Prvi srpski pasoši za izbeglice

Izvor: APC
Foto: APC

Beograd, 15. april 2024. god- Danas, vlasti Srbije uručile su prvi srpski pasoš izbeglici koja je još kao maloletnik bez roditelja došla 2018. godine u Srbiju, bežeći zbog opasnosti po život iz Avganistana, te dobio azil u Srbiji 2019. godine.
Uz pravnu pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Hari je kao dečak tražio i dobio azil, a sada, nakon više od 6 godina i dobio prvi srpski pasoš za izbeglice!

Na ovaj način Srbija je napravila veliki korak u zaštiti izbeglica, ali među njima i maloletnika bez pratnje roditelja, time što je donošenjem pravilnika o putnim ispravama za izbeglice i svojom rešenošću, posle dugog niza godina (više od 17 godina od nastanka azilnog sistema u zemlji), započela izdavanje putnih isprava licima kojima je dala azil, te im poslala poruku da ih je prihvatila i zaštitila da ne postanu žrtve krijumčara i kriminalaca u Srbiji ili van nje i da po dobijenom azilu u Srbiji oni mogu da, ako treba privremeno izađu iz Srbije i uvek se u nju vrate jer su pod njenom zaštitom.

Po UN Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. Godine, koju je Srbija ratifikovala i po srpskom Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, lica kojima je dodeljen azil imaju pravo na slobodu kretanja i putnu ispravu.
Sa donetim Pravilnikom o izgledu i sadržini obrasca putne isprave za izbeglice u novembru 2023. godine, Srbija je predvidela izgled putne isprave za lica koja su dobila azil u Srbiji. Isti pravilnik je donet 24.11.2023. godine, a počeo da se primenjuje od 1. februara 2024. godine.

Srpski pasoši za izbeglice su plave boje, u drugom pogledu se na prvi pogled ne razlikuju od pasoša za srpske građane. Izbeglički pasoš kao putna isprava međutim ne podrazumeva i srpsko državljanstvo, već se licima kojima je Srbija dala utočište, tj. pružila im svoju zaštitu i boravak na našoj teritoriji, omogućava da putuju van Srbije ako za to postoji potreba.

Hari, koji je danas dobio pasoš za izbeglice, uveliko govori srpski jezik i ni po čemu se ne razlikuje od drugih domaćih građana, jer je još kao maloletnik došao i dobio azil u Srbiji, te je bio i štićenik sistema socijalne zaštite i srpskih ustanova za smeštaj maloletnika bez pratnje roditelja.
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila mu je pomogao pored traženja i dobijanja azila i pasoša i u psihosocijalnom osnaživanju i zapošljavanju i kontinuirano mu pomaže u procesu potpune integracije u naše društvo.