Redovni monitoring timova APC/CZA u Somboru, Horgošu i na drugim otvorenim lokacijama

U okviru projekta Monitoring and improving asylum and migrant practices in the border areas in Serbia, a koji je finansijski podržao OSIFE, APC/CZA tim pravnika i psihosocijalnih radnika pruža pravna i psihološka savetovanja i asistencije tokom redovnih poseta u pograničnim delovima Srbije, i prati u kojoj meri se poštuju prava migranata i izbeglih lica, kao i njihovo sveukupno psihofizičko stanje u samom graničnom pojasu.

U drugoj nedelji aprila APC/CZA tim obišao je Tranzitni centar Sombor, kao i otvorenu lokaciju-Šikaru, gde je informisao i pravno savetovao lica iz Iraka, Avganistana, Pakistana koja su trenutno boravila na toj lokaciji. Tim je posetio i lokacije u Horgošu, Šidu, Tavankutu, Kikidni i na drugim lokacijama, gde je primećen dolazak novih lica svake nedelje. Svedočenja migranta i izbeglica oko zloupotreba, nasilja, kažnjavanja su svakodnevna, pogotovo kada je reč o ponašanju mađarske policije i graničnih službi, koje kao i hrvatske granične službe svakodnevno sprečavaju ljude da zatraže azil i ljude ilegalno guraju nazad u Srbiju preko granica mimo sporazuma o readimisiji i zvaničnih graničnih prelaza.  Ono što ostaje i dalje redovna pojava jeste da se u Srbiju guraju ilegalno ljudi koji nikada nisu boravili ranije u Srbiji niti su do istih naših severnih suseda došli preko Srbije., već su se u Hrvatskoj i Mađarskoj našli na neki drugi način, bilo da su deportovani iz drugih evropskih zemalja bilo da su ušli ilegalno iz pravca Bosne u Hrvatsku ili preko Rumunije u Mađarsku. 

Pravno savetovanje i zastupanje u azilnom postupku u svim centrima - poseta Bogovađi

Pravnici APC/CZA au prisustvovali 19. aprila 2018. godine u Centru za azilante u Bogovađi saslušanjima tražilaca azila koje „Centar za zaštitu i pomoć tražilaca azila" zastupa u azilnom postupku pred nadležnim organima u Republici Srbiji.

Od kraja februara 2018 godine, Kancelarija za azil je  povećala broj saslušanja i intervjua tražilaca azila nego ranije,  kao i broj poseta mestima gde se  tražioci azila i izbeglice nalaze i gde borave širom zemlje. U tom smislu, pravni sektor APC/CZA pravno pokriva i zastupa tražioce azila i izbegle u istim postupcima širom zemlje, a Bogovadja je samo jedan u nizu centara za prihvat u kojima redovno rade pravnici, psiholozi, pedagozi i socijalni radnici APC/CZA.

Saslušanje tražilaca azila deo je redovne procedure azilnog postupka u kome ovlašćeno službeno lice utvrđuje podatke o identitetu tražilaca azila, osnov zahteva za odobravanje azila kao i o kretanju tražilaca azila nakon napuštanja zemlje porekla.

Pravnii timovi APC/CZA posebno su posvećeni pripremi tražilaca azila za saslušanje, odnosno akcenat je na tome da se tražioci azila upoznaju sa azilnim postupkom u Republici Srbiji, kao i sa obavezama i pravima koje oni imaju u ovim postupcima. Punomoćnici tražilaca azila, pravnici APA/CZA, staraju se o tome da se saslušanje odvija u skladu sa propisanom procedurom, kao i da tražioci azila zbog nepoznavanja procedure ili jezika na kome se postupak vodi ne izgube neko od zakonom garantovanih prava.

Integracijska radionica za mlade - Azilanti - Beograđani - Belgijanci, stranci smo jedni drugima?

APC/CZA tim je organizovao integracijsku radionicu u Beogradu, u ulici Gavrila Principa br. 13, kojoj su prisustvovali učenici srednje škole iz Belgije i naše klijentkinje iz Centra za azil Krnjača  kao i lokalni đaci iz Beograda. Mladi učesnici su postavljali pitanja jedni drugima u vezi sa okruženjem iz koga dolaze i na taj način su započeli upoznavanje i interakciju. Mladi iz Belgije su podelili svoja iskustva koja imaju u vezi sa integracijom vršnjaka azilanata u Belgiji, dok su naši đaci govorili o strepnjama, strahovima, očekivanjima koje imaju u vezi sa integracijom azilanata i izbeglica u Srbiji. I jedni i drugi su bili posebno fascinirani time što su devojke iz Avganistana motivisane da uče u Srbiji i da budu uključene u razne interaktivne i integracijske aktivnosti. Svesni da su u stvari predrasude oblikovale i njihova  razmišljanja i pretpostavke o integraciji, lokalni mladi su izvukli nove  zaključke o različitosti, nepotpunim iinformacijama i predrasudama koje su redovni prateći segment naše svakodnevice u svetu punom različitih neproverenih informacija, neproverenja, strahova i manipulacija, posebno u kontekstu izbeglica i migranata. Sa druge strane same azilantkinje su bile u mogućnosti da iznesu sopstvena očekivanja, svoje shvatanje trenutne situacije u kojoj se nalaze i izazova koje im predstoje u životu u Evropi, koji je u mnogo čemu drugačiji nego u zemljama iz kojih dolaze.  Sama radionica je devojkama omogućila da sagledaju i sopstvenu poziciju iz očiju lokalnih mladih ili čak drugih Evropljana, što im je pomoglo da prepoznaju mesta i prostore koji su plodno tle za nesporazume, nejasnoće, pogrešne percepcie o novopridošlim strancima i izbeglicama, a koje je moguće posebno razjasniti da bi se izbegle predrasude, nesporazumi, strahovi ili zablude u lokalnoj sredini od građana i lokalnih mladih vršnjaka.

ELCA – Trening za kulturne medijatore

U okviru projekta Impoving access to protection and assistance of migrants and asylum seekers in Serbia, koji je podržala Evangelical Lutheran Church in America (ELCA), APC/CZA tim održao je prvi modul treninga za kulturne medijatore, 12-14. aprila u Beogradu.
Učesnici treninga su tražioci azila koji borave više od godinu dana u Srbiji, kao i volonteri Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Teme koje su učesnici tokom trodnevnog treninga obrađivali su upoznavanje sa lokalnim kontekstom, kulturom Balkana i Srbije, interkulturalnim učenjem, ulogom kulturnog medijatora. Učesnici su učili o konfliktima i različitim strategijama za rešavanje konflikata, stereotipima, predrasudama, diskriminaciji, kako bi postali što osetljiviji u komunikaciji sa licima drugačijeg kulturološkog i obrazovnog iskustva.

Cilj treninga je obuka učesnika za ulogu kulturnog medijatora u okviru projekta, a koji će asistirati APC/CZA timu u sprovođenju i organizovanju projektnih aktivnosti na terenu, kao most boljeg razumevanja i saradnje između ljudi različitih kultura i porekla.

Naša organizacija ima razvijene kurikulume za program obuke i razvoja kulturnih medijatora, a APC/CZA svake godine proizvodi kulturne medijatore iz redova izbeglica, azilanata, naših volontera i studenata kako bi oni podržali interakciju i integraciju svojih sunarodnika u srpske lokalne sredine.

Psihološka podrška ženama izbeglicama

Posebno osetljiva grupa izbeglica su žene. Izložene raznim problemima poput brige povodom nastavka puta, pritiska da očuvaju porodicu, čak i nasilja, sve više bivaju rastrzane i doživljavaju pad raspoloženja, bezvoljnost, nedostatak energije. Kažu "imam snage samo da ležim u krevetu, a onda me izjeda krivica jer ne mogu da budem tu za moje dete, i tako se vrtim u krug". One  ostaju u pozadini, nevidljive, niko ne obraća pažnju na njihove potrebe.

APC/CZA psiholozi ovim ženama pužaju pomoć i podršku širom zemlje preko mobilnih timova i lokalnih kancelarija, u mestima gde se nalaze centri za azil, prihvatni centri, alli i gde se izbeglice i migranti nalaze van centara, jer često prepoznaju signale koji ukazuju da je njihovo psihičko zdravlje narušeno, rade individualno ili u grupi na redukovanju depresivnih simptoma, prihvatanju trenutnog emocionalnog stanja i umanjivanju osećaja krivice kako bi dalje mogle da se aktiviraju i vraćaju zdravom svakodnevnom funkcionisanju. Kroz kontinuiran rad psiholozi osnažuju žene migrantkinje i izbeglice da prevaziđu postojeće probleme i izazove.

ELCA - Interakcijska/integracijska radionica u Bogovađi

APC/CZA integracijski tim je u okviru projekta koji podržava ELCA, 10. aprila održao interakcijsku/integracijsku radionicu  u Bogovađi sa našim korisnicima koji pohađaju školu „Đuro Salaj".
Cilj radionice je bio da učesnici prepoznaju značaj školovanja i da im se pruži podrška da nastave sa daljim školovanjem u Srbiji, uprkos barijerama sa kojima se susreću, kao što su npr. jezičke barijere i otežavajuće okolnosti u vezi sa životom u kampu i okolnostima koje prate takav život.

Ovakve radionice koje realizuje APC/CZA pomažu u shvatanju i prihvatanju kulturnih razlika, procesa integracije, mirnih reakcija na konfliktne situacije i integraciju, a kako bi se migranti/tražioci azila/izbeglice lakše suočili sa svojim strahovima od nove kulture.

Dobrodošli na čajanku!

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, kancelarija u subotici u saradnji sa Centrom lokalne demokratije je 5. aprila 2018. organizovao događaj pod nazivom "Čajanka", u Klein house social baru u Subotici, koji je okupio građane Subotice i izbeglice iz Avganistana i Irana radi upoznavanja i druženja, te predstavljanja ličnih životnih priča i doživljaja ljudi koji su se na svom životnom putu trenutno našli u Subotici.

Na Čajanci građani Subotice su imali priliku da uz prijatnu atmosferu druženja isprobaju neke od tradicionalnih čajeva i poslastica iz krajeva odakle dolaze izbeglice, i upoznaju se bliže sa kulturom ljudi koji borave u Prihvatnom centru u Subotici.
Link za vest - https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/potresne-ispovesti-i-izrazi-zahvalnosti-gradani-subotice-organizovali-cajanku/5f4dcw4

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Pružanje socijalne i integracijske asistencije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA redovno pruža socijalnu i integracijsku asistenciju migrantima i tražiocima azila. Pored pružanja podrške u traženju posla u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, APC/CZA tim omogućuje migrantima i tražiocima azila da ostvare svoja prava na socijalnu pomoć i zdravstveno osiguranje, pruža integracijsku pomoć kod upisa dece u školu, pomoć pri traženju stana i drugo.

APC/CZA tim je posebno posvećen pružanju socijalne/integracijske podrške osetljivim licima, poput samohranim majkama i maloletnicima bez pratnje u ostvarivanju svojih prava kao i u interakciji sa građanima u lokalnim sredinama i prevazilaženju stigme.

APC/CZA kancelarija u Gavrila Principa, Beograd

Svakodnevne posete izbelica našoj eksternoj kancelariji u ulici Gavrila Principa blizu mesta gde se izbeglice okupljaju oko železničke, autobuskih stanica i parkova, imaju različiti karakter u odnosu na probleme sa kojima se izbeglice susreću. Pored pravnog savetovanja naš tim pruža psihosocijalnu pomoć i podršku u integracijskom procesu osamostaljivanja izbeglih i raseljenih lica, psihološku i psihoterapijsku podršku svim licima koji se obrate za pomoć.

Psihološka pomoć je veoma značajna sa obzirom da su osnovne ljudske potrebe izbeglih lica nezadovoljene, i samim tim lice je sprečeno da se razvija i raste kao ličnost. Savetovanje je najčešće usmereno na neki konkretan problem, u većoj meri je direktivno i fokusirano na to konkertno pitanje i na specifičnosti problema. Usmereno ka postizanju svesnosti, ka emocionalnom pražnjenju, pružanje podrške aktivnim slušanjem i na kraju davanjem informacija koje su veoma značajne za osobu kojoj su u ovom momentu potrebna usmerenja i sve dostupne informacije.

Socijalne radnice u integracijskom programu promovišu celoživotno učenje kao razvojnu priliku za sve migrante, podstiču društveno uključivanje izbeglica u proces celoživotnog učenja, i razvijaju i sprovode programe obuke u skladu sa potrebama ciljnih grupa. U oblasti promocije medijacije, radionice su osmišljne da aktivno informišu i edukuju mlade u oblasti zdravlja, ljudskih prava, socijalizacije, i slično.

Adaptacijska radionica u OŠ “Ivan Milutinović”,Subotica

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, APC/CZA tim je u dogovoru sa Osnovnom školom "Ivan Milutinović" u Subotici organizovao adaptacijsku radionicu u kojoj su učestvovali učenici i deca izbeglice smeštena u obližnjem prihvatnom centru.
Tema radionice bili su praznici i značaj koji praznici imaju za porodice. Učesnici iz Subotice govorili su o katoličkom i pravoslavnom Uskrsu dok su deca iz Avganistana i Irana predstavila novogodišnje običaje. I jedna i druga deca navela su da se raduju poklonima i periodu u kojima preovladavaju mir, praštanje, radost i porodična toplina.

U nastavku dana je organizovan Uskršnji vašar u školi u kojem su deca izbeglice takođe učestvovala.
Deca izbeglice smeštena u Prihvatnom centru u Subotici nisu uključena u obrazovni sistem i, nažalost, njihovi dani u Srbiji prolaze u dosadi, čekanju i povremenim šetnjama do prodavnice ili naše kancelarije u centru grada. Jedno od dece koje je učestvovalo u radionici, tokom boravka u Srbiji dobilo je epilepsiju. Drugi dečak je ostao sa ocem u Srbiji dok je majka u drugoj zemlji.

Teške su priče sve ove dece i upravo je zato izuzetno važno da dobiju priliku da budu u zdravoj, socijalno podsticajnoj sredini, da dobiju šansu da upoznaju vršnjake, da prebrode tugu, siromaštvo i monotoniju koje su sastavni deo boravka u kampu u Subotici. Upravo je ovo svrha adaptacijskih radionica koje APC/CZA realizuje u Subotici, Preševu i Šidu.

Adaptacijsku radionicu u OŠ Ivan Milutinović vodile su APC/CZA pedagoškinja i jedna od učiteljica škole, uz asistenciju studenata praktikanata i kolega iz lokalne kancelarije APC/CZA.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Maloletnici bez pratnje ranjivi u Obrenovcu

APC/CZA tim je u sastavu socijalnog radnika, psihologa i prevodioca pružao informacije migrantima o legalnom boravku i procesu traženja azila u Srbiji. Budući da se u ovom tranzitnom centru u velikom broju nalaze maloletnici koji svakodnevno pokušavaju da pređu granicu,i koji su upovećanom riziku od maltretiranja i zloupotrebe, ukazano im je na APC aplikaciju i način na koji mogu da prijave zloupotrebu i nasilje preko iste.

Maloletnici bez pratnje, jos jedna ranjiva grupa, skloni tome da budu lakoverni, ali i nepoverljivi, impulsivni i osetljivi, traže poseban pristup u radu. Sa jedne strane preživeli su veoma teške stvari poput nasilja, gubitka bliskih ljudi, borbe za život, a sa druge idalje su deca, idalje ne mogu u potpunosti da razumeju posledice određenih odluka, i da razmišljaju unapred. Zato je jako važno uspostaviti čvrst odnos, poverenje, i kontinuitet u radu, kako bi im pružili emocionalnu podršku i uverili ih da nisu sami i da postoje ljudi kojima je stalo do njih i koji mogu da im pomognu, iako su puno puta bili iskorišćeni, prevareni i razočarani u ljude.

ELCA - integracijski događaj u Subotici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u saradnji sa Pantomim teatern-om iz Stokholma, a uz podršku Gradskog omladinskog centra, organizovao integracijski događaj 20. marta u prostoru GOC u Subotici.

APC/CZA uz podršku ELCA organizuje integracijske radionice i integracijske događaje  sirom zemlje u okviru kojih se lokalni građani tražioci azila i drugi migranti upoznaju, uspostavljaju kontakte i uče o drugim kulturama i stvaraju most komunikacije.

U formi pozorišne radionice deca poreklom iz Avganistana i Irana zajedno sa roditeljima, i učesnici trećeg razreda osnovne škole „Ivan Milutinović" u pratnji učiteljice i stručnih saradnika APC/CZA, imala su prilku da se predstave , upoznaju i druze  kroz vežbe pantomime i pozorišne improvizacije.

I lokalna i deca koja borave u kampu bila su veoma uzbuđena nakon radionice, vežbajući neme pokrete, nestrpljivo iščekujući da ih predstave drugarima. Pantomim teatern već godinama radi sa decom širom Švedske koristeći neverbalne pozorišne tehnike. Kroz gostovanje i saradnju sa APC/CZA kancelarijama sirom Srbije, ova svedska organizacija nastoji i u buducnosti da deli i prenosi  znanja i iskustva u pogledu koriscenja pozorisnih tehnika u realizovanju interakcijskih i integracijskih dogadjaja u lokalnim sredinama.

Adaptacijske i druge multikulturne radionice u Preševu i na jugu Srbije

APC/CZA tim iz APC/CZA kancelarije u Preševu je zajedno sa svojim lokalnim volonterima i uz podršku Gimnazije "Skenderbeg" organizovao adaptacijsku radionicu u lokalnoj kancelariji APC/CZA u Preševu 15. marta. Ovakve radionice se realizuju redovno u lokalnoj sredini, a naši timovi se trude da slične radionice između mladih i izbeglica realizuju i u drugim gradovima na jugu Srbije, pre svega u Nišu, Dimitrovgradu i drugim mestima.

Učesnici radionice su bili tražioci azila smešteni u obližnjem kampu koji dolaze iz Iraka, Pakistana i Kameruna, mladi iz Preševa i studenti. Tema radionice bila je sloboda, značenje koje ovaj pojam ima za nas i da li je kulturološki uslovljen. Učesnici su tokom centralne aktivnosti bili podeljeni u mešovite parove tako da se u većini slučajeva nisu mogli verbalno sporazumeti, i trebalo je da zajednički ilustruju slobodu. Učesnici su bili veoma radoznali prema drugima, za mnoge od njih ovo je bio prvi put da razgovaraju sa lokalcima, dok volonteri, iako veoma mladi, već više godina nastoje da pomognu izbeglicama. Većina učesnika je slobodu predstavila kroz simbole poput belog goluba, zagrljaja, prihvatanja, domovine koja bi bila oslobođena.

Poseta APC/CZA tima centru u Obrenovcu

APC/CZA timovi redovno posećuju Prihvatni centar u Obrenovcu. Tokom jedne od poseta naseg socijalnog radnika, pravnika i prevodioca, 14. marta. 2018. godine, zatekli smo migrante smeštene u istom centru da tvrde da su bez policijskih potvrda i jako slabo informisani o azilnom sistemu i svom položaju. Većinom su direktno dolazili u Obrenovac. Žalili su se na loše uslove u kampu, neki su izrazili želju da promene kamp. Objašnjavali smo im procedure smeštanja u kampove i uopšte izražavanja namere za azil. Uzimali smo podatke od maloletnika koje smo srelii kako bi obavestili nadležni Centar za socijalni rad o potrebi organizovanja starateljske zaštite nad maloletnicima bez pratnje i radi provere da li su socijalni timovi nadležnih centara upoznati sa njihovim potrebama.

Pomoć trudnicama u centrima za prihvat migranata i izbeglica u Srbiji

APC/CZA posebnu pažnju posvećuje posebno ugroženim kategorijama migranta i izbeglica, a medju njima posebno samohranim majkama i trudnicama koje se nalaze u različitim centrima za prihvat izbeglica širom Srbije. Trudnicama je posebno bitno posvetit posebnu pažnju kako u smislu podrške da istraju i iznesu trudnoću tako i u pogledu obezbeđivanja osnovnih životnih uslova i zadovoljavanja njihovih osnovnih egzistencijalnih ali i zdravstvenih potreba. Mnogo je rizika međutim sa kojima se trudnice redovno susreću, a tokom prethodnog perioda zbog nemara pojedinih predstavnika institucija u centrima na jugu Srbije bilo je slučajeva ugrožene trudnoće pa čak i gubitka trudnoće, kada sistem nije reagovao sa posebnom brigom niti na vreme i nije se starao o dobrobiti trudnica čije su potrebe zanemarene u svetlu redovnih velikih dnevnih potreba ljudi i izazova koji u istim centrima postoje.

Naši psiholozi i socijalni radnici se staraju da tokom redovnih ali i ciljanih poseta centrima u kojima se trudnice nalaze, posebnu pažnju skrenu institucijama na prisustvo i osetljivost žena koje su trudne, ali i da se postaraju da su njihova prava na zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu, socijalnu pomoć, smeštaj i posebnu brigu, poštuju i ostvare. U tom smislu, uz intervencije APC/CZA, pažnja i budnost sistema se podižu, a predstavnici sistema smeštaja, zdravstvene i socijalne zaštite se podstiču na povećanu budnost i sopstvene obaveze i odgovornost kada je reč o brizi o trudnicama smeštenim u prihvatnim centrima.

Jedna od naših redovnih poseta je bila i poseta Centru za azil Bogovađa, u kojem je APC/CZA tim  obišao i svoju klijentkinju trudnicu iz Sirije koja se vidno obradovala našoj poseti. Sada je u sedmom mesecu trudnoće i na ultrazvuku doktor je utvrdio da je sve u redu sa bebom, ali nije još uspeo da vidi pol deteta. Buduća mama je dobila određenu dijetu koju za sada prati ali navodi da joj je jako teško da isprati sve s' obzirom na to da ne može sama da bira hranu već jede ono što je obezbeđeno u kampu. U tom smislu su predstavnici naše organizacije reagovali i tražili od uprave centra da se posebna pažnja i hrana obezbede sa ovu trudnu ženu imajući u vidu da je potrebno posebno pripremiti hranu u skladu sa preporukama lekara i režimom održavanja trudnoće, ali i da se njoj obezbedi miran boravak i adekvatan smeštaj u centru, te da se ona prebaci u prostorije gde bi imala mirnije okruženje potrebno da se izbegne dodatni stres, nesigurnost ili uznemirenost.

Kod naše trudnice je vidna i pozitivna promena u njenom raspoloženju zahvaljujući redovnom savetovanju našeg psihologa koji je sa njom prolazio kroz različite faze u njenom raspoloženju i psihičkom stanju, gradeći joj samopouzdanje, pružajući joj podršku i ohrabrenje koje je pratilo konstanto razumevanje i empatija tokom trudnoće. Trudnica se oseća daleko sigurnije u odnosu na prve etape trudnoće, imajući u vidu socijalnu pomoć i podršku pruženu od naših socijalnih radnika, ali i informacije koje je dobila od APC/CZA pravnika i nedoumice koje je raščistila u pogledu njenog položaja, u pogledu pitanja procedure i njenog pravnog statusa, ali i u pogledu načina ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i realizovanja samog porođaja i boravka u bolnici, kao i njenog post porođajnog oporavka. 

Po porođaju, naši predstavnici će trudnici obezbediti i izvod iz matične knjige rodjenih za novorođenu bebu kao i podršku u pogledu dobijanja adekvatnih potvrda za pristup procedurama u kojima se i ona nalazi. Imajući u vidu sve korake koji će uslediti i predstavljen redosled aktivnosti koje će se preduzimati, trudnica se oseća sigurno i da o njoj pažnju i brigu vode ne samo uprave centara već i mi kao njeni zastupnici i psihosocijalni radnici kojima je stalo da se njena dobrobit i zaštita obezbede.

Redovna poseta APC/CZA tima Centru za azil Krnjača

Tokom redovne posete centru za azil u Krnjaci, tim APC//CZA je razgovarao sa porodicama koje su duze vremena u Srbiji a da prethodno nisu bili upoznati sa svojim pravima. Razgovarali smo sa izbeglicama koje su odlučile da apliciraju za azil, uzimali podatke i pružali im potrebne informacije oko azilne procedure i samog postupka. Veoma često ovi ljudi su pretrpani  netačnim informacijama koje kolaju po kampu, krijumčarskim ponudama i vestima, tračevima i dezinformacijama.

APC/CZA timovi i službenici- pravnici, psiholozi, pedagozi, socijalni radnici i prevodioci ,redovno u okviru svojih aktivnosti, najmanje dva puta nedeljeno, posećuju Centar za azil u Krnjači i pružaju potrebne pravne i psihosocijalne asistencije stanovnicima istog centra. Sam centar za azil je kapaciteta do 1000 ljudi, a u ovom trenutku u centru ima više od 500 stanovnika. 

Naši timovi redovno asistiraju tražiljama azila oko dobijanja zdravstvene zaštite. Načelno, izbeglice znaju da se treba obratiti direktno lekarima u kampu međutim, veoma često im treba ohrabrenje da ne treba da se stide niti da im bude neugodno ako više puta odlaze i obraćaju se za pomoć. Posebno je bitno pomoći ženama i deci, koji imaju probleme koji zahtevaju sekundarnu i tercijarnu zaštitu, koji ne mogu da se reše kroz intervencije doktora opšte prakse u kampu. Tada je potrebno ponovo intervenisati kako bi sistem zdravstvene zaštite reagovao u ovkiru nadležnosti i po propisima, a kako bi ovi ljudi dobili pomoć koja im je potrebna. 

Razgovarali smo i sa roditeljima čija deca idu u školu i kojima naša organizacija pruža podršku. Ovim majkama bilo je potrebno da ih neko sasluša i razume očaj i nemoć sa kojim se kao roditelji suočavaju ali i da im pruži konkretnu psihološku i osnažujuću pomoć. Svesni i sami da je beda na žalost deo izbegličkog života, ovi roditelji nalaze se rastrzani zbog ponosa zbog dečijeg uspeha u školi u uspostavljanju socijalnih odnosa, roditeljskih obaveza i očekivanja ali i pitanja vezanih za budućnost, život, sudbinu, perspektive ostanka i života u Srbiji

Problemi muškaraca u CA Sjenica i drugim kampovima

Tokom redovnih poseta APC/CZA timova centrima za azil u Sandžaku, APC/CZA tim psihologa, socijalnog radnika i pravnika je posetio novi azilni kamp „Vesna" u Sjenici koji je formiran kao dodatak na postojeće kapacitete centra za azil koji je prvobitno bio otvoren na mestu hotela Berlin u Sjenici. U istom kampu bivše fabrike Vesna, naš tim nailazi na grupu muškaraca koja se žalil na uslove u kampu, na nedostatak ljudi i organizacija koji im pružaju pomoć, na nedostatak informacija koji su im bitne, jer se svi ti problemi tiču njihovih života i života njihovih porodica.

Muškarci su dodali da oni kao glave porodica takođe nose veliki psihološki teret, a da suočeni sa materijalnim i drugim nedostacima, nesigurnošću, da su dezinformisani i sve više imaju osećaj  da ne vrede i da ne mogu da doprinesu svojoj porodici i da zadovolje njihove potrebe. Traže i dobijaju podršku i psihološku pomoć od našeg psihologa i socijalnog radnika, a sve neophodne informacije im pružaju pravnik i prevodilac našeg tima kako bi im pomogli da se orijentišu, sagledaju svoj položaj i koje su perspektive za njih i njihove porodice u Srbiji kroz odgovarajuće procedure i sistem.

Problemi odraslih muškaraca, posebno roditelja i onih koji imaju ulogu glava porodica je izuzetno osetljiv i ranjiv prema informacijama i saznanjima APC/CZA timova sa terena širom zemlje i ne samo u centrima za azil u Sandžaku, a pre svega u tranzitnim centrima od juga Srbije do granica Srbije sa Hrvatskom i Madjarskom. Odjednom, ova kategorija muškaraca postaje sporedna u sistemu zaštite koji funkcioniše u istim centrima, a njihove potrebe bivaju zanemarene uz očekivanja i pretpostavke da mogu sami da se konsoliduju i prevaziđu postojeće izazove. Kao osobe koje su svoje tradiocionalne uloge nosili od zemalja porekla na putu sve do Srbije i po ulasku u nju, ova grupa azilanata i migranata se suočava sa direktnim izazovima i teškoćama da svoje uloge odigraju i ostvare u novom agresivnom i neizvesnom okruženju, preispitujući svoje kapacitete i uloge, sve više ulazeći u rizik od gubljenja emotivne i psiholoske snage i stabilnosti da zaštite svoje porodice i sebe same, održe porodice na okupu i nastave da dalje nesmetano funkcionišu. Ovakve potrebe ne ostaju zanemarene od strane naših službenika i APC/CZA timovi nude psihosocijalnu i pravnu podršku i odraslim muškarcima, a posebno samohranim roditeljima, muževima i glavama porodica koje su posebno pogođene izazovima i problemima u izbeglištvu.

Nov prihvatni kamp u Tutinu

APC/CZA tim je posetio novoizgrađeni kamp u Tutinu gde smo razgovarali sa izbeglicama o novom smeštaju. Većina je zadovoljna uslovima, dušeci, jastuci, kreveti su novi i sve je udobno. Mnogo je im je lepše ovde, navode da je čisto i sređeno nego u prethodnom montaznom kampu u istom gradu. Problem je jedino voda, koje ponekad nema, kako su nam u kampu objasnili još neki radovi su u toku, pa je ponekad neizbežno gašenje sistema.

Većina izbeglica se požalila na neraznovrsnu hranu i međusobno su se šalili da će se pretvoriti u pasulj. Sluzbenici APC/CZA su pruzali informacije, pravnu i psiholosku pomoc stanovnicima novog kampa kako to i redovno rade u centrima za prihvat izbeglica u ovom delu Srbije.
Novi kamp je dosta izolovan, potrebno je oko 45 min da se dođe do centra grada, pa su se izbeglice žalile da se boje da će im tek sada biti dosadno, jer nemaju šta da rade u kampu, Navode da im smeta što nemaju časove jezika, nema nikakvih aktivnosti ni za decu ni za odrasle.

Maloletnik bez pratnje ne može da izrazi nameru za azil

Timu APC-a se u našoj eksternoj kancelariji u Gavrila Principa 13 u Beogradu obratio maloletni dečak od 16 godina navodeći da želi da  traži azil u Srbiji. U jednom od kampova je njegov ujak, rođeni brat njegove majke i čuo je da je bezbedan ovde i da želi da pokrene azilnu proceduru.

Tim APC je odmah kontaktirao nadležni centar za socijalni rad tražeći da mu se postavi staratelj i da socijalni radnik centra za socijalni rad reaguje. Na žalost socijalni radnik lokalnog centra za socijalni rad nije bio u mogućnosti da izađe na teren pa je dečak upućen da provede noć u obliženjem Miksalištu. Dečaka smo informisali o pravima, svom položaju, ulozi organa starateljstva kao i predstojećim koracima koji će uslediti.

Međutim, sutradan nam se maloletnik obratio ponovo i istakao da mu se staratelj nije obratio. Mi zovemo lokalni centar za socijlani rad i dežurne radnike da urgiramo. Od socijalne radnice čujemo da oni ne mogu da reaguju pre ponedeljka iz tehničkih razloga i nedostatka kapaciteta, a sve je ukazivalo da će dečak provesti čitav vikend van adekvatnog smeštaja, spavajući još noći na madracima.

Spavajući tokom čitavog vikenda u neprimerenom smetaju, tinejdžer koji je pokazao izuzetnu rezilijentnost i saradljivost postao je razdražljiv jer se razboleo usled niže temperature i oskudnih uslova za održvavanje higijene u samom objektu u kom je boravio

APC/CZA je u više navrata zahtevao urgentnu reakciju centra za socijalni rad ali i policije. Nakon nedelju dana borbe, maloletno lice bez pratnje, izbeglo iz Avganistana, uspelo je da izrazi nameru da traži azil i upućen je na centar za azil u Krnjači zahvaljujući isključivo upornošću i intervencijama našeg tima.

Tokom čitavih nedelju dana, mladić je dobijao podršku tima APC/CZA i pratio je sve instrukcije. Reč je o dečaku koji je bio veoma uporan i rešen da izrazi nameru da traži azil, poštuje zakon, ostvari pravo na smeštaj i socijalnu zaštitu. Imajući u vidu da je nedelju dana prošlo otkada nam se lice prvi put obratilo do trenutka kada je uspelo da ostvari svoje pravo da traži azil, prepoznajemo koliko je teško migrantima, a posebno deci koji ne govore jezik, koji nisu došli do informacije o proceduri i pravima, onima koji se zabrinu, licima koja imaju psihičkih tegoba, žrtvi neke vrste nasilja, ženama, da ostvare svoja prava jer ih sistem veoma često tera u sivu zonu, čineći ih još osetljivijim i nezaštićenim.

Situacija u prihvatnom centru Obrenovac

APC timovi redovno prate situaciju na granicama Srbije i u oblastima u kojima se migranti i izbeglice redovno nalaze duž južnih, severnih, zapadnih i istočnih granica. Izmedju ostalog, centar za prihvat izbeglica u Obrenovcu je mesto gde se veliki broj migranata nalazi i odakle jedan broj njih pokušava da se domogne Hrvatske ili Bosne, gde je velika fluktuacija ljudi, gde dolaze novi i odlaze stari ljudi, a veliki broj njih je izložen različitim problemima i izazovima. Po dolasku u ovaj kamp jako je teško da ljudi uspeju da ostvare svoje pravo da izraze nameru da traže azil u Srbiji jer na svaki takav zahtev uprava centra sleže ramenima i ne preduzima ništa kako bi migrante upoznala sa njihovim pravima, obezbedila im potrebne informacije, kontaktirala nadležne institucije ili uputila migrante u institucije i na adrese gde bi mogli da izraze nameru da traže azil i uđu u adekvatnu proceduru ili sistem.

Veliki problem u istom kampu predstavlja i odsustvo elementarne sigurnosti jer se medju stanovnicima kampa nalazi mnogo onih ljudi koji su uključeni u krijumčarenja ljudi, ili su povezani sa kriminalnim mrežama, a koji regrutuju nove žrtve pokušavajući da im prodaju usluge krijumčarenja i pomoć u ilegalnim prelascima granica. Posebno su u istom kampu ugroženi maloletnici bez pratnje roditelja koji se redovno smeštaju u ovaj objekat i koji su pored toga što spavaju u odvojenoj baraci, izloženi stalnim maltretiranjima, pretnjama, čak i fizičkim nasrtajima od strane kriminalno orijentisanih migranata - pojedinaca povezanih sa krijumčarskim lancima i koji pokušavaju da uspostave kontrolu i zavedu "vlast" u kampu i u barakama među svojim sunarodnicima. 

Veliki problem ovog kampa predstavlja i nestručnost uprave koju čine predstavnici KIRS-a bez adekvatne profesionalne spreme, iskustva i senzibiliteta u radu sa migrantima, izbeglicama i tražiocima azila koji dolaze iz zemalja Azije i Afrike. Odsustvo komunikacije, razumevanja i odnosa poverenja između uprave i migranata stvara zid tišine između obe strane koji ne pruža uvid u pravo stanje stvari n ni jednima ni drugima, a samo može da zavede upravu na pogrešan put u naporima da uspostavi kontrolu, bezbednost i poštovanje pravila u kampu.

Prilikom jedne od redovnih poseta ovom kampu, članovi APC tima su pedagoški, psihološki i pravno savetovali izbeglice smeštene u ovom tranzitnom centru. Upoznali smo nove migrante koji su došli u Srbiju pre dve nedelje. Pokušali su da ilegalno pređu hrvatsku granicu, ali su vraćeni. Međutim isti ljudi nemaju policijske potvrde ni kamp kartice i zbog toga imaju problema. Oni bivaju izbačeni iz kampa, a naši službenici su im objasnili na koji način mogu da se prijave, regulišu svoj boravak u kampu, započnu procedure u kojima bi mogli da regulišu svoja prava i obaveze ali i da se zaštite i pronađu rešenje za svoj položaj.

Ovom prilikom je migrantima predstavljena i APC mobilna aplikacija "Azil u Srbiji", gde mogu da nađu neophodne informacije o procesu azila u Srbiji, kao i da prijave slučajeve zloupotreba, krijumčarenja i trgovine ljudima. Naša Aplikacija korisnicima nudi veliki broj različitih informacija, upustava, napomena i redovnih proverenih vesti, putem kojih oni mogu da steknu uvid u svoj položaj, razumeju situaciju u kojoj se nalaze i pomoć koju mogu dobiti ali i da mogu da razumeju koje sve obaveze imaju i kako sistem funkcioniše.

Priprema za saslušanje i pravna savetovanja u prostorijama APC/CZA

Pored redovnih pravnih savetovanja i deljenja informacija migrantima, azilantima i izbeglicama po prihvatnim i azilnim centrima širom zemlje, APC/CZA pravnici pravnu pomoć pružaju i po svojim lokalnim kancelarijama na jugu, severu Srbije i u centralnoj Srbiji i u Beogradu. Vrlo često naši korisnici dolaze do naših kancelarija bilo samoinicijativno bilo kada ih pozovemo kako bi se uvek dobro pripremali za službene radnje u raznim postupcima koji se sprovode i u kojima oni učestvuju. Kako se sve duže zadržavaju i ostaju u Srbiji, naši korisnici imaju raznovrsne potrebe, a sve više su izloženi rizicima diskriminacije i zlouptreba. U pitanju su raznovrsni postupci pred upravnim organima/administracijom (azilni, postupci za izdavanje dokumenata, ostvarivanje socijalne pomoći, postavljanja staratelja, spajanja porodice, ostvarivanja prava na rad, izdavanja različitih dokumenata, nostrifikacije diploma, ostvarivanja prava na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, postupci pred matičarima, pred poverenicima i ombudsmanom, itd.) ali i sudski postupcima (upravni, krivični, prekršajni postupci, postupci pred ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava i dr. sudski postupci i sporovi). 

Tako su na primer, dana 05.04.2018. godine u kancelariji Centra sa zaštitu i pomoć traziocima azila, u ul. Misarska 16, obavljeni razgovori i pravna savetovanja sa tražiocima azila u Republici Srbiji, poreklom iz Sirije, kao i pripreme za saslušanje u azilnom postupku. Tokom razgovora klijenti su poučeni o pravnom značaju predstojećih saslušanja, procesnim pravilima koja se tiču navedenih saslušanja  i uopšte o pravima koja im pripadaju tokom ove procesne radnje ali su takođe pripremiljeni za istu službenu radnju pred  inspektorima Kancelarijom za azil. Gotovo uvek našim korisnicima je potrebna stručna pravna pomoć da pravilno artikulišu svoje razloge progona, razumeju šta je potrebno da istaknu tokom saslušanja, na šta da posebno obrate pažnju kako značajni delovi njihovih priča i razloga za progon i traženje azila ne bi bili preskočeni ili prećutani. Mnogim ljudima koji nisu imali prethodnih iskustava u radu sa policjom, administracijom, sličnim postupcima, nije jasno šta se od njih traži, koliko detaljno da daju iskaze, šta je bitno a šta nije relevatno.

U tom smislu pomoć APC/CZA pravnika sa iskustvom je neophodna kako bi sam azilni postupak dobio potpuni smisao i kako bi glas izbeglica i njihovi razlozi za traženje i dobijanje azila uspešno se čuo u postupku i kod KAncelarije za azil koja donosi odluke o tome da li će ovi ljudi dobiti azil u Srbiji i da li će im biti priznato pravo izbeglice u našoj zemlji. Takođe,  sa Sirijcima koji su došli u kancelariju smo razgovarali i o budućim koracima koji će se preduzeti, posle saslušanja a sve u cilju ostvarivanja njegovih ustavom i zakonom zagarantovanih prava povodom azilnog postupka. 

Informisanje migranta u Somboru i praćenje zloupotreba duž granica

Timovi APC/CZA  su redovno na terenu širom Vojvodine, prate prakse na granicama prema migrantima i azilantima, njihovo stanje, ilegalne deportacije iz susednih zemalja u Srbiju, uslove prihvata i smeštaj lica  dok su u Srbiji. JEdna od naših mnogih poseta oblastima duž granice sa Hrvatskom i Mađarskom je bila u okolini Sombora 20. februara.
Zvanično iz medija i od institucija čujemo da je većina migranata u kampovima, da je svega mali broj van smeštaja, no na terenu vidimo drugačiju sliku. Tridesetak migranta poreklom iz Pakistana, Indije, Bangladeša navode da se po gradu nalazi daleko više njihovih sunarodnika. Oni koji imaju novca, žive u kućama, ko nema, boravi u mokrim ćebadima, improvizovanim šatorima, pale vatru pokušavajući da se bar na kratko ugreju.

Pomažemo im da ostvare medicinsku zaštitu,  delimo in informacije o smeštaju, sistemu, opasnosti od kriminalaca i krijumčara, upućujemo ih na policiju, komesarijat za izbeglice, lokalne poverenike,  naše saradnike na terenu. Često ovi mladići pitaju da li mogu da uđu u obližnji prihvatni centar, da se ugreju, okupaju, napune mobilne telefone međutim čak i najmlađi dečak biva obdijen uz pogrdne komentare upravnika kampa. Psihičko stanje ovih lica je veoma loše, izloženi su zloupotrebama jer nemaju ništa, moraju pristati na sve. Da bi im pomogli da izađu iz takvog položaja mi pratimo i dokumentujemo zloupotrebe, odbijanja iz centara, uskraćivanja prihvata uprkos medicinskoj dokumentaciji. Naši timovi dalje iniciraju postupke za postavljanje staratelja maloletnicima bez pratnje kojih takodje ima u ne malom broju, sarađujemo sa lokalnim centrima za socijalni radi i pomažemo njihovim terenskim timovima u prevodu, u informacijama, u pravnom smislu i u pogledu pronalaženja ugroženih na terenu van centara. JEdan od značajnih problema jeste praksa uskraćivanja pristupa u kampove ljiudima koji se nalaze oko njih od strane uprava samih centara za prihvat. Vidimo da je to uniformna praksa, informišemo komesarijat ali i javnost o ovim propustima. Bez smeštanja ljudi u kampove koji su za to i napravljeni ne samo da se život i zdravlje ovih ljudi direktno narušava već se ugrožava i lokalno stanovništvo i stvaraju nepotrebne i opasne tenzije i nerazumevanje među lokalnim građanima, što kasnije može da posluži kao plodno tle zloupotrebama političke i druge prirode i podsticanju ksenofobije i ekstremnih stavova prema strancima i migrantima u lokalnoj sredini,

Integracijska radionica u Bogovadji

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, APC/CZA tim posetio je Centar za azil u Bogovadji. Organizovana je integracijska radionica za učesnike poreklom iz Irana koji, kako primećujemo, imaju teškoća u prilagođavanju u velikom broju kampova širom Srbije.

Vidimo na terenu da se Iranci ponekad osećaju diskriminisano, jer druge izbeglice i institucije dovode u pitanje njihove zahteve za azil jer u Iranu nema rata no oni navode da su imali političkih problema, čujemo ljude koji su bili aktivisti, koji su zatvarani, mučeni, terani da priznaju krivice za dela koja nisu počinili.

U Bogovađi okupljamo naše klijente. Većina ih je imala zanimljive poslove - instruktorka vožnje, knjigovođa, krojač, student građevine, laborantkinja i sa njima razgovarmo o njihovim životima u Iranu i usmeravamo kako da se lakše prilagode našem načinu života.
Navikli su na život poput našeg, u stanovima i kućama, studirali, odlazili na posao, sada odjednom bivaju "zaglavljeni" u kampovima gde najviše nedostaje privatnosti. Nedostaje im sve a ponajviše status koji su imali.

Ohrabrujemo ih da procene u kojim situacijama treba da se založe za sebe, da traže ono na šta imaju pravo ali i da su nekada njihova očekivanja nerealna.
Govore o periodu kad su odrasli njihovi roditelji, hvale svoj sistem obrazovaanja i i dalje teško donose odluke o svojoj bližoj budućnosti.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Maloletnici na otvorenim lokacijama - Subotica

Tim iz APC/CZA lokalne kancelarije u Vojvodini je 21. februara posetio nekoliko lokacija na teritoriji Subotice u kojima borave migranti, u okviru svojih redovnih terenskih obilazaka sirom Vojvodine. Najavljujući niske temperature, bili su veoma zabrinuti šta će se dešavati sa njima jer su najčešće to lica bez novca. Informisali smo ih o centrima, o njihovim pravima ali i mogućim zloupotrebama.
Nadali su se da će preći granicu, platili su krijumčara da odu preko Sombora u Hrvastku pa u Mađarsku međutim, kada su uhvaćeni, prvo su im uzeti telefoni, potom su udarani, a onda izbačeni nedaleko od Horgoša. Bez novca i telefona, ovi momci poreklom iz Pakistana, priključili su se obližnjoj grupi iz Avganistana.

Posebno potresna je priča četiri dečaka poreklom iz Avganistana koja borave u Subotici, nadajući se privremenoj zaštiti. Kada su kretali na put, ovi 11-ogodišnjaci i 12-ogodišnjaci nisu ni slutili koliko će im biti teško, a posebno nisu ni slutili da će biti mučeni i maltretirani. Požalili su nam se da su imali užasnih problema tokom boravka u centru za azil u Krnjači i da su pokušavali da prijave upravi ali da niko nije imao sluha za njih. Navode da ih je više od dve nedelje udarao, pretio i uslovljavao migrant koji im je pomogao da dođu u Srbiju. Kako nisu dobili zaštitu, ova deca su samoinicijativno pokušala da se spasu odlaskom u udaljeni kamp, moleći se da će im njihove godine i rizici kojima su izloženi ipak ovog puta pomoći da uđu u smeštaj.

Tim APC/CZA je obavestio centar za socijalni rad o ovoj deci, javio da su smešteni u prihvatnom centu ali da im je neophodna dodatna podrška. Kupili smo im tople trenerke, veš i čarape i informisali ih o našoj lokalnoj kancelariji, o opasnosti od krijumcara i trgovaca ljudima kao i o procedurama koje su im dostupne u Srbiji.

Djurović: Samo u Vojvodini ima 500 migranata van prihvatnih centara

Izvor: Beta 

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović izjavio je danas da se, prema podacima te organizacije, van prihvatnih centara samo u Vojvodini nalazi najmanje 500 migranata i da ih ne primaju u centre kod kojih se nalaze, pogotovo u Šidu, Principovcima, Somboru, Subotici i Kikindi.

U izjavi agenciji Beta, Djurović je rekao da je procena da u celoj Srbiji ima više od 1.500 izbeglica koji nisu u kampovima, već se nalaze ili u alternativnom smeštaju ili su bez smeštaja.

"Odeće nema dovoljno, na žalost, počev od Centra za azil u Krnjači, na šta nam se mnogi azilanti žale. Ne vidimo da postoje neke organizacije koje ljude motivišu da ostanu van centara. A svi migranti koji su ilegalno na silu vraćeni u Srbiju ne primaju su u centre ako su samci. Takvih ljudi ima na stotine u zemlji", rekao je Djurović.

Govoreći o mogućnosti prevoza tih ljudi do prihvatnih centara, Djurović je rekao da sem pojedinih nevladinih organizacija koje plaćaju prevoz iz Beograda za ljude koji su novi i nisu ranije bili ilegalno vraćeni, prevoz nije ogranizovan van Beograda do centara gde bi eventualno ljudi bili upućeni.

"Najveći broj ljudi se upravo nalazi van Beograda i oko granica. Ukoliko ne budu primljeni u obližnji kamp gde se nalaze i ako budu upućeni u neki drugi kamp, dosadašnja praksa je bila da moraju da sami nadju i plate prevoz. S obzirom da je reč o ljudima koji su bez sredstava, u ovakvim vremenskim okolnostima tim ljudima bi se morao obezbediti prevoz do drugih centara. Morao bi se ovim ljudima obezbediti prevoz i ukoliko nema mesta u obližnjim centrima do drugih centara u Srbiji, s obzirom na hladnoću i uslove i s obzirom da im je život ugrožen ovim vremenskim prilikama", dodao je Djurović.

Opširnije: Djurović: Samo u Vojvodini ima 500 migranata van prihvatnih centara

N1- Crvena linija - Nova izbeglička ruta i situacija na Balkanu

Kuca li nova izbeglička kriza na vrata zemalja regije?

Otvorena nova ilegalna ruta na kojoj se sada nalazi i Bosna i Hercegovina. Broj migranata u prva dva meseca ove godine povećan je za između 600 - 700% u odnosu na protekle dve godine. Šta će biti sa nekoliko hiljada zarobljenih migranata u Srbiji, zemlji koja je postala sabirni centar na samim vratima Evrope?

Monitoring APC/CZA tima na severu

U okviru redovnih poseta tima pravnika, pedagoga i psihologa Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) prihvatnim centrima na severnim i južnim granicama Srbije, u okviru projekta Monitoring i unapređenje položaja tražilaca azila i migranata u pograničnim delovima Srbije koji finansira Open Society Initiative for Europe, timovi APC/CZA kroz brojna pravna i psihološka savetovanja, psihosocijalne i pedagoške radionice pomažu migrantima da prebrode trenutnu situaciju u kojoj se nalaze i monitorišu stepen poštovanja prava migranata i izbeglih lica kao i njihovo psihofizičko stanje.

Ovog puta tim APC/CZA iz Subotice obišao je lokaciju Sombor, gde su u više navrata podeljeni pravni saveti migranitma u grupi i ponaosob, kao i informacije vezane za započinjanje azilne procedure i odlaske u kampove. Migrantima su ukazane činjenice o registraciji za kampove i opcije koje imaju za smeštaj u istim, i istovremeno su im razbijene zablude o mogućnostima izbora kampova.

S' obzirom na teške vremenske uslove i oskudevanje u svemu, migranti su navikli da  žive u grupama kako bi jedni drugima bar malo olakšali uslove života na otvorenom. 

APC/CZA obilazi izbeglice duž granice sa Hrvatskom

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) posetio je „Grafosrem" – napuštenu fabriku u Šidu gde borave izbeglice koje pokušavaju da pređu granicu sa Hrvatskom i nastave dalje. Iako je kraj januara, i idalje hladno, zatičemo ljude na toj lokaciji koji nam kažu da oko granice trenutno boravi između 50 i 100 ljudi poreklom iz Avganistana, i da ima dosta ljudi poreklom iz Alžira, Tunisa. Dolaze u napuštenu fabriku kako bi dobili hranu od orgnizacije koja im svakog dana pruža humantarnu pomoć. Umorni su, iscrpljeni, isfrustrirani. Srpska policija povremeno dolazi da ih otera odatle, ali za sada im ne oduzima stvari i ne upotrebljava silu.

Hrvatska policija sa druge strane nastavlja agresivno da gura ljude natrag u Srbiju, mada kako izbeglice kažu „ne tuku tako jako i svaki put kao pre". Svako od ljudi sa kojima smo razgovarali potvrđuje priču poznatu od ranije – oduzimaju im mobilne telefone, prete, a kad su u alkoholisanom stanju i biju. Ima i onih koji su preko Bosne i Hercegovine prešli u Hrvatsku, da bi odatle bili vraćeni u Srbiju. Imaju utisak kao da policija igra "ping-pong" sa njima, i da ih niko ne doživljava kao ljude.

Većina izbeglica sa kojima smo razgovarali je pokušala da uđe u kamp u Principovcu ili u Adaševcima. Nisu uspeli. Kažu im "nemate kamp karticu, nema ulaska", ni ne obaziru se na hladnoću i na to što ovi ljudi nemaju gde da odu. Među njima ima i maloletnika bez pratnje. Posebnu pažnju obraćamo na njih jer su oni najranjiviji, skloni impulsivnom reagovanju a sa druge strane naivni i pod visokim rizikom od zloupotrebe. Jedan od njih izgleda veoma namučeno – zapuštenog je izgleda, ima prazan, dalek pogled, i na pokušaje uspostavljanja kontakta reaguje trzanjem, kao da se budi iz sna. Polako se opušta i kaže da je boravio u kampu u Obrenovcu. Tamo je, odlukom Komesarijata, smešten kao maloletnik bez pratnje ali zajedno sa odraslima, u velikoj spavaonici. Vrlo brzo je napustio kamp, jer je bio napadnut od strane grupe izbeglica koji su pokušali da ga opljačkaju i tom prilikom posekli po ruci. Nije se osećao sigurno a bio je uveren da neće dobiti pomoć ni od koga. Pokazuje brojne ožiljke po ruci, od kojih su neki od samopovređivanja žiletom i cigaretom. Primećujemo i ožiljak na vratu, koji izgleda kao od noža. Odlučujemo da pozovemo Centar za socijalni rad u Šidu kako bi preuzeli brigu o njemu i drugim maloletnicima bez pratnje. Na žalost, socijalna radnica nam kaže da ne mogu da dođu, da nemaju kapaciteta i da dečaci treba da odu za Beograd i tamo potraže pomoć. Osnažujemo ih da to i urade, da je to najbolja opcija za njih, da budu na sigurnom, toplom, da ne brinu da li će biti gladni ili ne. Objašnjavamo im gde je naša kancelarija i dajemo kontakt, nadajući se da ćemo ih videti uskoro u Beogradu.

Radionica - Razumevanje/Poštovanje pravila u Tutinu i u drugim kampovima

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, sa mladima koji su smešteni u kampu u Tutinu rađena je radionica o važnosti postojanja i poštovanja pravila ponašanja ali i poštovanja propisa  i zakona u Srbiji uopšte, sa fokusom na konkretna pravila u kampu i azilnom sistemu ali i na obaveze lica koja se u tim postupcima i sistemu nalaze. Učesnici su izlistali sva pravila koja postoje u kampu, i ocenili važnosti datih pravila. Takođe učesnici su dali predlog novih pravila za koje smatraju da bi mogla da doprinesu kvalitenijem životu u kampu, kao što je na primer, veće poštovanje privatnosti, da se kuca pri ulasku u sobu, kao i da ih niko ne uznemirava dok spavaju. Smatraju da je od postojećih najvažnije pravilo da se ne puši u kampu i ne konzumira alkohol i da posledice kršenja tog pravila mogu biti jako opasne. Ističu takođe da su kazne koje se de facto sprovode neadekvatne i da su arbitrarne ali  naglašavaju  da u potpunosti razumeju i podržavaju kazne i postupke pred sudovima za prekršaje ukoliko se potuku ili naruše javni red i mir kroz tuče, svađu i drugo problematično ponašanje.

Drugi deo radionice dotakao se opštih pravila u Srbiji, glavnih običajnih pravila, pravila morala i pitanja javnog poretka. Sve to kroz prilagođen i pojednostavljen pristup kako bi učesnici radionice bili podstaknuti da o tome pre svega razmišljaju, diskutuju, suoče sopstvene poglede, očekivanja i stavove, sa ciljem da lakše razumeju i da usvoje postojeće važeće obaveze i pravila koja su propisana zakonom i nametnuta kao  običajna i moralna u lokalnim sredinama i društvu uopšte.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Preševo i aktivnosti APC na jugu Srbije

Naš južni tim i u januaru ove godine redovno obilazi kampove na jugu Srbije, prati situaciju na granicama, informiše i pravno i psihološki savetuje izbeglice sa kojiima se susreće.

Situacija u Preševu je zabrinjavajuća. U kampu je oko 900 ljudi. Ima onih koji već godinu dana čekaju da uđu u Mađarsku nadajući se da će uskoro stići njihov red da to učine. Takođe, sve je veći broj migranata koji su ili uhvaćeni na granici sa Makedonijom, kada im policija oduzima telefone i prisilno dovodi u centar u Preševu, kao i onih koji su push-backovani sa granice sa Hrvatskom i Mađarskom i koji su boravili u okolini tih granica, kada ih je policija u nekoj od racija pokupila i dovela u kamp. I jedni i drugi su pod tenzijom. Tome dodatno doprinosi ograničena sloboda kretanja u prihvatnom centru u Preševu, kada migranti moraju da traže dozvolu da bi izašli na nekoliko sati, i kada im se to uskraćuje kao vid kazne za konflikte koji su sve češći u samom centru.

Grupa izbeglica je došla u našu kancelariju i zatražila pomoć oko pokretanja azilne procedure. Objašnjeno im je šta treba da urade i da se za početak jave policiji koja je u prihvatnom centru svakog dana i da im kažu da žele da traže azil. Par dana kasnije kada su ponovo došli u našu kancelariju rekli su da su više dana pokušavali da to urade ali da su im službenici Komesarijata na ulazu u zgradu gde je policija svaki put govorili da dođu sutradan. Ljudi su postajali isfrustriraniji, očajniji i nisu razumeli zašto ih neko odvraća od traženja azila. Naše kolege iz Južne kancelarije su odmah reagovale. Brzom reakcijom APC pravnika, koji su obavestili upravu granične policije o situaciji, ova grupa migranata je ubrzo registrovana i izdate su im potvrde o izraženoj nameri za azil. Olakšanje je bilo vidljivo na njihovim licima. Napokon su dobili osećaj da stvari mogu da se promene i da nisu tako bespomoćni kao što su verovali u početku. Sada čekaju da budu prebačeni u neki od centara za azil gde će im biti organizovano i podnošenje zahteva za azil, prvi intervju. Nadamo se da ćemo ih uskoro zateći u nekom drugom centru i da ćemo im uskoro uručiti njihove prve lične karte.

Vakcinacija dece u CA Bogovađa - Pravna pomoć

APC/CZA redovno posećuje centre za azil i pomaže tražiocima azila da ostvare svoja prava. Jedan od primera kada je potrebno ostvariti prava na zdravstvenu zaštitu je i porodica smeštena u centru za azil u Bogovađi, poreklom iz Irana sa malom bebom kojoj je potrebna vakcinacija. Porodica nam se obratila jer nisu uspeli da vakcinišu bebu uprkos urednoj knjižici o prethodnim vakcinama,  samo zato sto beba nije rođena u Srbiji.

APC/CZA tim pruža porodici redovno informacije i psihološku pomoć, a pravna pomoć je aktivirana  sa ciljem da  se izbori da ova beba ostvari svoje pravo na zdravstvenu zaštitu i dobije potrebne vakcine. U tom smislu,  krenuli u utvrđivanje  konkrentog činjeničnog stanja,  kontaktirali nadlezne na lokalnom nivou i pokrenuli smo odgovarajuće pravne postupke, Posle prvih informacija sa terena i od aktera, postalo je jasno da lokalni dom zdravlja ne zeli da detetu izvrši vakcinaciju pod izgovorima usmenih instrukcija od strane koordinatora ministarstva zdravlja ali i nedostatka sredstava za dodatan kontigent vakcina koji bi trebalo naručiti pored postojećih zaliha prema njihovom mišljenju. Ono što je zabrinjavajuće, utvrdili smo da je praksa slična i u drugim domovima zdravlja širom zemljme po pitanju vakciancije beba i dece azilanata, a da je kao takva poptuno proizvoljna i nezakonita. Tim naših pravnika krenuo je u konretne pravne aktivnosti kako bi omogućio da deca  i bebe migranti i azilanti dobiju sve potrebne i zakonom propisane vakcine  kako bi zaštitili sopstveno zdravlje ali  izdravlje svojih sugrađana, lokalne dece i beba, koji svi žive sada zajedno u lokalnim sredinama širom zemlje.

Redovna poseta APC/CZA tima Adaševcima i Principovcu

Tim APC/CZA je posetio prihvatne centre u Adaševcima i Principovcu kako bi informisao i pružio psihološku podršku migrantima koji su tamo smešteni. Većina ljudi mirno prihvata svoju sudbinu i neizvesnost tokom boravka u centrima sa minimalnim životnim uslovima. Uz pomoć informacija o njihovim pravima i sistemu azila, kao i tople reči, razumevanja i saveta, osnaženi su da izdrže ovaj težak period u svom životu i preispitaju svoje ciljeve i želje.

Integracijski događaj u Preševu

U integracijskom događaju su učestvovali migranti iz lokalnog prihvatnog centra u Presevu i sedam srednjoškolaca koji su aktivni u kancelariji za mlade u Preševu. Učesnici su se okupili u sali kancelarije za mlade gde su se svi ukratko predstavili i gde su im objašnjene predstojeće aktivnosti za koje su svi bili zainteresovani.

Nakon uvodnog dela,  podeljeni su u 3 mešovite grupe, sačinjene od izbeglica, učenika i članova APC tima. Glavni cilj je bio da se izbeglice upoznaju sa lokalnom zajednicom, tako što je svaki od timova dobio određene zadatke koji su zahtevali komunikaciju i aktivno učešće i saradnju između izbeglica, učenika, članova APC tima. Učenici su sprovodili izbeglice po Preševu kako bi izbeglice saznale npr. koliko košta kilogram jabuka u Preševu, gde mogu da se ošišaju, gde se okupljaju mladi. Timovi su imali ograničeno vreme da izvrše što je više moguće zadataka, nakon čega smo se ponovo svi okupili u kancelariji za mlade.

Učesnici su rekli da im je aktivnost bila jako uzbudljiva i da su naučili dosta novih stvari. Izbeglicama je ovo bilo posebno značajno, jer kako kažu, budući da imaju ograničen izlazak iz kampa, retko kad imaju priliku da se upoznaju sa gradom, već odu ciljano da nešto urade zbog ograničenog vremena.

Timovi su na kraju razmenili kontakte sa ciljem da se ponovo sretnu u skorijoj budućnosti.

Prvi odobren azil u 2018. godini

Prvog radnog dana 2018. godine tražiocu azila iz Bangladeša, koga zastupa Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, je nakon azilnog postupka, koji je trajao vise od jedne godine, odobrena subsidijarna zaštita u Republici Srbiji.

Tražilac azila je još kao dete sa 12 godina napustio svoju državu porekla Bangladeš, a u Srbiju je došao početkom 2015. godine gde je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, nakon koje je ostao nepokretan. Nakon što je izašao iz kome koja je trajala četiri meseca i nakon što mu se povratila funkcija govora, uz pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, zatražio azil je u Republici Srbiji.

Tražiocu azila iz Bangladeša odobrena je supsidijarna zastita s obzirom da postoji rizik od kršenja apsolutne zabrane mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja u slučaju prinudnog udaljenja u državu porekla, s obzirom na njegovo izuzetno teško zdravstveno stanje. Kancelarija za azil je utvrdila da bi on bez ikakve sumnje bio izložen nečovečnom i ponižavajućem postupanju, suprotnom članu 3. Evropske konvencije o ljudsim pravima i člana 3. Konvencije UN protiv mucenja, zbog činjenice da mu ne bi bila obezbeđena adekvatna zdravstvena nega, a što bi za krajni ishod moglo imati i smrt.

Nakon deset godina posvećenog i uspešnog rada, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila nastavlja da pruža pomoć licima u potrebi za međunarodnom zaštitom.

Humanitarna pomoć za decu i majke

Na poziv tima da posete kancelariju APC –CZA u Subotici, poznata lica migranata počela su da pristižu u podne. Ovom prilikom smo uručivali sakupljenu humanitarnu pomoć za decu i majke.
Svi migranti koji su posetili kancelariju su u statusu registrovanih migranata, koji cekaju legalni premestaj iz Srbije u zatvoreni kamp u Mađarskoj, u Srbiji su duzi period, od pola godine, godinu pa i duže, i menjali su sa svojim porodicama više kampova pre nego što su stacionirani u Suboticki prihvatni centar.

Svim pridošlim migrantima u kancelariji su bila potrebna sredstva i garderoba za decu koju su primili i na čemu su se srdačno zahvalili. Tim je razgovarao sa migrantima o opstim temama, problemima u kampovima, i generalno o statusu i budućnosti ovih lica, njihovim željama i planovima.

Saveti deci izbeglicama u Lazarevcu

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, APC/CZA je zajedno sa Školom za obrazovanje odraslih "Đuro Salaj" u Lazarevcu organizovao integracijskih događaj 22. decembra u kojem su učestvovali svi mladi đaci ove škole.

Susret je bio organizovan umesto dobrodošlice đacima poreklom iz Avganistana i Iraka koji od nedavno idu u ovu školu. Puno mladih koji sada žive u Lazarevcu i Lajkovcu u nekom periodu svog života bili su u inostranstvu. Očekivanja i snovi zajednički su ovoj deci, sličnih godina, rođenih na potpuno različitim delovima sveta. Lokalni đaci su pripremili savete za decu izbeglice, na koji način mogu da se zaštite i ne upadnu u loše društvo, kako da se zaštite od zloupotrebe, kako da se lakše uklope i osećaju koliko im okolnosti dozvoljavaju, sigurno.

Lokalni mladi su se takođe raspitivali o radosti, snovima, zabavi u društvima iz kojih deca migranti dolaze i na koji način im oni mogu pomoći da se osećaju prihvaćeno i srećno.
APC/CZA je obezbedio poklone za svu decu i simbolično, na kraju susreta, svako je odabrao po jedan paket i poklonio ga nekom drugom uz želje. Obe grupe bile su izuzetno srećne i uzbuđene zbog ovog događaja.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Susret izbeglica i mladih u Loznici

APC/CZA je u petak 29. decembra u Loznici je organizovan prednovogodišnji susret mladih iz Loznice i izbeglica poreklom iz Avganistana, Irana i Kameruna, smeštenih u centru za azil u Banji Koviljači.

U formi integracijskog događaja organizovanog u saradnji sa Kancelarijom za mlade grada Loznica, Gimnazijom "Vuk Karadžić" i Srednjom medicinskom školom, APC/CZA je zajedno sa svojim lokalnim volonterima, okupio mlade koji su pravili novogodišnje rezolucije o lepšoj, tolerantnijoj i otvorenijoj sredini.

Učesnici su pravili novogodišnje rezolucije koje su se ticale njihovog zajedničkog života u zajednici. U ovim novogodišnjim rezolucijama ukazali su na probleme u njihovoj zajednici i na koji način oni mogu da utiču na rešavanje tih problema, takođe, učesnici su dogovorili koja su to mesta gde bi se mogli sresti u budućnosti.

Na samom kraju susreta, mladi su naveli po jednu svoju odluku/promenu i odabrali jednu osobu kojoj žele sigurniju i veseliju 2018. godinu.

Opširnije: Susret izbeglica i mladih u Loznici

UNFPA trening o rodno zasnovanom nasilju u kontekstu mesovitih migracija u Srbiji

Predstavnica Centra za zaštitu I pomoć tražiocima azila (APC/CZA) učestvovala je 21. i 22. novembra na treningu Populacionog fonda Ujedinjenih nacija, održanom u Beogradu. Prepoznavanje i reagovanje na rodno zasnovano nasilje u kontekstu mešovitih migracija u Republiciji Srbiji, a koje je veoma prisutno u kriznim situacijama i pogađa žene, devojčice, mušarce i dečake, bila je tema ovog treninga.

Na putu iz Austrije u Rumunuju, Sirijac izvučen iz autobusa od strane mađarske policije i proteran u Srbiju

Izbeglica iz Sirije koja je dobila zaštitu u Austriji pre dve godine (M.H.), na putu za Rumuniju zaustavljena je i nezakonito deportovana u Srbiju u kojoj do tada nikada nije boravila niti prolazila niti ima ikakve dodirne tačke sa Srbijom.

Naime, M.H. se autobusom sa svojom suprugom, austrijskom državljankom, uputio iz Austrije u Rumunuju. Tokom prolaska kroz Mađarsku, autobus je zaustavljen i policija je izvadila iz autobusa M.H. koji je kod sebe imao lična dokumenta za izbeglice izdata u Austriji i svoj sirijski pasoš. Kako dokumenta koja je kod sebe imao nisu bila dovoljna za kretanje unutar Evropske unije, mađarska policija je izvadila iz autobusa M.H, odvela u policijsku stanicu a potom nezakonito, van graničnog prelaza, deportovala na teritoriju Srbije, tako što ga je dovela do granice sa Srbijom i naložila mu da ide jedan kilometar peške dok ne naiđe na srpsku policiju.

Tako se čovek, koji već dve godine živi u Evropi i koji nikada nije boravio u Srbiji, našao u našoj zemlji i to samo iz razloga što je izbeglica iz Sirije.

Njegov boravak u Srbiji se dalje iskomplikovao s obzirom da mu je srpska policija oduzela austrijsku licnu kartu za izbeglice radi veštačenja da li se radi o falsifikatu ili ne. Nakon pomoći koju je M.H. pružio Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila u vraćanju ličnih dokumenata i Austrijska ambasada u Beogradu u izdavanju potrebne vize, M.H. se vratio avionom u Austriju koja nastavlja da mu pruža izbegličku zaštitu, dok dalje razmišlja o koracima koje može da preduzme prema Mađarskoj zbog nehumanog postupanja kojem je bio izložen.

Novogodišnji paketići u CA Subotica

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, APC/CZA je uz podršku Kancelarije za mlade grada Subotica, zajedno sa lokalnim volonterima naše organizacije orgnizovao novogodišnje iznenađenje za izbeglice smeštene u Prihvatnom centru.

Nekoliko dana pre posete centru, lokalna kancelarija APC je u Politehničkoj školi organizovala radionicu na kojoj su đaci dekorisali kutije iznenađenje i pripremalo poklončiće za decu smeštenu u centru u njihovom gradu. Zajedno sa volonterima i đacima ove srednje škole, APC je posetio decu i poklonio im kutije iznenađenja. Sva deca su se veoma obradovala i uzbuđeno počela da otvaraju svoje poklone. Unutra su, pored slatkiša i toplih rukavica i čarapa, dobili i igračke koje su za njih prikupila deca iz novobeogradskih vrtića.

U nastavku dana, dve majke su zajedno sa svojom decom bile gosti u lokalnom centru za mlade gde su im mladi iz Subotice pripremili savete šta videti, probati, kako se ponašati, kako naći prijatelje, i slično.

Opširnije: Novogodišnji paketići u CA Subotica

Deca iz novobeogradskih vrtića za decu izbeglice

Savet roditelja predškolskih ustanova na Novom Beogradu inicirao je krajem godine prikupljanje pomoći za decu migrante koji žive u Srbiji. Tokom nedelju dana, mališani su pripremali slatkiše, igračke, čestitke, higijenu, odeću i pomoć uputili na više organizacija koje rade sa decom iz ugroženih grupa koja u drugim okolnostima ne bi dobila novogodišnji poklon.
APC volonteri I studenti su pomoć sortirali, prepakovali u poklone i prikupljene igračke, slatkiši, odeća i higijena dati su deci izbeglicama u Krnjači I Subotici.

APC/CZA tim je svoje kamper vozilo napunio poklonima za decu različitog pola i uzrasta, i uputio se na poznatu lokaciju. Naši nestrpljivi drugari okupili su se odmah po našem dolasku i željno iščekivali svoj red. Kao i sva deca, bili su oduševljeni, a nakon uručivanja novogodišnjih paketića, užurbano bi odlazili ka kampu kako bi ih što pre otvorili.

Istraživanje mlade novinarke Eme Sokolović „Maloletni migranti bez pratnje u Srbiji“

U okviru projekta „Empower for change of stigmatizing attitudes" koji finansira Erasmus + program Evropske unije, a koji realizuje APC/CZA u partnerstvu sa Centrom za demokratsku tranziciju CDT iz Crne Gore i ostalim partnerima na projektu: JumpIn – Italija, Proni Center for Youth Development – Bosna i Hercegovina, Central European Heritage – Mađarska, EUFRAK-EuroConsults – Nemačka, Institute for Democracy "Societas Civilis"– Makedonija i European Projects Association – Belgija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je učestvovao u istraživanju mlade novinarke Eme Sokolović, na temu: Maloletni migranti bez pratnje u Srbiji.

Kao pobednica konkursa za mlade novinare, koji je za cilj imao da motiviše učešće mladih profesionalaca u političkim i društveno-korisnim temama poput tema migracija i radikalizacije mladih, Ema Sokolovic, mlada novinarka agencije Beta, se osvrnula na problematiku migrantske krize po pitanju zbrinjavanja maloletnih migranata bez pratnje, tj. postupanja ili nepostupanja institucija da se ta ranjiva grupacija socijalno i psihološki zaštiti.

PDF link za istraživački članakmožete skinuti na sledećem linku:  

APC/CZA uzeo učešće na konferenciji u Podgorici pod nazivom „Demokratske vrednosti mladih“

U okviru projekta pod nazivom „Empower for change of stigmatizing attitudes", finansiran od strane Erasmus + programa Evropske unije, APC/CZA je kao partner na projektu učestvovao na konferenciji 14. i 15. decembra pod nazivom „Demokratske vrednosti mladih" u Podgorici. Projekat i konferencija su implementirani od strane Centra za demokratsku tranziciju CDT iz Crne Gore, zajedno sa partnerskim organizacijama JumpIn – Italija, Proni Center for Youth Development – Bosna i Hercegovina, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila- Srbija, Central European Heritage – Mađarska, EUFRAK-EuroConsults – Nemačka, Institute for Democracy "Societas Civilis"– Makedonija i European Projects Association – Belgija. Sve organizacije su učestvovale na samoj konferenciji gradeći sinergiju, razmenjujući ideje, stavove i planirajući naredne korake i buduću saradnju u oblasti rada sa mladima.

Konferencija je imala za cilj da predstavi rezultate projekta i podstakne diskusiju vezanu za radikalizaciju mladih u Zapadnoj Evropi i Balkanu, kao i da pokrene pitanje predrasuda i stigmatizacije prema migrantima.

Predstavnica APC/CZA Ksenija Lazić, koja je učestvovala na konferenciji  je drugog dana konferencije govorila na panelu pod nazivom „Uloga zajednice u promociji demokratskih vrednosti mladih". Tokom panela i diskusije predstavljeni su ciljevi, oblasti rada APC/CZA, sa posebnim osvrtom na aktivnosti na terenu i integracijske aktivnosti u lokalnim zajednicama. Tokom diskusije o integracijskim aktivnostima u lokalnim zajednicama, istaknut je značaj i iskustvo APC/CZA u uključivanju mladih volontera, koji samim učešćem i direktnim kontaktom sa tražiocima azila i izbeglicama imaju priliku za razvoj svesti i direktan lični rad na smanjenju ličnih stereotipa i predrasuda. Takođe, u toku konferencije, naveden je i uticaj na stavove i percepcije mladih od strane medija, a u jednom od zaključaka je navedeno da se na problem senzacionalnog izveštavanja medija može uticati i putem odgovornog pristupa informisanja javnosti, odnosno da civilni sektor ima odgovornost da bude neka vrsta medijatora između loklanog stanovništva i grupa prema kojima se iskazuje netrpeljivost u zajednici.

Jedan od zaključaka konferencije je da mladim ljudima i uopšte zajednicama na Balkanu, je možda čak i lakše da se bore sa predrasudama i stereotipima jer imaju mnogo više iskustva sa ratovima, sa multikulturalnim društvima i drugim problemima, te ne posmatraju svet tako polarizovano kao što je slučaj u Evropi.

RTS emisija Talasanje - U kakvim uslovima migranti dočekuju zimu?

Izvor: RTS

U kakvim uslovima migranti u Srbiji dočekuju zimu? Kakav je njihov pravni status? Hoće li izmene zakonske regulative ubrzati proceduru dobijanja azila?Gosti: Emilija Joksić, šefica kancelarije za azil MUP-a Srbije, Svetlana Velimirović, zamenik komesara za izbeglice i migracije i Radoš Đurović direktor Centra za zaštitu i pomoć tražioca azila.

Zbog neodgovornosti Hrvata i Mađara već se dogodila jedna TRAGEDIJA, a Srbija bi mogla da postane TAMPON-ZONA za migrante

Izvor: Blic

Višemesečna ilegalna kampanja vraćanja migranata iz Hrvatske i Mađarske u Srbiju preti da našu zemlju pretvori u tampon zonu, a već je uzrokovala i smrt devojčice iz Avganistana.

Javnost u regionu burno je propratila priču o smrti devojčice Madine Husein (6), koja je poginula 21. novembra između Šida i hrvatskog Tovarnika kada je na nju naleteo teretni voz. Nesreća se dogodila dok se devojčica sa roditeljima, braćom i sestrama kretala uz samu železničku prugu prema granici sa Hrvatskom. Madina je stradala na licu mesta. Kako je porodica Husein ispričala medijima, do nesreće je došlo nakon što ih je hrvatska policija primorala da se vrate u Srbiju.

Da ovaj tragični slučaj nije izolovan, već je deo višemesečne prakse, za "Blic" objašnjava Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

- To traje već četiri-pet meseci u kontinuitetu, svakodnevno, noću i preko dana, a radi se o potpuno ilegalnom guranju migranata nazad u Srbiju. Osim Hrvatske, to radi i Mađarska, i to u potpunosti bez komunikacije sa srpskim vlastima - kaže Đurović.

 Direktor Centra navodi da ne samo što vlasti ovih zemalja znaju za ovakvu praksu već je maltene svesno sprovode, s obzirom na to da migrante u Srbiju potiskuju upravo graničari Hrvatske i Mađarske.

-Imamo izjave svedoka koji su nam rekli da su ih policajci preko noći vratili u Srbiju i da su im prethodno zabranili da traže azil u Hrvatskoj. Nažalost, avganistanska devojčica nije ni prva ni poslednja žrtva u tom nizu - Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

- Ovo rade policije tih zemalja i mi to ne govorimo napamet: imamo izjave svedoka koji su nam rekli da su ih policajci preko noći vratili u Srbiju i da su im prethodno zabranili da traže azil u Hrvatskoj. Nažalost, avganistanska devojčica nije ni prva ni poslednja žrtva u tom nizu. Pomno pratimo ovaj slučaj i od nadležnih smo zahtevali odgovor na pitanje da li je pokrenuta istraga o nesreći - kaže Đurović.

On ističe da nikada nije postojao sporazum o međusobnom "raspoređivanju" izbeglica između naše i dve pomenute susedne zemlje, te skreće pažnju na to da će, ako se ovaj dugotrajni problem ne reši, Srbija postati tampon zona za izbeglice sa Bliskog istoka.

I u Komesarijatu za izbeglice i migracije naglašavaju da je vraćanje migranata iz susednih država prvenstveno kršenje njihovih prava zagarantovanih međunarodnim propisima.

- Migranti imaju pravo da podnesu zahtev za azil kad se nađu na teritoriji neke države. To je problem na koji Srbija upozorava od početka podizanja zidova i zatvaranja granica od strane država članica EU. Nažalost, svedoci smo da ta prisilna vraćanja migranata nekad imaju i tragične posledice - ističu u Komesarijatu.

Tek kada je smrt Madine procurila u medije, u MUP-u Hrvatske potvrdili su ovu tragediju. U saopštenju su naveli da je do nesreće došlo "oko 250 metara u dubini teritorije Srbije".

APC/CZA donosi radost deci migranata u školi „12. decembar“ u Sjenici

Izvor:

Al jazeera Balkans

U dva objekta u Sjenici i jednom u Tutinu boravi više od nekoliko stotina izbeglica, a njihova deca od početka školske godine redovno pohađaju nastavu sa svojim vršnjacima u školama uz pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. O potrebama i psihološkom, pedagoškom i integracijskom radu sa decom, njihovim roditeljima, za Al jazeeru su govorili Jana Stojanović i Jovana Vinčić iz APC/CZA

APC/CZA Humanitarna akcija u Subotici

13.12.2017. Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila realizovao je humanitarnu akciju prikupljanja odeće za lica koja borave na otvorenom i tom prilikom građani Subotice donirali su odeću, mahom tople džempere i zimske jakne koje će APC/CZA timovi lokalne kancelarije u Subotici, zajedno sa volonterima distribuirati migrantima koji borave na otvorenom u Vojvodini, na severnim granicama sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom U akciju su bile uključeni i  lokalni voloneteri APC/CZA organizacije, koje su pomogle u prikupljanju i razvrstavanju odevnih predmeta.

OBELEŽENO 10 GODINA RADA APC/CZA

Beograd, 12. Decembra - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je obeležo je deset godina postojanja 11. decembra sa najbližim saradnicima, prijateljima i donatorima na maloj svečanosti koju smo organizovali u galeriji u Savamaloj.
U ovom izložbenom prostoru smo izložili i fotografije koji svedoče o putu koji smo prešli tokom prošlih deset godina, podsetili se svih zajedničkih akcija i naravno razgovarali o budućim planovima i izazovima koji stoje i pred našom organizacijom i pred ljudima o kojima smo brinuli i o kojima brinemo svih ovih godina.

Naši prijatelji azilanti naravno bili su medju nama i ovaj put, a tokom dana su učestvovali i u debati o položaju azilanata, izazovima, odnosu sa lokalnom sredinom i očekivanjima od budućnosti u Srbiji.
Prethodno, u EU info centru je održan panel o ulozi mladih u integraciji i prihvatu migranata, kao i o odnosu mladih iz lokalnih sredima prema pitanjima migracije, azila, pitanjima predrasuda, ksenofobije I tolerancije.
Bilo je i radno i svečano.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je osnovan 05.12.2007.godine, posle čega je predviđen Strategijom Vlade Republike Srbije za upravljanje migracijama (Sl. Glasnik br.59/2009) kao organizacija koja pruža pravnu, psihosocijalnu i integracijsku podršku tražiocima azila I izbeglicama.

Više fotografija možete pogledati OVDE

APC/CZA uzeo učešće u konferenciji: Pristup pravima i zaštiti ranjivih kategorija izbeglica u Makedoniji

izvor; Legis

Dana 4. decembra 2017. godine, u sklopu projekta pod nazivom "Pristup pravima i zaštita ranjivih kategorija ljudi prepoznatih kao izbeglice i migranti", koji je finansirala Unitarian Universalist Service Committee, Legis je organizovao konferenciju istog naslova kako bi obeležio završnu fazu njegove primene na kojoj je učešće uzeo i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila. U cilju istraživanja, tim istraživača i terenskih radnika Legisa sprovodio je prikupljanja informacija na terenu na tri ključne lokacije: tranzitni centri Tabanovce i Vinojug i Lojane, u sklopu neregularne rute. Rezultati istraživanja su sastavljeni u takozvanom dokumentu o javnoj politici pod nazivom "Unapređenje pristupa pravima i zaštiti izbeglica i migranata sa fokusom na ugrožene grupe" i prezentovani na konferenciji.

Tako je svrha konferencije bila predstavljanje nacrta Dokumenta javne politike relevantnim državnim institucijama, međunarodnim i lokalnim organizacijama civilnog društva i svim ostalim relevantnim akterima i njihovim predstavnicima.

Konferencija je otvorena sa ključnim obraćanjem generalnog sekretara Legisa Mersiha Smailovikja, nakon čega je održan govor Idjet Memeta, Ombudsmana Republike Makedonije koji je pohvalio ovaj dokument i naglasio: "Nadam se da će to poslužiti kao primer onoga što to je trebalo da sprovede preporuka Kancelarije ombudsmana ". 

Kako Tanjug javlja: Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila obeležio 10 godina svog rada i postojanja

izvor Tanjug

Centar za pomoć i zaštitu tražilocima azila (CZA) obeležio je danas 10 godina rada, a direktor tog centra Radoš Đurović istakao je da su izazovi, kada je reč o migracijama, prisutni kao i ranije, da to i dalje predstavlja krucijalno pitanje, ne samo za Evropu, nego i za Srbiju, a da će ih u budućnosti biti sve više.

"Ono što zaista jeste za nas vrlo bitno, da 10 godina naš centar postoji i da je za 10 godina savetovao i informisao o pravima više od 220.000 ljudi, pravno zastupao više od 26.000 ljudi, psihološki pružio podršku više od 7.000 njih, prešli smo više od 400.000 kilometara puteva u Srbiji, naše sajtove u ovoj godini posetilo je više od 180.000 različitih ljudi", rekao je Đurović Tanjug.

Ističe da je njegova organizacija "samouverena i željna" da nastavi tim putem dalje, a posebno podvlači da je CZA organizacija nastala iz naroda, i u tom smislu, nezavisnost im je jako bitna i da će na njoj insistirati u budućnosti.

"Nezavisnost u bilo kom pogledu dovodi do toga da ste profesionalni, objektivni i privrženi moralnoj etici. Mislim da je to recept da jedna organizacija, poput ove funkcioniše. A, mogu reći da su izazovi dan-danas prisutni kao i ranije i da migracije i dalje predstavljaju krucijalno pitanje, ne samo za Evropu, nego i za Srbiju, kao i da će u budućnosti biti sve više izazova", smatra Đurović.

Zbog toga su, naglašava, "svi izgledi" da će Srbija postati "tampon-zona migracije" i da to onda nameće ogroman teret na naše društvo, na sve ljude koji rade, pa, između ostalog, i na njegovu organizaciju a, kako podvlači, pre svega na naše građane i ljude koji su ovde.

Naravno, ističe Đurović, uloga CZA, "kako god bila značajna, nije krucijalna", jer to jeste uloga države u oblasti migracije, a da su njegova organizacija i slične NVO druga strana novčića.

"Najveći teret i u budućnosti nosi država, koja je i nadležna da tako nešto preduzme po pitanju migracije, a svesrdna pomoć sa naše strane, naravno i kritika, pre svega konstruktivna, uvek je dobrodošla, jer to je način da mi svi napredujemo kao društvo", naglasio je Đurović.

U budućnosti, kako dodaje, CZA će se fokusirati na tome da nastavi pravno zastupanje, korigovanje sistema azila, da on, prema njegovim rečima, počne da funkcioniše, da se omogući i širi tolerancija i kako podvlači - pre svega prave informacije sa terena građanima.

"To može kroz izuzetnu saradnju sa medijima, koji su zaista sedma sila i rade ono što treba - obezbeđuju pravu informaciju sa terena građanima, da bi razumeli ovaj problem i borili se protiv eventualnih predrasuda", rekao je Đurović.

CZA je nevladina, nezavisna i neprofitna organizacija koja pruža pravnu, psihosocijalnu i drugu pomoć i zaštitu tražiocima azila, izbeglim, raseljenim licima i svim drugim osobama koja su u nevolji migrirala, a aktivno radi na usavršavanju koncepta i sistema azila u Srbiji, suzbijanju predsrasuda i ksenofobije, približavanju pitanja i problema azila i izbeglištva užoj i široj javnosti u Srbiji.

Bugarska policija pretukla dete od 8 godina

Prema svedočenju izbeglice iz Iraka koji se obratio Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila, prilikom redovne posete Centra za azil u Krnjači, njegovo maloletno dete od osam godina je pretukla bugarska policija, dok su boravili u kampu za izbeglice u Bugarskoj.

Kako otac svedoči, porodica nije htela, na zahtev bugarske policije, da ostavi otiske prstiju u Bugarskoj i počeli su da se svađaju, a dete je ubrzo počelo da plače. Na to je bugarski policajac reagovato tako što je udario dete antenom motorole po šaci leve ruke a potom po glavi, da bi na kraju gurnuo dete niza stepenice. Od siline udarca i pada niza stepenice, dete je zadobilo povrede i modrice koje su još uvek vidljive.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila u svom svakodnevnom radu i susretu sa izbeglicama svedoči o brutalnosti bugarske policije prema izbeglicama koje prolaze kroz Bugarsku, lošim uslovima smeštaja u centrima za azil i nemogućnosti Bugarske da osigura izbeglicama zaštitu u smislu Ženevske konvencije o statusu izbeglica.

Da li je migrantska kriza iza nas?

Izvor: RTS1 Dnevnik

Centar za pružanje pomoći tražiocima azila obeležio je danas deset godina rada, a poslednje tri su bile prilično burne. Direktor Centra Radoš Đurović govorio je za RTS o tome koji su najveći problemi izbeglica u Srbiji.

Panel diskusija “Stavovi mladih prema izbeglicama” u EU info centru, radionice i izložba mladih azilanata i lokalnih mladih u Beogradu

U okviru regionalnog projekta "Empower for Change of Stigmatizing Attitudes" koji finansira Erasmus+ program Evropske unije, a koji realizuje Centar za demokratsku tranziciju iz Crne Gore zajedno sa partnerima: JumpIn – Italija, Proni Center for Youth Development – Bosna i Hercegovina, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Central European Heritage – Mađarska, EUFRAK-EuroConsults – Nemačka, Institute for Democracy "Societas Civilis"– Makedonija i European Projects Association – Belgija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je organizovao 11. decembra 2017. godine, panel diskusiju u EU info centru pod nazivom "Stavovi mladih u Srbiji prema migrantima". Cilj panel disksuije je bio da se analiziraju i steknu nova znanja u vezi sa radikalizacijom mladih u našem društvu kao i da se otvori prostor za dijalog o ulogama i obavezama institucija, medija i organizacija civilnog društva u cilju ranog prepoznavanja i sprečavanja radikalizacije mladih, islamofobije i stigmatizacije migranata, u nadi da možemo doći do inicijalnih odgovora koji bi doprineli daljem radu na borbi protiv predrasuda i građenju tolerantnog odnosa mladih prema migrantima, izbeglicama i tražiocima azila u budućnosti.

Ispitivanje je ukazalo da mladi iz zemalja Zapadnog Balkana pokazuju negativan stav prema migrantima iako većina njih nikada nije bila u kontaktu sa migrantima. Na negativne stavove mladih prema migrantima značajno utiče negativna percepcija pre svega islamske religije, neobjektivno informisanje ali i nepoznavanje drugih kulturoloških, jezičkih, običajnih obrazaca kod mladih koji dolaze sa drugih kontinenata i iz drugih društveno-istorijskih i političkih konteksta.

Nakon panel diskusije su održane i radionice sa lokalnim mladim aktivistima i mladim izbeglicama iz Centra za azil Krnjača na temu izazova integracije u Srbiji, interakcije sa mladima u lokalnim sredinama, političkim dešavanjima u svetu, altruizmu, a predstavljene su i fotografije mladih studenata/volontera APC-a kao i mladih azilanata u zajedničkim aktivnostima u lokalnim sredinama od skupljanja i deljenja humanitarne pomoći, do učešćća na okruglim stolovima i organizovanja debata, lokalnih interakcijskih i integracijskih događaja, vašara, izožbi, druženja, diskusija, uličnih i sportskih akcija u lokalnim sredinama gde se nalaze azilanti i migranti.

Predstavnica EU info centra, Marija Stevuljević, je zajedno sa Radošem Đurovićem, Izvršnim direktorom APC-a, otvorila panel sa uvodnim obraćanjem na temu uticaja migracija na mlade i potrebu za ulaganjem u razvijanje kritičkog mišljenja i dijaloga kod mladih.

Panelisti su bili Nemanja Marković iz Kancelarije za mlade grada Beograda, Nenad Maletin iz Krovne organizacije mladih, Vladan Đukanović iz Inicijative mladih za ljudska prava i Jana Stojanović, psihološkinja APC-a. Moderator panel diskusije je bila Sena Marić stručnca saradnica i istraživač APC-a.

Opširnije: Panel diskusija “Stavovi mladih prema izbeglicama” u EU info centru, radionice i izložba mladih...

APC/CZA: Policija da kaže da li je pokrenuta istraga o smrti šestogodišnje Medine na pruzi

Izvor: Beta  12.08.2017.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) zatražio je danas od Granične policije Srbije da odgovori da li je pokrenuta istraga o pogibiji šestogodišnje avganistanske devojčice na granici sa Hrvatskom, kao i da li su ona i njena porodica legalno deportovani iz Hrvatske ili su ih tamošnje vlasti samo "ilegalno gurnule" natrag u Srbiju, pre nego ju je pregazio voz.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, koji je legalni punomoćnik porodice poginule devojčice, upitao je da li je hrvatska policija dostavila srpskoj policiji dokumentaciju o smrti deteta, da li je i zašto višečlana porodica razdvojena od deteta i kako je telo naknadno vraćeno u Srbiju.

Šestogodišnja devojčica iz Avganistana Medina Husini poginula je 21. novembra na koloseku železničke pruge Šid Tovarnik, nakon što je u toku noći na nju naleteo voz, neposredno pošto su njenu majku i još šestoro dece hrvatski policajci koji su ih presreli, naterali da se vrati u Srbiju.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je agenciji Beta da je jedan od saputnika devojčice, svedok koji je migrant iz Maroka, rekao u izjavi toj organizaciji da je grupa prešla srpsko-hrvatsku granicu i da su ih u jednom parku pronašli hrvatski policajci koji su, umesto da ih odvedu u stanicu gde bi zatražili azil, jer su rekli da to žele, naterali da se vrate do pruge.

Đurović je dodao da su policajci iz Hrvatske izbeglicama, po svedočenju saputnika, samo pokazali svetlo u daljini i rekli im da je tamo Srbija i da tamo moraju da se vrate.

"Nisu pomogle molbe majke, kako nam je navela, da sa petoro male i dvoje dece tinejdžera sačekaju jutro. Nisu pomogla objašnjenja da žele azil. Oterali su ih u mračnu i hladnu noć, gde je jedini putokaz ka Srbiji bila železnička pruga i svetlo u daljini. Nisu im rekli da tom prugom ide voz, da moraju da paze. Ali, prugom je uskoro naišao voz. Polusnena i dezorjentisana Medina nažalost nije uspela dovoljno brzo da se skloni", rekao je Đurović.

On je dodao da je Medinin petnaestogodišnji brat Rašid u izjavi za APC naveo da su u Hrvatsku, odnosno u Zagreb krenuli iz Srbije, jer su čuli da hrvatska policija porodice sa decom ne deportuje u Srbiju, ali da su im policajci rekli da moraju da se vrate u Srbiji i da sačekaju još mesec dana, nakon čega će ih pustiti.

"Rašid tvrdi da su ih izbacili iz kombija tik uz železničku prugu a da je devojčica izašla sama. Nisu prešli više od 100 metara kada se dogodila nesreća", rekao je Đurović.

Članove porodice poginule devojčice su policajci, nakon toga, vratili u vozilo i zaključali vrata. Prvobitno su im rekli da su kola hitne pomoći otišla za Beograd, a kasnije da moraju da o svemu pitaju srpsku policiju.

Djurović je dodao da su članove Medinine porodice, prema njihovom svedočenju, uskoro na granici predali srpskoj policiji, koja ih je odvela u policijsku stanicu u Šid, odakle su kasnije prebačeni u centar u Krnjači.

On je dodao da je porodica telo devojčice prvi put posle nesreće videla u kapeli na groblju u Principovcu. Dodao je da su želeli da je sahrane u Beogradu, gde imaju prijatelje, ali im to nije dozvoljeno.

Đurović je naveo da je porodica bila jako potresena jer je lice i telo devojčice i dalje bilo umazano krvlju, dok joj je odeća bila pocepana. Njima su dali četiri boce vode i rekli im da, ako žele, mogu da sami operu dete.

"Medinina porodica je sada u Principovcu. Tvrde da nemaju nikakva dokumenta o Medininoj smrti i da im je srpska policija rekla da im hrvatske kolege nisu dale nikakve papire o ovoj nesreći. Mala humka na groblju u Šidu jedini je dokaz da je Medina postojala. Da je živela. Da je tako mala prešla hiljade kilometara od svoga doma i da je umrla uplašena i prozebla na mračnoj pruzi izmedju dve granice, iza kojih nije bilo nikog ko bi joj se radovao i nikog ko bi je žalio", rekao je Đurović.

Psihološka podrška u i van centara gde su azilanti smešteni

Ljudi koji već dugo borave u izbegličkim kampovima, osim što se bore sa traumama i teškim iskustvom iz svojih zemalja i puta, često doživljavaju nasilje, gubitak i imaju svakodnevne probleme. Već iscrpljeni, svaki novi problem i poteškoću doživljavaju fatalno i misle da ne mogu da je podnesu. Kroz  APC/CZA psihološka savetovanja  oni imaju priliku da ih neko sasluša, pruži emocionalnu podršku ali i osnaži da nastave da se bore. Vrlo često psihološka podrška je krucijalna za migrante i azilante tokom njihovog boravka u Srbiji, a briga o njihovom mentalnom zdravlju je često zanemarena ili ignorisana od strane samog sistema pod shvatanjem da je u pitanju luksuz i da za nju ne bi trebalo da ima previše prostora u sistemu prihvata ovih lica.

Prilikom poseta APC/CZA timova centrima gde se nalaze azilanti i migranti, ali i prilikom poseta otvorenim lokacijama, alternativnim smeštajima, urbanim mestima, gde se sve nalaze migranti, azilanti i izbeglice, razgovaramo sa našim starim klijentima, upoznajemo nove, a posebnu brigu posvećujemo maloletniicima bez pratnje roditelja. i drugim posebno ugroženim licima. Od dece bez pratnje roditelja i posebno ugroženih i osetljivih lica, uzimamo podatke, kako bi im u saradnji sa Centrom za socijalni rad bili određeni staratelji i pružena adekvatna socijalna pomoć. Međutim reakcije sistema su često spore, intertne ili izostanu zbog različitih problema i okolnosti. Tada mi preuzimamo aktivniiju ulogu, iniciramo reakcije nadležnih institucija, pružamo neophonu urgentnu asistenciju, borimo se da ovi ljudi što pre udju u sistem i postanu vidljivi u sistemu. Borimo se pravnim i drugim sredstvima da  omogućimo da oni ostvare prava i da budu zaštićenii. Dok neophodna pomoć ne stigne i dok reakcije sistema i institucija ne uslede, ali i kada one ne uslede, pružanje urgentne psihološke pomoći,  psihološke individualne, grupne, asistencije, praćenja slučajeva i duži rad sa  ljudima u potrebi uz asistencije u ostvarivanju zdravstvene zaštite predstavljaju prioritete u našem radu, a kako bi se postarali da proces pogoršanja stanja ovih ljudi zaustavimo ili maksimalno usporimo dok neophodna pomoć ne usledi i dok pravne intervencije ne počnu da daju prve rezultate. Potrebno je da pomognemo ljudima da se trgnu, probude i iskoriste poslednji tračak snage da zaustave dalji sunovrat i pogoršanje i počnu da skupljaju snagu za promenu svog psihofičkog stanja.

Maloletna lica na otvorenim lokacijama u Somboru

Tim APC/CZA iz Beograda i Subotice realizovao je pravnu i psihološku pomoć na otvorenoj lokaciji pored Tranzitnog centra. U šumi kraj Tranzitnog centra Sombor trenutno boravi od 70 do 100 lica iz Pakistana, od kojih su najmanje četvrtina od ukupno uočenih, maloletna lica bez pratnje. Tokom obilaska, realizovano je psihološko savetovanje sa 22 maloletna lica bez pratnje iz Pakistana, koji izveštavaju o veoma lošim uslovima, bez pristupa hrani, nedovoljno tople odeće i hroničnoj iscrpljenosti.

Najmanje 15 maloletnih lica bez pratnje sa kojima je uspostavljen kontakt su izrazili želju i potrebu da idu u kamp gde su im predočene mogućnosti te su informisani o ulozi centra za socijalni rad i ulozi našeg centra. Nakon susreta sa maloletnicima na licu mesta tim APC/CZA je kontaktirao Centar za socijalni rad u Somboru kojima je predočio situaciju na terenu, podelio informicije o imenima i broju maloletnih lica bez pratnje i njihovom stanju u kojem borave i tražio da izađu na teren radi smeštanja dece u adekvatan smeštaj i pokretanja odgovarajućih procedura. NAkon sat vremena nakon telefonske intervencije, izašao je terenski socijalni radnik Borko Mojsijević, te je na licu mesta APC/CZA pronašao i prikupio decu, njih više od 15 maloletnih lica i uz pomoć prevodioca i stručne asistencije pomogao socijlanom radniku da preduzme prve korake i pokuša da smesti decu u obližnji prihvatni centar. Nakon nekog vremena i uz ubeđivanje sa predstavnicima uprave prihvantnog centra, maloletnici su ušli u prostor Tranzitnog centra Sombor.

Još jedno novorođenče u CA Banja Koviljača

Tokom jedne od redovnih poseta timova APC/CZA, Centru za azil u Banji Koviljači, APC/CZA tim koji se sastojao od pravnika,pedagoga, psihologa i prevodilaca je razgovarao sa tražiocima azila smeštenim u ovom centru. Ovom prilikom smo savetovali bračni par sa bebom koja je stara samo tri nedelje. Majka se žalila na teške uslove u kampu. Ljuljašku iznad krevetića proizvoljno je napravio njen suprug, kako bi bebu lakše uspavali i smirili. Majka se takođe žalila na nedostatak odeće, kako u kampu ništa nije dobila, a sama nema jer je sve što je imala od starije dece ostalo u Afganistanu. APC/CZA tim je pristupio pribavljanju izvoda iz matične knjige rođenih,ali i uputio mladi par u postupak azila i sve predstojeće procedure, dok je psiholog APC/CZA uspostavio inicijalan kontakt i započeo sesije savetovanja sa mladom majkom u cilju prevazilaženja trenutnih teškoća i izazova.

I dalje veliki broj migranata boravi van kampova na granici sa Hrvatskom

Sa prvim hladnim danima aktuaizovano je pitanje smeštaja brojnih migranata koji se nalaze na otvorenom u Srbiji. Direktor Centa za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, ističe da situacija nije idilična kako se predstavlja i da nije lako doći do smeštaja. 

APC/CZA uzeo učešće na skupu UUSC Zagreb

Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) učestvovali su na skupu koji je organizovao UUSC (Unitarian Universalist Service Committee) u Zagrebu u periodu od 11. do 13.novembra. UUSC je okupio organizacije aktivne u regionu koje se bave izbeglicama, migrantima. Tokom susreta, učesnici su razmenili iskustva sa terena, diskutovali o izazovima na terenu, velikoj ugroženosti izbeglica zaglavljenih na Balkanu, rizicima i problemima sa kojima se organizacije suočavaju u svom radu u Makedoniji, Srbiji, Mađarskoj i Hrvatskoj, potom integritetu i kritičnosti organizacija, novim modelima rada koje trebamo uvesti u skladu sa novonastalom situacijom.

UUSC godinama pruža esencijalnu podršku APC/CZA, između ostalog, kupovinom kampera što je olakšalo rad organizacije sa migrantima u teško pristupačnim delovima Srbije.

Maloletnici bez pratnje u CA Krnjača

APC/CZA tokom redovnih poseta centrima za azil i prihvatnim centrima posebnu pažnju obraća na maloletnike bez pratnje. Tokom posete Centru za azil u Krnjači, pravnik i pedagoškinja su razgovarali sa maloletnicima bez pratnje koji žele da podnesu zahtev za azil. Ove maloletnike je tim APC/CZA upoznao u Centru za azil, kontaktirao Centar za socijalni rad kako bi im bili postavljeni staratelji i potom počeo da ih zastupa u azilnom postupku.

Maloletnici bez pratnje su najranjivija grupa migranata, u telu dece prinuđeni da donose ozbiljne odluke, nalaze se u velikom riziku da budu iskorišćeni i zloupotrebljeni.

Cucić i Đurović oprečno o prihvatnim centrima u Šidu

Izvor N1                                                                                                                                                                                                                                                                                         
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je da je tačno da u okolini Šida pojedini građani imaju problema sa migrantima koji na otvorenom čekaju da pređu u Evropsku uniju, ali je naveo da je reč samo o onim ljudima koji ne žele da budu smešteni u prihvatne centre i negirao da u tim centrima   nema dovoljno kapaciteta.

U izjavi agenciji Beta, Cucić je naveo da on ima puno razumevanja za svakoga kome je naneta neka šteta, bez obzira da li se radi o stanovniku tog dela Srbije ili migrantu kojeg opljačkaju, i dodao da komesarijat ohrabruje policiju da pronađe sve krivce i procesuira ih u skladu sa zakonom.

"U našim centrima oko Šida, i u drugim delovima Srbije, apsolutno ima dovoljno mesta da se smeste svi migranti. Ali oni koji su smešteni u centrima i nisu   problem, već su problem oni koji neće u centre. I kod Šida i drugde u Srbiji. Jer tu se najčešće radi o ilegalcima koje krijumčari ljudima organizuju i kažu im   da sede tu nekoliko dana i da će im oni omogućiti prelazak", rekao je Cucić.

On je rekao da je komesarijat te ljude u više navrata smeštao u centre, ali da oni posle par dana pobegnu i pokušavaju da pomoć pronadju na drugoj strani.

Cucić je dodao da je nedavno obavio sastanak sa predstavnicima nekih stranih nevladinih organizacija koji tim ljudima "obezbeđuju razne uslove u njihovim ilegalnim staništima".

On je naveo da je tim organizacijama saopšteno da država od njih očekuje da prestanu sa tim i da im je dat rok od nedelju dana da o tome razmisle.

"Ako hoće da nastave da pomažu kao do sada, kao što su radili na Horgošu ili u Beogradu kod autobuske stanice, to je onda najgori način. Ako želite da doprinesete da ti ljudi uđu u centre - u redu. Ako ne, i vi ste nepoželjni", rekao je Cucić.

On je ljude iz jedne organizacije iz Španije upitao da li mogu da zamisle da 150 Srba nelegalno dođu u Madrid ili Sevilju i da im tamo neko omogući da žive u centru grada, da li bi španske vlasti to tolerisale.

"A zašto mislite da ćemo mi to tolerisati? Uklopite se u sistem! Jer ima mesta u centrima. I tamo i u drugim centrima", rekao je Cucić

Đurović: Situacija u Šidu nije onakva kako je opisuje Cucić

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, međutim, kaže da ako je suditi po iskustvu ljudi iz te organizacije, situacija u Šidu nije onakva kakvom je predstavlja komesar Cucić.

Đurović je naveo da službenici centra na terenu primećuju da ljude oko Šida ne primaju u tamošnje centre, s obrazloženjem da u njima nema mesta.

"U sredu su službenici centra pokušali da smeste trojicu maloletnih Avganistanaca u prihvatni centar u Adaševcima, ali su ih tamo odbili, uz izgovor da donesu potvrdu za smeštaj iz policije za kampove u Adaševcima i Principovcima i da će ih onda primiti", rekao je Đurović i dodao da takva potvrda ne postoji.

On je dodao da policija jedino izdaje potvrde o nameri za azil, a ne potvrde o smeštanju u prihvatne centre.

Đurović je naveo da prema podacima tog centra u okolini Šida boravi najmanje 200 ljudi na otvorenom, a među njima ima i porodica.

"Spavaju uz granicu na otvorenom, na njivama u šumama, ali i u napuštenim fabrikama na ulazu u grad. Prozebli su, gladni, u krpama, prehlađeni, u teškom su psihičkom i fizičkom stanju. Vidljiv je očaj i nervoza, pa su česta i međusobna koškanja", dodao je on.

Ono što po njegovim rečima posebno zabrinjava je činjenica da su od tog broja najmanje 20 odsto njih maloletnici bez pratnje roditelja.

Đurović je dodao da situacija nije idilična kako se predstavlja niti je lako doći do smeštaja u nekom od kampova.

"Naprotiv. U centar u Obrenovcu ne mogu da uđu novi migranti, već samo oni koji imaju karticu tog centra od ranije. Ali i oni koji su ovde smešteni žale se na uslove i loš tretman uprave centra. U centru u Principovcima nadomak Šida ista je situacija. Ne primaju ljude koji nemaju karticu uprave kampa od ranije, a govori im se da nema mesta. Uz to traže im potvrde policije za smeštaj u Principovcima, koja ne postoji", rekao je Đurović

On dodaje da policija povremeno hvata i odvodi te ljude u centre u Bujanovcu i Preševu, gde im je kretanje ograničeno, a oni odmah traže načine da se vrate na sever Srbije, u čemu im pomažu krijumčari.

"Ovako se problem prebacuje na lokalnu sredinu i građane koji niti su nadležni za smeštaj niti bilo koji drugi aspekt ovog problema, niti mogu da ga reše", kazao je Đurović i upozorio da boravak ljudi na otvorenom u velikom broju i van centara samo preti da stvori problem ne samo lokalnoj sredini, već i da napravi dalekosežne socijalne, zdravstvene i bezbedno

Trening za nove volontere

APC/CZA koordinatorka programa socijalne i integracijske podrške organozovala je 07.novembra u prostorijama kancelarije u Gavrila Principa inicijalni trening za nove volontere. Volonterski i studentski programi APC/CZA funkcionisu već više od 10 godina, tačnije od nastanka APC/CZA, a volonteri širom zemlje uzimaju učešće u mnogim aktivnostima organizacije u oblastima i sredinama gde se nalaze izbeglice, azilanti i migranti širom Srbije. Ljudi koji se prijavljuju da volontiraju  su različitih profila i ne može se nikako govoriti o uniformnom obrascu među njima. Među volonterima je puno mladih, ali i starijih građana, ljudi različitih profesionalnih i obrazovnih profila, različitog imovnog i drugog statusa, a motivi za njihov angažman su uvek snažna potreba i svest da se pomogne ljudima u nevolji, da se probudi solidarnost i pokrene talas promene u međuljudskim odnosima i funkciuonisanju lokalnih sredina i društva u celini zasnovanom na principu solidarnosti, humanosti i poštovanju ljudskih prava i osnovnih prirodnih prava svakog čoveka kao ljudskog bića.

Pored domaćih volontera, deo volontera čine i mladi strani studenti koji  u APC/CZA-u rade studentske prakse, a pošto završe iste stručne studentske prakse. 

Poseta APC/CZA tima regionu oko Šida

U okviru redovnih aktivnosti praćenja situacije u sredinama oko granica širom zemlje, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je posetio region oko Šida – Adaševce, Šid i Principovac gde borave migranti u smeštaju i izvan centara.

Temperature su niske, migranti koji su van smeštaja, nalaze se u veoma lošem fizičkom stanju. Navode da ih ne primaju u prihvatni centar u Adaševcima ni usled hladnoće. Kažu da su ih poslali u Obrenovac nedavno no da su im tamo rekli da za njih nema mesta.

Prepušteni sami sebi, smucaju se iza prihvatnog centra u Adasevcima, na poljima i ledinama koje im predstavljaju novi dom i krevet nedaleko od autoputa, gde su laka meta krijumčara, slabog psihičkog i fizičkog stanja, dezorijentisani i nesigurni. Među njima veliki je broj maloletnika bez pratnje roditelja koji su posebno ugroženi.

Poseta Centru u Dimitrovgradu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u okviru LOVE projekta posetio Centar za Azil u Dimitrovgradu 16. novembra. Tim sastavljen od pravnika, socijalnog radnika, pedagoga i prevodilaca za arapski i farsi organizovao je niz aktivnosti za izbeglice smeštene u ovom centru.

Pored pružanja informacija i pravnog savetovanja, APC/CZA tim je organizovao adaptacijsku radionicu i interkulturalno savetovanje. Sprovedena je adaptacijska radionica sa decom na temu Prijateljstva. Razgovarali smo o tome da li imaju prijatelje u kampu, da li su neki od njih iz neke druge zemlje, da li postoje razlike među njima, kako uspostavljaju kontakt i sporazumevaju se izmedju sebe. Razgovarano je o životu u kampu sa velikim brojem ljudi, deljenjem prostora sa puno ljudi koje nismo sami odabrali, dnevnim strategijama da se prevaziđu konflikti kao i razumevanju perioda adolescencije koji je veoma težak generalno, a posebno u uslovima kolektivnog smestaja.

Izbeglice smeštene u ovom centru borave u dosta oskudnim uslovima, deleći sobu sa više porodica, neki od njih su tu i duže od godinu dana bez rešavanja njihovog statusa.

APC/CZA kamper i mobilna psihološka podrška širom Srbije

Uz podršku UUSC-a, APC/CZA je jos 2015 godine nabavio kamper koji koristi svakodnevno u svom radu. Upravo takva podrška od strane Unitarian Universalist Service Committee, je omogućila APC/CZA timovima da pružaju pravnu, psihološku i socijalnu podršku migrantima, tražiocima azila i izbeglicama širom zemlje, a posebno u graničnim pojasevima širom Srbije i u okolini tranzitnih centara gde mnogo izbeglica i migranata boravi na otvorenom. Pravnici, psiholozi, prevodioci, socijalni radnici i pedagozi razgovaraju sa starim korisnicima, upoznaju nove, obavljaju individualna savetovanja i grupna savetovanja i radionice, a  našim korisnicima pružaju potpunu privatnost tokom koje mogu slobodno da pričaju o svojim problemima i dobiju adekvatnu pomoć. 

APC/CZA južna kancelarija u Preševu - pravna i psihološka pomoć

Vrata lokalne južne kancelarije Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Preševu su uvek otvorena za migrante, tražioce azila i posebno maloletnike bez pratnje kojima je potrebna pravna i psihosocijalna pomoć. APC/CZA loklani tim je sa dugogodišnjim iskustvom svakodnevno radi sa migrantima, izbeglicama i tražiocima azila smeštenim u Prihvatnim centrima. U kancelariji dobijaju informacije o svojim pravima, prijavljuju probleme, zloupotrebe, ali dobijaju i psihološku pomoć koja im je zbog situacije u kojoj se trenutno nalaze, često neophodna.

Lokalna kancelarija Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila ostvaruje neposredni kontaktom i sa lokalnim stanovništvom i lokalnim samoupravama na jugu Srbije i svakodnevnim obilaskom terena i brojnim aktivnostima prati i menja postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju migranata u južnoj i jugoistočnoj Srbiji.

Kulturološka radionica „Idealna škola“ sa decom iz CA Sjenica

Cilj kulturološke radionice sa decom je bio da se odredi stepen njihove dosadašnje integracije u lokalnu zajednicu. Uzimajući u obzir njihov dosadašnji boravak u školi, deca su poredila odrastanje i školovanje u Avganistanu sa odrastanjem i školovanjem u Srbiji, kroz dovršavanje već započetih rečenica („kada sam pošao u školu u Srbiji osećao sam se..." „Najteže u školi u Srbiji mi je ..." „Učiteljica u Avganistanu me je grdila zbog.." „Učiteljica u Srbiji kaže da nije dobro..", „Obrazovanje je važno zbog.."). Na osnovu njihovih odgovara, procenjuje se da su deca prevazišla početne strahove od novog („kada sam krenula u školu osećala sam se usamljeno, a sada imam drugarice"), usvojila nove oblike ponašanja (ne kasne na časove jer „učiteljica kaže da je to loše ponašanje"), i dalje imaju komunikacijske probleme, koje neki brže, a neki sporije prevazilaze. Svesni su važnosti obrazovanja („Da je svako kada je poželeo da se svađa u Avganistanu, uzeo da pročita knjigu, mi bismo i dalje bili tamo").

Deca su kroz završnu aktivnost pravila idealnu školu, koja bi odgovarala svakom detetu na svetu, interesantno je da akcenat nije bio na materijalnim stvarima (postojanje bazena u školi, instrumenata, terena ), već su naveli da idealnu školu čine: učitelji koji su pozitivan model ponašanja deci („učitelji koji se ponašaju onako kako bi trebalo i đaci da se ponašaju"), zaposleni u školi vole svoj posao („svako ko radi u školi treba da voli svoj posao, i čistačica i učiteljica i direktor, pošto deca umeju da budu baš nemirna"), učitelji koji su zainteresovani da učestvuju u aktivnostima („u idealnoj školi učiteljica igra fudbal, košarku i odbojku sa decom").

APC/CZA na sednici odbora Narodne skupštine u Subotici

U ponedeljak 6. novembra 2017 u Gradskoj kuci u Subotici, sa početkom u 11h održana je 13. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine na kojoj su se razmatrala pitanja migracija, azila i osnovnih ljudskih prava. Predstavnici APC/CZA su uzeli aktivno učešće na sednici s' obzirom na prisustvo i rad terenskih timova APC/CZA u Vojvodini, na svim granicama sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, dok su govornici bili gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, predsednik Opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov (ranije narodni poslanik), predsednik Radne grupe za migracije u Subotici i narodni poslanik Milimir Stojadinović, i Nenad Ivanišević trenutno državni sekretar Ministarstva građevinarstva (ranije državni sekretar Ministarstva rada).

Sednici je takođe prisustvovalo jedanaest narodnih poslanika, između kojih Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš i narodna poslanica Desanka Repac, a pored članova prisustvovali su i predstavnici Policijske uprave, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Crvenog krsta i Saveta za migracije Grada Subotice, kao i predstavnici nevladinih organizacija.

Govornici su tokom svog izlaganja više puta naglasili human pristup Srbije u rešavanju krize i da pored agresivnih suseda, Srbija je ostala nepokolebljiva i da neće menjati svoju humanu državnu politiku prema tražiocima azila. Pored pohvala državnoj politici Srbije prema tražiocima azila, naglašeni su i propusti poput manjka komunikacije Vlade sa lokalnom zajednicom u pojedinim slučajevima, manjak kapaciteta Centara za socijalni rad u radu sa maloletnicima bez pratnje, kao i da trenutna Vladina strategija za migraciju treba uzeti u obzir različito kulturno nasleđe izbeglica iz bivše SFRJ i trenutnih izbeglica sa Bliskog istoka, s obzirom da se ove dve kategorije izbeglica u puno slučajeva poistovećuju. Takođe, neki od poslanika su ukazali na slabosti Vladine strategije za migraciju, koja izostavlja činjenicu da su tražioci azila u proseku oko 9 meseci u Srbiji i da je ostalo otvoreno pitanje ozbiljnijeg procesa integracije.

Psihološko savetovanje i informisanje - Adaševci, Šid, Principovac

Tim APC/CZA tokom svojih redovnih poseta lokacijama na granici sa Hrvatskom nastoji da informise i zastiti ljude koji su u potrebi. Pored nejasnoca i konfuzije u vezi sa statusom i zagarantovanim pravima, ljudi se bore sa osećajem beznadežnosti, iscrpljenošću i apatijom. Svakome od njih znači da osete da neko brine i da je zainteresovan za njihove muke, kao i da povrate osećaj sigurnosti.

Krijumčari migranata usluge nude preko malih oglasa

Izvor: Politika
Švercovanje tražilaca azila iz Iraka u Nemačku preko Turske, Bugarske i Srbije sada se naplaćuje 8.000 evra, kaže šef UNHCR-a u Srbiji

U Srbiji je od početka godine otkriveno više od 5.700 migranata, od kojih je gotovo 4.800 izrazilo nameru za traženje azila, dok je protiv više od hiljadu osoba podneta prekršajna prijava za nedozvoljen prelazak državne granice, pokazuju podaci nadležnih. Zajedničke snage vojske i policije angažovane da štite granicu Srbije prema Makedoniji i Bugarskoj, od formiranja krajem jula prošle godine, sprečile su oko 22.000 migranata da uđu na teritoriju naše zemlje, istakao je nedavno na skupu u Beču direktor policije Vladimir Rebić.

Foto D.Žarković
Granice, naše ali i drugih država na nekadašnjoj balkanskoj ruti kojom je 2015. godine prošlo više od milion izbeglica, štite i međunarodni timovi policajaca u kojima su i pripadnici srpskog MUP-a. Zatvaranjem te rute početkom 2016. godine smanjen je priliv migranata u zemlje Evropske unije, ali je sa druge strane, kako smatra Hans Fridrih Šoder, šef Agencije UN za izbeglice Srbija, tim potezom stvoreno okruženje u kojem krijumčari zarađuju milione na izbeglicama i migrantima.

Kri­jum­ča­ri de­ce­ni­ja­ma ko­ri­ste ne­sreć­ne i na­pa­će­ne lju­de, ali sa­da je no­vi­na br­zi­na us­po­sta­vlja­nja mul­ti­na­ci­o­nal­nih mre­ža šver­ce­ra ljudima­ma i nji­ho­va bez­ob­zir­nost, ka­že za „Po­li­ti­ku" šef UN­HCR-a u Sr­bi­ji.

„Kri­jum­ča­ri da­nas ko­ri­ste dru­štve­ne mre­že da bi pr­o­da­li svo­je uslu­ge mi­gran­ti­ma če­sto ih pri­mo­ra­va­ju­ći da tr­o­še hi­lja­de evra. Ne­dav­no smo sa­zna­li da se ce­na kri­jum­ča­re­nja od­ra­slog tra­ži­o­ca azi­la iz Ira­ka u Ne­mač­ku pre­ko Tur­ske, Bu­gar­ske i Sr­bi­je udvo­stru­či­la – sa 4.000 sti­gla je na 8.000 evra", ob­ja­šnja­va Šo­der.

On pod­se­ća da je osno­van is­tra­ži­vač­ki tim ko­ji pre­tra­žu­je sto­ti­ne stra­ni­ca na dru­štve­nim mre­ža­ma u po­tra­zi za ogla­si­ma šver­ce­ra  ljudima.

Opširnije: Krijumčari migranata usluge nude preko malih oglasa

Psihološko savetovanje u Centru za azil Bujanovac

Tim APC/CZA je tokom posete prihvatnom centru u Bujanovcu organizovao psihološko savetovanje sa ciljem da osnaži ljude da uspostave veću kontrolu nad svojim emocijama, mislima i odlukama koje donose. Neki su bili u nedoumici povodom budućnosti i iznurivali sebe konstantnom dilemom i mislima o tome šta da rade i šta je najbolje za njih, a neki imali potrebu da podele svoje ranije traume i na taj način sebi olakšaju dušu. Savetovanje im je svima pomoglo i moglo se videti da su naokon toga opušteniji, samopouzdaniji i da su uvideli drugu perspektivu koja će im pomoći da budu pametniji i stabilniji.

APC/CZA psiholozi i socijalni sluzbenici redovno obilaze prihvatni centar u Bujanovcu u okviru svojih redovnih aktivnosti na jugu Srbije 

Radionica “POVERENJE” – Centar za azil Principovac

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sastavljen od pravnika, psihologa, pedagoga i socijalnog radnika posetio je Centar za azil u Pincipovcu. Tom prilikom obavljena je integracijska radionica sa maloletnicima bez pratnje, a tema je bila vezana za poverenje.

Pričali su nam o tome koga su upoznali prolazeći kroz različite zemlje, da li su se sa nekim zbližili, sa kim dele svoje tajne, da li ih je neko nekad izdao i koliko je teško naći osobu od poverenja u ovim okolnostima.

Radionica “Moja planeta” u ZVDO Beograd

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sastavljen od psihologa, pedagoga je dana 17.10.2017. realizovao osnazujuce i interkulturalne sesije u kojima su učestvovali dečaci koji se nalaze u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO).

Dečaci su na jednoj od radionica trebali da predstave svoju planetu kroz crtež, u kojoj oni postavaljaju svoja pravila, svoj sistem, svoj narod, svoje običaje i dr. Kroz crtež kao projektinu tehniku uviđamo želje, interesovanja, kognitivnu logiku i bolje upoznajemo sopstvenu i tuđu ličnost, što sve omogućava retrospekciju ali i jačanje volje, upornosti da se prevaziđu postojeći i budući izazovi, praćeno serijom razgovora i diskusija po zaršetku konkretne radionice.

Izvodi za novorođenčad u Prihvatnom centru u Vranju

Prilikom posete APC/CZA tima Prihvatnom centru u Vranju, okupili smo četiri porodice sa nedavno rođenim bebama, koje je trebalo prijaviti u Opštini i izvaditi im izvod iz matične knjige rođenih. Napravili smo kratak sastanak i dogovorili se sa njima kojim redom ćemo ih voditi.  Zahvaljujući uspešnoj saradnji naše organizacije sa lokalnim centrom za socijalni rad, matičnim službama, policijom, samim centrom za prihvat, ovkve pravne i druge socijalne intervencije predstavljaju redovnu praksu u našem radu širom zemlje. Pošto je registracija beba u Opštini protekla uspešno, zadovoljne porodice smo vratili u kamp, a iste su dobile izvode iz matičnih knjiga rođenih.

Integracijska radionica "PRIJATELJI"

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je posetio Centar za azil u Bujanovcu i tom prilikom obavio radionicu sa devojkama iz Iraka. Pričali smo o prijateljstvu, koga smatramo prijateljem, koliko je teško nekome verovati, kako se osećamo kada nas neko izneveri i sa kim o tome pričamo.

Kao i uvek naš stručan tim psihologa pružio je podršku i ohrabrio ove devojke da nađu snage za težak život u kampu.

Opširnije: Integracijska radionica "PRIJATELJI"

Integracijska podrška u eksternoj kancelariji

U APC/CZA eksternoj kancelariji u ulici Gavrila Principa redovno dolaze tražioci azila smesteni u centrima za azil. APC/CZA ovde, pored pravne pomoći, organizuje i psihološka savetovanja, integracijsku podršku i različite radionice. Među njima je dosta dece i maloletnika bez pratnje roditelja.

Tokom posete, mlada devojka poreklom iz Avganistana govorila je o dilemama u pogledu integracije, gde se zavrsavaju granice zajednice, a počinju slobode pojedinca. Okružena konzervativnom zajednicom, oseća se veoma sputano i bez podrške da promeni svoj način života, dnevne i nedeljne aktivnosti i uspostavi svoje socijalne kontakte u Srbiji.

APC/CZA pruža informacije i osnažuje mlade u pogledu kulturoloskih razlika, ličnih inicijativa kao i pronalaženju stvari koje im pričinjavaju zadovoljstvo u suludim i surovim uslovima kakav je život u kampu sa velikim brojem ljudi, gde su privatnost i sreća nedostižni snovi.

Razgovori sa roditeljima cija deca pohađaju škole

Održan je roditeljski sastanak na kome se sa roditeljima razgovaralo o dobrobitima školovanja njihove dece u Srbiji, kao i poteškoćama i načinima da se te poteškoće prevaziđu. Roditelji su, ovom prilikom, podstaknuti da se prisete dana kada su se oni školovali, i razlika i sličnosti između tog perioda i sadašnjeg, kada se deca školuju. To im je pomoglo da se lakše poistovete sa svojom decom i razumeju kakav oblik podrške bi dobrodošao deci.

Roditelji su kao najveću poteškoću naveli to što deca idu samo na dva časa u školu, i izrazili želju da se to promeni. Jedan od očeva je rekao kako je on otišao u upravu kampa i naglasio da on ne odlazi tamo ni po odeću, niti za bilo kakve usluge, već samo za to zašto njihova deca ostaju na samo dva časa u školi, i da ako je problem prevoz, onda to treba i da im kažu i da će onda on lično pratiti svoju decu kako bi išli na sve časove u školi, na šta mu je rečeno da će proveriti šta se dešava i da će mu naknadno odgovoriti.

Roditelji navode da su njihova deca zadovoljna školom, da im podršku pružaju na taj način što ih svakoga dana pitaju kako je bilo u školi, podsećaju ih na domaće zadatke i pomažu oko istih.Naveli su da su dobrobiti školovanja njihove dece u Srbiji to što uče novi jezik, matematiku, stiču prijatelje i kažu da je za decu svakako bolje da idu u školu nego da ostaju u kampu. Roditelji su izrazili zahvalnost što APC pomaže u obrazovanju njihove dece.

Radionica "FAIR PLAY" - Tranzitni centar Subotica

Cilj radionice bio je uspostavljanje tolerancije među decom, upoznavanje sa pravilima "fair play-a", i kompromisnim rešenjima. Glavna aktivnost bila je realizacija sportske utakmice, pri čemu je poseban zadatak bio da se deca sama podele u timove tako da odnos snaga bude fer i da sami ustanove pravila igre (koliko će utakmica trajati, koje su posledice faula, kornera, auta). Deci je bilo čudno da sama postavljaju pravila igre, i bio je izazov za njih da izađu iz standardnih okvira svake fudbalske utakmice, pa ih je trebalo dodatno podstaknuti.

Odlučili su da utakmica traje pola sata, da nema auta (to im je bilo posebno interesantno, pošto su onda mogli da trče i po travi, preko bara) i da je posledica faula penal. Uspeli su sami da se podele u timove koji su predstavljali fer odnos snaga.

Utakmica je protekla bez ikakvih problema, sva deca su poštovala pravila igre koja su sama postavila, i nije bilo nikakvih sukoba tokom utakmice za šta su posebno pohvaljeni.

Integracijska podrška - Poseta Muzeju savremene umetnosti u Beogradu

U okviru integracijske podrške i podsticanju trazilaca azila da se uključe u lokalne zajednice i posete događaje u gradu u kojem žive, 21.oktobra je zajedno sa volonterkama APC-a organizovana poseta Muzeju savremene umetnosti.

Tokom posete učesnici su informisani o lokalnoj umetničkoj sceni, posebno umetnosti devedesetih i domaćim angažovanim umetnicima iz tog perioda. Za mnoge izbeglice ovo je bio prvi put da su u muzeju i potpuno otkrivanje jednog nesvakidasnjeg i novog sveta umetnosti. Po zavrsetku obilaska muzeja i postavke, ucesnici su diskutovali o ulozi umetnosti u svakodnevnom zivotu, razlicitim formama izrazavanja pojedinaca i umetnika, o ulicnoj umetnosti, vidovima umetnosti koji postoje u njihovim zemljama porekla, o znacaju umetnosti u interakciji i integraciji, i o mnogim drugim temama koje su proizasle iz ove organizovane posete Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. 

Osnažujuća radionica sa mladim Avganistankama

Pedagozi APC/CZA su 23.oktobra organizovali jednu od niza osnažujućih radionica tokom koje su učesnice, mlade Avganistanke, smeštene u CA Krnjača, diskutovale o onome što ih čini srećnim, vremenu koje posvećuju sebi tokom dana, važnosti unutrašnjeg mira i sreće ali i rodnim razlikama uslovljenim kulturama.

Razgovaralo se o rodnim i tradicionalnim ulogama zena u lokalnim drustvima, a mnoge ucesnice su istakle da su mnogo puta u životu bile nesrećne što nešto moraju uraditi zbog tradicionalnih i jedino prihvacenih uloga- od jednostavnih kućnih poslova do ozbiljnih odluka poput braka, porodice. Ucesnice su diskutovale o potrebi da se preuzme inicijativa u pogledu promena stereoptinih uloga u porodici i drustvu pogotovo kada se sada nalaze u Evropi i ostaju u drustvima koja ostavljaju daleko veci prostor za aktivnu, jaku i samostalnu ulogu zene u porodici i u drustvu.