Pravno savetovanje tražilaca azila u centrima za azil u Sjenici i Tutinu

Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno pružaju pravnu pomoć tražiocima azila u svim azilnim centrima u zemlji, između ostalog i licima smeštenim u centrima za azil u Sjenici i Tutinu.

Tražioci azila poreklom iz Iraka, koji već pet meseci borave u Centru za azil u Sjenici, su saslušani od strane ovlašćenog službenika Kancelarije za azil po njihovom zahtevu za azil u Republici Srbiji i trenutno čekaju konačnu odluku. Često tražioci azila iz Iraka traže azil zbog straha od progona od strane Islamske države, ili zbog staha od progona zbog svoje nacionalnosti/etničke pripadnosti s obzirom da su neki kao Kurdi bili direktne mete pripadnika Islamske države.


Dvojica tražilaca azila, koji su smešteni u Centru za azil u Tutinu, su podneli zahtev za azil u Republici Srbiji, kao apatridi, odnosno lica bez državljanstva. Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su navedenim tražiocima azila tokom prethodnih meseci pružili pravnu pomoć u azilnom postupku ali i pokušavajući da utvrde sve potrebne informacije i poreklo i poslednje prebivalište tražilaca azila.

Talasanje - Izbeglički hod po balkanskom trnju

Da li je samo na papiru zatvorena migrantska ruta preko Srbije? Šta se dešava sa migrantima na granici sa Mađarskom? Zašto Evropska unija toleriše poteze Budimpešte i ostavlja Beograd na cedilu? Da li nam polazi za rukom da migranti po dobrom pamte Srbiju, njene institucije, civilno društvo i građane?

Azilni kutak u Sjenici 08.07.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Kancelarijom za mlade u Sjenici 08. jula organizovao zajedničku radionicu na kojoj su tražioci azila poreklom iz Sirije, Iraka, Kurdistana i Avganistana i mladi iz lokalne sredine imali priliku da se upoznaju, razmene iskustva, čuju i nauče nešto novo o drugim kulturama. Pitali su jedni druge šta vole, u čemu su dobri, kakvu muziku slušaju, da li uživaju u sportu.

Zapitkivali su kada nešto ne razumeju i smejali se kada neko napravi lapsus. Na kraju radionice jedni drugima su predstavili svoje tradicionalne plesove – kolo, dabku (sirijsko-irački) i govend (kurdski). Muzika i ples su, kao i uvek, dodatno razveselili i približili ljude koji se toliko razlikuju po tradiciji, kulturi, jeziku, a vrlo malo po potrebama, interesovanjima i željama. Razmenili su kontakte i poručili jedni drugima: „Vidimo se sutra".

Radionica o mladima iz različitih kultura realizovana je kao azilni kutak okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Više fotografija pogledajte u galeriji.

Pravnici APC/CZA pružaju pravnu pomoć tražiocima azila u Centru za azil u Krnjači

Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno posećuju Centar za azil u Krnjači, gde u okviru svojih redovnih aktivnosti pružaju informacije i pravnu pomoć tražiocima azila. Na ovaj način se tražioci azila upoznaju sa azilnim postupkom u Republici Srbiji i dobijaju neophodne informacije o njihovim pravima i obavezama tokom azilnog postupka.


Pravnici APC/CZA takođe zastupaju tražioce azila pred nadležnom Kancelarijom za azil prilikom podnošenja zahteva za azil i saslušanja, koji se svake nedelje održavaju u prostorijama Centra za azil u Krnjači, ali zastupaju tražioce azila i u svim drugim postupcima pred sudovima i organima RepublikeSrbije.

Više fotografija sa pravnih savetovanja možete pogledati ovde.

Psihološki rad sa decom u Preševu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je prilikom redovne posete Prihvatnom centru u Preševu zajedno sa svojim lokalnim timom organizovao psihološku radionicu sa decom migrnatima kako bi im pomogao da lakše podnesu neizvesnost koju nosi migracija i omogućio da na sat vremena ponovo budu samo deca umesto da brinu o tome da li će sutradan spavati na zemlji ili u krevetu, šta im se desilo sa ocem koji je ostao u Avganistanu i da li će opet oni morati da nahrane i uspavaju najmlađu sestru jer je mama preumorna da bi odreagovala na plač gladne bebe.

Sve ove, a i mnoge druge brige, zamenilo je takmičenje u tome ko ume bolje da se predstavi na engleskom jeziku, ko voli da jede sladoled a ko da igra fudbal, koje su ocene imali u školi i šta ko zna najbolje da radi. Na taj način, deca su mogla malo da se odmore a i da se podsete da poseduju kvalitete, veštine i znanja, i da nisu samo „tamo neka deca migranti".

Radionica je realizovana u okviru projekta Unapređenje migracionih politika u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana koji je podržao Fond za otvoreno društvo.

Psihološka podrška u Krnjači

U centar za azil u Krnjači ljudi svakodnevno dolaze i odlaze. Neki od njih žure ka Evropi ostajući svega jednu-dve noći, neki se zadrže nekoliko dana kako bi se nekako oporavili i sačekali prijatelje i članove porodice pa zajedno nastavili dalje, dok drugi razmišljaju ili su već odlučili da pokušaju da izgrade svoj život u Srbiji. Sa sobom su doneli iskustvo rata, skrivanja, razdvajanja od porodice ali i smrti bliskih osoba.

Njihove priče su različite ali osećaj gubitka isti. U prevazilaženju svog tog teškog iskustva ali i svakodevnih problema i nedoumica sa kojima se susreću pomažu im psiholozi APC/CZA kroz individualna i grupna psihološka savetovanja. Tražioci azila su tada, neki i po prvi put, u prilici da u sigurnoj, toploj i neosuđujućoj atmosferi podele svoje muke i da se rasterete svojih briga, ali i da potraže savet i dobiju emotivnu podršku. Među njima su i roditelji koji su suočeni sa izazovima odgajanja dece u izbeglištvu i sa jedne strane pritiscima da im se posvete na najbolji mogući način a sa druge strane nedostatkom kapaciteta da izađu nakraj sa sopstvenim emotivnim problemima.

Psiholozi APC/CZA u takvim slučajevima pružaju podršku roditeljima ali i daju savete kako da razgovaraju sa svojom decom i pomognu im da se lakše adaptiraju na situaciju u kojoj se nalaze.

Individualna i grupna psihološka savetovanja realizuju se u svim centrima za azil u Srbiji u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Učenje srpskog alfabeta sa najmlađima u Krnjači

Tokom redovne posete Centru za azil u Krnjači 13. jula 2016. godine, u okviru projekta Enhanced Legal and Psychosocial Protection of Asylum Seekers and Refugees in Serbia koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije, APC/CZA je organizovao sesiju interkulturalnog savetovanja namenjenu deci tokom koje su se predstavili jedni drugima, učeći osnovne fraze i načine pozdravljanja na srpskom jeziku, ali i vežbali koordinaciju i motoriku ruku ispisujući slova srpskog alfabeta.

Deca su veoma pozitivno reagovala i pored učenja srpskih slova i pozdrava želela su da predstave i slova persijkog i arapskog alfabeta, dok su oni mlađi umesto slova crtali različite oblike i šare koje su im bile zanimljive.

Gostovanje pedijatra na dečijoj radionici u centru za azil u Krnjači 15.06.2016.

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Krnjači 15. juna realizovao zdravstveno-higijensku radionicu u kojoj su učestvovala deca tražioci azila i njihovi roditelji, a koji su poreklom iz Sirije i Avganistana.


Radionicu je vodila pedagoškinja APC/CZA a gost je bila pedijatar koja je sa decom i roditeljima razgovarala o najčešćim zdravstvenim problemima sa kojima se suočavaju tokom dugog i rizičnog puta na kojem se nalaze, kako da prepoznaju simptome određenih bolesti i šta da rade u slučajevima kada primete da imaju neki od tih simptoma, kako da saniraju povrede i kako da vode računa o higijeni kada za to postoje adekvatni uslovi. Pedijatar je pregledao svu decu i dao korisne savete majkama o njihovoj brizi.

Fotografije sa radionice možete da pogledate ovde.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji je pomogla adaptaciju prostorije za majke, decu i bebe u centru za azil u Krnjači gde APC/CZA svakodnevno realizuje aktivnosti pravne i psihosocijalne pomoći. Pedijatar redovno asistira u savetovanjima majki i dece izbeglica.

Pravno savetovanje u centru za azil u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od početka azilnog sistema pruža pravnu i psihosocijalnu pomoć tražiocima azila u svim centrima za azil u Srbiji kao i pograničnim područjima i prihvatnim centrima.

Povećan broj izbeglica koje nakon zatvaranja rute, uz pomoć krijumčara ulaze u Srbiju, uglavnom spavaju u centru za azil u Krnjači gde se većina veoma kratko zadržava.

Tim APC/CZA je svakodnevno u kampu radi sa izbeglicama, pruža informacije o azilu i zastupa tražioce azila u svim fazama azilnog postupka. 

Veliki broj izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana je zabrinut šta će se dešavati sa njima, bili su maltretirani tokom puta, više puta prevareni. Sa decom koja mesece provode na putu, u nehigijenskim uslovima, bez pravne i psihološke pomoći, velike porodice spadaju u posebno osetljive grupe. 

Konkurs za pravnika-Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI


I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 15. jun 2016. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Kako deca pomažu deci tokom izbeglištva

Sa decom smeštenom u centru za azil u Krnjači organizovana je sesija u kojoj su govorili o uspostavljanju poverenja sa novim ljudima, kako prepoznaju dobre ljude na putu iako dolaze iz različitih zemalja; kao i kako se deca združuju i  podržavaju iako kada dolaze iz različitih kultura.

Sa decom su rađene i vežbe koje vode grupnom povezivanju i produbljivanjem kontakata među učesnicima. I sama deca prepoznaju kulturološku osnovu koja utiče na to kako komuniciraju sa vršnjacima, sa novim ljudima koje sreću na putu kao i na koji način ima je lako ili teško da se uklope u novu sredinu.

Sesija interkulturalnog savetovanja je 07. juna realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije. Interkulturalna i psihološka savetovanja APC/CZA realizuje u svim centrima za azil u Srbiji.

VIŠE FOTOGRAFIJA SA RADIONICE POGLEDAJTE U GALERIJI.

Deca koja su pet godina živela u ratu pišu deci iz Srbije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) ima višegodišnje iskustvo u radu sa decom izbeglicama i redovno radi u centrima za azil i prihvatim centrima kako kroz individualna tako i grupna savetovanja i radionice.

U centru za azil u Krnjači 01. juna razgovaramo sa decom koja su živela u ratnim zonama i tamo proverla pet godina, odvojena od škole i vršnjaka. Pitamo ih ko su im uzori i čemu se nadaju. Stariji članovi brojne porodice koja dolazi iz Deir ez-zora kažu da se sećaju lepog perioda i da znaju dobro čemu se nadaju ali da se jako plaše za one koji su tek pošli u školu kada je počeo rat. U regiji koja je dugo pod okupacijom Islamske države, često su deca neuhranjena, zapuštena i roditelji se jedva bore za goli život. 

Jedan od braće je otišao u Nemačku pre zatvaranja rute, za oko desetak dana je od Deir ez-zora stigao do Nemačke. Ostatak je krenuo i našao se u Idomeniju u vreme zatvaranja rute, potom su bili kidnapovani i, pred grupom dece uzrasta između 12 i 18, krijumčari su ubili migrante iz Pakistana.

Nadaju se novim vršnjacima i sredini koja će ih prihvatiti baš takvim kakvi jesu. Svesni da njihovi vršnjaci u Srbiji ne znaju kakav je život dece koja su bila godinama pod opsadom, uzimaju da pišu pisma. Po svom kalendarskom uzrastu su deca a u pismima koriste termine kao što su dostojanstvo jedne nacije, prigušene emocije, nedostatak uslova da deca tuguju za poginulim roditeljima, pogrešno tumačenje islama i regrutovanje terorista, odsustvo zdravih uzora kao i večito izgnanstvo.

Svi se raduju da upoznaju vršnjake i pitaju kako žive deca u Srbiji. Kažu da su im ljudi u Srbiji pomogli, da se ovde osećaju bezbedno ali i da razumeju vršnjake koji bi ih gledali sa čuđenjem kad se budu sreli - kako li  izgledaju deca koja su videla bombe i izgubila priliku da se igraju i druže.

Sesija interkulturalnog savetovanja je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije. Interkulturalna i psihološka savetovanja APC/CZA realizuje u svim centrima za azil u Srbiji.

Kulturološka radionica sa izbeglicama u Šidu 31.05.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Jačanje pravne i psihosocijalne zaštite tražilaca azila i izbeglica u Srbiji" koji podržava Ambasada Kraljevine Holandije realizovao kulturološku radionicu 31. maja u prihvatnom centru u Šidu. Učesnici radionice su bile izbeglice poreklom iz Sirije, Maroka, Avganistana i Iraka koje su se u našoj zemlji našle u vreme zatvaranja Balkanske rute.

Iako se svi nadaju da će im biti dozvoljeno da nastave put i odu kod porodica koje su često već u nekoj od zemalja Evropske Unije, svi oni već nekoliko meseci borave u Šidu. Naš psiholog svakodnevno radi sa njima i pokušava da im olakša boravak. Kažu da samostalno odlaze u prodavnicu, kafić, šetaju, izlaze u grad.

Tema radionice je bio upravo odnos izbeglice - lokalci, viđen iz ugla izbeglica. Okosnica diskusije bilo je pitanje reagujemo li drugačije prema strancima koji dođu kao turisti u našu zemlju i prema onima koje je nevolja naterala da ovde borave. Izbeglice veoma često misle da su razlozi za njihovo napuštanje domova, problemi sa puta dobro poznati domaćim građanima. Lokalcima pak često nije jasno ni ko su ljudi koji odjednom žive u njihovom gradu, zašto su tu i koliko će ostati.

U nastavku dana, APC/CZA je zajedno sa učesnicima posetio Galeriju "Save Šumanovića" kada im je predstavljena i životna priča našeg poznatog slikara. Za sve njih ovo je bila prva poseta nekoj ustanovi a za mnoge i prva poseta muzeju uopšte.

Kako i sami kažu, prijaju im dani kad se ne osećaju izolovano, kao ovaj današnji. Pokušavaju da nauče osnovne fraze srpskog jezika.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA poseta izbeglicama u okolini Subotice 25.05.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila redovno posećuje izbeglice u okolini Subotice. Tim pravnika, psihologa, pedagoga i prevodilaca redovno odlazi u delove u kojima se okupljaju izbeglice pokušavajući da pređu u Mađarsku kako bi kasnije stigli do zemalja destinacije - Nemačke, Francuske, Italije, Belgije.

Izbeglice koje na zvaničnim graničnim prelazima - Horgošu i Kelebiji čekaju kako bi ušli u Mađarsku borave u nehigijenskim uslovima, bez uslova za održavanje higijene, toaleta, osuđeni na vremenske uslove. 

Nedaleko od graničnog prelaza Kelebija, oko 150 izbeglica čeka svoje ime na listi primljenih u Mađarsku. Puno je porodca sa veoma malom decom a naš tim je naišao na porodicu sa jednoipomesečnom bebom, rođenom u istim uslovima u Idomeniju.

Na terenu srećemo sve više onih koji su pokušali ilegalno da uđu u Mađarsku a potom bili pretučeni a onda su se sami vratili u Beograd.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Predstavljanje iskustava i izazova migratorne krize studentima iz Holandije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Arhitektonski fakultet u Beogradu ugostili su 24. maja 35 studenata antropologije sa Univerziteta u Amsterdamu. APC/CZA je predstavio svoj rad, dosadašnja iskustva u radu sa tražiocima azila i drugim migrantima. Predstavljena su iskustva iz parkova i područjia oko granica tokom migratorne krize.

Profesorka Danijela Milovanović-Rodić je predstavila specifičan pristup arhitekturi i radove studenata koji su u okviru predmeta Urbanisti i građanske inicijative za održivi razvoj i godišnju temu "Re_akcija na izbeglicku krizu: studenti Arhitektonskog fakulteta za izbeglice".

Ostatak dana su studenti proveli u parkovima oko Ekonomskog fakulteta i glavne Autobuske stanice, deleći humanitarnu pomoć zajedno sa timom APC/CZA, prikupljajući priče izbeglica i igrajući fudbal sa njima. Kao poklon su im doneli tradicionalne vafl dezert.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Završna konferencija u Beogradu

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan "Razmena znanja i iskustava u azilu" finansiranog od strane Medjunarodnog Visegrad Fonda i Ministrarstva spoljnih poslova Koreje koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava 23. maja 2016. godine održana je završna konferencija u Beogradu.

Na konferenciju su predstavnici organizacija uključenih u projekat razmenili najnovije informacije i dešavanja u njihovim zemljama, naveli izmene u politikama njihovih zemlja prema pitanjima izbeglica i azilanata u prethodnom periodu. Takodje razgovaralo se o neophodnoj daljoj saradnji na pitanjima azila i migracija jer kako se i pokazalo tokom sprodjenja samog projekta ovo pitanje je regionalnog i međunarodnog karaktera i pravi način za adresiranje ovog problema je zajednička saradnja i razmena iskustava i najboljih praksi.

Fotografije sa konferencije možete pogledati OVDE

Raste broj migranata u beogradskim parkovima

Kroz beogradske parkove u okolini autobuske i železničke stanice svakodnevno prolazi oko 200 ljudi. Neki od njih se ne zadržavaju duže od jednog dana, dok većina boravi oko 2-3 dana ili više. Najviše ljudi i dalje dolazi iz Avganistana i Pakistana, zatim iz Sirije, Iraka, Irana, Alžira, Maroka i ostalih zemalja. Jezici koje govore su različiti, ali sve njih povezuje zajednička muka situacije u kojoj su se zbog različitih životnih okolnosti našli.

Opširnije: Raste broj migranata u beogradskim parkovima

Radionice sa maloletnicima bez pratnje u ZVDO

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sastavljen od psihologa, pedagoga i prevodilaca redovno realizuje psihosocijalne aktivnosti sa maloletnicima bez pratnje koji su smešteni u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO), a u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Radionice koje se realizuju često su i kreativnog karaktera čime se omogućava da kroz upotrebu različitih umetničkih tehnika - crtanje, vajanje, kolaž, deca pričaju različite priče o svojoj kulturi i običajima, kao i stvarima koje za njih imaju lični smisao i značenje.

Opširnije: Radionice sa maloletnicima bez pratnje u ZVDO

Rad sa tražiocima azila u Centru za azil u Krnjači

APC/CZA tim svakodnevno realizuje svoje aktivnosti sa migrantima i tražiocima azila smeštenim u Centru za azil u Krnjači i trudi se da im pre svega pruži informacije o tome gde se nalaze i koja prava i mogućnosti imaju tokom boravka u Srbiji. Za one koji se odluče da uđu u azilnu proceduru, pravnici APC/CZA ih detaljno uvode u nju i prate tokom čitavog njenog trajanja.


Pored pravne pomoći, APC/CZA psiholozi i pedagozi realizuju individualna i grupna savetovanja i različite vrste radionica koje im pomažu u adaptaciji na novu sredinu. Uz pravnu i psihosocijalnu pomoć, APC/CZA tim redovno donosi i humanitarnu pomoć u vidu odeće i sredstava za higijenu koju deli svima kojima je to neophodno.

Više fotografija možete pogledati ovde.

Svakodnevan rad APC/CZA u Prihvatnom centru u Preševu

U Prihvatnom centru u Preševu trenutno boravi oko 70 ljudi. Iako su većina njih samci koji dolaze iz Sirije, Avganistana, Pakistana, značajan je i broj porodica sa malom decom čiji broj iz dana u dan sve više raste. Svakoga dana u Centar dođe i oko 30 novih ljudi, koji se u proseku zadržavaju oko dan-dva, tek da se odmore, nahrane i odspavaju nakon iscrpljujućeg puta koji su prošli, posle čega nastavljaju svoj put ka Beogradu i dalje ka mađarskoj granici. Problemi sa kojima se susreću, a koje dele sa timom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) na licu mesta, su veliki. Oni koji duže borave u Centru su umorni od čekanja i na ivici živaca zbog neproverenih, netačnih i oprečnih informacija koje dobijaju i nedostatka materijalnih sredstava da nastave dalje svoj put, dok su novi ljudi koji pristižu sve češće žrtve pljački i psihičkog i fizičkog maltretiranja od strane krijumčara i drugih kriminalnih grupa sa kojima se susreću na putu do Srbije.

APC/CZA tim svakodnevno radi uz pomoć Ambasade Kraljevine Holandije sa migrantima u Preševu i trudi se da im pre svega pruži informacije o tome gde se nalaze i koja prava i mogućnosti imaju tokom boravka u Srbiji.

Opširnije: Svakodnevan rad APC/CZA u Prihvatnom centru u Preševu

Psihološka pomoć u Adaševcima i Šidu

Nakon zatvaranja granica sa Hrvatskom u Srbiji je u pograničnim prihvatnim centrima ostao veliki broj ljudi iz Sirije, Iraka, Avganistana, Pakistana, Maroka i Alžira koji je morao da se suoči sa činjenicom da ne mogu da nastave dalje ka svojim destinacijama. Danas je taj broj daleko manji, ali osećaj osujećenosti je isti, a novi problemi koji se samo nižu povećavaju njihovu zabrinutost i pritisak da nešto mora da se uradi po tom pitanju.

Opširnije: Psihološka pomoć u Adaševcima i Šidu

Poseta migrantima u Preševu 13.05.2016.

Tim APC/CZA je 13. maja posetio migrante u Tranzitnom centru u Preševu. Mali broj njih, poreklom iz Sirije, Avganistana i Iraka u centru se nalazi od sredine februara kada su tu dovezeni iz Šida.

Opširnije: Poseta migrantima u Preševu 13.05.2016.

Poseta izbeglicama u okolini Subotice

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) posetio je migrante u Subotici 12.maja. Zajedno sa Istočno-evropskom misijom, APC/CZA je obišao deo nedaleko od Kelebije kao i Autobusku stanicu gde se ponovo okupljaju izbeglice u nadi da će uspeti da odu u zemlje Evropske Unije.

Opširnije: Poseta izbeglicama u okolini Subotice

Interkulturalno savetovanje u centru za azil u Sjenici 10.05.2016.

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, u centru za azil u Sjenici organizovana se sesija interkulturalno savetovanja u kojoj su učestvovali tražioci azila poreklom iz Avganistana i Iraka.

Opširnije: Interkulturalno savetovanje u centru za azil u Sjenici 10.05.2016.

Azilni kutak u okviru pratećeg programa Salona arhitekture - odgovor studenata na migratornu krizu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu organizovao radionicu u okviru pratećeg programa Salona Arhitekture 22. aprila u Muzeju primenjene umetnosti.

Radionica o izazovima integracije izbeglica u Srbiji realizovana je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Opširnije: Azilni kutak u okviru pratećeg programa Salona arhitekture - odgovor studenata na migratornu krizu

Deljenje informacija migrantima u okolini autobuske i železničke stanice

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno obilazi mesta okupljanja migranata u Beogradu, pre svega Glavnu Autobusku i Železničku stanicu, kao i okolne parkove. Pored deljenja humanitarne pomoći u vidu odeće, obuće i sredstava za higijenu, izbeglicama se pružaju i informacije koje im olakšavaju boravak u Beogradu i Srbiji.

Tim APC/CZA migrantima predstavlja aplikaciju "Asylum in Serbia" u okviru koje mogu pronaći korisne informacije o zakonskoj regulativi u Srbiji i na koji način mogu da zatraže azil, šta da urade ukoliko neko pokuša da ih zloupotrebi, mape, kontakti bolnica, policijskih stanica, cene hostela i hotela, kao i informacije o novostima u evropskoj migratornoj politici.

Radionice sa tražiocima azila u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Jačanje pravne i psihosocijalne zaštite tražilaca azila i izbeglica u Srbiji" koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije organizovao tokom prethodnog perioda grupna interkulturalna savetovanja tražilaca azila smeštenih u Centru za azil u Krnjači.

Tokom jedne od radionica učesnici su predstavljali svoje životne mape, navodeći životne prekretnice - pre svega, vezane za bitna porodična dešavanja, rat, gubitke bliskih osoba.

Opširnije: Radionice sa tražiocima azila u Krnjači

APC/CZA predstavnici delili pomoć izbeglicama u beogradskim parkovima / utorak, 19. april 2016.

U okviru svojih redovnih poseta parkovima kod autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta, predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su izbeglicama koje borave u parkovima delili pomoć u vidu sredstava za održavanje higijene, odeće i obuće i pružali informacije.

Opširnije: APC/CZA predstavnici delili pomoć izbeglicama u beogradskim parkovima / utorak, 19. april 2016.

Grupna psihološka savetovanja sa maloletnicima u ZVDO

Psiholozi i pedagozi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno realizuju psihosocijalne aktivnosti – kulturološka savetovanja i individualna i grupna psihološka savetovanja sa maloletnicima bez pratnje koji su smešteni u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO). Psihosocijalne aktivnosti u ZVDO realizuju se u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Opširnije: Grupna psihološka savetovanja sa maloletnicima u ZVDO

Azilanti uče o lokalnoj sredini

Sa tražiocima azila u Centru za azil u Sjenici, pedagozi i psiholozi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno organizuju radionice učenja o lokalnoj sredini, jeziku i običajima u Srbiji. Na njima tražioci azila pored učenja čitanja, pisanja i karakterističnih reči i fraza u srpskom jeziku, imaju priliku da se upoznaju i sa načinom komunikacije u lokalnoj sredini, domaćim izrazima i običajima čime im se značajno olakšava integracija u lokalnu zajednicu.

Opširnije: Azilanti uče o lokalnoj sredini

Interkulturalna radionica sa tražiocima azila u Banji Koviljači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom organizovao interkulturalnu radionicu u Centru za azil u Banji Koviljači kojom je tražiocima azila omogućeno da pored predstavljanja kulture iz koje dolaze, steknu uvid i u druge kulture, pre svega srpsku. Zbog toga je u drugom delu dana organizovana i šetnja parkom u Banji Koviljači gde su tražioci azila imali priliku da stupe u kontakt sa meštanima i razmenjuju iskustva sa njima. 

Opširnije: Interkulturalna radionica sa tražiocima azila u Banji Koviljači

Deljenje pomoći i pružanje informacija izbeglicama u beogradskim parkovima / ponedeljak, 18. april 2016.

U ponedeljak, 18. aprila 2016. godine, a u okviru svojih redovnih poseta parkovima u blizini autobuske stanice u Beogradu, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) delio je izbeglicama odeću, obuću i pružao informacije.

Opširnije: Deljenje pomoći i pružanje informacija izbeglicama u beogradskim parkovima / ponedeljak, 18....

"Šta sa izbeglicama posle zatvaranja balkanske rute?"

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je održao konferenciju za novinare
TEMA: "Šta sa izbeglicama posle zatvaranja balkanske rute?"

U Srbiji se trenutno nalazi oko 2.000 izbeglica. Tema današnje konferencije za novinare je bila posvećena njihovom položaju, pravnom statusu i problemima sa kojima se migranti suočavaju. Takođe, posebna pažnja je bila posvećena novim izazovima koje je Srbiji donela izbeglička kriza, posle zatvaranja balkanske rute.

Govornici su bili: Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila i Jana Stojanović, šef sektora psihosocijalne zaštite

APC/CZA deli pomoć i pruža informacije izbeglicama u beogradskim parkovima / sreda, 13. april 2016.

U okviru svojih redovnih poseta parkovima u blizini autobuske stanice u Beogradu, u sredu, 13. aprila 2016. godine, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) delio je izbeglicama odeću, obuću i pružao informacije.

Opširnije: APC/CZA deli pomoć i pruža informacije izbeglicama u beogradskim parkovima / sreda, 13. april 2016.

Tako stoje stvari

izvor: RTS, 11. april  2016.

Da li će 2016. ponovo biti godina migranata ili se takva kriza ne može ponoviti? O tome pričamo sa Radošem Đurovićem iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Interkulturalna i psihološka savetovanja tražilaca azila u Sjenici

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija u Centru za azil u Sjenici su u proteklom periodu organizovana interkulturalna i psihološka savetovanja koja su za cilj imala pomoć tražiocima azila u prevazilaženju teškoća i izazova sa kojima se susreću tokom migracija, kao i bolje sagledavanje svojih jakih strana koje mogu da im budu od pomoći pri tome. Pored toga, podsticala se i motivacija za uključivanje u događaje u lokalnoj zajednici kroz učenje jezika i običaja sredine u kojoj se nalaze.

Opširnije: Interkulturalna i psihološka savetovanja tražilaca azila u Sjenici

Rad sa decom bez pratnje u ZVDO

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom pored redovnih pravnih savetovanja, realizuje sa decom bez pratnje smeštenom u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO) kulturološka savetovanja kao i individualna i grupna psihološka savetovanja. Sve ove aktivnosti usmerene su na svako pojedinačno dete, pri čemu se uvažava njegova individualna specifičnost, kao i specifičnost kulture iz koje dolaze.


U jednoj od takvih aktivnosti koja je bila kreativnog karaktera deca koja dolaze iz Pakistana i Avganistana su imala priliku da prave i oslikavaju priveske različitih oblika i boja koje su kasnije poklanjali jedni drugima, ali i vaspitačima i pedagozima koji svakodnevno rade sa njima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti usvojila pritužbu APC/CZA protiv Vojvođanske banke a.d. Novi Sad

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje u postupku povodom pritužbe NVO „Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA" iz Beograda, da je Vojvođanska banka a.d. Novi Sad diskriminisala tražioce azila i izbegla lica u pružanju javnih usluga i dala je preporuku da banka ubuduće bez razlike pruži uslugu svim klijentima pod jednakim uslovima.

Pritužba protiv Vojvođanske banke a.d. Novi Sad je podneta s obzirom da je prilikom pružanja usluge transfera novca MoneyGram od tražilaca azila i drugih izbeglih lica banka tražila ispunjenje uslova koje inače ne traži od drugih stranih državljana, te je odbila da izvrši uslugu transfera novca ovim licima čime ih je stavila u nejednak položaj u odnosu na druge strane državljane.

Opširnije: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti usvojila pritužbu APC/CZA protiv Vojvođanske banke a.d. Novi...

Grčka je počela evakuaciju migranata iz Idomenija

Atina/Idomeni, 26. mart (foto: ANA-MPA / Nik Arvanitidis) – Grčka je počela evakuaciju migranata iz glavnog kampa u Idomeni na granici Grčke i Makedonije, pošto je usporen priliv izbjeglica na ostrva u Egejskom moru, izjavili su u subotu grčki zvaničnici.

Opširnije: Grčka je počela evakuaciju migranata iz Idomenija

Dobrodošlica za Asju i Jasemin u osnovnoj školi u Krnjači

Krnjača, 16.mart – Među stotinjak umornih, zabrinutih  lica u Centru za azil u Krnjači, gde su smeštene izbeglice iz Irana, Somalije, Maroka, ali i Sirije, Avganistana koje je  odluka o zatvaranju balkanske rute zatekla u Srbiji, ili su ovde vraćeni iz Hrvatske, smeh i užurbanost dve sirijske devojčice deluje gotovo jeretički. Devetogodišnja Asja i njena osmogodišnja sestra Jasemin ovde su sa roditeljima oko tri nedelje, a od pre nekoliko dana krenule su na nastavu u osnovnu školu u Krnjači. Upisane su u drugi razred, pakuju školsku torbu svako jutro, raduju se novim  drugarima i sedaju u školske klupe kao sva deca u Srbiji njihovih godina.

Ali nisu Asja i Jasemin kao sva druga deca u Srbiji ili negde drugo gde nema rata. One su iz Sirije. Njihova porodica pobegla je od rata, razaranja, straha i krenula na opasan i težak izbeglički put ka  Nemačkoj. Zaustavljeni su na granici Hrvatske. Sada su u Srbiji. Jedno  vreme proveli su u Adaševcima, posle su se smestili kod prijatelja u Beogradu, nadajući se da je pitanje dana kada će krenuti dalje… a onda su se morali pomiriti sa tim da do daljnjeg ostaju ovde. Sa azilnim potvrdama dobili su smeštaj u Centru za azil u Krnjači, među ljudima sličnih ili istih sudbina. Tu smo ih i upoznali.

Kako, kao i do sada svakodnevno obilazimo ljude u Centru, u psihološkim radionicama pokušavamo da ih osnažimo, informišemo ih o njihovim pravima, statusu u Srbiji, a posebno se trudimo oko dece, da ih koliko god je to moguće uključimo u normalan život, Asja i Jasemin su nam bili prioritet. U stvari škola nam je bila prioritet, jer bez škole i kontakta sa vršnjacima nema ni privida normalnog života za ovu decu.

Opširnije: Dobrodošlica za Asju i Jasemin u osnovnoj školi u Krnjači

Šta se desilo sa evropskim saosećanjem za izbeglice?

izvor: TALASANJE 8. mart  2016.

Proleće i topliji dani migrantima donose zimu i hladan doček. Utočište, podršku, smeštaj, zamenjuju zidovi, sila, zabrane ... Šta se desilo sa evropskim saosećanjem za izbeglice?

O porukama samita Evropska unija - Turska za Talasanje govore dopisnici Radio Beograda iz Brisela i Atine i gosti u studiju: Jelica Minić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

EU i Turska: Sporazum o rešavanju izbegličke krize?

Izvor: RTV Pink | 09. mart 2016.

Šta se dešava na Balkanskoj ruti, koliko izbeglica ostaje zaglavljeno na ruti i koja je njihova sudbina...

Gosti: Radoš Đurović, Mijo Krešić, Ivan Gerginov

Autori: Jovana Joksimović i Srđan Predojević

Ambasada Kraljevine Holandije u poseti Preševu i APC/CZA

Ambasada Kraljevine Holandije je 26. februara posetila Prihvatni centar u Preševu i službenike APC/CZA koji  rade  u Preševu. 

Svi zajedno su obišli sve objekte u kampu, tim APC/CZA je predstavio iskustva sa terena i izazove u radu.

Opširnije: Ambasada Kraljevine Holandije u poseti Preševu i APC/CZA

PREKRŠAJNI APELACIONI SUD usvojio 4 žalbe APC/CZA - izbeglicama iz Somalije povređeno pravo na prevođenje

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA izjavio je žalbe na 4 presude Prekršajnog suda u Senti, odeljenje u Kanjiži kojima su somalijske izbeglice u Republici Srbiji osuđene zbog ilegalnog prelaska državne granice.

Prekršajni apelacioni sud, odeljenje u Novom Sadu, rešavajući po žalbama izjavljenim od strane APC/CZA, ukinuo je presude prvostepenog suda zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i vratio ih prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da je učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka imajući u vidu da okrivljeni nisu poučeni o pravu na upotrebu jezika pa im je na taj način uskraćeno pravo da u prekršajnom postupku upotrebljavaju svoj jezik i da na svom jeziku prate tok postupka. Prekršajni sud u Senti, odeljenje u Kanjiži je postupajući kao prvostepeni organ uskratio pravo okrvljenim državljanima Somalije, koji ne razumeju srpski jezik, niti jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu, da tok prekršajnog postupka prate preko prevodioca za somalijski jezik i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik.

Prekršajni apelacioni sud, odeljenje u Novim Sadu, takođe je konstatovao da je pravo na prevođenje povređeno i na načih što je odbrana okrivljenih državljana Somalije, data u prisustvu fizičkog lica, prevodioca za engleski jezik, koji prevodilac nije određen sa liste zvaničnih sudskih prevodilaca.

APC/CZA ističe da je saslušanjem okrivljenih izbeglica iz Somalije bez prevodioca za jezik koji razumeju grubo povređeno pravo na pravično suđenje zajemčano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Porodica Šama iz Sirije i njihova mera sreće

Šid, 23. februar – Sreća je stvarno relativna stvar. To nigde nije tako lako shvatiti kao među izbeglicama. Za ove ljude je sreća izbeći nesreće koje ih čekaju duž puta kojim idu. Sreća je prvo da prežive nasilje i borbe u domovini, onda da u gumenom, prenatrpanom čamcu prepuštenom nesigurnom, često olujnom mor , stignu do obale, sreća je da se na putu ne razbole, da oni ne budu među onim ljudima koji ne mogu dalje, da im se granice ne zatvore pred nosem, da se ne razdvoje od porodice...

Sve ovo velikom srećom smatra i sirijska porodica Šama, koja je svoju sreću iskušavala u Adaševcima pre nekoliko dana. Tu smo ih upoznali. Oca Abusalama, majku Zejnab i njihovo četvoro dece. Petogodišnjeg Rijada, četvorogodišnju Marijam, dvogodišnjeg Zijada i jednomesečnu Zahru. Zatekli smo se tu kada su Lekari bez granica ubeđivali Zejnab da sa bebom mora u bolnicu u Šid, jer je detetu koje se razbolelo neophodna inhalacija.

Opire se Zejnab, opire se njen muž, strepe da će se razdvojiti i da neće uspeti opet da se spoje. Zajedno sa Medom, plemenitim čovekom iz Komesarijata za izbeglice ih ubeđujemo da ćemo se pobrinuti za njih, da se ne plaše, da mirno u Adaševcima čekaju Zejnab i bebu. Nevoljno pristaju uplašeni i duboko zabrinuti.

I stvarno, beba i Zejnab su prenoćile u bolnici, dete je primilo terapiju i otpušteno je iz bolnice.

Idemo po ostatak porodice u Adaševce. Meda im je pripremio potvrde, dok Zejnab i beba čekaju u Prihvatnom centru u Šidu. Kupimo njihove stvari, smeštamo ih u kola na oduševljenje i čuđenje dece što ih vozi Jana, a ne neki muškarac i brzo stižemo u Šid. I tu vidimo šta je sreća.

Olakšanje, osmesi, zagrljaji, razdraganost. A ništa se veliko nije dogodilo. Samo su izbegli nesreću da im se dete teško ne razboli, da im ne isteknu tranzitne dozvole ili da ostatak porodice mora da produži dalje, a da majka i beba ostanu, da se zatvori granica, a oni ostanu zarobljeni u Šidu...

Ne znamo šta ih čeka tamo gde su krenuli, ali ovde je u jednom trenutku ova mlada i topla sirijska porodica doživela sreću.

Krijumčari zaradili od 3-6 milijardi evra na migrantima

Hag, 23. februar– Kriminalne krijumčarske mreže zaradile su u 2015. između 3 i 6 milijarda evra na krijumčarenju migranata, saopštio je danas Evropol, upozorivši da bi se taj broj mogao udvostručiti, pa i utrostručiti, ako se migracijska kriza nastavi dosadašnjim tempom.

Oko 90 posto, od više od milion migranata koji su u 2015. ilegalno ušli u Europu koristili su se „uslugom posredovanja", rekao je direktor Evropola Rob Vajnrajt na konferenciji za štampu u Hagu, gde je sedište ove organizacije, dodajući da su „usluge većinom pružale kriminalne grupe koje su ostvarile veliku zaradu".

Iznoseći podatak o 3 do 6 milijarda evra koliko su zaradili krijumčari, Vajnrajt je rekao da će se „taj broj udvostručiti i utrostručiti ako se intenzitet sadašnje migrantske krize nastavi u ovoj godini". Desetine hiljada migranata već su ušli u Evropu u 2016., dodao je.

Organizacija je zbog toga „uvrstila suzbijanje krijumčarenja u svoje glavne zadatke", rekao je u prilikom osnivanja novog odelenja koji će njegovim članicama pomagati u razbijanju krijumčarskih mreža

Evuropol kaže da poseduje informacije o gotovo 40.000 ljudi za koje se sumnja da su umešani u krijumčarenje migranata. Osumnjičeni dolaze iz više od sto zemalja, uglavnom iz Bugarske, Egipta, Madžarske, Iraka, Kosova, Pakistana, Poljske, Rumunije, Srbije, Sirije, Tunisa i Turske.

Evropolovovo odeljenje EMSC usmerit će svoje delovanje na dva grada presudna za migrantsku krizu – Kataniju (u Italiji) i Pirej (u Grčkoj).

Po podacima Evropske agencije Frontex, 140.000 migranata je od početka 2016. ilegalno ušlo u Evropu a čini se da priliv izbeglica i migranata neće jenjati do kraja godine. 

UNHCR: Ograničenja na balkanskoj ruti stvaraju haos na granicama

Ženeva 23. februara – Nova ograničenja za migrante na balkanskoj ruti „stvaraju haos na nekoliko graničnih prelaza", ocenila je u sredu UN-ova agencija za izbeglica (UNHCR) i osudila „restriktivne mere" nekoliko zemalja, uključujući Austriju, Sloveniju i Makedoniju.

Mere koje su uvele Austrija i balkanske zemlje „stvaraju ogroman pritisak na Grčku koja se bori sa sve većim brojem ljudi kojima treba smeštaj i pomoć", saopštio je UNHCR.

Zbog dnevnih kvota i profilacije prema nacionalnosti, migranti bi mogli ostati zarobljeni na granicama bez krova nad glavom i iz očaja tražiti pomoć nemilosrdnih krijumčara ljudima, upozorava agencija.

Iako izbjeglice beže od ratova i progona, „čini se da su neke evropske zemlje više usresređne na to kako migrante držati dalje od sebe nego na odgovornost za upravljanje izbegličkim talasom i za rad u opštem interesu", navodi se u saopštenju. Više od 110.000 ljudi, bežeći pred ratovima i siromaštvom u Africi i na Bliskom istoku, stiglo je ove godine u Grčku i Italiju, što je veliki porast u odnosu na 2015., objavila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

Više od 100.000 izbeglica stiglo preko Mediterana u Evropu od početka 2016. godine

Atina, 23. februar – Broj migranta i izbeglica koji su od početka 2016. godine stigli u Grčku i Italiju ove nedelje premašio 100.000. Do 22. februara sama Grčka je zabeležila 102.547 dolazaka na ostrva od početka godine. Poređenja radi, u 2015., taj broj je iznosio 100.000 pristiglih do juna u Grčku, – saopštila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

U istom periodu život je izgubilo više od 410 migranata i izbeglica, a ruta preko istočnog Mediterana između Turske i Grčke i dalje važi za najsmrtonosniju imajući u vidu da se tu utopio 321 migrant.

Prema IOM – Grčka, procenjuje se da je samo u februaru na grčka ostrva stiglo 42,861 migranti su , a tamošnje vlasti godine grčke vlasti kažu da su najbrojniji Sirijci, Avganistanci, Iračani, Iranci i Pakistanci. Ostali su iz Maroka, Bangladeša i Somalije.

Od početka godine, 7.507 migranti su stigli preko mora u Italiju. To je otprilike isti broj kao i prošle godine.

„Mi i dalje registrovanje dolazak brojnih ugroženih migranata, koji su često u veoma lošem stanju, što je posledica nasilju kome su bili izloženi od švercera u Libiji. Takođe je alarmantno povećan broj žena koje su postale žrtve trgovine ljudima -, izjavio je portparol IOM-Italija Flavio di Đakomo. 

Đuni iz Iraka koja putuje sama sa petero sitne dece porodila se u Adaševcima

Adaševci, 17. februar –deca i beba Hejrat, stara je samo pet dana, teška samo 2,700 grama, ali je danas je iz Adaševaca krenula na put sa majkom i petoro braće i sestara ka Nemačkoj gde je čeka tata. Ispratio je naš tim APC/CZA i Gordana i Neda iz Centra za socijalni rad iz Šida.

Rođena je ovde u petak 12. februara oko ponoći. Njena majka Đuni sa petero dece krenula je iz Iraka da se pridruži mužu koji je pre četiri meseca stigao u Nemačku. Dve sedmice je sa decom – jedno drugom do uveta, starosti od godinu dana do šest godina, trudna Đuni žurila da u Nemačku stigne pre porođaja. Ali on je počeo oko ponoći u autobusu u Adaševcima gde su izbeglice pristigle iz Preševa čekale dolazak voza iz Hrvatske da nastave put dalje. Ušla je u ambulantu Lekara bez granica i porodila se za par minuta. Našu koleginicu Jasminu koja je ušla za Đuni i izašla na par minuta da potraži prevodioca, po povratku sačekao je dečiji plač. Mala Hejrat je već bila rođena. Pozvana su kola hitne pomoći, majka i beba su prebačene u Sremsku Mitrovicu, a u autobusu je ostalo petoro njene uplakane dece. Izvodi ih slučajni saputnik Samir i pokušava da umiri. Jasmina zove Centar za socijalni rad iz Šida, socijalna radnica odmah stiže, vodi uplašenu i sanjivu decu u dečiji kutak, utopljava, daje mleko, teši na njima nepoznatom jeziku, ali miluje toplom rukom dok nisu zaspali. Kada su se probudili prebačeni su u hraniteljsku porodicu. Hraniteljka čini sve da ih oraspoloži, ali uznemireni su. Suviše su mali da bi mogli da preuzmu brigu jedni o drugima, ne razumeju jezik, dozivaju majku... Majka brine za njih i plače u bolnici u Sremskoj Mitrovici. Kurdkinja je i prevodilac za arapski nije dovoljan. Srećom mi, jedini od svih organizacija na terenu, imamo prevodioca za kurdski jezik i uključujemo ga. Od petka do danas on je bio na vezi sa majkom, ocem, decom...

Napokon jutros odlazimo po bebu i Đuni. Usput svraćamo u Pećince. Jelena Petrović koja čeka dečake blizance i održava trudnoću, od pacijentkinja iz bolnice u Sremskoj Mitrovici saznala je za Đuni i njenu bebu, javila nam se na fejsbuk i ponudila sve što je potrebno devojčici. Kupimo – benkice, zekice, ćebad, flašice, kapice, higijenu... i žurimo po majku.

Opširnije: Đuni iz Iraka koja putuje sama sa petero sitne dece porodila se u Adaševcima

Balkanska ruta: Izbeglice vozom iz Đevđelije do Austrije

Zagreb,18. februara – Šefovi policija Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Austrije dogovorili su se o zajedničkom registrovanju izbeglica na grčko-makedonskoj granici. Pet zemalja će zajednički organizovati prevoz izbeglica do Austrije,a kako potom će a prolaz „balkanskom rutom" biće omogućen samo izbeglicama iz ratom zahvaćenih zemalja.

Primena sporazuma počinje već danas, a postupak registracije počinje u Đevđeliji. Države garantuju da će omogućiti prolaz isključivo osobama koje su prošle početnu kontrolu.

Opširnije: Balkanska ruta: Izbeglice vozom iz Đevđelije do Austrije

Desetogodišnji Rahim čeka roditelje

Beograd, 15. februar – Svaki susret sa ljudima koji beže ka Evropi u kojoj traže nadu i spas je potresan. Najteže je suočavanje sa sudbinama dece koja su na izbegličkom putu često prepuštena sami sebi ili su na svoja pleća preuzeli breme odraslih ljudi. Još pamtimo petnaestogodišnjeg Saida iz Iraka, samo jednog od hiljadu dece koja kriju godine da bi mogla da nastave put. Said koga smo upoznali pre dva meseca u Šidu usput je izgubio rođake i ide sam. Ne zna ni gde ide, niti ima sa kim da se posavetuje. Samo zna da ne sme roditeljima, koji su ga poslali da se u nekoj evropskoj zemlji izbori za budućnost ( svoju, a onda i njihovu), da prenese svoj strah, ni brigu.

Nešto od te odlučnosti vidimo i na licu desetegodišnjeg Rahima iz Pakistana. Krenuo na put za Evropu zajedno sa svojim stricem. Kada su stigli do Šida zaustavljeni su jer se Pakistanci smatraju ekonomskim migrantima i njima nije dozvoljen put dalje. Kasnije je prilikom provere, razdvojen od strica zbog sumnje da nije u srodstvu sa njim jer je sve veći broj zloupotrebe dece migranata.

Starateljstvo nad Rahimom je preuzeo Centar za socijalni rad u Šidu i dečaka smestio u hraniteljsku porodicu. Međutim, već sutradan je prebačen u Zavod za vaspitanje i obrazovanje dece i omladine „Vasa Stajić", a starateljstvo je prebačeno na Centar za socijalni rad Voždovac koji je našu organizaciju postavio za Rahimovog pravnog zastupnika.

Odmah smo se bacili na posao. Doveli smo prevodioca što je bilo veliko olakšanje za uplašenog i zabrinutog dečaka. Objasnili smo mu da je ovde siguran, pozvali njegovog oca, sa kojim je dečak bio sve vreme u vezi, da vidimo šta dalje – da li roditelji mogu doći po njega ili će za to ovlastiti nekog rođaka, bliskog prijatelja... Otac je potvrdio da je Rahim na put krenuo sa stricem, ali da ne želi da on više vodi brigu o njemu jer se plaši da će opet biti razdvojeni. Bio je jako uznemiren i zabrinut, uspeli smo da ga donekle umirimo i uverimo da je dečak na sigurnom i da stručni ljudi vode brigu o njemu.

Opširnije: Desetogodišnji Rahim čeka roditelje

APC/CZA zajedno sa studentima Arhitektonskog fakulteta

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) uspostavio je saradnju sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, u okviru predmeta "Arhitekti i urbanisti i građanske inciijative za održivi razvoj" koji tokom školske 2015/2016 ima temu ""Studenti za izbeglice".

Predstavnici APC/CZA su gostovali na fakultetu i studentima predstavili dosadašnji rad, osnovne principe rada APC/CZA, izazove sa kojima se organizacija suočava tokom migratorne krize kao i profil tražilaca azila i migranata. 

Potom su tri studentkinje bile na terenu sa APC/CZA, učestvovale u svim aktivnostima u Adaševcima gde je APC/CZA prisutan 24/7 kao i u centru za azil u Krnjači gde su studentkinje učestvovale u adaptiranju prostorije za majke i bebe.

Na fakultetu je 12. februara održana završna izložba radova studenata kao njihov odgovor na izbegličku krizu i potrebe izbeglica. 

Studenti su tokom semestra idejno odgovarali na pitanja smeštaja velikog broja izbeglica, načine pružanja informacija, transport i zaštitu u Srbiji.

Po uzoru na Azilne priče koje APC/CZA izdaje, studentkinje su napravile zbirku priča sa terena.

Tražilac azila koji je prisustvovao izložbi i studentkinje uključene u APC/CZA aktivnosti.

Austrija „spušta“ rampu na balkanskoj izbegličkoj ruti, EK protiv

Beograd, Beč, Ljubljana, Brisel, 18. februar – Najava zatvaranja granica na balkanskoj ruti za prolazak migranata u EU, koja je krenula iz Beča, a čiji su zagovornici Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka, počinje postepeno da se realizuje. Mediji i portali licitiraju tačan datum spuštanja rampe, od toga da će u narednih dvadesetak dana biti zatvorena grčko-makedonska granica, do toga da je to moguće već u naredna dva dana, a list „Danas", pozivajući se na izvore iz Evropske komisije tvrdi da će se to dogoditi 1.marta. Do tada će kaže pravo za dalji prolazak izgubiti prvo Avganistanci, potom Iračani i na kraju Sirijci.

Međutim tiho zatvaranje graničnih prelaza koja postaju su sve uže grlo za izbeglice, već je počelo. Dok u Briselu evropski zvaničnici traže zajedničko rešenje austrijska vlada je objavila da će maksimalni broj migranata koje će ubuduće primati dnevno biti 3.300. Uz to, ona će ubuduće dnevno primati najviše 80 molbi za azil u Austriji, a uvela je i stroge kriterijume za ulazak izbeglica u svoju državu . Te mere je u sredu u najvećoj meri prepisala slovenačka vlada, a danas su ministri policija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije I Makedonije u Zagrebu dogovorili " da će zajednički profilisati i registrovati izbeglice na grčko-makedonskoj granici", te da će oni sa jedinstvenim dokumentom putovati od Makedonije do Austrije. To znači da će biti primenjen režim za prijem koji je već uspostavila Austrija (mada se ne pominju kvote za prijem).

„Sve dok nema održivog rešenja na spoljnim granicama EU primorani smo sami da preduzmemo odgovarajuće mere, najavila je pre nekoliko dana odluku austrijske vlade o pooštravanju uslova za prijem izbeglica u zemlju ministarka unutrašnjih poslova Mikl-Lajtner. Dnevni kontingenti su potrebni da bi obezbedili red i bezbednost u našoj zemlji", naglasila je ministrka i pojasnila da „čim postojaće dnevna kvota i kvota za sat budu dostignute, zaustavićemo puštanje ljudi" .Uz to najavila je druge mere – od kontejnera do novih barijera – poput nedavno podignute ograde na Špilfeldu, glavnom austrijskom graničnom prelazu sa Slovenijom(osiguraće se dodatnih 12 prelaza, među kojima u Tirolu, Štajerskoj, Koruškoj i Burgerlandu).

„Ako trebaju nove ograde, gradiće se i nove ograde", rekla je ona.

Opširnije: Austrija „spušta“ rampu na balkanskoj izbegličkoj ruti, EK protiv

Prisilna vraćanja sa srpsko-hrvatske granice

Migranti iz afričkih i azijskih zemalja koji se smatraju ekonomskim migrantima u proteklom periodu su prema podacima do kojih je došao Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) bili izloženi prebijanju i maltretiranju koje sprovodi hrvatska policija kako na srpskoj teritoriji prilikom kontrole vozova koji dolaze u Šid, tako i na hrvatskoj teritoriji gde su zabeleženi slučajevi prisilnog vraćanja u Srbiju. Ovakvom kršenju ljudskih prava i dostojanstva bili su izloženi čak i maloletnici koji putuju bez pratnje roditelja ili staratelja koji su brutalno premlaćivani o čemu svedoče i naši timovi sa terena.

Nisu retki ni slučajevi da se sa granice vraćaju i ljudi koji imaju tranzitne potvrde i dolaze iz Sirije, Iraka i Avganistana, a koji se po proceni nadležnih organa Republike Hrvatske smatraju prevarantima ukoliko ne govore određene dijalekte ili ne poznaju geografiju zemalja iz kojih dolaze.

Rad sa migrantima u okolini železničke i autobuske stanice

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno obilazi izbeglice koje se ponovo okupljaju oko Autobuske i Železničke stanice. Oni su prepoznati kao "ekonomski migranti" i ne mogu nastaviti svoj put ka Evropi. 

Tim APC/CZA izbeglicama predstavlja aplikaciju "Asylum in Serbia" u okviru koje mogu pronaći korisne informacije o regulativi u Srbiji, šta da urade ukoliko neko pokuša da ih zloupotrebi, mape, kontakte bolnica, policijskih stanica, cene hostela i hotela, kao i informacije o novostima u evropskoj migratornoj politici. 

APC/CZA ponovo u Beogradu sa izbeglicama

Beograd, 19. januar 2015.

Sve je veći broj takozvanih ekonomskih migranata u Beogradu.

Broj se uvećao otkako je migrantima koji ne dolaze iz Sirije, Avganistana i Iraka onemogućen dalji prolazak iz Srbije, pa je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa volonterima ponovo na ulicama glavnog grada kako bi im pružio pravnu i psihološku pomoć ovim ljudima.

Tražioci azila i drugi migranti su veoma zabrinuti šta će se sa njima dešavati, raspituju se o domaćim zakonima i regulativama kao i stanju na granicama u Evropi.

Avganistanska beba ozdravila i sa porodicom nastavila izbeglički put

Beograd, 20. januar – Mali Ferhad, star jedva mesec dana, koji se teško razboleo na svom izbegličkom putu od Istambula gde je rođen, do Adaševaca gde je malo telo počelo da se predaje od umora i temperature, napustio je juče Institut za majku i dete u Beogradu i otputovao sa svojom porodicom dalje ka severu Evrope.

Na institut za majku i dete je hitno prebačen pre dve nedelje u veoma teškom stanju i od tada je APC sa prevodiocem bio svakodnevno uz njega i njegovu porodicu. Uz pomoć Komesarijata za izbeglice i policije, njegove roditelje i petoro braće i sestara prevezli smo u Beograd u Centar u Krnjači, uložili puno truda da steknemo njihovo poverenje, da umirimo njihov strah od zatvaranja granica, dilemu koliko su odgovorni prema ostalih petoro kada rizikuju da propuste priliku da se dokopaju Evrope, jer ne mogu da ostave bebu Ferhada za koju ne znaju ni da li će preživeti.

Pomogao im je mali Ferhad. Zahvaljujući nesebičnom zalaganju lekara izvukao se iz sepse. To je lepa i mila beba koju su na Institutu svi zavoleli. Juče su ga predali majci u ruke uz silna upozorenja – kako da ga neguje, na šta da pazi... Kako? – pitala se malo preplašena kako će kroz tranzitne centre, vozove, autobuse, granične kontrole... uspeti da sačuva svoju bebu. Naš prevodilac je prenosio savete, umirivao... Na kraju je brigu nadvladala nada.

Mi smo opet uskočili da Ferhada opremimo adekvatno za put. Spremili smo i kompletnu zimsku opremu za Ferhada – između ostalog i nekoliko kapica da se ne smrzne, veliku krznenu jaknu, ćebencad, flašice, benkice... Prebacili smo ih do Šida i kompletna porodica je sutradan ukrcana u voz.

Imali su prioritet. Svi vole pobednike.

Eto, beba Ferhad je juče svima ulepšala dan. Nama najviše. Uspeli smo da održimo porodicu na okupu, da ih ojačano. Ostalo ne zavisi od nas. Sada čekamo da se jave.

Avganistanska beba na Institutu za majku i dete u Beogradu

Beograd, 14. januara – Na Institutu za majku i dete na Novom Beogradu leži mali Ferhad. Avganistanac je. Rođen je kao izbeglica. Njegova majka Sabra porodila se u Istanbulu. Dovezen je ovde iz Šida gde je oca, majku i petoro braće i sestara zaustavio na daljem putu ka Evropi, jer se razboleo. Jako se razboleo. Malo telo, trpilo je hladnoću i put od Izmira do Lezbosa, od Lezbosa do Atine, od Atine do Đevđelije, onda do Miratovaca odakle ga je majka nosila nekoliko kilometara peške, pa do Preševa, Šida...

Tu su zastali. Mali Ferhad ne bi izdržao dalje, ima ozbiljne respiratorne probleme, rekli su lekari. Treba mu ozbiljna medicinska nega. Mora u Beograd. Odvezen je kolima hitne pomoći, a njegova porodica je odložila izbegličke zavežljaje u Šidu.

Zatičemo ih zabrinute i uplašene. Umirujemo majku da ćemo je voziti za Beograd da vidi bebu, da smo tu uz njih, da ćemo im sve pomoći. Objašnjavamo im da moraju da se strpe u Šidu, da ćemo uz pomoć Komesarijata za izbeglice i policije naći način da ih prebacimo u Krnjaču . Odatle im je mnogo bliže da obilaze bebu, a i uslovi smeštaja su bolji. Pokušavamo da ublažimo njihov strah od nemogućnosti daljeg puta i objašnjavamo da mogu otići čim bebi bude bolje.

Majku vodimo odmah za Beograd. Nije nepoverljiva, ali u tuđoj zemlji, među nepoznatim ljudima i kratko odvajanje od petoro dece od kojih jedno ima samo dve godine, je brine. Plaši se da se granice ne zatvore, plaši se i u kakvom će stanju zateči bebu. Ali, u Institutu za majku i dete gde ulazimo sa prevodiocom, čekaju je dobre vesti. Dečak je skinut sa aparata da disanje. Ohrabrena, gleda bebicu kroz staklo i sada već počinje da veruje da će možda na kraju sve biti dobro. Ali mora da čeka. Kažu joj da lekari dete neće otpustiti dok ne bude potpuno zdravo.

U povratku zamišljeno gleda kroz prozor automobila. Kaže da se ona lično borila da krenu na ovaj put. Da spasi decu. Priča nam o teškom životu, o tome kako su je mladu udali, kako je porodica njenog muža sada pitala zašto ne udaju najstariju kćerku Sibilu, a ona ima samo 14 godina. „Odličan je djak. Sve petice", saopštava nam gledajući nas prodorno u oči kao da traži odjek za nju tako važne činjenice na našim licima. Kao da tom rečenicim objašnjava sve – svoj položaj, svoju nadu i strah šta joj može izmaći.

Čekala nas je dva dana i jutros smo došli po njenu porodicu u Šid. Spakovali smo nešto malo stvari i decu u automobil i povezli za Krnjaču. Sada su tu. Pametna i poslušna deca koja u letu hvataju srpske i engleske reči i ponavljaju ih, umorni i nestrpljivi otac Irfan i njegova odlučna supruga Sabra. Čekaju da ojača Ferhad, pa da krenu dalje.

Zahvaljuju nam na pomoći. Sabra pita hoćemo li i dalje ići sa njom u bolnicu, hoćemo li se viđati... Sve dok Ferhad potpuno ne ozdravi, dok ne odete u Šid, pa i tamo ćemo dok čekate voz za Hrvatski biti uz vas, obećavamo.

Deljenje kabanica izbeglicama u Adaševcima 15.01.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je izbeglicama koje borave u Adaševcima 15. januara delio kabanice. Dan je bio izuzetno hladan i kišovit a izbeglice poreklom iz Sirije, Aganistana i Iraka čekale su više sati kako bi se ukrcale na voz za Hrvatsku.

Među izbeglicama bio je veliki broj porodica, dece i starih zabrinutih šta će se dešavati sa njima.

APC/CZA informiše izbeglice i deli humanitarnu pomoć u prihvatnom centru u Adaševcima

Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno se nalaze u prihvatnom centru u Adaševcima gde redovno informišu izbeglice o njihovoj trenutnoj situaciji, pravima i obavezama koje imaju tokom boravka u Srbiji i pomažu im u rešavanju akutnih problema sa kojima su suočeni – nedostatak hrane, odeće i obuće, gubljenje potvrda od policije, razdvajanje porodica itd.

Imajući u vidu hladno vreme i sve veći broj ljudi koji dolazi u našu zemlju, na teren se redovno distribuira i humanitarna pomoć u vidu tople odeće i obuće za sve uzraste, kapa, šalova i rukavica koje su donacija Associazione Firdaus iz Lugana u Švajcarskoj.


Više fotografija možete pogledati ovde.

I oni su obeležili 2015. godinu

Pretposlednjeg dana 2015. podsećamo na ličnosti koje su je obeležile – prevazilazeći sebe, lečeći i pomažući drugima, postizanjem vrhunskih sportskih rezulatata i ulogama koje možda i nisu očekivali. 

Nije im bilo lako da sve utiske iz 2015. kažu u jednoj reči. Naročito košarkašici Nataši Kovačević. Pamti je po jednom datumu.

"Jedanaesti novembar će biti zauvek zapamćen", kaže Nataša.

Tog dana je, posle dve godine i dva meseca od teške saobraćajne nezgode, ponovo obukla dres Crvene zvezde, istrčala na parket i pobedila, najpre sebe. Sve druge je inspirisala.

"Kada mi priđe neko malo dete da mi kaže da sam mu motivacija, da se ugleda na mene, to sve dobija smisao", ističe Nataša.

Opširnije: I oni su obeležili 2015. godinu

Izvanredan uspeh pravnog tima APC/CZA u 2015. godini

APC/CZA u brojkama: Pravni tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA ostvario je izvanredne rezultate u 2015. godini u zastupanju tražilaca azila u Republici Srbiji i pravno asistirao više od 140 000 ljudi.

Čak 89% svih izjavljenih žalbi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je usvojeno u postupcima azila u 2015. godini, dok je 80% svih podnetih tužbi usvojeno od strane Upravnog suda Republike Srbije u 2015. godini.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je u 2015. godini omogućio 15 azila, od čega je za 10 u obimu izbegličke zaštite dok je 5 ljudi dobilo azil u obimu subsidijarne zaštite u Republici Srbiji.

Bravo za APC/CZA pravni tim na ostvarenim rezultatima u omogućavanju tražiocima azila i izbeglicama u Republici Srbiji da ostvare svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava, kao i težnjama da postupak azila u Republici Srbiji bude fer i pravičan!

Hrana azilanata iz zavičaja - Sirije, Gane, Senegala i Gambije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u saradnji sa restoranom "Smokvica" u okviru projekta „Unapređenje migracionih politika u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana" koji finansira Fond za otvoreno društvo Srbije, organizovao je predstavljanje azilantskih tradicionalnih kuhinja iz arapskih i afričkih zemalja. Tom prilikom hranu su pripremali tražioci azila iz Sirije, Gane, Senegala i Gambije koji žive u Srbiji zajedno sa volonterima i timom APC/CZA. Posetioci su imali priliku da čuju iskustva tražilaca azila tokom boravka u Srbiji, kao i njihove uspomene iz zemalja iz kojih dolaze, da probaju specijalitete, pročitaju i dobiju publikacije "Azilne priče"  i druže se sa ljudima koji su od progona izbegli u Srbiju.


Više fotografija možete pogledati ovde.

Opširnije: Hrana azilanata iz zavičaja - Sirije, Gane, Senegala i Gambije

Čestitka za Novu godinu

Poštovani volonteri i građani koji ste podržali rad našeg Centra,

Želimo vam srećne novogodišnje praznike i uspešnu Novu godinu u nadi da će biti sve manje onih u svetu kojima će biti potrebna naša podrška! Hvala Vam jos jednom na nesebičnoj podršci i saradnji!
Zahvaljujemo se i svima koji ste i finansijski podržali rad našeg Centra i molimo da nam na mejl (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.; Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.) pošaljete svoju adresu i grad gde živite kako bi smo poslali novogodišnje čestitke i pravdanja utrošenih sredstava koje ste donirali.

Još jednom hvala na podršci, uz vašu podršku svet može da bude bolje mesto za život!

Javni konkurs za psihologa - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

OBJAVLJUJE:

KONKURS ZA PSIHOLOGA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PSIHOLOŠKE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani psiholog
2. Iskustvo u individualnom i grupnom savetodavnom kao i radioničarskom radu
3. Učestvovanje u društveno angažovanim aktivnostima
4. Odlično poznavanje engleskog jezika
5. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo)
6. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač)

Opširnije: Javni konkurs za psihologa - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Kulturološka radionica u Centru za azil u Krnjači

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u sklopu svojih redovnih aktivnosti u centrima za azil realizovao kulturološku radionicu u kojoj su učestvovali tražioci azila iz Sudana, Nigerije, Malija, Šri Lanke i Pakistana. Na radionici se razgovaralo o njihovim utiscima o Srbiji i da li su se i koliko ti utisci menjali tokom njihovog boravka, kao i šta je to sa čime su se susreli u Srbiji, a što predstavlja najveću razliku u odnosu na kulture iz kojih dolaze i na koje načine to prevazilaze.



Više fotografija sa radionice možete da pogledate ovde.

Deljenje kabanica i tople odeće najugroženijima

Sa dolaskom hladnog vremena i prvih kiša i snegova, riziku od respiratornih infekcija i smrzavanja su izloženi svi, a pogotovo izbeglice koje već mesecima kontinuirano prolaze kroz našu zemlju u potrazi za boljim životom. Mnogi od njih nemaju adekvatnu odeću i obuću, hodaju bosi i promrzli. U potrebi su za svim.



Više fotografija možete da pogledate ovde.

Opširnije: Deljenje kabanica i tople odeće najugroženijima

APC/CZA na WakEUp! performansu

Pozivamo zainteresovane građanke i građane da se uključe i pročitaju azilnu priču u okviru performansa WakEUp!  Performans traje 48 sati i počeo je u ponedeljak, 07. decembra u 19h i traje do srede, 09. decembra u 19h u Galeriji HUB (Karađorđeva 59). Organizator festivala je Heartefact fond a događaj je podržao Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) čiji zaposleni i volonteri su se uključili u akciju kao i tražioci azila iz centra za azil u Krnjači koji će govoriti o svojim iskustvima.

APC/CZA radionice sa decom u Adaševcima

Timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od samog početka boravka izbeglica u okolini Šida provodi 24 časa sa izbeglicama koje se po nekoliko sati zadržavaju u Adaševcima nadomak Šida.

Psiholozi i pedagozi APC/CZA zajedno sa prevodiocima  svakodnevno realizuju sa decom osnažujuće, kreativne i kulturološke radionice nastojeći da deci stvore sigurno mesto i konstuktivno im ispune vreme. Teme radionica variraju u zavisnosti od uzrasta i interesovanja dece. Deca izbeglice su najranjivija grupa i potrebna im je zaštita i podrška na koje veoma pozitivno reaguju kako sama deca tako i njihovi roditelji.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Dogovor: EU daje Turskoj tri milijarde evra za izbeglice

BRISEL, 29. novembar - U Briselu je završen sastanak šefova država Evropske unije sa Turskom. Postignut je sporazum o pomoći u cilju zaustavljanja izbegličko-migrantskog talasa u Evropu.

Evropska unija će Turskoj osigurati tri milijarde evra za sledeću godinu ili dve kako bi popravila uslove života za 2,3 miliona Sirijaca koji sada žive u toj zemlji - uz obećanje da oni neće krenuti prema Evropi. Širi dogovor predviđa i oživljavanje pregovora Turske o članstvu u EU.

Opširnije: Dogovor: EU daje Turskoj tri milijarde evra za izbeglice

Javni konkurs za pravnika - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

Opširnije: Javni konkurs za pravnika - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Izbjegli zbog 'pogrešnih razloga' ne mogu dalje

IZVOR: Al jazeera 23. novembar 2015.

U Srbiju i dalje pristiže između 4.000 i 6.000 ljudi dnevno. I ovde se zaustavljaju osobe koje se smatraju ekonomskim migrantima.

Ekipa Al Jazeere snimila je deveteročlanu porodicu koja je stigla do Šida i nije mogla nastaviti put dalje prema Hrvatskoj. 

Javni konkurs za projekt menadžera u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PROJEKT MENADŽERA ZA RAD NA POSLOVIMA PROJEKTNOG UPRAVLJANJA PROJEKTIMA I AKTIVNOSTIMA U OBLASTI PRUŽANJA POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

 Visoka stručna sprema u oblasti društvenih i organizacionih nauka
 Minimum 3 godine radnog iskustva u upravljanju projektima
 Razvijene veštine pisanja projektnih predloga i izveštaja na engleskom jeziku
 Razvijene upravljačke i organizacione veštine
 Jezička pismenost na srpskom jeziku
 Poznavanje i prepoznavanje mogućih izvora finansiranja organizacije

Opširnije: Javni konkurs za projekt menadžera u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Kroz Srbiju dalje mogu samo Sirijci, Iračani i Avganistanci

Beograd, 19. novembar – Srbija je od sinoć zatvorila svoje granice za sve migrante iz azijskih i afričkih zemalja za koje su u Hrvatskoj i Sloveniji odlučili da ne mogu da uživaju njihovo gostoprimstvo, jer nisu ugrožene ratom.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je izjavio da srpska vlada ovom odlukom štiti svoju zemlju i da zbog toga u nju neće moći da uđe niko ko ne može da nastavi putovanje. Vulin je upozorio da problem mora da se reši na nivou čitave migrantske rute, te da bi jednostrani potezi mogli biti štetni i izazvati probleme.

Opširnije: Kroz Srbiju dalje mogu samo Sirijci, Iračani i Avganistanci

Emisija „Talasanje“ (Radio Beograd 1) – Radoš Đurović, Nenad Ivanišević, Igor Gerginov

Gosti: Nenad Ivanišević, zamenik predsednika Vladine radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracija, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Autor: Zorka Đukanović

Rodni list za malu Bahareh

Sremska Mitrovica, 17. novembar – Bezbroj je dramatičnih priča sa kojima se timovi APC/CZA susreću svakodnevno među izbeglicama i migrantima u Preševu i Šidu. Svakome od njih je potrebnaje neka pomoć. Bilo da je reč o informacijama kako idu dalje, kakvo je stanje u Nemačkoj, šta za njihovu izbegličku sudbinu znače davanje otisaka prstiju, da li će biti deportovani..., bilo da im je potrebna hrana za bebe, topla odeća, veš, pomoć lekara... Susrećemio se sa njihovim strahom, umorom, nepoverljivošću... Dajemo sve od sebe da pomognemo. Satisfakcija za ono što učinimo ponekad je zaista velika. Poput rođenja male Bahareh Huseini, iz Avganistana u bolnici u Sremskoj Mitrovici. Bahareh će, zahvaljujući između ostalog i nama, za par dana sa našim i međunarodnim rodnim listom krenuti dalje neizvesnom izbegličkom rutom.

Opširnije: Rodni list za malu Bahareh

Još jedan sajt APC-a - azilsrbija

APC/CZA u novom ruhu! Posetite našu novu web stranicu, koja je bogatija vestima iz oblasti migracija i azila, kao i fotografijama sa terena.

http://www.azilsrbija.rs/

APC/CZA poziva volontere za pomoć izbeglicama na granici sa Hrvatskom

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva zainteresovane volontere da se prijave timu koji pomaže izbeglicama na granici sa Hrvatskom. U malim timovima, volonteri će biti tokom dva dana nedaleko od granice, pomagati u logistici, informisanju izbeglica o trenutnoj situaciji, pomagati osetljivim grupama. Prijavljivanje na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Topla odeća za predstojeće hladne zimske dane

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom redovne posete beogradskim parkovima 05. novembra razgovarao je sa izbeglicama koje na svom putu borave u Beogradu. U prisustvu prevodilaca i volontera, tim APC/CZA izbeglicama je delio mušku, žensku i dečiju odeću i obuću za predstojeće hladne zimske dane, info liflete o pravu na zdravstvenu zaštitu koju imaju tokom boravka u Srbiji i putem letaka ih informisao o android aplikaciji „Asylum in Serbia" koja sadrži sve informacije koje su im potrebne tokom boravka u Srbiji - njihovim pravima, cenama prevoza, telefonima za pomoć, bolnicama, stanju na granicama, itd.

Više fotografija možete da pogledate ovde.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od 03. novembra prisutan u Šidu 24h

Od utorka, 03. novembra 2015. godine timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) nalaze se na terenu 24h. Pored Šida, APC/CZA pravnici, psiholozi i pedagozi su prisutni i u Adaševcima i u Prihvatnom centru u Principovcu gde svakodnevno asistiraju i daju ljudima sve informacije koje su im od značaja u trenutnoj situaciji u kojoj su se našli, pomažu u spajanju porodica i prijatelja koji su se razdvojili, što nije redak slučaj kada se radi o ovako velikom broju ljudi, pomažu ljudima koji imaju zdravstvene poteškoće da dođu do lekara i dobiju adekvatnu pomoć. Pored toga, APC/CZA tim zajedno sa službenicima Komesarijata za izbeglice učestvuje u praćenju protoka i prebrojavanju ljudi koji dolaze, kao i deljenju humanitarne pomoći.

Više fotografija možete da pogledate ovde.

Opširnije: Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od 03. novembra prisutan u Šidu 24h