"Šta sa izbeglicama posle zatvaranja balkanske rute?"

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je održao konferenciju za novinare
TEMA: "Šta sa izbeglicama posle zatvaranja balkanske rute?"

U Srbiji se trenutno nalazi oko 2.000 izbeglica. Tema današnje konferencije za novinare je bila posvećena njihovom položaju, pravnom statusu i problemima sa kojima se migranti suočavaju. Takođe, posebna pažnja je bila posvećena novim izazovima koje je Srbiji donela izbeglička kriza, posle zatvaranja balkanske rute.

Govornici su bili: Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila i Jana Stojanović, šef sektora psihosocijalne zaštite

APC/CZA deli pomoć i pruža informacije izbeglicama u beogradskim parkovima / sreda, 13. april 2016.

U okviru svojih redovnih poseta parkovima u blizini autobuske stanice u Beogradu, u sredu, 13. aprila 2016. godine, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) delio je izbeglicama odeću, obuću i pružao informacije.

Opširnije: APC/CZA deli pomoć i pruža informacije izbeglicama u beogradskim parkovima / sreda, 13. april 2016.

Tako stoje stvari

izvor: RTS, 11. april  2016.

Da li će 2016. ponovo biti godina migranata ili se takva kriza ne može ponoviti? O tome pričamo sa Radošem Đurovićem iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Interkulturalna i psihološka savetovanja tražilaca azila u Sjenici

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija u Centru za azil u Sjenici su u proteklom periodu organizovana interkulturalna i psihološka savetovanja koja su za cilj imala pomoć tražiocima azila u prevazilaženju teškoća i izazova sa kojima se susreću tokom migracija, kao i bolje sagledavanje svojih jakih strana koje mogu da im budu od pomoći pri tome. Pored toga, podsticala se i motivacija za uključivanje u događaje u lokalnoj zajednici kroz učenje jezika i običaja sredine u kojoj se nalaze.

Opširnije: Interkulturalna i psihološka savetovanja tražilaca azila u Sjenici

Rad sa decom bez pratnje u ZVDO

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom pored redovnih pravnih savetovanja, realizuje sa decom bez pratnje smeštenom u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO) kulturološka savetovanja kao i individualna i grupna psihološka savetovanja. Sve ove aktivnosti usmerene su na svako pojedinačno dete, pri čemu se uvažava njegova individualna specifičnost, kao i specifičnost kulture iz koje dolaze.


U jednoj od takvih aktivnosti koja je bila kreativnog karaktera deca koja dolaze iz Pakistana i Avganistana su imala priliku da prave i oslikavaju priveske različitih oblika i boja koje su kasnije poklanjali jedni drugima, ali i vaspitačima i pedagozima koji svakodnevno rade sa njima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti usvojila pritužbu APC/CZA protiv Vojvođanske banke a.d. Novi Sad

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje u postupku povodom pritužbe NVO „Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA" iz Beograda, da je Vojvođanska banka a.d. Novi Sad diskriminisala tražioce azila i izbegla lica u pružanju javnih usluga i dala je preporuku da banka ubuduće bez razlike pruži uslugu svim klijentima pod jednakim uslovima.

Pritužba protiv Vojvođanske banke a.d. Novi Sad je podneta s obzirom da je prilikom pružanja usluge transfera novca MoneyGram od tražilaca azila i drugih izbeglih lica banka tražila ispunjenje uslova koje inače ne traži od drugih stranih državljana, te je odbila da izvrši uslugu transfera novca ovim licima čime ih je stavila u nejednak položaj u odnosu na druge strane državljane.

Opširnije: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti usvojila pritužbu APC/CZA protiv Vojvođanske banke a.d. Novi...

Grčka je počela evakuaciju migranata iz Idomenija

Atina/Idomeni, 26. mart (foto: ANA-MPA / Nik Arvanitidis) – Grčka je počela evakuaciju migranata iz glavnog kampa u Idomeni na granici Grčke i Makedonije, pošto je usporen priliv izbjeglica na ostrva u Egejskom moru, izjavili su u subotu grčki zvaničnici.

Opširnije: Grčka je počela evakuaciju migranata iz Idomenija

Dobrodošlica za Asju i Jasemin u osnovnoj školi u Krnjači

Krnjača, 16.mart – Među stotinjak umornih, zabrinutih  lica u Centru za azil u Krnjači, gde su smeštene izbeglice iz Irana, Somalije, Maroka, ali i Sirije, Avganistana koje je  odluka o zatvaranju balkanske rute zatekla u Srbiji, ili su ovde vraćeni iz Hrvatske, smeh i užurbanost dve sirijske devojčice deluje gotovo jeretički. Devetogodišnja Asja i njena osmogodišnja sestra Jasemin ovde su sa roditeljima oko tri nedelje, a od pre nekoliko dana krenule su na nastavu u osnovnu školu u Krnjači. Upisane su u drugi razred, pakuju školsku torbu svako jutro, raduju se novim  drugarima i sedaju u školske klupe kao sva deca u Srbiji njihovih godina.

Ali nisu Asja i Jasemin kao sva druga deca u Srbiji ili negde drugo gde nema rata. One su iz Sirije. Njihova porodica pobegla je od rata, razaranja, straha i krenula na opasan i težak izbeglički put ka  Nemačkoj. Zaustavljeni su na granici Hrvatske. Sada su u Srbiji. Jedno  vreme proveli su u Adaševcima, posle su se smestili kod prijatelja u Beogradu, nadajući se da je pitanje dana kada će krenuti dalje… a onda su se morali pomiriti sa tim da do daljnjeg ostaju ovde. Sa azilnim potvrdama dobili su smeštaj u Centru za azil u Krnjači, među ljudima sličnih ili istih sudbina. Tu smo ih i upoznali.

Kako, kao i do sada svakodnevno obilazimo ljude u Centru, u psihološkim radionicama pokušavamo da ih osnažimo, informišemo ih o njihovim pravima, statusu u Srbiji, a posebno se trudimo oko dece, da ih koliko god je to moguće uključimo u normalan život, Asja i Jasemin su nam bili prioritet. U stvari škola nam je bila prioritet, jer bez škole i kontakta sa vršnjacima nema ni privida normalnog života za ovu decu.

Opširnije: Dobrodošlica za Asju i Jasemin u osnovnoj školi u Krnjači

Šta se desilo sa evropskim saosećanjem za izbeglice?

izvor: TALASANJE 8. mart  2016.

Proleće i topliji dani migrantima donose zimu i hladan doček. Utočište, podršku, smeštaj, zamenjuju zidovi, sila, zabrane ... Šta se desilo sa evropskim saosećanjem za izbeglice?

O porukama samita Evropska unija - Turska za Talasanje govore dopisnici Radio Beograda iz Brisela i Atine i gosti u studiju: Jelica Minić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

EU i Turska: Sporazum o rešavanju izbegličke krize?

Izvor: RTV Pink | 09. mart 2016.

Šta se dešava na Balkanskoj ruti, koliko izbeglica ostaje zaglavljeno na ruti i koja je njihova sudbina...

Gosti: Radoš Đurović, Mijo Krešić, Ivan Gerginov

Autori: Jovana Joksimović i Srđan Predojević

Ambasada Kraljevine Holandije u poseti Preševu i APC/CZA

Ambasada Kraljevine Holandije je 26. februara posetila Prihvatni centar u Preševu i službenike APC/CZA koji  rade  u Preševu. 

Svi zajedno su obišli sve objekte u kampu, tim APC/CZA je predstavio iskustva sa terena i izazove u radu.

Opširnije: Ambasada Kraljevine Holandije u poseti Preševu i APC/CZA

PREKRŠAJNI APELACIONI SUD usvojio 4 žalbe APC/CZA - izbeglicama iz Somalije povređeno pravo na prevođenje

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA izjavio je žalbe na 4 presude Prekršajnog suda u Senti, odeljenje u Kanjiži kojima su somalijske izbeglice u Republici Srbiji osuđene zbog ilegalnog prelaska državne granice.

Prekršajni apelacioni sud, odeljenje u Novom Sadu, rešavajući po žalbama izjavljenim od strane APC/CZA, ukinuo je presude prvostepenog suda zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i vratio ih prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da je učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka imajući u vidu da okrivljeni nisu poučeni o pravu na upotrebu jezika pa im je na taj način uskraćeno pravo da u prekršajnom postupku upotrebljavaju svoj jezik i da na svom jeziku prate tok postupka. Prekršajni sud u Senti, odeljenje u Kanjiži je postupajući kao prvostepeni organ uskratio pravo okrvljenim državljanima Somalije, koji ne razumeju srpski jezik, niti jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu, da tok prekršajnog postupka prate preko prevodioca za somalijski jezik i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik.

Prekršajni apelacioni sud, odeljenje u Novim Sadu, takođe je konstatovao da je pravo na prevođenje povređeno i na načih što je odbrana okrivljenih državljana Somalije, data u prisustvu fizičkog lica, prevodioca za engleski jezik, koji prevodilac nije određen sa liste zvaničnih sudskih prevodilaca.

APC/CZA ističe da je saslušanjem okrivljenih izbeglica iz Somalije bez prevodioca za jezik koji razumeju grubo povređeno pravo na pravično suđenje zajemčano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Porodica Šama iz Sirije i njihova mera sreće

Šid, 23. februar – Sreća je stvarno relativna stvar. To nigde nije tako lako shvatiti kao među izbeglicama. Za ove ljude je sreća izbeći nesreće koje ih čekaju duž puta kojim idu. Sreća je prvo da prežive nasilje i borbe u domovini, onda da u gumenom, prenatrpanom čamcu prepuštenom nesigurnom, često olujnom mor , stignu do obale, sreća je da se na putu ne razbole, da oni ne budu među onim ljudima koji ne mogu dalje, da im se granice ne zatvore pred nosem, da se ne razdvoje od porodice...

Sve ovo velikom srećom smatra i sirijska porodica Šama, koja je svoju sreću iskušavala u Adaševcima pre nekoliko dana. Tu smo ih upoznali. Oca Abusalama, majku Zejnab i njihovo četvoro dece. Petogodišnjeg Rijada, četvorogodišnju Marijam, dvogodišnjeg Zijada i jednomesečnu Zahru. Zatekli smo se tu kada su Lekari bez granica ubeđivali Zejnab da sa bebom mora u bolnicu u Šid, jer je detetu koje se razbolelo neophodna inhalacija.

Opire se Zejnab, opire se njen muž, strepe da će se razdvojiti i da neće uspeti opet da se spoje. Zajedno sa Medom, plemenitim čovekom iz Komesarijata za izbeglice ih ubeđujemo da ćemo se pobrinuti za njih, da se ne plaše, da mirno u Adaševcima čekaju Zejnab i bebu. Nevoljno pristaju uplašeni i duboko zabrinuti.

I stvarno, beba i Zejnab su prenoćile u bolnici, dete je primilo terapiju i otpušteno je iz bolnice.

Idemo po ostatak porodice u Adaševce. Meda im je pripremio potvrde, dok Zejnab i beba čekaju u Prihvatnom centru u Šidu. Kupimo njihove stvari, smeštamo ih u kola na oduševljenje i čuđenje dece što ih vozi Jana, a ne neki muškarac i brzo stižemo u Šid. I tu vidimo šta je sreća.

Olakšanje, osmesi, zagrljaji, razdraganost. A ništa se veliko nije dogodilo. Samo su izbegli nesreću da im se dete teško ne razboli, da im ne isteknu tranzitne dozvole ili da ostatak porodice mora da produži dalje, a da majka i beba ostanu, da se zatvori granica, a oni ostanu zarobljeni u Šidu...

Ne znamo šta ih čeka tamo gde su krenuli, ali ovde je u jednom trenutku ova mlada i topla sirijska porodica doživela sreću.

Krijumčari zaradili od 3-6 milijardi evra na migrantima

Hag, 23. februar– Kriminalne krijumčarske mreže zaradile su u 2015. između 3 i 6 milijarda evra na krijumčarenju migranata, saopštio je danas Evropol, upozorivši da bi se taj broj mogao udvostručiti, pa i utrostručiti, ako se migracijska kriza nastavi dosadašnjim tempom.

Oko 90 posto, od više od milion migranata koji su u 2015. ilegalno ušli u Europu koristili su se „uslugom posredovanja", rekao je direktor Evropola Rob Vajnrajt na konferenciji za štampu u Hagu, gde je sedište ove organizacije, dodajući da su „usluge većinom pružale kriminalne grupe koje su ostvarile veliku zaradu".

Iznoseći podatak o 3 do 6 milijarda evra koliko su zaradili krijumčari, Vajnrajt je rekao da će se „taj broj udvostručiti i utrostručiti ako se intenzitet sadašnje migrantske krize nastavi u ovoj godini". Desetine hiljada migranata već su ušli u Evropu u 2016., dodao je.

Organizacija je zbog toga „uvrstila suzbijanje krijumčarenja u svoje glavne zadatke", rekao je u prilikom osnivanja novog odelenja koji će njegovim članicama pomagati u razbijanju krijumčarskih mreža

Evuropol kaže da poseduje informacije o gotovo 40.000 ljudi za koje se sumnja da su umešani u krijumčarenje migranata. Osumnjičeni dolaze iz više od sto zemalja, uglavnom iz Bugarske, Egipta, Madžarske, Iraka, Kosova, Pakistana, Poljske, Rumunije, Srbije, Sirije, Tunisa i Turske.

Evropolovovo odeljenje EMSC usmerit će svoje delovanje na dva grada presudna za migrantsku krizu – Kataniju (u Italiji) i Pirej (u Grčkoj).

Po podacima Evropske agencije Frontex, 140.000 migranata je od početka 2016. ilegalno ušlo u Evropu a čini se da priliv izbeglica i migranata neće jenjati do kraja godine. 

UNHCR: Ograničenja na balkanskoj ruti stvaraju haos na granicama

Ženeva 23. februara – Nova ograničenja za migrante na balkanskoj ruti „stvaraju haos na nekoliko graničnih prelaza", ocenila je u sredu UN-ova agencija za izbeglica (UNHCR) i osudila „restriktivne mere" nekoliko zemalja, uključujući Austriju, Sloveniju i Makedoniju.

Mere koje su uvele Austrija i balkanske zemlje „stvaraju ogroman pritisak na Grčku koja se bori sa sve većim brojem ljudi kojima treba smeštaj i pomoć", saopštio je UNHCR.

Zbog dnevnih kvota i profilacije prema nacionalnosti, migranti bi mogli ostati zarobljeni na granicama bez krova nad glavom i iz očaja tražiti pomoć nemilosrdnih krijumčara ljudima, upozorava agencija.

Iako izbjeglice beže od ratova i progona, „čini se da su neke evropske zemlje više usresređne na to kako migrante držati dalje od sebe nego na odgovornost za upravljanje izbegličkim talasom i za rad u opštem interesu", navodi se u saopštenju. Više od 110.000 ljudi, bežeći pred ratovima i siromaštvom u Africi i na Bliskom istoku, stiglo je ove godine u Grčku i Italiju, što je veliki porast u odnosu na 2015., objavila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

Više od 100.000 izbeglica stiglo preko Mediterana u Evropu od početka 2016. godine

Atina, 23. februar – Broj migranta i izbeglica koji su od početka 2016. godine stigli u Grčku i Italiju ove nedelje premašio 100.000. Do 22. februara sama Grčka je zabeležila 102.547 dolazaka na ostrva od početka godine. Poređenja radi, u 2015., taj broj je iznosio 100.000 pristiglih do juna u Grčku, – saopštila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

U istom periodu život je izgubilo više od 410 migranata i izbeglica, a ruta preko istočnog Mediterana između Turske i Grčke i dalje važi za najsmrtonosniju imajući u vidu da se tu utopio 321 migrant.

Prema IOM – Grčka, procenjuje se da je samo u februaru na grčka ostrva stiglo 42,861 migranti su , a tamošnje vlasti godine grčke vlasti kažu da su najbrojniji Sirijci, Avganistanci, Iračani, Iranci i Pakistanci. Ostali su iz Maroka, Bangladeša i Somalije.

Od početka godine, 7.507 migranti su stigli preko mora u Italiju. To je otprilike isti broj kao i prošle godine.

„Mi i dalje registrovanje dolazak brojnih ugroženih migranata, koji su često u veoma lošem stanju, što je posledica nasilju kome su bili izloženi od švercera u Libiji. Takođe je alarmantno povećan broj žena koje su postale žrtve trgovine ljudima -, izjavio je portparol IOM-Italija Flavio di Đakomo. 

Đuni iz Iraka koja putuje sama sa petero sitne dece porodila se u Adaševcima

Adaševci, 17. februar –deca i beba Hejrat, stara je samo pet dana, teška samo 2,700 grama, ali je danas je iz Adaševaca krenula na put sa majkom i petoro braće i sestara ka Nemačkoj gde je čeka tata. Ispratio je naš tim APC/CZA i Gordana i Neda iz Centra za socijalni rad iz Šida.

Rođena je ovde u petak 12. februara oko ponoći. Njena majka Đuni sa petero dece krenula je iz Iraka da se pridruži mužu koji je pre četiri meseca stigao u Nemačku. Dve sedmice je sa decom – jedno drugom do uveta, starosti od godinu dana do šest godina, trudna Đuni žurila da u Nemačku stigne pre porođaja. Ali on je počeo oko ponoći u autobusu u Adaševcima gde su izbeglice pristigle iz Preševa čekale dolazak voza iz Hrvatske da nastave put dalje. Ušla je u ambulantu Lekara bez granica i porodila se za par minuta. Našu koleginicu Jasminu koja je ušla za Đuni i izašla na par minuta da potraži prevodioca, po povratku sačekao je dečiji plač. Mala Hejrat je već bila rođena. Pozvana su kola hitne pomoći, majka i beba su prebačene u Sremsku Mitrovicu, a u autobusu je ostalo petoro njene uplakane dece. Izvodi ih slučajni saputnik Samir i pokušava da umiri. Jasmina zove Centar za socijalni rad iz Šida, socijalna radnica odmah stiže, vodi uplašenu i sanjivu decu u dečiji kutak, utopljava, daje mleko, teši na njima nepoznatom jeziku, ali miluje toplom rukom dok nisu zaspali. Kada su se probudili prebačeni su u hraniteljsku porodicu. Hraniteljka čini sve da ih oraspoloži, ali uznemireni su. Suviše su mali da bi mogli da preuzmu brigu jedni o drugima, ne razumeju jezik, dozivaju majku... Majka brine za njih i plače u bolnici u Sremskoj Mitrovici. Kurdkinja je i prevodilac za arapski nije dovoljan. Srećom mi, jedini od svih organizacija na terenu, imamo prevodioca za kurdski jezik i uključujemo ga. Od petka do danas on je bio na vezi sa majkom, ocem, decom...

Napokon jutros odlazimo po bebu i Đuni. Usput svraćamo u Pećince. Jelena Petrović koja čeka dečake blizance i održava trudnoću, od pacijentkinja iz bolnice u Sremskoj Mitrovici saznala je za Đuni i njenu bebu, javila nam se na fejsbuk i ponudila sve što je potrebno devojčici. Kupimo – benkice, zekice, ćebad, flašice, kapice, higijenu... i žurimo po majku.

Opširnije: Đuni iz Iraka koja putuje sama sa petero sitne dece porodila se u Adaševcima

Balkanska ruta: Izbeglice vozom iz Đevđelije do Austrije

Zagreb,18. februara – Šefovi policija Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Austrije dogovorili su se o zajedničkom registrovanju izbeglica na grčko-makedonskoj granici. Pet zemalja će zajednički organizovati prevoz izbeglica do Austrije,a kako potom će a prolaz „balkanskom rutom" biće omogućen samo izbeglicama iz ratom zahvaćenih zemalja.

Primena sporazuma počinje već danas, a postupak registracije počinje u Đevđeliji. Države garantuju da će omogućiti prolaz isključivo osobama koje su prošle početnu kontrolu.

Opširnije: Balkanska ruta: Izbeglice vozom iz Đevđelije do Austrije

Desetogodišnji Rahim čeka roditelje

Beograd, 15. februar – Svaki susret sa ljudima koji beže ka Evropi u kojoj traže nadu i spas je potresan. Najteže je suočavanje sa sudbinama dece koja su na izbegličkom putu često prepuštena sami sebi ili su na svoja pleća preuzeli breme odraslih ljudi. Još pamtimo petnaestogodišnjeg Saida iz Iraka, samo jednog od hiljadu dece koja kriju godine da bi mogla da nastave put. Said koga smo upoznali pre dva meseca u Šidu usput je izgubio rođake i ide sam. Ne zna ni gde ide, niti ima sa kim da se posavetuje. Samo zna da ne sme roditeljima, koji su ga poslali da se u nekoj evropskoj zemlji izbori za budućnost ( svoju, a onda i njihovu), da prenese svoj strah, ni brigu.

Nešto od te odlučnosti vidimo i na licu desetegodišnjeg Rahima iz Pakistana. Krenuo na put za Evropu zajedno sa svojim stricem. Kada su stigli do Šida zaustavljeni su jer se Pakistanci smatraju ekonomskim migrantima i njima nije dozvoljen put dalje. Kasnije je prilikom provere, razdvojen od strica zbog sumnje da nije u srodstvu sa njim jer je sve veći broj zloupotrebe dece migranata.

Starateljstvo nad Rahimom je preuzeo Centar za socijalni rad u Šidu i dečaka smestio u hraniteljsku porodicu. Međutim, već sutradan je prebačen u Zavod za vaspitanje i obrazovanje dece i omladine „Vasa Stajić", a starateljstvo je prebačeno na Centar za socijalni rad Voždovac koji je našu organizaciju postavio za Rahimovog pravnog zastupnika.

Odmah smo se bacili na posao. Doveli smo prevodioca što je bilo veliko olakšanje za uplašenog i zabrinutog dečaka. Objasnili smo mu da je ovde siguran, pozvali njegovog oca, sa kojim je dečak bio sve vreme u vezi, da vidimo šta dalje – da li roditelji mogu doći po njega ili će za to ovlastiti nekog rođaka, bliskog prijatelja... Otac je potvrdio da je Rahim na put krenuo sa stricem, ali da ne želi da on više vodi brigu o njemu jer se plaši da će opet biti razdvojeni. Bio je jako uznemiren i zabrinut, uspeli smo da ga donekle umirimo i uverimo da je dečak na sigurnom i da stručni ljudi vode brigu o njemu.

Opširnije: Desetogodišnji Rahim čeka roditelje

APC/CZA zajedno sa studentima Arhitektonskog fakulteta

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) uspostavio je saradnju sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, u okviru predmeta "Arhitekti i urbanisti i građanske inciijative za održivi razvoj" koji tokom školske 2015/2016 ima temu ""Studenti za izbeglice".

Predstavnici APC/CZA su gostovali na fakultetu i studentima predstavili dosadašnji rad, osnovne principe rada APC/CZA, izazove sa kojima se organizacija suočava tokom migratorne krize kao i profil tražilaca azila i migranata. 

Potom su tri studentkinje bile na terenu sa APC/CZA, učestvovale u svim aktivnostima u Adaševcima gde je APC/CZA prisutan 24/7 kao i u centru za azil u Krnjači gde su studentkinje učestvovale u adaptiranju prostorije za majke i bebe.

Na fakultetu je 12. februara održana završna izložba radova studenata kao njihov odgovor na izbegličku krizu i potrebe izbeglica. 

Studenti su tokom semestra idejno odgovarali na pitanja smeštaja velikog broja izbeglica, načine pružanja informacija, transport i zaštitu u Srbiji.

Po uzoru na Azilne priče koje APC/CZA izdaje, studentkinje su napravile zbirku priča sa terena.

Tražilac azila koji je prisustvovao izložbi i studentkinje uključene u APC/CZA aktivnosti.

Austrija „spušta“ rampu na balkanskoj izbegličkoj ruti, EK protiv

Beograd, Beč, Ljubljana, Brisel, 18. februar – Najava zatvaranja granica na balkanskoj ruti za prolazak migranata u EU, koja je krenula iz Beča, a čiji su zagovornici Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka, počinje postepeno da se realizuje. Mediji i portali licitiraju tačan datum spuštanja rampe, od toga da će u narednih dvadesetak dana biti zatvorena grčko-makedonska granica, do toga da je to moguće već u naredna dva dana, a list „Danas", pozivajući se na izvore iz Evropske komisije tvrdi da će se to dogoditi 1.marta. Do tada će kaže pravo za dalji prolazak izgubiti prvo Avganistanci, potom Iračani i na kraju Sirijci.

Međutim tiho zatvaranje graničnih prelaza koja postaju su sve uže grlo za izbeglice, već je počelo. Dok u Briselu evropski zvaničnici traže zajedničko rešenje austrijska vlada je objavila da će maksimalni broj migranata koje će ubuduće primati dnevno biti 3.300. Uz to, ona će ubuduće dnevno primati najviše 80 molbi za azil u Austriji, a uvela je i stroge kriterijume za ulazak izbeglica u svoju državu . Te mere je u sredu u najvećoj meri prepisala slovenačka vlada, a danas su ministri policija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije I Makedonije u Zagrebu dogovorili " da će zajednički profilisati i registrovati izbeglice na grčko-makedonskoj granici", te da će oni sa jedinstvenim dokumentom putovati od Makedonije do Austrije. To znači da će biti primenjen režim za prijem koji je već uspostavila Austrija (mada se ne pominju kvote za prijem).

„Sve dok nema održivog rešenja na spoljnim granicama EU primorani smo sami da preduzmemo odgovarajuće mere, najavila je pre nekoliko dana odluku austrijske vlade o pooštravanju uslova za prijem izbeglica u zemlju ministarka unutrašnjih poslova Mikl-Lajtner. Dnevni kontingenti su potrebni da bi obezbedili red i bezbednost u našoj zemlji", naglasila je ministrka i pojasnila da „čim postojaće dnevna kvota i kvota za sat budu dostignute, zaustavićemo puštanje ljudi" .Uz to najavila je druge mere – od kontejnera do novih barijera – poput nedavno podignute ograde na Špilfeldu, glavnom austrijskom graničnom prelazu sa Slovenijom(osiguraće se dodatnih 12 prelaza, među kojima u Tirolu, Štajerskoj, Koruškoj i Burgerlandu).

„Ako trebaju nove ograde, gradiće se i nove ograde", rekla je ona.

Opširnije: Austrija „spušta“ rampu na balkanskoj izbegličkoj ruti, EK protiv

Prisilna vraćanja sa srpsko-hrvatske granice

Migranti iz afričkih i azijskih zemalja koji se smatraju ekonomskim migrantima u proteklom periodu su prema podacima do kojih je došao Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) bili izloženi prebijanju i maltretiranju koje sprovodi hrvatska policija kako na srpskoj teritoriji prilikom kontrole vozova koji dolaze u Šid, tako i na hrvatskoj teritoriji gde su zabeleženi slučajevi prisilnog vraćanja u Srbiju. Ovakvom kršenju ljudskih prava i dostojanstva bili su izloženi čak i maloletnici koji putuju bez pratnje roditelja ili staratelja koji su brutalno premlaćivani o čemu svedoče i naši timovi sa terena.

Nisu retki ni slučajevi da se sa granice vraćaju i ljudi koji imaju tranzitne potvrde i dolaze iz Sirije, Iraka i Avganistana, a koji se po proceni nadležnih organa Republike Hrvatske smatraju prevarantima ukoliko ne govore određene dijalekte ili ne poznaju geografiju zemalja iz kojih dolaze.

Rad sa migrantima u okolini železničke i autobuske stanice

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno obilazi izbeglice koje se ponovo okupljaju oko Autobuske i Železničke stanice. Oni su prepoznati kao "ekonomski migranti" i ne mogu nastaviti svoj put ka Evropi. 

Tim APC/CZA izbeglicama predstavlja aplikaciju "Asylum in Serbia" u okviru koje mogu pronaći korisne informacije o regulativi u Srbiji, šta da urade ukoliko neko pokuša da ih zloupotrebi, mape, kontakte bolnica, policijskih stanica, cene hostela i hotela, kao i informacije o novostima u evropskoj migratornoj politici. 

APC/CZA ponovo u Beogradu sa izbeglicama

Beograd, 19. januar 2015.

Sve je veći broj takozvanih ekonomskih migranata u Beogradu.

Broj se uvećao otkako je migrantima koji ne dolaze iz Sirije, Avganistana i Iraka onemogućen dalji prolazak iz Srbije, pa je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa volonterima ponovo na ulicama glavnog grada kako bi im pružio pravnu i psihološku pomoć ovim ljudima.

Tražioci azila i drugi migranti su veoma zabrinuti šta će se sa njima dešavati, raspituju se o domaćim zakonima i regulativama kao i stanju na granicama u Evropi.

Avganistanska beba ozdravila i sa porodicom nastavila izbeglički put

Beograd, 20. januar – Mali Ferhad, star jedva mesec dana, koji se teško razboleo na svom izbegličkom putu od Istambula gde je rođen, do Adaševaca gde je malo telo počelo da se predaje od umora i temperature, napustio je juče Institut za majku i dete u Beogradu i otputovao sa svojom porodicom dalje ka severu Evrope.

Na institut za majku i dete je hitno prebačen pre dve nedelje u veoma teškom stanju i od tada je APC sa prevodiocem bio svakodnevno uz njega i njegovu porodicu. Uz pomoć Komesarijata za izbeglice i policije, njegove roditelje i petoro braće i sestara prevezli smo u Beograd u Centar u Krnjači, uložili puno truda da steknemo njihovo poverenje, da umirimo njihov strah od zatvaranja granica, dilemu koliko su odgovorni prema ostalih petoro kada rizikuju da propuste priliku da se dokopaju Evrope, jer ne mogu da ostave bebu Ferhada za koju ne znaju ni da li će preživeti.

Pomogao im je mali Ferhad. Zahvaljujući nesebičnom zalaganju lekara izvukao se iz sepse. To je lepa i mila beba koju su na Institutu svi zavoleli. Juče su ga predali majci u ruke uz silna upozorenja – kako da ga neguje, na šta da pazi... Kako? – pitala se malo preplašena kako će kroz tranzitne centre, vozove, autobuse, granične kontrole... uspeti da sačuva svoju bebu. Naš prevodilac je prenosio savete, umirivao... Na kraju je brigu nadvladala nada.

Mi smo opet uskočili da Ferhada opremimo adekvatno za put. Spremili smo i kompletnu zimsku opremu za Ferhada – između ostalog i nekoliko kapica da se ne smrzne, veliku krznenu jaknu, ćebencad, flašice, benkice... Prebacili smo ih do Šida i kompletna porodica je sutradan ukrcana u voz.

Imali su prioritet. Svi vole pobednike.

Eto, beba Ferhad je juče svima ulepšala dan. Nama najviše. Uspeli smo da održimo porodicu na okupu, da ih ojačano. Ostalo ne zavisi od nas. Sada čekamo da se jave.

Avganistanska beba na Institutu za majku i dete u Beogradu

Beograd, 14. januara – Na Institutu za majku i dete na Novom Beogradu leži mali Ferhad. Avganistanac je. Rođen je kao izbeglica. Njegova majka Sabra porodila se u Istanbulu. Dovezen je ovde iz Šida gde je oca, majku i petoro braće i sestara zaustavio na daljem putu ka Evropi, jer se razboleo. Jako se razboleo. Malo telo, trpilo je hladnoću i put od Izmira do Lezbosa, od Lezbosa do Atine, od Atine do Đevđelije, onda do Miratovaca odakle ga je majka nosila nekoliko kilometara peške, pa do Preševa, Šida...

Tu su zastali. Mali Ferhad ne bi izdržao dalje, ima ozbiljne respiratorne probleme, rekli su lekari. Treba mu ozbiljna medicinska nega. Mora u Beograd. Odvezen je kolima hitne pomoći, a njegova porodica je odložila izbegličke zavežljaje u Šidu.

Zatičemo ih zabrinute i uplašene. Umirujemo majku da ćemo je voziti za Beograd da vidi bebu, da smo tu uz njih, da ćemo im sve pomoći. Objašnjavamo im da moraju da se strpe u Šidu, da ćemo uz pomoć Komesarijata za izbeglice i policije naći način da ih prebacimo u Krnjaču . Odatle im je mnogo bliže da obilaze bebu, a i uslovi smeštaja su bolji. Pokušavamo da ublažimo njihov strah od nemogućnosti daljeg puta i objašnjavamo da mogu otići čim bebi bude bolje.

Majku vodimo odmah za Beograd. Nije nepoverljiva, ali u tuđoj zemlji, među nepoznatim ljudima i kratko odvajanje od petoro dece od kojih jedno ima samo dve godine, je brine. Plaši se da se granice ne zatvore, plaši se i u kakvom će stanju zateči bebu. Ali, u Institutu za majku i dete gde ulazimo sa prevodiocom, čekaju je dobre vesti. Dečak je skinut sa aparata da disanje. Ohrabrena, gleda bebicu kroz staklo i sada već počinje da veruje da će možda na kraju sve biti dobro. Ali mora da čeka. Kažu joj da lekari dete neće otpustiti dok ne bude potpuno zdravo.

U povratku zamišljeno gleda kroz prozor automobila. Kaže da se ona lično borila da krenu na ovaj put. Da spasi decu. Priča nam o teškom životu, o tome kako su je mladu udali, kako je porodica njenog muža sada pitala zašto ne udaju najstariju kćerku Sibilu, a ona ima samo 14 godina. „Odličan je djak. Sve petice", saopštava nam gledajući nas prodorno u oči kao da traži odjek za nju tako važne činjenice na našim licima. Kao da tom rečenicim objašnjava sve – svoj položaj, svoju nadu i strah šta joj može izmaći.

Čekala nas je dva dana i jutros smo došli po njenu porodicu u Šid. Spakovali smo nešto malo stvari i decu u automobil i povezli za Krnjaču. Sada su tu. Pametna i poslušna deca koja u letu hvataju srpske i engleske reči i ponavljaju ih, umorni i nestrpljivi otac Irfan i njegova odlučna supruga Sabra. Čekaju da ojača Ferhad, pa da krenu dalje.

Zahvaljuju nam na pomoći. Sabra pita hoćemo li i dalje ići sa njom u bolnicu, hoćemo li se viđati... Sve dok Ferhad potpuno ne ozdravi, dok ne odete u Šid, pa i tamo ćemo dok čekate voz za Hrvatski biti uz vas, obećavamo.

Deljenje kabanica izbeglicama u Adaševcima 15.01.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je izbeglicama koje borave u Adaševcima 15. januara delio kabanice. Dan je bio izuzetno hladan i kišovit a izbeglice poreklom iz Sirije, Aganistana i Iraka čekale su više sati kako bi se ukrcale na voz za Hrvatsku.

Među izbeglicama bio je veliki broj porodica, dece i starih zabrinutih šta će se dešavati sa njima.

APC/CZA informiše izbeglice i deli humanitarnu pomoć u prihvatnom centru u Adaševcima

Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno se nalaze u prihvatnom centru u Adaševcima gde redovno informišu izbeglice o njihovoj trenutnoj situaciji, pravima i obavezama koje imaju tokom boravka u Srbiji i pomažu im u rešavanju akutnih problema sa kojima su suočeni – nedostatak hrane, odeće i obuće, gubljenje potvrda od policije, razdvajanje porodica itd.

Imajući u vidu hladno vreme i sve veći broj ljudi koji dolazi u našu zemlju, na teren se redovno distribuira i humanitarna pomoć u vidu tople odeće i obuće za sve uzraste, kapa, šalova i rukavica koje su donacija Associazione Firdaus iz Lugana u Švajcarskoj.


Više fotografija možete pogledati ovde.

I oni su obeležili 2015. godinu

Pretposlednjeg dana 2015. podsećamo na ličnosti koje su je obeležile – prevazilazeći sebe, lečeći i pomažući drugima, postizanjem vrhunskih sportskih rezulatata i ulogama koje možda i nisu očekivali. 

Nije im bilo lako da sve utiske iz 2015. kažu u jednoj reči. Naročito košarkašici Nataši Kovačević. Pamti je po jednom datumu.

"Jedanaesti novembar će biti zauvek zapamćen", kaže Nataša.

Tog dana je, posle dve godine i dva meseca od teške saobraćajne nezgode, ponovo obukla dres Crvene zvezde, istrčala na parket i pobedila, najpre sebe. Sve druge je inspirisala.

"Kada mi priđe neko malo dete da mi kaže da sam mu motivacija, da se ugleda na mene, to sve dobija smisao", ističe Nataša.

Opširnije: I oni su obeležili 2015. godinu

Izvanredan uspeh pravnog tima APC/CZA u 2015. godini

APC/CZA u brojkama: Pravni tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA ostvario je izvanredne rezultate u 2015. godini u zastupanju tražilaca azila u Republici Srbiji i pravno asistirao više od 140 000 ljudi.

Čak 89% svih izjavljenih žalbi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je usvojeno u postupcima azila u 2015. godini, dok je 80% svih podnetih tužbi usvojeno od strane Upravnog suda Republike Srbije u 2015. godini.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je u 2015. godini omogućio 15 azila, od čega je za 10 u obimu izbegličke zaštite dok je 5 ljudi dobilo azil u obimu subsidijarne zaštite u Republici Srbiji.

Bravo za APC/CZA pravni tim na ostvarenim rezultatima u omogućavanju tražiocima azila i izbeglicama u Republici Srbiji da ostvare svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava, kao i težnjama da postupak azila u Republici Srbiji bude fer i pravičan!

Hrana azilanata iz zavičaja - Sirije, Gane, Senegala i Gambije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u saradnji sa restoranom "Smokvica" u okviru projekta „Unapređenje migracionih politika u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana" koji finansira Fond za otvoreno društvo Srbije, organizovao je predstavljanje azilantskih tradicionalnih kuhinja iz arapskih i afričkih zemalja. Tom prilikom hranu su pripremali tražioci azila iz Sirije, Gane, Senegala i Gambije koji žive u Srbiji zajedno sa volonterima i timom APC/CZA. Posetioci su imali priliku da čuju iskustva tražilaca azila tokom boravka u Srbiji, kao i njihove uspomene iz zemalja iz kojih dolaze, da probaju specijalitete, pročitaju i dobiju publikacije "Azilne priče"  i druže se sa ljudima koji su od progona izbegli u Srbiju.


Više fotografija možete pogledati ovde.

Opširnije: Hrana azilanata iz zavičaja - Sirije, Gane, Senegala i Gambije

Čestitka za Novu godinu

Poštovani volonteri i građani koji ste podržali rad našeg Centra,

Želimo vam srećne novogodišnje praznike i uspešnu Novu godinu u nadi da će biti sve manje onih u svetu kojima će biti potrebna naša podrška! Hvala Vam jos jednom na nesebičnoj podršci i saradnji!
Zahvaljujemo se i svima koji ste i finansijski podržali rad našeg Centra i molimo da nam na mejl (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.; Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.) pošaljete svoju adresu i grad gde živite kako bi smo poslali novogodišnje čestitke i pravdanja utrošenih sredstava koje ste donirali.

Još jednom hvala na podršci, uz vašu podršku svet može da bude bolje mesto za život!

Javni konkurs za psihologa - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

OBJAVLJUJE:

KONKURS ZA PSIHOLOGA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PSIHOLOŠKE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani psiholog
2. Iskustvo u individualnom i grupnom savetodavnom kao i radioničarskom radu
3. Učestvovanje u društveno angažovanim aktivnostima
4. Odlično poznavanje engleskog jezika
5. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo)
6. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač)

Opširnije: Javni konkurs za psihologa - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Kulturološka radionica u Centru za azil u Krnjači

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u sklopu svojih redovnih aktivnosti u centrima za azil realizovao kulturološku radionicu u kojoj su učestvovali tražioci azila iz Sudana, Nigerije, Malija, Šri Lanke i Pakistana. Na radionici se razgovaralo o njihovim utiscima o Srbiji i da li su se i koliko ti utisci menjali tokom njihovog boravka, kao i šta je to sa čime su se susreli u Srbiji, a što predstavlja najveću razliku u odnosu na kulture iz kojih dolaze i na koje načine to prevazilaze.



Više fotografija sa radionice možete da pogledate ovde.

Deljenje kabanica i tople odeće najugroženijima

Sa dolaskom hladnog vremena i prvih kiša i snegova, riziku od respiratornih infekcija i smrzavanja su izloženi svi, a pogotovo izbeglice koje već mesecima kontinuirano prolaze kroz našu zemlju u potrazi za boljim životom. Mnogi od njih nemaju adekvatnu odeću i obuću, hodaju bosi i promrzli. U potrebi su za svim.



Više fotografija možete da pogledate ovde.

Opširnije: Deljenje kabanica i tople odeće najugroženijima

APC/CZA na WakEUp! performansu

Pozivamo zainteresovane građanke i građane da se uključe i pročitaju azilnu priču u okviru performansa WakEUp!  Performans traje 48 sati i počeo je u ponedeljak, 07. decembra u 19h i traje do srede, 09. decembra u 19h u Galeriji HUB (Karađorđeva 59). Organizator festivala je Heartefact fond a događaj je podržao Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) čiji zaposleni i volonteri su se uključili u akciju kao i tražioci azila iz centra za azil u Krnjači koji će govoriti o svojim iskustvima.

APC/CZA radionice sa decom u Adaševcima

Timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od samog početka boravka izbeglica u okolini Šida provodi 24 časa sa izbeglicama koje se po nekoliko sati zadržavaju u Adaševcima nadomak Šida.

Psiholozi i pedagozi APC/CZA zajedno sa prevodiocima  svakodnevno realizuju sa decom osnažujuće, kreativne i kulturološke radionice nastojeći da deci stvore sigurno mesto i konstuktivno im ispune vreme. Teme radionica variraju u zavisnosti od uzrasta i interesovanja dece. Deca izbeglice su najranjivija grupa i potrebna im je zaštita i podrška na koje veoma pozitivno reaguju kako sama deca tako i njihovi roditelji.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Dogovor: EU daje Turskoj tri milijarde evra za izbeglice

BRISEL, 29. novembar - U Briselu je završen sastanak šefova država Evropske unije sa Turskom. Postignut je sporazum o pomoći u cilju zaustavljanja izbegličko-migrantskog talasa u Evropu.

Evropska unija će Turskoj osigurati tri milijarde evra za sledeću godinu ili dve kako bi popravila uslove života za 2,3 miliona Sirijaca koji sada žive u toj zemlji - uz obećanje da oni neće krenuti prema Evropi. Širi dogovor predviđa i oživljavanje pregovora Turske o članstvu u EU.

Opširnije: Dogovor: EU daje Turskoj tri milijarde evra za izbeglice

Javni konkurs za pravnika - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

Opširnije: Javni konkurs za pravnika - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Izbjegli zbog 'pogrešnih razloga' ne mogu dalje

IZVOR: Al jazeera 23. novembar 2015.

U Srbiju i dalje pristiže između 4.000 i 6.000 ljudi dnevno. I ovde se zaustavljaju osobe koje se smatraju ekonomskim migrantima.

Ekipa Al Jazeere snimila je deveteročlanu porodicu koja je stigla do Šida i nije mogla nastaviti put dalje prema Hrvatskoj. 

Javni konkurs za projekt menadžera u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PROJEKT MENADŽERA ZA RAD NA POSLOVIMA PROJEKTNOG UPRAVLJANJA PROJEKTIMA I AKTIVNOSTIMA U OBLASTI PRUŽANJA POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

 Visoka stručna sprema u oblasti društvenih i organizacionih nauka
 Minimum 3 godine radnog iskustva u upravljanju projektima
 Razvijene veštine pisanja projektnih predloga i izveštaja na engleskom jeziku
 Razvijene upravljačke i organizacione veštine
 Jezička pismenost na srpskom jeziku
 Poznavanje i prepoznavanje mogućih izvora finansiranja organizacije

Opširnije: Javni konkurs za projekt menadžera u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Kroz Srbiju dalje mogu samo Sirijci, Iračani i Avganistanci

Beograd, 19. novembar – Srbija je od sinoć zatvorila svoje granice za sve migrante iz azijskih i afričkih zemalja za koje su u Hrvatskoj i Sloveniji odlučili da ne mogu da uživaju njihovo gostoprimstvo, jer nisu ugrožene ratom.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je izjavio da srpska vlada ovom odlukom štiti svoju zemlju i da zbog toga u nju neće moći da uđe niko ko ne može da nastavi putovanje. Vulin je upozorio da problem mora da se reši na nivou čitave migrantske rute, te da bi jednostrani potezi mogli biti štetni i izazvati probleme.

Opširnije: Kroz Srbiju dalje mogu samo Sirijci, Iračani i Avganistanci

Emisija „Talasanje“ (Radio Beograd 1) – Radoš Đurović, Nenad Ivanišević, Igor Gerginov

Gosti: Nenad Ivanišević, zamenik predsednika Vladine radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracija, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Autor: Zorka Đukanović

Rodni list za malu Bahareh

Sremska Mitrovica, 17. novembar – Bezbroj je dramatičnih priča sa kojima se timovi APC/CZA susreću svakodnevno među izbeglicama i migrantima u Preševu i Šidu. Svakome od njih je potrebnaje neka pomoć. Bilo da je reč o informacijama kako idu dalje, kakvo je stanje u Nemačkoj, šta za njihovu izbegličku sudbinu znače davanje otisaka prstiju, da li će biti deportovani..., bilo da im je potrebna hrana za bebe, topla odeća, veš, pomoć lekara... Susrećemio se sa njihovim strahom, umorom, nepoverljivošću... Dajemo sve od sebe da pomognemo. Satisfakcija za ono što učinimo ponekad je zaista velika. Poput rođenja male Bahareh Huseini, iz Avganistana u bolnici u Sremskoj Mitrovici. Bahareh će, zahvaljujući između ostalog i nama, za par dana sa našim i međunarodnim rodnim listom krenuti dalje neizvesnom izbegličkom rutom.

Opširnije: Rodni list za malu Bahareh

Još jedan sajt APC-a - azilsrbija

APC/CZA u novom ruhu! Posetite našu novu web stranicu, koja je bogatija vestima iz oblasti migracija i azila, kao i fotografijama sa terena.

http://www.azilsrbija.rs/

APC/CZA poziva volontere za pomoć izbeglicama na granici sa Hrvatskom

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva zainteresovane volontere da se prijave timu koji pomaže izbeglicama na granici sa Hrvatskom. U malim timovima, volonteri će biti tokom dva dana nedaleko od granice, pomagati u logistici, informisanju izbeglica o trenutnoj situaciji, pomagati osetljivim grupama. Prijavljivanje na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Topla odeća za predstojeće hladne zimske dane

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom redovne posete beogradskim parkovima 05. novembra razgovarao je sa izbeglicama koje na svom putu borave u Beogradu. U prisustvu prevodilaca i volontera, tim APC/CZA izbeglicama je delio mušku, žensku i dečiju odeću i obuću za predstojeće hladne zimske dane, info liflete o pravu na zdravstvenu zaštitu koju imaju tokom boravka u Srbiji i putem letaka ih informisao o android aplikaciji „Asylum in Serbia" koja sadrži sve informacije koje su im potrebne tokom boravka u Srbiji - njihovim pravima, cenama prevoza, telefonima za pomoć, bolnicama, stanju na granicama, itd.

Više fotografija možete da pogledate ovde.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od 03. novembra prisutan u Šidu 24h

Od utorka, 03. novembra 2015. godine timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) nalaze se na terenu 24h. Pored Šida, APC/CZA pravnici, psiholozi i pedagozi su prisutni i u Adaševcima i u Prihvatnom centru u Principovcu gde svakodnevno asistiraju i daju ljudima sve informacije koje su im od značaja u trenutnoj situaciji u kojoj su se našli, pomažu u spajanju porodica i prijatelja koji su se razdvojili, što nije redak slučaj kada se radi o ovako velikom broju ljudi, pomažu ljudima koji imaju zdravstvene poteškoće da dođu do lekara i dobiju adekvatnu pomoć. Pored toga, APC/CZA tim zajedno sa službenicima Komesarijata za izbeglice učestvuje u praćenju protoka i prebrojavanju ljudi koji dolaze, kao i deljenju humanitarne pomoći.

Više fotografija možete da pogledate ovde.

Opširnije: Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od 03. novembra prisutan u Šidu 24h

Deljenje pomoći izbeglicama i migrantima u Šidu

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u sklopu svojih redovnih poseta obišao Prihvantni centar u Principovcu i granični prelaz Berkasovo – Bapska gde svakodnevno na hiljade izbeglica prelazi iz Srbije u Hrvatsku. Tom prilikom obavljen je razgovor sa više od 100 izbeglica i delila se humanitarna pomoć u vidu dečije odeće i pelena, muških i ženskih čarapa i trenerki.

Više fotografija možete da pogledate ovde.

APC/CZA informise izbeglice i deli humanitarnu pomoć u beogradskim parkovima

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom svojih redovnih posetama parkovima kod Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta kroz koje svakodnevno prolazi na stotine izbeglica, 25.10.2015. godine delio je toplu odeću, voće i sokove. Pored toga, deljeni su im info lifleti o pravu na zdravstvenu zaštitu tokom boravka u Srbiji i letci kojima su informisani o android aplikaciji „Asylum in Serbia" preko koje mogu da dobiju sve informacije koje se tiču njihovog pravnog položaja i servisne informacije koje su im od značaja.

Više fotografija možete da pogledate ovde.

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI: Bimbo Mihalj i opština Kanjiža diskriminisali tražioce azila

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije doneo je mišljenje u postupku povodom pritužbe Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila iz Beograda, da su Bimbo Mihalj, predsednik opštine Kanjiža i opština Kanjiža, diskriminisali tražioce azila u Republici Srbiji, izjavama koje je Bimbo Mihalj dao 12. avgusta 2015. godine u prostorijama opštine Kanjiža, povodom izbeglica koje borave na teritoriji Republike Srbije i opštine Kanjiža.

Mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da su izneti stavovi uznemirujući i ponižavajući i da se njima vređa dostojanstvo izbeglica. Bimbu Mihalju i opštini Kanjiža data je preporuka da upute javno izvinjenje zbog izjava o izbeglicama, koje će objaviti na internet prezentaciji opštine Kanjiža, kao i da ubuduće ne daju, odnosno ne objavljuju izjave kojima se vređa dostojanstvo i podržavaju predrasude prema izbeglicama, te da svojim postupanjem doprinose smanjenju ksenofobije, rasizma i diskriminacije i povećanju tolerancije prema izbeglicama.

Opširnije: POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI: Bimbo Mihalj i opština Kanjiža diskriminisali tražioce azila

Dopremljena humanitarna pomoć švajcarske Associazione Firdaus

Šleper sa humanitarnom pomoći koju je donirala Associazione Firdaus iz Lugana u Švajcarskoj stigao je u Beograd 02. novembra 2015. godine. Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su preuzeli donaciju i smestili je u magacin, odakle će kasnije biti distribuirana dalje na teren. Među stvarima koje su donirane nalaze se ćebad, zimska garderoba, rančevi, kaputi, pantalone, oprema za bebe, kabanice i ostala roba koja je potrebna kako bi izbeglice koje prolaze kroz našu zemlju što spremnije dočekale predstojeći zimski period.



Ostale fotografije možete pogledati u GALERIJI

APC/CZA poseta Preševu i Bujanovcu 23.10.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru svojih redovnih poseta 23. oktobra 2015. godine posetio izbeglice u Prihvatnom centru u Preševu i u Bujanovcu oko Zeleznicke stanice.

Više hiljada ljudi poreklom iz Sirije, Avganistana i Iraka satima čeka u redu kako bi bili registrovani. Evidentna je potreba za tolplom odećom i obućom jer se na terenu mogu videti bosa deca i odrasli, u tankim jaknama, promrzli i prehlađeni.

U Bujanovcu oko Zeleznicke stanice, izbeglice nemaju nikakvu vrstu pomoći niti zaštite.

APC/CZA je izbeglicama predstavio aplikaciju za mobilni telefon i delio je humanitarnu pomoć i higijenu za bebe.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI

APC/CZA u Dimitrovgradu 21.10.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru svojih redovnih poseta 21. oktobra 2015. godine obišao Prihvatni centar u Dimitrovgradu gde desetine izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana strpljivo čekaju da dobiju pomoć.

Došli su iz Bugarske gladni, iznemogli, bosi, povređeni, promrzli. Svi do jednog svedoče o teškom putu i problemima koje su imali sa Bugarskom policijom. Među njima ima i dece koja se tek na kratko stidljivo osmehnu, da bi im se vrlo brzo vratio umoran i odsutan izraz lica.

Osim pomoći u vidu hrane i odeće, zdravstvene zaštite, od velikog značaja im je da znaju da li mogu i kako da odu u centar za azil, koliko tamo mogu da ostanu, gde se nalaze bolnice, kome da se jave ako im je potrebna pomoć. Sa tim ciljem objašnjena su im njihova prava i pokazana android aplikacija „Asylum in Serbia“ preko koje mogu da dobiju sve informacije. 

VIŠE FOTOGRAFIJA U GALERIJI.

Kritično stanje na graničnom prelazu Berkasovo

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je tokom svojih redovnih poseta 19. oktobra 2015. godine obišao Prihvatni centar u Principovcu i granicni prelaz Berkasovo – Bapska.

Dok su svi optimalni kapaciteti Prihvatnog centra u Principovcu popunjeni, preko 3 000 ljudi više od 24 sata čeka na kiši i u blatu na ulazak u Hrvatsku na graničnom prelazu Berkasovo – Bapska.

Granica se otvara na svakih sat vremena i tada se propušta najviše 50 ljudi. Prostor ispred graničnog prelaza dug je nekoliko stotina metara i prepun ljudima.

Među njima je veliki broj žena, dece, trudnica i invalida. Neki od njih imaju kabanice, a određeni broj ljudi su i dalje u letnjoj garderobi.

Nedostaje im sve – obuća i odeća, topli obroci, pelene za bebe i na kraju krajeva mesto gde bi mogli da da se odmore i sklone sa kiše.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Predstavljanje aplikacije za mobilni ASYLUM IN SERBIA - Preševo, 10.10.2015.

Preševo, 10.10.2015.

Stotine izbeglica iz Sirije, Avganistana. Kisa, blato...Registruju se u Prihvatnom centru i žure dalje. Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila(CZA/APC) napravio je android aplikaciju sa svim informacijama koje su im potrebne u Srbiji. Biće im od koristi da znaju svoja prava, cene, prevoz, telefone za pomoć, bolnice, pošte, kursnui listu, azilnu proceduru, stanje na granicama...

APLIKACIJU SKINITE PREKO LINKA

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA pomoć u parkovima 29.09.2015.

Tokom kišnih dana, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) izbeglicama u parkovima oko Ekonomskog fakulteta i Autobuske stanice deli toplu odeću, ćebad, kabanice, vodu i sokove. Tokom posete 29. septembra, preko sto izbeglica je dobilo pomoć ili savet APC/CZA.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Vreće za spavanje, šatori, kabanice za izbeglice 28.09.2015.

Kišni dani su posebno teško padali izbeglicama prinuđenim da provedu par sati ili čitav dan u Beogradu nastojeći da stignu do neke od zemalja Evrope. Tokom posete terenskog tima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) 29. septembra, APC/CZA je izbeglicama delio vreće za spavanje, ćebad, kabanice, šatore, toplu odeću i obuću.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Voće, higijena, tople stvari i igračke za izbeglice u parku 25.29.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) praćen volonterima je tokom posete parkovima oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta izbeglicama delio voće, sredstva za higijenu, toplu odeću i obuću. Pored kompanija koje su donirale voće i sredstva za higijenu, veliki broj građana se pridruživao APC/CZA timu na terenu i delio toplu odeću, pripremljenu za izbeglice poreklom iz Sirije, Avganistana, Iraka... 

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA higijenska pomoć izbeglicama u parku 24.09.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila tokom redovnih poseta parkovima oko Ekonomskog fakulteta pomogao je velikom broju izbeglica koje su prošle kroz Beograd. Tokom posete 24.septembra, tim volontera koji čine zaposleni u različitim beogradskim i internacionalnim kompanijama, delio je izbeglicama sredstva za higijenu, napitke, uloške, pelene i drugu pomoć.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA terenska poseta parku i deljenje sredstava za higijenu 23.09.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom redovne posete parku 23. septembra razgovarao je sa izbeglicama koje na svom putu borave u Beogradu. U prisustvu prevodilaca i velikog broja volontera, APC/CZA je izbeglicama dao sredstva za higijnu, sokove i pomoć za decu.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Zaposleni u EU delegaciji prikupili pomoć za izbeglice i delili sa volonterima APC/CZA 22.09.2015.

Timu Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koji redovno deli pomoć izbeglicama u parku, 22. septembra su se pridružili zaposleni u Delegaciji Evropske unije koji su prikupili sredstva za higijenu, odeću i obuću za decu i odrasle kao i voće. 

APC/CZA apeluje na važnost rešavanja izbegličkog pitanja i zbrinjavanje ljudi koji borave na otvorenom među kojima ima dece i značajan broj maloletnika bez pratnje.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Srednjoškolci iz Norveške među volonterima APC/CZA 21.09.2015.

Posredstvom Saveza srpskih udruženja u Norveskoj, grupa učenika iz Danielsen škole u Bergenu je u pratnji profesora posetila Srbiju i želela da tokom ekskurzije pomognu izbeglicama pridružujući se timu Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) 21. septembra. Učenici su delili humanitarnu pomoć izbeglicama i razgovarali sa ljudima prinuđenim da napuste svoje domove kako bi spasli živote.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA pomoć izbeglicama u parku 18.09.2015.

Domaći i strani volonteri Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) dele redovno pomoć izbeglicama prinuđenim da noć ili dan provedu u parku u oskudnim šatorima, bez adekvatne pomoći. APC/CZA izbeglicama nosi sredstva za higijenu, pomoć za bebe, sokove, vreće za spavanje.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Zaposleni među volonterima u parku 17.09.2015.

Zaposleni u više domaćih i stranih firmi u Beogradu redovno četvrkom kao volonteri učestvuju u akcijama deljenja pomoći Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) izbeglicama u parku oko Ekonomskog fakulteta i Autobuske stanice. APC/CZA izbeglicama redovno nosi sredstva za higijenu, pomoć za bebe, Fruvita sokove, ćebad, kananice, šatore i veš.

U večernjim časovima je bend sHpiritus mOvens izbeglicama priredio koncert u parku.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Volonteri APC/CZA dele sredstva za higijenu izbeglicama 16.09.2015.

Tokom redovne posete izbeglicama u parku 16. septembra, volonteri Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su razgovarali sa izbeglicama iz Sirije i Avganistana, delili im sokove i vodu, kao i sredstva za higijenu.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Aktivisti iz Orašja (BIH) se priključili APC/CZA prilikom deljenja pomoći 15.09.2015.

U toku dve terenske posete izbeglicama okupljenim oko Ekonomskog fakulteta i Autobuske stanice u Beogradu, tokom 15. septembra, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je pomogao velikom broju dece, porodica, maloletnicima bez pratnje kao i drugim izbeglicama koje su se našle u nevolji. Tokom prepodnevne posete, izbeglicama su deljena sredstva za higijenu kao i Fruvita sokovi.

Više fotografija sa jutarnje akcije deljenja pomoći pogledajte u galeriji.

U popodnevnim satima se timu APC/CZA pridružio tim aktivista iz Orašja (Bosna i Hercegovina) koji su prethodno u svom mestu inicirali prikupljanje pomoći za izbeglice. Aktivisti, podržani i od strane lokalnog Crvenog krsta, prikupili su pun kombi pomoći - ćebad, odeća, sredstva za higijenu, slatkiši i igračke za decu, peškiri, donji veš, voda i suva hrana. Nažalost, naišli su na nerazumevanje carine koja ovaj gest nije videla kao pomoć izbeglicama već je aktiviste oporezovala sa 250 evra. Volonteri iz Orašja su se pridružili APC/CZA timu i pomoć delili do dugo u noć.

Fotografije sa večernje akcije možete pogledati u galeriji.

Volonteri APC/CZA dele pomoć izbeglicama u parku 14.09.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 14.septembra zajedno sa zaposlenima u ProCredit banci izbeglicama u parku delio sredstva za higijenu. Svakog ponedeljka Kompanija Yufos donira oko 100 kilograma jabuka i drugog voća koje terenski tim deli izbeglicama koje borave na otvorenom. 

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Snaga volonterizma

IZVOR: NORVEŠKA AMBASADA U BEOGRADU  16.09.2015.

Primalac naše donacije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), uložio je značajne napore kako bi pomogao izbeglicama u Srbiji i usput širio volonterski duh.

Svakog dana, u beogradskim parkovima se može videti grupa od 10-15 ljudi kako deli sredstva za higijenu, kabanice, ćebad i druge stvari izbeglicama.

Tim koji uključuje psihologa, lekara, pedagoga, prevodioce i brojne volontere prepoznatljiv je po majcama sa logom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Za hiljade izbeglica u Srbiji, logo APC/CZA sa pruženom rukom je postao simbol nade i podrške u njihovoj potrazi za boljim životom.

APC/CZA, čije se sedište nalazi u Beogradu, ima mobilne timove koji putuju po celoj zemlji i pružaju pravnu i psihosocijalnu pomoć tražiocima azila i licima koja su dobila zaštitu Republike Srbije. Međutim, njihov mandat ne obuhvata pružanje humanitarne pomoći.

Kao humanitarna organizacija nismo mogli da sedimo skrštenih ruku u našoj kancelariji i da gledamo sve izbegličku krizu, tako da smo pozvali neke kompanije da doniraju stvari i uputili smo poziv volonterima, kaže Radoš Đurović, direktor APC/CZA. Ubrzo nakon toga, različite kompanije su počele da upućuju podršku, od kojih su većina anonimni donatori, a i veliki broj volontera je osećao potrebu da se pridruži i pomogne.

APC/CZA trenutno ima oko 70 volontera različitih profila – od penzionera i studenata do zaposlenih ljudi, lekara, advokata. Novi volonteri se prijavljuju svakodnevno. Za sada se čini da su svi dobro organizovani.

Tužno je što ne možemo svima da pomognemo, ali šetamo okolo da vidimo kome šta treba. Usput dobijamo i priliku da porazgovaramo sa ljudima i vidimo kako se osećaju i da li im je potrebno još nešto, kaže Jovana Vinčić iz APC/CZA.

Jednom su pomogli ženi u parku da se porodi. Pre neki dan uspeli su da smeste u izbeglički kamp četrnaestogodišnjeg dečaka koji je došao sam, zatim da obezbede da on stupi u kontakt sa roditeljima i upiše se u školu. Uloga tima je posebno važna kod ljudi koji imaju određene zdravstvene probleme ili povrede, a plaše se da odu u bolnicu kao ilegalni građani.

Za Radoša, vrlo je dirljivo kada vidi decu da vraćaju stvari koje su prvobitno uzeli, a zatim kažu da im u stvari ne trebaju i da su potrebnije drugoj deci.

Prema tome, nije iznenađujuće to da su volonteri puni utisaka i vrlo motivisani.

Oni dalje šire tu energiju i ovako mi širimo volonterski duh, dodao je Radoš.

Kako sve više izbeglica dolazi, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila se suočava sa dodatnim izazovima s obzirom da nema kapacitete da svima pruži pomoć. Ali Radoš je optimističan i ponavlja da je volontiranje stvarna snaga.

Izbeglička kriza vrh ledenog brega

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, izjavio je da je izbeglička kriza samo vrh ledenog brega, a problem vidi u tome što, kako je rekao, ne postoji konsenzus u EU o tom pitanju. Zbog toga se, kaže, situacija svela na to da zemlje same pokušavaju da se izbore sa ovakvom krizom i gledaju da teret prevale na susednu zemlju.

Đurović, koji je u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma govorio na panelu "Kada se nacije pokrenu: Neuspeh migracionih politika", kaže da je pitanje kako izaći u susret ovom problemu - da li postoje rešenja, ili će stvari biti prepuštene slučaju.

Opširnije: Izbeglička kriza vrh ledenog brega

APC/CZA nosi sokove i higijenu izbeglicama u parku 11.09.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je tokom redovne posete parkovima oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta izbeglicama 11.septembra delio sredstva za higijenu, sokove, ćebad. U timovima APC/CZA su redovno prevodioci i barem jedan lekar koji izbeglicama koje spavaju na otvorenom pružaju neposrednu pomoć.

Našim timovima se redovno priključuju i zaposleni u ProCredit banci koja kontinuirano donira sredstva za higijenu koja se nose u parkove.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Tužan i kišan dan, APC/CZA sa izbeglicama u parku 10.09.2015.

Jedan od najtužnijih i najhladnijih dana koji su izbeglice u parku morale da provedu, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je proveo u parku, donoseći pomoć u više navrata. Kiša je 10. septembra padala tokom čitavog dana, temperatura je naglo pala a veliki broj izbeglica poreklom iz Sirije, Avganistana i Somalije je zajedno sa bebama i malom decom proveo čitav dan i noć u iskvašenim šatorima.

Timovi APC/CZA su izbeglicama u nevolji delili šatore, ćebad, vreće za spavanje, sredstva za higijenu i Fruvita sokove. 

 Nama su se priključili i zaposleni u ProCredit banci koji se više puta nedeljno priključuju volonterima APC/CZA i pomažu izbeglicama.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Zaposleni u Delegaciji EU zajedno sa volonterima delili pomoć izbeglicama u parku 08.09.2015.

Zaposleni u Delegaciji Evropske unije, pridružili su se volonterskom timu Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koji nosi pomoć izbeglicama prinuđenim da spavaju na otvorenom. Zaposleni u Delegaciji su prikupili veliku količinu garderobe i sredstva za higijenu koja su 08. septembra podelili izbeglicama.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI

Voće, higijena i sokovi izbeglicama u parku 07.09.2015.

Tokom redovnih poseta parkovima u kojima izbeglice borave usled nedostatka smeštaja i zaštite, terenski tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 07. septembra izbeglicama delio voće, sokove i sredstva za higijenu.

Kompanija Yufos jednom nedeljno dugoročno izbeglicama donira po 100 kilograma voća. Izbeglicama se nose sokovi Kompanije Fruvita koja takođe kontinuirano preko volontera APC/CZA izbeglicama donira sokove.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Javni konkurs za pravnika u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju sa fotografijom, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 01. oktobar 2015. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Kompanija "Dufry" delila sendviče izbeglicama zajedno sa volonterima APC/CZA 08.09.2015.

Kompanija "Dufry" sa Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu pridružila se volonterima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) i 08.septembra u okviru redovne terenske akcije podeljeno je 500 sendviča  izbeglicama u parku oko Autobuske stanice.

Zaposleni u kompaniji "Dufry" su zajedno sa volonterima APC/CZA nastojali da izbeglicama u nevolji pruže bazičnu podršku.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI

Održan prvi Okrugli sto o obrazovanju dece tražilac azila u Beogradu

U prostorijama OŠ „Zaga Malivuk" u Beogradu 10. septembra je održan Okrugli sto pod nazivom „Deca tražioci azila u Srbiji – pristup obrazovanju i prevencija rodno zasnovanog nasilja" u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u partnerstvu sa Viktimološkim društvom Srbije (VDS), u okviru projekta „Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja", finansiranog od strane Evropske unije.

APC/CZA predstavljali su Izvršni direktor Radoš Đurović i Programski menadžer Marea Grinvald Chollet. Okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Zavoda za vaspitanje dece i omladine (ZVDO), kao i direktori svih osnovnih škola sa opštine Palilula.

Sastanak je održan kako bi se sa relevantnim akterima uključenim u obrazovanje dece tražilaca azila i njihovu zaštitu diskutovalo o značajnim pitanjima i preprekama sa kojima se suočavaju, kao i načinima prevazilaženja identifikovanih prepreka.

Teme obrađene tokom sastanka bile su aktuelna situacija izbeglica u Srbiji i očekivani trendovi u narednom periodu, položaj dece tražilaca azila u Srbiji, sa posebnim akcentom na decu tražioce azila bez pratnje, postojeći mehanizmi zaštite dece tražilaca azila u Srbiji od nasilja i njihove primene u praksi, obrazovanje dece tražilaca azila u Srbiji sa osvrtom na individualni nastavni plan i dosadašnje uključivanje dece tražilaca azila u obrazovne ustanove, prepoznavanje i prevencija rodno zasnovanog nasilja nad decom tražiocima azila u Srbiji, kao i prepoznavanje uloga, odgovornosti i saradnja među relevantnim akterima na lokalnom i nacionalnom nivou.

Sastanku su prisustvovali i saradnici iz lokalnih sredina (Lajkovca i Banje Koviljače) koji aktivno rade sa decom tražiocima azila, bilo u formalnom obrazovnom sistemu, bilo u okviru pedagoških aktivnosti koje APC/CZA organizuje u centrima za azil. Oni su na sastanku predstavili svoja iskustva, kao i probleme i prepreke sa kojima su se suočavali tokom prethodnog perioda.

Nova školska godina za decu tražioce azila

Mali Amir iz Avganistana upisan je u Osnovnu školu Zaga Malivuk u Krnjači i to je trideset i peto dete tražilac azila koje je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila uključio u obrazovni sistem u Srbiji u okviru projekta "Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja" koji finansira Evropska unija, a realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).

U Osnovnu školu „Vera Blagojević" u Banji Koviljači upisano je dete tražilac azila poreklom iz Sirije. Munir je krenuo u sedmi razred i jako se raduje predstojećim časovima i druženju sa decom svog uzrasta, naročito igranju fudbala. Oba deteta su prethodno, kroz rad sa pedagogom APC/CZA i APC/CZA učiteljicom srpskog jezika iz lokalne sredine, imala mogućnost da se upoznaju sa karakteristikama obrazovnog sistema u Srbiji i nauče osnovne fraze na srpskom jeziku.

APC/CZA volonteri odneli vreće za spavanje, ćebad, šatore 06.09.2015.

Tokom redovne akcije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je 06. septembra izbeglicama u parku odneo tople čarape, ćebad, vreće za spavanje i šatore za ugrožene porodice. Temperatura u Beogradu je naglo pala i primetan je broj izbeglica sa simptomima gripa. Porodicama sa malom decom APC/CZA je donirao šatore. APC/CZA poziva kompanije da doniraju dodatnu ćebad, vreće za spavanje i toplu garderobu za izbeglice prinuđene da spavaju u parkovima.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Kabanice i vreće za spavanje izbeglicama u parku 05.06.2015.

Timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su u subotu, 5.septembra odneo kabanice, vreće za spavanje i tople čarape izbeglicama koje su u nevolji ostale da provedu dan i noć u parku na otvorenom, uprkos najavi kiše i padu temperature. APC/CZA apeluje da je neophodno doneti sistemsko rešenje i zaštiti izbeglice koje spavaju u parkovima.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI