjem i dobrim nastupima na samom takmičenju ostvaren je značajan uspeh i plasman u grupu najboljih timova.

Takmičenje u Budimpešti

Na žalost, izostalo je plasiranje u prve tri najbolje ekipe ali je utrt put novim generacijama i stečeno neophodno iskustvo za osvajanje najvišeg mesta na ovom takmičenju u budućnosti.
Tokom ovog takmičenja uspostavljeni su značajni kontakti i prijateljstvo sa takmičarima,koordinatorima timova drugih zemalja,profesorima predavačima i sa najvećim autoritetom azilnog prava u svetu-profesorom J.Hathaway-em ,koji je nastupio na ovom takmičenju ne samo kao predavač već i kao sudija, zajedno sa priznatim stručnjakom u ovoj materiji L.Perolom i mađarskim profesorom međunarodnog prava B.Nađom.

Humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens i izložba fotografija

Kao finalni događaj u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji realizuju Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, u Kulturnom centru Grad postavljena je 23.decembra izložba fotografija sa aktivnosti koje su realizovane u Sjenici, Tutinu, Obrenovcu, Loznici i Beogradu.

Uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, APC/CZA je organizovao humanitarni koncert benda |sHpiritus mOvens|

Građani su donosili humanitarnu pomoć za tražioce azila koja će tokom narednih dana biti odneta u centre za azil.

Ostale fotografije možete pogledati OVDE

WP 20141223 016

Avganistanska beba uspešno spojena sa porodicom i otišla

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 18. januara asistirao porodici poreklom iz Avganistana prilikom preuzimanja bebe koja se lečila na Institutu za majku i dete.

05avgm

Majka i jedan od starije braće u pratnji predstavnika APC/CZA poveli su svog najmlađeg člana. 

07avgm

Dobili su pomoć za bebu i ostalu decu a sutradan napustili Srbiju i krenuli ka Evropi.

04avgm

Vi ste ovde: Vesti