Umetničko kreativne aktivnosti u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila u partnerstvu sa predstavnicima organizacije JOCUM Cerrado iz Brazila su 21. jula 2017. godine organizovali umetničko-kretativne aktivnosti u Centru za azil Krnjača. Aktivnosti su obuhvatale igru, aktobatske aktivnosti, konstantno angazovanje publike i povezivanje i sporazumevanje kroz pokret i igru. CIlj je bio da se ljudi koji borave u samom centru rasterete svakodnevice i njihovog teskog i neizvesnog polozaja u samom centru za azil. Program aktivnosti je imao za cilj da motivise mlade i decu da isprobaju alternativne nacine komunikacije i interakcije sa drugima, a posebno u kontekstu interakcije sa lokalnom decom i mladima u sredini gde se trenutno nalaze. Svi prisutni tražioci azila, posebno deca, su bili oduševljeni prisustvom gostiju iz Brazila i samim programom, radoznalo su pratili svaki pokret i učestvovali u aktivnostima.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Kreativna radionica u Zavodu za vaspitanje dece i omladine

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil u Republici Srbiji, finansiranom od strane Evropske unije, tim psihologa i pedagoga Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u okviru redovne posete Zavodu za vaspitanje dece i omladine – Centar za smeštaj maloletnih lica u Beogradu, koja su bez pratnje roditelja ili staraoca, 23. juna 2017. godine realizovao kreativnu radionicu za mlade azilante iz Avganistana pod nazivom „Moda".

Na samom početku radionice, poveden je razgovor o tome šta je to moda, koliko je bitna kao simbol bogatstva i statusa i kako roditelji i njihovi prijatelji iz Avganistana reaguju na promene u njihovom izgledu. Nakon razgovora, učesnici su isekli delove garderobe iz novina i lepili na papir u vidu kolaža, što im se posebno dopalo. Atmosfera je bila prijatna i svi učesnici su bili dobrog raspoloženja – diskutovali su o svom odevnom stilu, garderobi koju bi voleli da nose, kao i birali stil oblačenja za devojke i muškarce. Razgovarano je takođe o razlikama u tradicionalnoj nošnji u našoj i njihovoj zemlji, i o razlikama u oblačenju na koje su naišli tokom njihove migrantske rute.

Opširnije: Kreativna radionica u Zavodu za vaspitanje dece i omladine

APC/CZA Socijalno-zdravstvena asistencija u Institutu za majku i dete

APC/CZA mobilni timovi, u okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, pored pravne i psihosocijalne pomoći, redovno pružaju i zdravstvenu asistenciju na terenu.

Dana 22.jula 2017., maloletnik iz Avganistana koji je smešten u Centar za azil u Krnjači, je povredio ruku igrajući se u dvorištu sa vršnjacima.Pao je i uganu ruku. Kako bolovi nisu prestajali ni nakon dva dana, a od lokalne ambulante u kampu za sve to vreme nije dobijena adekvatna zdravstvena zaštita, zabrinuti roditelji su pozvali Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Vidno uznemiren otac je putem telefona saopštio prevodiocu i psihologu APC/CZA tima šta se desilo i molio za pomoć. Rekao je da je danima gledao kako ruka njegovog sina izgleda sve lošije i lošije i da je bio očajan u nastojanju da pomogne sinu. Tim APC/CZA je odmah reagovao na poziv roditelja i odveo dečaka u Dom zdravlja Palilula. U Domu zdravlja je uz prevodioca i psihosocijalnu pomoć APC/CZA izvršen pregled pedijatra, koji je posumnjao na prelom i infekciju. Mališan je upućen odmah u Instit za majku i dete na Novom Beogradu, gde ga je APC/CZA tim odmah odveo na dalji lekarski pregled specijaliste. Tim APC/CZA je sve vreme bio uz uplašenog dečaka i sa zabrinutim ocem pruzajuci im podrsku, a lekarima prevodjenje, administrativnu i pravnu podrsku kako bi se sve neophodne intervencije preduzele. Pravovremenom reakcijom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, pomoći oko prevoda, administracije i realizacije pregleda, kao i profesionalnim i odgvornim pristupom lekara i socijalnih radnika Instituta, mali dečak je dobio zdravstvenu zaštitu, rana i infekcija je sanirana, dati su lekovi i ruka će mu ponovo biti funkcionalna. Nakon pregleda, otac i dete su konačno odahnuli, neizvesnost i komplikacije su prekinute. Otac nije znao kako da izrazi sreću i zahvalnost zbog ukazane pomoći i truda, te je ponudio da po povratku u kamp Krnjača ugosti APC/CZA tim i skuva im čaj u svojoj izbegličkoj sobi.

Još jednom se pokazalo da ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu izbeglica, a posebno dece i dalje može da predstavlja teško dostižan cilj za mnoge roditelje i decu izbeglice pa čak i ako su smešteni u izbegličkim kampovima. To je na zalost sve cesca situacija u prethodno vreme jer se sve vise desava da se doktori  placaju od strane medjunarodnih organizacija da rade van drzavnog sistema zdravstvene zastite u okviru ambulanti u prihvatnim centrima, i u stvari formiraju nepotreban, paralelan i neodrziv sistem zdravstvene zastite, a najcesce u praksi ne reaguju i ne upucuju pacijente na sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zastitu da je ostavre u sistemu drzavne zdravstvene zastite na sta izbeglice imaju pravo po zakonu.

Ipak, kulturološke razlike, barijera u jeziku i sporazumevanju, religija i nepoznanica, ne treba da budu prepreke da se ispolji humanost, ukaže pomoć i učini dobro delo.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila obezbedio prvo priznavanje strane visokoškolske diplome za izbeglice

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u julu ove godine uspeo da kroz pravno zastupanje obezbedi prvo priznavanje strane visokoškolske diplome za klijentkinju kojoj je odobren status izbeglice u Republici Srbiji, koja je time postala prva izbeglica koja je dobila priznavanje svoje strane fakultetske diplome, a kojoj je cilj da se sa istom kvalifikacijom zaposli u Srbiji.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je takođe zastupao ovu klijentkinju u postupku dobijanja lične radne dozvole u Republici Srbiji bez naknade, gde je konačno usvojena žalba za klijentkinju kojoj je prvobitno bila uskraćeno izdavanje lične radne dozvole bez naknade.

Dotična izbeglica sada ima i ličnu radnu dozvolu i zvanično priznanje njenih akademskih kvalifikacija, što joj omogućava da uspešno stupi na tržište rada u Republici Srbiji.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila zadovoljan je ishodom u ovom veoma važnom slučaju, jer se radi o prvom slučaju da je licu koje je dobilo azil priznata strana visokoškolska isprava u Republici Srbiji. Ova odluka predstavlja važan presedan za unapređenje života lica koja dobiju azil u Srbiji. Priznavanje stranih visokoškolskih isprava je suštinska komponenta za izbeglice i druga lica koja su dobila azil u njihovoj integraciji u srpsko društvo.

Monitoring i posete APC/CZA tima kampovima na jugu Srbije

U okviru projekta Monitoring i unapređenje položaja tražilaca azila i migranata u pograničnim delovima Srbije koji finansira Open Society Initiative for Europe, APC/CZA tim kontinuirano prati situaciju na južnim i severnim granicama Srbije gde migranti i tražioci azila borave. Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila tokom svojih kontinuiranih poseta kampovima u Preševu, Bujanovcu, Vranju i pograničnim delovima gde migrant i tražioci azila borave informiše tražioce azila o njihovim pravima, razgovara o  problemima sa kojima se suočavaju, radi na prevenciji i monitoriše kršenja prava i zloupotreba kojima mogu biti izloženi.

Sa druge strane primećena je potreba za kontinuiranom psihološkom podrškom i savetovanjem što su i migranti sami izneli kao potrebu, izazvanu dugim boravkom u kampu, neizvesnošću plana za dalje i nedostatkom kontinuiranih dnevnih aktivnosti.

Ostale fotografije iz kampova na jugu Srbije možete pogledati OVDE

Terenska poseta migrantima koji borave na otvorenom u Šidu

U okviru projekta Monitoring i unapređenje položaja tražilaca azila i migranata u pograničnim delovima Srbije koji finansira Open Society Initiative for Europe, APC/CZA kontinuirano posećuje mesta na severnim granicama prema Hrvatskoj, Madjarskoj i Rumuniji i na južnim granicama Srbije prema Makedoniji i Bugarskoj. U okviru posete pograničnom delu ka Hrvatskoj, dana 23. juna 2017. godine, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila koji su činili pravnik, psiholog, prevodilac i volonteri, posetio je napuštenu zgradu i okolna mesta na otvorenom gde migrant borave u Šidu. Osim informisanja migranata o njihovim pravima, posebna pažnja je posvećena psihološkom osnaživanju dečaka sa povredama glave, sa kojim je psiholog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila razgovarao. Maloletni dečaci su timu APC/CZA prijavili povrede koje su zadobili kada ih je mađarska policija tukla prilikom pokušaja prelaska granice. Razgovarano je o njihovom zdravstvenom stanju, lekovima, pomoći lekara, o psihološkom stanju usled zadobijenih povreda, kao i mogućnostima i pravima koje tražioci azila imaju u Srbiji.

Fotografije sa terenske posete u Šidu možete pogledati OVDE

Obuka o bezbednom korišćenju interneta

Pedagozi i psiholozi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno posećuju centre za azil u Srbiji. Tako su dana 14.07.2017. u Centru za azil u Bogovađi pedagozi APC/CZA realizovali integracijsku radionicu o bezbednom korišćenju interneta.

Grupa je bila mešovita, učesnici radionice su bili različitog uzrasta i iz različitih zemalja – maloletnici u pratnji i bez pratnje, mladi, odrasli, rodtielji iz Avganistana, Irana, Iraka, Makedonije, Ukraine. Razgovaralo se o tome šta su društvene mreže, koje društvene mreže oni koriste i čemu one služe. Tema je bila od izuzetne važnosti svim učesnicima, što su i pokazali postavljajući različita pitanja vezana za temu.

Uporedili smo virtuelnu komunikaciju sa komunikacijom u realnom životu, i ustanovili koje su razlike. Analizirali smo sa učesnicima radionice potencijalne rizične situacije koje mogu da se dese na društvenim mrežama i na osnovu toga postavili pravila. (ne rezgovarati sa ljudima koje ne znamo, ne dodavati ih kao prijatelje, ne prikazivati javno svoj broj ili gmail, imati razgličite šifre i jake šifre itd.).

"Handprints+heartprints" Bogovađa

U okviru redovnih poseta timova pravnika, pedagoga i psihologa Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) centrima za azil u Srbiji, pedagozi i studenti volonteri su dana 08.06.2017. u Centru za azil u Bogovađi realizovali radionicu pod nazivom "Handprints + heartprints". Cilj radionice je bilo slanje ličnih poruka lokalnoj sredini, drustvu, drugima, kroz kreativnu aktivnost. Učesnici na radionici su ostavljali otiske svojih šaka na papiru i potom pisali njihove poruke svetu. Učesnici na radionici su se smenjivali, na početku deca, zatim žene, i na kraju muškarci.

APC/CZA mobilni timovi tokom poseta prihvatnim i centrima za azil nastoje da jačaju zdrave kapacitete tražilaca azila i drugih migranata, podstičući ih da ispune vreme u centrima sa pozitivnim mislima, gradeći tako volju da se bore i prevazilaze tekuce izazove, da grade budućnost za sebe, svoje porodice, za druge, za lokalnu sredinu.

Opširnije: "Handprints+heartprints" Bogovađa

Redovna poseta tima APC/CZA Centru za azil u Krnjači

Timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koje čine pravnici, psiholozi, pedagozi, prevodioci i socijalni radnici u okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, koji finansira Evropska unija, redovno posećuje Centar za azil u Krnjači. Dana 06.06.2017. tim je u Centru pružao pravno savetovanje migrantima, gde je fokus bio na sakupljanju podataka za upis dece u školu.

Tom prilikom, APC/CZA tim je organizovao i integracijsku radionicu sa mladima iz kampa. Tema radionice je bila ponašanje koje je društveno prihvatljivo za lokalno stanovništvo. Na osnovu njihovog iskustva, dosadašnjeg boravka u Beogradu, razgovaralo se o tome koje ponašanje je društveno prihvatljivo u Beogradu/Srbiji, a koje ne, u kojoj meri se ono razlikuje od društveno prihvatljivog ponašanja u njihovoj zemlji, i da li je i zašto važno poštovati ta pravila.

APC/CZA na Beogradskom Unverzitetu i Etnografskom Intitutu

Tim APC/CZA je 30. maja na Etnografskom institutu  Univerziteta u Beogradu predstavio svoje iskustvo sa terena studentima kulturne antropologije sa Univerziteta u Beogradu i Gotingenu, Nemačka.
Okupljeni na master programu koji pokriva migracije, granice i kulturološke izazove migratorne krize, studenti su zajedno sa profesorima bili zainteresovani da čuju o situaciji u Srbiji. Studenti su bili zainteresovani za azilnu proceduru u Srbiji, nadležnim institucijama kao i situaciju na terenu, izazovima i problemima koje izbeglice imaju u Srbiji kao i da li im je ugroženo pravo da traže azil.

Integracijska radionica sa mladim Avganistankama u Centru za azil u Bogovađi

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, koji finansira Evropska unija, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Bogovađi, dana 12.05.2017.godine organizovao integracijsku radionicu sa mladim devojkama poreklom iz Avganistana. Tema radionice bila je povezanost emocija i govora tela i kakav utisak ostavljamo kod drugih.

Kao polazište za diskusiju bila je vežba u kojoj su učesnice nacrtale svoje siluete, a potom povezale određene emocije/raspoloženja/osećaje sa određenim delovima tela - gde lociramo strah, gde umor, sreću i ispunjenost, koji deo tela vezujemo za svoju ženstvenost i slično. Paralelno sa prezentacijom diskusija je išla ka temi kakav utisak migrantkinje odaju u lokalnoj sredini i kako ih lokalno stanovništvo percepira. Sve učesnice su navele da pokušavaju da izdvoje vreme za sebe, šminkaju se, doteruju, crtaju kanom - neke kada su tužne kako bi to prikrile, a druge kad su srećne kako bi to iskazale. Složile su se pak da osim posebne fizionomije lica, tradicionalne odeće, određena doza brige na licu ih čini prepoznatljivim u lokalnoj sredini. Uprkos tome, većina učesnica je imala pozitivna iskustva sa ženama iz lokalne sredine.

Opširnije: Integracijska radionica sa mladim Avganistankama u Centru za azil u Bogovađi

Adaptacijska radionica sa maloletnicima u Centru za azil u Somboru

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Somboru, dana 31.05.2017.godine organizovao adaptacijsku radionicu sa maloletnim migrantima iz Pakistana, Avganistana i drugih zemalja. Tema radionice su bili stereotipi prema određenim etničkim grupama. Svi učesnici su naveli da su tokom puta i u Srbiji osetili da su diskriminisani i viđeni kao isključivo ekonomski migranti i da zbog toga nisu imali jednake šanse uprkos njihovom ranjivom položaju. Učesnici su osnaženi da bolje razumeju kontekst u kojem se nalaze, ali i informisani o procesu formiranja predrasuda i na koji način se predrasude suzbijaju.

Tom prilikom su im pružene i informacije o njhovim pravima u Srbiji, posebno pravima maloletnicima bez pratnje.

Održana APC/CZA konferencija „Položaj žena i dece tražilaca azila u Srbiji“

U okviru projekta "Engaging with female and children refugees, migrants, asylum seekers passing through Serbia" koji finansira Svetska banka, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u četvrtak 22.6.2017. godine organizovao konferenciju „Položaj žena i dece tražilaca azila u Srbiji" na kojoj se diskutovalo o uključivanju žena i dece tražilaca azila u život u Srbiji, poput uključivanja u sistem obrazovanja i vaspitanja, i interakcije sa lokalnim zajednicama. Pored navedenog, konferencija se osvrnula na presek psihofizičkog stanja žena i dece, kulturološkog aspekta njihove inkluzije u srpsko društvo kao i na hronični karakter migrantske krize u Srbiji.

Većina azilanata, a posebno žene i deca su doživeli traumatične događaje pre i tokom njihovih migracionih putovanja, progone, maltretiranja i zlostavljanja, bez adekvatne pravne i psihološke podrške. Kao rezultat toga, mnogi od njih imaju složene fizičke i mentalne probleme koji su počeli da se manifestuju tokom tekuće "karantin" faze čime se ograničava proces zaceljenja žena i dece i ograničava njihova interakcija sa lokalnim zajednicama. Shodno tome, predstavnici vladinog i nevladinog sektora su tokom spomenute konferencije razmenili iskustva, komentare i predstavili planove daljeg delovanja kako pomoći ciljnoj grupi.

Pored diskusije vladinih i nevladinih aktera, tokom događaja su bile predstavljene fotografije i kratki filmovi o ženama i deci tražiocima azila u Srbiji, koji je APC/CZA u saradnji sa studentima sa fakultela primenjen umetnosti, rezije i fotografije realizovao tokom trajanja projekta.

Izlet i interakcija u lokalnoj sredini sa ženama i decom tražiocima azila za Svetski dan muzike

U okviru projekta "Engaging with female and children refugees, migrants, asylum seekers passing through Serbia" koji finansira Svetska banka, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u sredu 21.6.2017. godine organizovao izlet sa ženama i decom tražiocima azila iz Centra za azil u Krnjači, povodom kog je grupa od 35 žena i dece imala priliku da poseti dva koncerta u Beogradu, koja su bila organizovana na dve lokacije u gradu povodom Svetskog dana muzike.
Prvi koncert klasične muzike koji su izveli mladi virtuozi na violini realizovan je u Knez Mihajlovoj ulici, dok je drugi koncert u Studentskom parku realizovao dečiji hor RTS-a. Oba koncerta su deci bila posebno zanimljiva, pošto su izvođači bili mladi ljudi sa kojima ova deca mogu da se poistovete. Deca su sa velikom pažnjom slušala koncerte, a kasnije su i posvedočila kako ih je poseta koncertima osnažila i motivisala da ne odustaju od svojih snova i želja da budu kao i njihovi vršnjaci iz Srbije.

Kikinda: Neosnovan strah od migranata

U Kikindi su u poslednje vreme primetni zabrinutost i strah kod građana zbog sve većeg broja migranata, kojih je sve više u samom centru grada. Zato su korisnici prihvatnog centra često tema priča o svim lošim dešavanjima u gradu, iako za to skoro nikada nema konkretnih dokaza.

Kikinda je grad koji je 2003. godine bio proglašen najtolerantnijim u Evropi, ali je svega nekoliko dana i neprijatnih scena bilo potrebno da se uvuče strah i nezadovoljstvo među građane imajući u vidu na sve veći broj migranata koji se nalaze u prihvatnom centru nedaleko od grada, pa su i stanovnici podeljeni.

"Imam neki strah, da li sam bezbedna ili nisam ne znam, ali sve ove priče utiču na to da se osećam nebezbedno u svom gradu", priča jedna Kikinđanka.

"Ja sam iz Banatske Topole u blizini prihvatnog centra i svakodnevno boravim sa migrantima. Smatram da nema nikakvih problema. Lično poznajem nekoliko njih i oni su veoma kulturni i dobri", dadaje drugi meštanin.

Opširnije: Kikinda: Neosnovan strah od migranata

Psihološko savetovanje tražilaca azila u Tutinu

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, dana 23.05.2017.godine posetio Centar za azil u Tutinu. Tom prilikom, psiholog tima je uz pomoć prevodioca održao psihološko savetovanje tražiocima azila i migrantima iz Iraka i Avganistana. Tražiocima azila u Tutinu je pružena emotivna podrška ali i praktični saveti kako da reše probleme sa kojima se suočavaju. Od svađa izmedju brata i sestre koji putuju sami i koji su, osim izazova same migracije sa kojima se bore, prinuđeni da odrastaju i prolaze kroz adolescentske konflikte i krize bez podrške odraslog, do roditelja koji imaju poteškoća u vaspitavanju dece u trenutnim uslovima. Svima je zajedničko da se u situaciji izbeglištva sve komplikuje, tolerancija je manja, a problemi teži.

Opširnije: Psihološko savetovanje tražilaca azila u Tutinu

Poseta internacionalnih volontera kancelariji APC/CZA u Subotici

U okviru Balkanske rute – od Slovenije do Grčke, koja je deo projekta ,,A Route to Connect'', finansiranom od strane Evropske fondacije za mlade, grupa internacionalnih volontera je posetila i kancelariju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Subotici. Tim APC/CZA se tom prilikom sastao sa internacionalnim volonterima koji dolaze iz Makedonije, Španije, Portugala, Belgije, Italije i Libana. Svi su želeli da nešto više saznaju o okolnostima u kojima se migranti nalaze u Srbiji, da podele svoje iskustvo i razmene ideje.

APC/CZA mobilni tim u poseti Preševu

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, mobilni tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koji su činili pravnik, psiholog , socijalni radnik, pedagog i dva prevodioca, je dana 31.05.2017. posetio prihvatni centar za azil u Preševu i kolege iz APC/CZA juzne kancelarije koja pokriva Presevo, Vranje, Bujanovac, NIs, Pirot, Dimitrovgrad, Divljane i druga mesta u juznoj Srbiji.

Migranti u Srbiji, naročito novopridošli, su potpuno nesvesni postojećih procedura/prava/obaveza u vezi azila/migracije, stoga su nezaštićeni i izloženi nasilju i diskriminaciji od strane osoba/institucija. Suočavaju se sa problemima u pristupu azilu, drugim administrativnim / upravnim procedurama zbog njihove ranjive pozicije, izostanka pravnog zastupanja i jezičkih barijera. Tim APC/CZA im je tokom posete pružio pravnu podršku kroz redovno informisanje o pravima i obavezama, postupku dobijanja azila i njihovom statusu u Srbiji.

U teškoj situaciji koja ih je zadesila, migranti se suočavaju sa svojim strahovima, egzistencijalnom neizvesnošću i nesigurnošću. Naš tim im kroz redovne posete pruža i psihološku podršku kroz individualna savetovanja i radionice. U okviru psihološkog savetovanja razgovarano je o njihovim trenutnim brigama i nezadovoljstvima, ali i o prednostima jer imaju mogućnosti za određene aktivnosti, ne samo za decu već i za odrasle koji mogu da pohađaju razne kurseve. Na ovaj način im je pružena emotivna podrška kako bi se fokusirali i na trenutne pozitivne aspekte u vezi smeštaja u kampu što će im dalje dati motivaciju da se uspešnije nose sa novim izazovima u procesu migracije.

Tom prilikom, APC/CZA tim koji su činili socijalna radnica i prevodilac su sproveli i adaptivnu radionicu sa mladićima iz Sirije, Avganistana i Pakistana, koji su smešteni u Centru za azil u Preševu. Radionica je održana u kancelariji APC-a u Preševu, u prijatnoj amosferi, bez ometanja. Tema radionice je bilo mapiranje Centra za azil u Preševu i samog grada i upisivanje usluga koje su im dostupne i usluga koje im nisu dostupne, a voleli bi da ih imaju. O svakoj usluzi smo razgovarali detaljnije i analizirali da li im se dopada, da li im pomaže dok su u kampu i da li će im biti od pomoći u budućnosti. Ishod mape je bio da su u kampu obezbeđene različite aktivnosti koje im ispunjavaju vreme u Srbiji i da su im bitne kako sada, tako i u budućnosti. Prvenstveno tu misle na kurseve jezika koje uče – engleski, nemački i srpski, ali i kafić, biblioteku, sportske terene, školu i slično. Pored toga napomenuli su da im nedostaje priroda/park, sportski klub, više časova srpkog jezika, muzički događiji i drugačiji izbor hrane za vreme Ramazana. Ipak, pre svega su naglasili da im najviše nedostaje sloboda.

Izjava APC/CZA o aktuelnom stanju u Srbiji povodom obeležavanja Dana izbeglica

Oko dve trećine od oko 8000 ljudi koji su zaglavljeni u Srbiji nema regulisan status, nikakvu ispravu koja bi im omogućila pristup pravima koja im pripadaju, u proteklih pet meseci nije dodeljen nijedan azil su samo neki od problema izbeglica i migranata u Srbiji, a na koje je Radoš Đurovic, direktor Centra za pružanje pomoći tražiocima azila skrenuo pažnju povodom obeležavanja dana izbeglica 20. juna u emisiji Dan uživo N1 televizije.

APC/CZA mulitkulturalne kreatvine radionice na umetničkom festivalu DEV9T

U okviru projekta "Engaging with female and children refugees, migrants, asylum seekers passing through Serbia" koji finansira Svetska banka, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u petak 16.06.2017. godine učestvovao na umetničkom festivalu DEV9T u Beogradu i sproveo radinice sa majkama i decom i mladima iz lokalne i azilne populacije.

Radionici su prisustvovale žene i devojke iz Avganistana koje su smeštene u Centru za azil u Krnjači kao i lokalni građani Beograda. Posetiocima festivala je bilo jako interesanto da vide i učestvuju u ovom običaju iz Avganistana, najviše su prilazile tinejdžerke i zajedno sa ženama iz Avganistana birale šemu za crtanje kanom, crtale kanom i razgovarale o ovom običaju kao i o životu izbeglica u Srbiji. Bilo je zanimljivo videti kako mnogi tinejdžeri i tinedžerke čak i po prvi put koriste engleski jezik i pokušavaju da objasne i razgovaraju sa ženama traziocima azila, dok je i samim ženama bio prvi put da duže razgovaraju sa lokalnim građanima i dele sa njima detalje iz svojih života. Žene i devojke iz Avganistana su se osećale srećno i ponosno dok su crtale i objašnjavale svoje običaje, a mnogi posetioci su sa interesovanjem pratili ovaj događaj sa željom da saznaju više. Radionicama su se pridružili i mladi tinejdžeri iz lokalne sredine. Žene iz Avganistana su objašnjavale kako i muškarci koriste kanu u njihovoj zemlji, ali samo za vreme sprovođenja obreda venčanja, pa im je bilo jako zanimljivo da svi iskoče iz utvrđenih kulturnih obrazaca i razbiju predrasude.

Podrška deci tražiocima azila i druženje sa vršnjacima iz lokalnih škola

Kao jedan od segmenata podrske deci traziocima azila prilikom ostvarivanja kontakta sa njihovim vrsnjacima iz Srbije,  Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je organizovao tri odlaska u pozorište UK Vuk Karadžić 22., 23. maja i 1. juna 2017. godine sa decom tražiocima azila iz Centra za azil u Krnjači. Predstave poput Aladina i čarobne lampe, Zvezdarskog viteza I Petra Pana, adaptirane su na osnovu dela popularnih i medju avganistanskom, iranskom i sirijskom decom.

U poseti pozorištu 1. juna, zajedno sa decom tražiocima azila, pridružili su se i njihovi drugari i drugarice iz OŠ "Zaga Malivuk". Deca su se nakon predstave družila i slikala sa glavnim glumcem, što je za njih bilo posebno oduševljenje.

Za sve mlade koji su bili uključeni u ove posete, ovo je bio jedan od najlepših dana tokom boravka u Srbiji.

U Beogradu održana izložba posvećena ženama i deci tražiocima azila u Srbiji

U Beogradu u umetničkom prostoru U10, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je 28. maja realizovao izložbu posvećenu tražiocima azila i migrantima u Srbiji, pod nazivom "Tražioci azila – čekajući život".

U okviru projekta "Engaging with female and children refugees, migrants, asylum seekers passing through Serbia" koji je finansirala Svetska Banka, realizaciji izložbe posebno su doprineli studenti Univerziteta u Beogradu Ana Melentijević, Milena Apostolović i Nemanja Krstić, koji su kroz svoje radove – fotografije, portrete i crteže, pokušali da približe mladima i lokalnim građanima, posetiocima izložbe, životne priče žena i dece migranata i tražilaca azila u Srbiji, probleme sa kojima se suočavaju svaki dan, njihova razmišljanja, i na taj način podstakli razumevanje i empatiju prema ovoj grupi ljudi. Izbeglička kriza je u mnogim zemljama i lokalnim sredinama probudila jaz među ljudima i formirala atmosferu u kojoj solidarnost, empatija i razumevanje nisu na ceni. Izložba je takođe imala za cilj da skrene pažnju i na predrasude, da predstavi mnogo više sličnosti nego razlika među pripadnicima različitih nacija. Jer na kraju, svi imaju iste želje – mir, siguran dom i svetliju budućnost.

Više fotografija sa izložbe možete videti U GALERIJI

Psihološka savetovanja u Obrenovcu

U okviru projekta Podrška azilantima i migrantima u savladavanju svakodnevnih izazova u Srbiji koju finansira ELCA, APC/CZA tim je poslednje nedelje maja 2017. godine posetio i Prihvatni centar u Obrenovcu gde trenutno boravi okvirno oko 800 migranata. U Prihvatnom centru su većinom smešteni  maloletni tinejdžeri i muškarci koji su samci i koji potiču većinom iz Avganistana, Pakistana, Somalije, Iraka i Irana. U okviru psihološkog savetovanja, najviše je razgovarano o njihovim zadovoljstvu smeštajem u kampu, svakodnevnim izazovima i problemima, trenutnom psihološkom stanju, i dr., pri čemu su oni izrazili generalno zadovoljstvo uslovima u kampu ali su napomenuli da je poslednjih nedelju dana pristiglo dosta novih ljudi, pa se žale da je previše ljudi u sobama.

Poseta mladih azilantkinja Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu

U okviru projekta "Engaging with female and children refugees, migrants, asylum seekers passing through Serbia" koji finansira Svetska banka, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je realizovao integracijski događaj u Muzeju savremene umetnosti sa ženama i tinejdžerkama poreklom iz Avganistana kao i sa mladim ženama iz Srbije, u Novom Sadu 20. Maja 2017. Povod je bila izložba britanskog umetnika Grejsona Perija „Taština malih razlika". Sa ženama iz Avganistana i Srbije diskutovalo se o izazovima pred kojima se pojedinac, a posebno žene suočavaju prilikom želje da napreduju – kroz obrazovanje, stil i način oblačenja, upoznavanje sa drugim ljudima, ishranu, ulogu majke, kao i o pripadnosti određenoj grupi – migranti, izbeglice, Balkanci, sve sa ciljem da se razbiju predrasude i sagleda čovek onakav kakav jeste, bez kulturnih, socijalnih ili političkih etiketa.

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na otvaranje umetničke izložbe

Dana 28. maja 2017. godine u 18 časova

U okviru izložbe, biće predstavljeno vise od 30 fotografija, 10 likovnih portreta i 6 kratkih filmova troje studenata Akademije umetnosti iz Beograda, Ane Melentijević, Nemanje Krstića i Milene Apostolović.

Tema izložbe jesu životi žena i dece tražilaca azila koji se trenutno nalaze u Srbiji, sa osvrtom na njihove fizičke i unutrašnje sukobe i stalne nestabilnosti u njihovim životima. Glavni cilj izložbe je da se izbegne etiketiranje i unapred definisanje žena i dece tražilaca azila i da se otvori mentalni prostor i otvorenost svakog učesnika prilikom interakcije sa umetničkim delima. U tom smislu, učesnici će imati priliku da kroz postavljene umetničke radove, sami konstruišu identitet žena i dece, i samim tim da se povežu sa umetničkim radovima na dubljem, emotivnom i ličnom nivou.

Izložbu će otvoriti Izvršni direktor APC/CZA Radoš Đurović i predstavnik Svetske banke u Beogradu.

Adresa: Umetnički prostor U10, Kosovke devojke 3, Beograd

Pravno savetovanje u Centru za azil Bogovađa

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, tim pravnika Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je dana 12.05.2017. realizovao redovnu posetu Centru za azil u Bogovađi. Tom prilikom, tim je pružao pravno savetovanje migrantima i tražiocima azila i opšte informisanje o pravima i obavezama, postupku dobijanja azila, njihovom položaju u Srbiji. Istoga dana razgovaralo se i sa maloletnicima bez pratnje roditelja, uzrasta od 14 do 17 godina, državljanima Avganistana. Saopštena su im njihova prava, procedure postavljanja staratelja i brige o maloletnicima bez pratnje roditelja od strane lokalnog Centra za socijalni rad.

Uz asistenciju tima APC/CZA, koji na redovnoj bazi obavlja komunikaciju sa spomenutim licima, maloletnici su izjavili da se osećaju sigurnije i da im znači podrška koju im pruža tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Poseta Zavodu za vaspitanje dece i omladine - radionica sa maloletnicima iz Avganistana

Tim psihologa i pedagoga Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u okviru redovne posete Zavodu za vaspitanje dece i omladine – Centar za smeštaj maloletnih lica u Beogradu, koja su bez pratnje roditelja ili staraoca, dana 11.05.2017. godine realizovao osnazujucu radionicu sa maloletnicima iz Avganistana. Tokom radionice pod nazivom „Toxic waste" ili „Bomb removal", učesnici su uz pomoć samo dva kanapa morali da nađu način da prenesu plastičnu čašu punu „toksičim materijalom" na drugo mesto. Dečaci su bili vrlo zainteresovani za ovaj izazov, udubili su se, pokušavali različita rešenja, nervirali se kada nisu uspeli, a njihovoj sreći nije bilo kraja kada su pronašli rešenje. A onda su izrazili želju još jednom da probaju. Po završetku igre, napravljeno je poređenje ove aktivnosti sa rešavanjem stvarnih problema u životu. Istaknuta je važnost upornosti, značenje osećaja pripadnosti grupi, imanja prijatelja i koliko je bitno voditi pravilnu komunikaciju i saslušati druge.

Putujuća izložba u osnovnim školama u Kanjiži i Subotici – širenje svesti o azilantima i migrantima kod lokalnog stanovništva

U okviru programa "Jačanje vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize" koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku Vlade Japana, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Azilanti i migranti u našem komšiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda" koji realizuje u partnerstvu sa udruženjem građana Samoinicijativa, je tokom februara 2017.godine u OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" u Kanjiži i OŠ „Ivan Milutinović" u Subotici organizovao putujuću izložbu na kojoj su predstavljene fotografije sa terena – aktivnosti APC/CZA tima, kao i život azilanata i migranata u Srbiji. Učenici su mogli tom prilikom da vide šta naš tim radi na terenu, u čemu je značaj organizovanih radionica, pružanja pravne pomoći i savetovanja, kako azilanti i migranti žive, kako provode vreme, koje aktivnosti su sprovedene i zašto je to važno.
Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila neposrednim kontaktom sa lokalnim stanovništvom i tražiocima azila i migrantima, kao i brojnim aktivnostima u Subotici i Kanjiži, APC/CZA prati postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju migranata u Srbiji.

Radionice sa majkama i decom u Prihvatnom centru u Pirotu

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil, Beogradu i okolini" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, u Prihvatnom centru u Pirotu je krajem februara 2017 oformljen kutak za majke i decu u kojem je tim APC/CZA tražiljama azila i deci delio praktične savete kako da se zaštite od bolesti na putu, na koji način da održavaju ličnu higijenu tokom puta I slično. Takodje u okviru radionica u Centru u Pirotu organizovana je i poseta lokalnog pedijatra koji je sa mladim majkama razgovarao o higijeni i ishrani beba i dece tokom puta i odgovarao na sva pitanja koja su tražilje azila imale. Tokom radionica su podeljenja osnovna hijenska sredstva, operema za bebe kao i lifleti sa korisnim inofrmacijama za njegu dece.

. 

 

APC/CZA pravno savetovanje u centrima na jugu Srbije

Timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) iz lokalne APC/CZA kancelarije  u Preševu kao i kroz redovne posete mobilnih timova iz Beograda, redovno posećuju centre za migrante na jugu Srbije. U okviru redovnih poseta Prihvatnom centru za migrante u Preševu, Vranji i Bujanovcu, pružaju pravna pomoć tražiocima azila i opšta informisanost migrantima kako bi bili upućeni o pravima i obavezama tokom boravka u Srbiji. Prava i obaveze različitih kategorija migranata se veoma razlikuju, ali ono što im je zajedničko jeste osnovni korpus ljudskih prava koje Srbija garantuje Zakonom, Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima svakom građaninu na njenoj teritoriji.

Psihološka savetovanja u Centru za azil Bogovađa

APC/CZA tim redovno posećuje Centar za azil u Bogovađi, gde pored pravnog savetovanja, brojnih radionica u okviru rada sa pedagogom i sociologom, pruža grupnu i individualnu psihološku pomoć migrantima i tražiocima azila. Kroz mnogobrojne radionice i razgovore prilikom poseta na redovnoj bazi Centru za azil u Bogovađi, APC/CZA psiholozi pružaju psihološka savetovanja tražiocima azila, izbeglicama i migrantima. Od pojedinačnih slučajeva sa urgentnim problemima, do kolektivne brige i bojazni oko egzistencijalnih pitanja, APC/CZA psiholozi im kroz kontinuirano individulano savetovanje i krizne intervenicje, pomažu da prebrode trenutne probleme, da izdrže situaciju u kojoj se nalaze i pokušaju da se aktivno u koštac sa izazovima koje donosi život.

Monitoring i poseta APC/CZA tima kampovima na severnim i južnim granicama

U okviru projekta Monitoring i unapređenje položaja tražilaca azila i migranata u pograničnim delovima Srbije koji finansira Open Society Initiative for Europe, APC/CZA tim kontinuirano prati situaciju na južnim i severnim granicama Srbije gde migranti i tražioci azila borave. Dana 11.05.2017 godine, tim Centra za zaštitu i pomoć tražioca azila APC/CZA, je u sastavu pavnika i psihologa posetio Prihvatni centar za migante u Kikindi. Prihvatni centar u Kikindi je tranzitni centar u kome borave najviše lica poreklom iz Avganistana, Sirije, Iraka, a u poslednje vreme ima i ljudi iz Pakistana, koji su do nedavno boravili na otvorenom bez krova nad glavom.

U razgovoru sa migrantima koji borave u Centru tim APC/CZA je došao do informacija o nedostatku sredstava za higijenu, obuće i odeće za lica koja tamo borave. Posebno je zabrinjavajuća situacija uzimajući u obzir to da u Centru boravi veliki broj maloletne dece i beba dok kapaciteti Centra ne mogu da obezbede uslove za njihov duži boravak u samom Centru.

Zatečeni migranti su u razgovoru sa timom APC/CZA izjavili kako dobijaju kontradiktorne informacije od uprave što se tiče vremenskog boravka u tom Centru te su mnoga lica zbunjena i očekuju odgovore, jer pitanja imaju mnogo a odgovora na svoj status nedovoljno da im pruži osećaj sigurnosti.

Migranti su tokom posete tima APC/CZA razgovarali sa psihologom tima i imali su veliki broj pitanja i potrebe za razgovorima kao i potrebu za psihološkom pomoći, te je psiholog tima APC/CZA pružio adekvatne savete i osnažio tražioce azila koji borave u Centru. Evidentna je potreba za kontinuiranim posetama Prihvatnom centru sa ciljem informisanja i osnaživanja trazioca azila i migrantima koji se tamo nalaze.

  

       

Socijalna i integracijska asistencija – novi učenici u OŠ „ Zaga Malivuk“

Dana 10. maja 2017. na autobuskoj stanici kod kampa u Krnjači, sociolog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila dočekala je troje maloletnih učenika iz Avganistana u 8h kako bi ih odvela u njihovu novu školu. U pratnji oca, učenici su spremni došli na stanicu. Na putu do škole, kroz razgovor sa sociologom, deca su iznosila svoja razmišljanja, dileme, pitanja, kao i stavove o dosadašnjem pohađanju škole. Jedanaestogodišnja Zahra je rekla kako su se deca iz odeljenja dosta trudila oko nje i kako joj neki od njih šalju poruke sa pitanjima kada će da dođe opet, koristeći Google translate. Po dolasku u školu, javili su se pedagogu, sa kojom je obavljen dodatni razgovor o njihovom pohađanju nastave. Pedagog OŠ Zaga Malivuk se jako posvetila novim učenicima, ispričala im je kratko o profesorima koji će im predavati i tom prilikom dodala da uvek mogu da dođu u njenu kancelariju kada imaju pitanja ili problem. Nakon celodnevnog druženja i asistencije u pohađanju nastave, sociolog tima APC/CZA je odvela decu nazad u kamp. Dok su se vraćali nazad, đaci su bili razdragani, pevali su pesmice. Takođe, jako ih je zanimalo da li će neko iz APC/CZA centra i sutra ići sa njima u školu, jer se uz pratnju i društvo, osećaju sigurnije. Sociolog tima APC/CZA im je obećala da će ih i sledeći dan voditi u školu.

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, tim pravnika, pedagoga, psihologa i sociologa Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno pruža i ovakve vidove asistencije, u svim centrima za migrante u Srbiji, gde za to ima potrebe. Sa Osnovnom školom Zaga Malivuk iz Beograda, postoji dugogodišnja i lepa saradnja, kada je reč o upisu dece azilanata i njihovom pohađanju nastave.

Opširnije: Socijalna i integracijska asistencija – novi učenici u OŠ „ Zaga Malivuk“

Psihosocijalna podrška maloletnicima bez pratnje – “Zemlja u kojoj ja vladam”

U okviru projekta Podrška azilantima i migrantima u savladavanju svakodnevnih izazova u Srbiji koju finansira ELCA, APC/CZA tim kontiniuirano radi sa maloletnicima bez pratnje i obezbeđuje im pravnu i psihološku podršku i pomoć.

APC/CZA psiholog je 17.maja 2017. godine održao radionicu tokom koje su maloletni migranti bez pratnje bili u prilici da se stave u cipele predsednika države i sami kreiraju zakone i pravila koji bi važili u njihovim državama. Deca su bila veoma zainteresovana, žustro diskutovala, branila svoja pravila, osporavala tuđa. Upečatljivo je bilo da su se svi složili da će u njihovoj zemlji izbeglice dobiti pomoć ali i biti podsticane da idu u školu i da se osamostale. Radionica je završena glasanjem u čijoj bi zemlji živeli. Pobedila je zemlja ravnopravnosti i sloboda u kojoj se svi osecaju sigurno i zadovoljno.

Adaptivna radionica i informisanje u okviru redovne posete Prihvatnom centru u Adaševcima

U okviru redovne posete centrima na severu zemlje, Tim APC/CZA je dana 09.05.2017. godine posetio Prihvatni centar u Adaševcima gde je uz redovno pružanje informacija, organizovao tom prilikom i adaptivnu radionicu za decu. Na početku radionice, svako dete se predstavilo tako što je reklo svoje ime, uzrast i zemlju porekla. Svačije ime je bilo zapisano na šarenim stikerima. Obzirom da je bilo dece različitih uzrasta, tim je organizovao različite aktivnosti., od grupnih igara kao što su arjačkinje barjačkinje, između dve vatre pa do popularnog šminkanja/bojenja lica i maskiranja. Na kraju radionice, organizovana je igra pod nazivom "Šašave pantalone", gde su učesnici bili podeljeni u dve ekipe koje su se takmičile na poligonu. Deca su bila uzbuđena i želela da nastave još sa igrom. Čuo se dečji smeh i radosni glasovi, što im je u situaciji u kojoj se nalaze trenutno, preko potrebno.

Pravno i psihološko savetovanje migranata duž granica Srbije sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom

Timovi pravnika i psihologa iz lokalne kancelarije Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Subotici, redovno posećuju ilegalna naselja, tranzitne centre i okolinu tranzitnih centara i oblasti duž granica Srbije sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, u cilju praćenja situacije na terenu, informisanja migranata i izbeglica, kao i pružanju psihološke i pravne pomoći kada i ukoliko je to potrebno u cilju zaštite njihovih prava i njihovog psihofizičkog stanja tokom boravka u Srbiji. Tim prilikama, migrantima se pružaju pravno i psihološko savetovanje, kroz informisanje o pravima i obavezama, postupku dobijanja azila, njihovom položaju u Srbiji, dele se lifleti o aplikaciji sa korisnim informacijama o njihovim pravima, opštoj informisanosti i aktuelnim dešavanjima, a s obzirom na trenutne uslove u kojima žive, jer borave napolju na otvorenom, kroz psihološko savetovanje, tim APC/CZA psihologa pruža podršku, ohrabrenje korisnicima da prevaziđu situaciju u kojoj se nalaze.

Pravna i psihološka pomoć u postuku spajanja porodica

U okviru projekata Podrška azilantima i migrantima u savladavanju svakodnevnih izazova u Srbiji koju finansira ELCA, timovi APC/CZA pružaju informacije i pravnu i psihosocijalnu pomoć, a često pomaže  u  spajanju porodica koje su razdvojene tokom puta. Kroz kontinuirano pravno savetovanje, pribavljanje potrebnih podataka i dokumenata i pokretanje postupka pravnici APC/CZA pomažu da se porodice koje su zbog bolesti, nedostatka sredstava, nepredviđenih problema na putu ili  koji su bili razdvojeni od strane krijumčara ponovo spoje.

Pravno savetovanje u okviru redovne posete Prihvatnom centru u Preševu

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru redovnih poseta prihvatnom centru za migrante u Preševu, dana 12.05.2017. posetio APC/CZA information hub, prihvatni centar i kolege APC/CZA iz kancelarije u Presevu. Tada su pravnici razgovarao sa azilantima o trenutnoj situciji u kojoj se nalaze i tekućim problemima pruzana je  psiholoska pomoc i savetovanje, radilo se sa lokalnim volonterima i pruzala socijalna pomoc. Kroz informisanje i zastupanje u postupku dobijanja azila, njihovom položaju u Srbiji, pružena je konkretnija slika migrantima i traziocima azila  njihovog statusa i pravnih mogućnosti. Pravna, kao i redovna opšta informisanost od strane našeg tima kod svih lica sa kojima je obavljen razgovor budi osećaj podrške i određenog nivoa sigurnosti uprkos teškoj poziciji u kojoj se nalaze.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Radionice osnaživanja i savetovanja u Prihvatnom centru u Somboru

U okviru redovnih poseta tima pravnika, pedagoga i psihologa Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) prihvatnim centrima na severnim i južnim granicama Srbije, a uz pomoć Fondacije za otvoreno društvo, Inicijative za evropu za migraciju i integraciju, timovi APC/CZA kroz brojna pravna i psihološka savetovanja, psihosocijalne i pedagoške radionice pomažu migrantima da prebrode trenutnu situaciju u kojoj se nalaze  i monitorišu  stepen poštovanja prava migranata i izbeglih lica kao i njihovo psihofizičko stanje. Dana 04.05.2017. godine u Somboru je održana radionica osnaživanja sa maloletnicima. U okviru radionice realizovano je savetovanje sa maloletnicima koji putuju sa porodicama uglavnom iz Avganistana. Oko osam meseci su u Srbiji, pre Sombora su bili u smešteni u centrima u Bogovađi i Adaševcima. Bez kontakta sa lokalnom sredinom, dane provodeći samo u kampu, okruženi drugim migrantima, bez plana i svesti o svojoj trenutnoj situaciji, ovi maloletnici imaju velikih poteškoća da govore o svojim aspiracijama, snovima, očekivanjima i suoče se sa trenuntim izazovima. Timovi APC/CZA neprekidno rade na pružanju pomoći ovim mladim ljudima da prevaziću trenutne teškoće i izazove u Srbiji.
APC/CZA timovi tokom poseta prihvatnim centrima na severnim i južnim granicama, nastoje da jačaju zdrave kapacitete tražilaca azila i drugih migranata, podstiču ih da ispune vreme u centrima sa pozitivnim mislima, pružaju im informacije, ukazuju im na prava, obaveze i njihov položaj u sistemu, pružaju im i zaštitu od diskriminacije i nasilja, komuniciraju sa centrima za socijalni rad i inciiraju različite vrste postupaka u cilju zaštite njihovih prava.

Kreativna radionica kroz umetničko izražavanje

U okviru projekta "Engaging with female and children refugees, migrants, asylum seekers passing through Serbia" koji finansira Svetska banka, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je realizovao 18. aprila 2017 kreativnu radionicu u kojoj su učestvovale žene tražioci azila iz centra za azil u Krnjači.
Cilj radionice je bio da se koristi umetnost i kreativno izražavanje kroz pozorište kako bi se uspostavio prvi kontakt između lokalnih žena i žena tražilaca azila, koje dolaze iz različitih zemalja, imaju drugačija životna iskustva a zajedno su u Krnjači.
Kao jedna od aktivnosti, svi učesnici su pozvani da uđu u krug, i pojedinačno naprave pokret i izgovore reči koje ih najbolje definišu. Neke žene su spomenule činjenicu da su majke, da su šarmantne, ambiciozne, radoznale, odgovorne, da vole da brinu o svojoj porodici i da su stidljive. Na kraju sesije učesnici su bili zamoljeni da podele svoje iskustvo i šta su naučili tokom radionice. Mnoge žene su naglasile da im je prijalo prisustvo lokalnih žena, kao i činjenica da prvi put učestvuju u bilo kojoj vrsti pozorišta i drame.

Pružanje pravne pomoći i u kancelarijama Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Tim pravnika APC/CZA je između ostalih aktivnosti dana, 08.05.2017. godine pružio pravnu pomoć tražiljama azila poreklom iz Sirije u centralnoj kancelariji u Beogradu što je česta praksa da se nasi korisnici savetuju u svim našim kancelarijama sirom zemlje pored terena, kao i da mogu sami da dođu i konsultuju se sa pravnicima kada je to potrebno. Sa njima je u konkretnom slučaju razgovarano o spajanju porodica, jer se njihovi muževi nalaze u drugim zemljama Evrope dok obe zene imaju decu koja su sa njima u centru za azil ali nemaju podršku odraslih muškaraca niti muških srodnika koji bi putovali sa njima. One već mesecima borave u kampu Krnjača i suočavaju se sa velikim brojem izazova kao majke i zene koje putuju same sa decom na putu do Srbije ali i u Srbiji. Pored upoznavanja sa procesom spajanja porodica i započinjanjem istog procesa naši pravnici su od zena iz Sirije primili izjave koje su ukazale na veliki strah od nepoznatog, ističući da se osećaju ranjivo i nezaštićeno, a da svako moze da ih napadne, napadne njihovu decu, uzme im novac, tuče ih ili prijavi za bilo šta, a da one nemaju način da se zaštite niti da izađu na kraj sa bilo kojim problemima. Po informisanju i pravnom savetovanju, pravnici APC/CZA su nastavili da realizuju postupak spajanja porodica sa njihovim muževima u inostranstvu kao i da ih zastupaju dok su u azilnim i drugim procedurama u Srbiji.

Posete APC/CZA centrima za azil u Sjenici i Tutinu

Timovi pravnika, pedagoga i psihologa Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno posećuju centre za azil Tutin i Sjenicu gde kroz brojna pravna i psihološka savetovanja, psihosocijalne i pedagoške radionice pomažu migrantima da prebrode trenutnu situaciju u kojoj se nalaze, da budu na pravi način informisani, da znaju na šta imaju pravo i koje su im obaveze, da budu osnaženi, nauče kako da se suočavaju sa svakodnevnim problemima i da se osećaju bolje u situaciji stalnog nemira i neizvesnosti. Dana 27.04.2017. tim APC/CZA je u centru za azil Tutin održao kulturološku i integracijsku radionicu na temu "Stereotipi o izbeglicama i lokalnom stanovništvu". Ciljna grupa su bili mladi i roditelji, a učesnici radionice su bili većinom iz Iraka i Kurdistana. Centralni deo radionice je sadržao aktivnost gde je svako od učesnika morao da napiše po prvu asocijaciju o svakom od kontinenata koji su bili nacrtani na papiru i zalepljeni na zid ispred njih. Razgovarano je o tome šta predstavljaju te reči i da li važe za sve stanovnike kontinenta. Radionica je završena sa zaključkom šta su stereoripi i zašto je bitno ne misliti kroz stereotipe. 

Problemi majki tokom migracija i snovi o budućnosti

U okviru projekta "Engaging with female and children refugees, migrants, asylum seekers passing through Serbia" koji finansira Svetska banka, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je realizovao 24. aprila 2017 kreativnu radionicu u centru za azil Krnjača u kojoj su učestvovale žene tražilje azila iz Avganistana. Cilj radionice je bilo osnaživanje žena o pravima ali i razmena iskustva i povezivanje žena migrantkinja u kampu. Korišćenjem akvarela, učesnice su crtale svoje asocijacije na činjenicu da su žene, majke, sestre i ostale pojedinosti koje ih ih najbolje karakterišu. Crtezi su bili polazna osnova za diskusiju o rodu, tradicionalnim i modernim ulogama, obrazovanju žena, problemima majki tokom migracija i snovima o budućnosti.

Psihološko savetovanje sa tinejdžerima i adolescentima u Banji Koviljača

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Banji Koviljača, dana 20.03.2017.godine, održao grupno i individualno psihološko savetovanje tinejdžera i adolescenata iz Sirije i Iraka koji borave u centru. Tom prilikom je razgovarano o njihovim problemima, razmišljanjima, brigama, kao i o tome kako se suočavaju sa svakodnevnim situacijama i generalno sa stanjem i okruženjem u kome se nalaze već duže vreme. Kako provode dane u centru, da li su raspoloženi, kako ispunjavaju svoje vreme. Kroz psihološko savetovanje, naš tim im pruža savete, ali i utehu, osnažuje ih da izdrže period i situaciju u kojoj se nalaze. Takođe, podstiče ih da kao i njihovi vršnjaci svuda u svetu, ne gube nadu i volju za boljim životom bez obzira na okolnosti koje su ih zadesile. Psihološka savetovanja sektora psihološke zaštite APC/CZA se redovno realizuju širom zemlje ne samo sa tražiocima azila i licima koja su dobila azil već i sa migrantima i licima koja su tek izrazila nameru da traže azil.

Opširnije: Psihološko savetovanje sa tinejdžerima i adolescentima u Banji Koviljača

APC/CZA preporuke na Beldocs festivalu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) ima ostvarenu saradnju sa Beldocs festivalom kada se filmovi sa festivala prikazuju i u centrima za azil tokom kulturoloških radionica.

Imajući u vidu aktuelna zbivanja, izbegličku krizu, veliki broj migranata u našoj zemlji, saradnicima, volonterima, široj javnosti preporučujemo nekoliko filmova:

Poslednji ljudi u Alepu - Beli Šlemovi se bore da ostanu zajedno. Alepo se bliži propadanju, poslednji meseci grada kakvog ga poznajemo. Ljudi su konstantno izloženi opasnosti. Kako se nositi sa strahom od smrti? Nakon pet godina rata u Siriji preostalih 350.000 građana u Alepu pripremaju se za opsadu. Kroz volontere Belih šlemova vidimo svakodnevni život, smrt i borbu na ulicama Alepa. Khalid, Subhi i Mahmud su osnivači organizacije i prvi koji ulaze u uništene zgrade, kroz ruševine u potrazi za preživelima. Oni su izabrali da ostanu u Alepu kako bi sačuvali svoje ljude tokom beskonačne opsade. Mnogo života, uključujući decu i odojčad, je izgubljeno tokom bombardovanja. Ali svaki novi dan takođe predstavlja i dilemu – da li ostati i rizikovati ili treba izaći i spasiti svoje porodice kao i mnoge druge?

Bitka za Mosul - U oktobru 2016. godine počela je bitka za Mosul, glavni grad samoproklamovane Islamske države u severnom Iraku. Uz do tada nezabeležen pristup ratištu, Bernar-Anri Levi i njegov tim pratili su kurdske jedinice i iračku specijalnu Zlatnu diviziju. Od ulice do ulice, oni ratuju zajedno da povrate grad sa dva miliona stanovnika. Premda uspešni, nade kurdskih boraca ne poklapaju se uvek sa onim njihovih saveznika.

Pešmerga - Od jula do decembra 2015. godine, Bernar-Anri Levi i snimatelji putovali su oko 1000 kilometara na granici koja razdvaja irački Kurdistan od trupa Isisa. Kroz ovo putovanje nastaje dnevnik u slikama, povlašćeni pogled na rat kome nema kraja, ali čija je uloga od globalnog značaja. U malom prostoru sa Pešmergama, kurdskim borcima koji pokazuju pouzdanu odlučnost u borbi protiv opskurantizma i džihadskog fundamentalizma, film nas vodi kroz Mosul pa sve do srca Sinđara, prolazeći put poslednjih hrišćanskih manastira kojima preti uništavanje. Mnogi značajni likovi ostavljaju svoj trag na ovom putu, muškarci i žene koji se retko nalaze.

Razmena tradicionalnih i kulturnih vrednosti kroz integracijske radionice u centru za azil Banja Koviljača

Timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno posećuju izbeglice u centru za azil u Banji Koviljači, gde tokom više od 9 godina rade sa ženama i decom, pružajući im pravnu i psihosocijalnu podršku kao i mnoge različite tipove radionica. Dana 07.04.2017. godine tim APC/CZA je održao integracijsku radionicu na kojoj je pored pedagoga i prevodilaca APC/CZA tima učestvovalo dvanaest žena poreklom iz Avganistana. Kako bi ispunili vreme provedeno u kampu, prevazišli tekuće probleme i upoznali se sa lokalnim običajima realizovane su interakcijske i integracijske radionice u kampu u Banji Koviljaci, a dana 07.04.2017. godine su podeljene platnene torbe na kojima su sve učesnice oslikavale motive i slike koje su ih inspirisale tog dana i generalno motive koji ih asociraju na njihovu zemlju porekla, kao i na Srbiju, gde se sada nalaze. Razgovaralo se o sličnostima i kultorološkim razlikama između Srbije i Avganistana, o tradiciji i vrednostima koje se neguju. Na kraju radionice, svaka učesnica je dobila na poklon oslikanu torbu, ručni rad u koji su utkani kreativan rad i lepo raspoloženje.

Integracijska radionica u saradnji sa OŠ “Đuro Salaj”

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, koji finansira Evropska unija, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Bogovađi, dana 04.04.2017.godine realizovao integracijsku radionicu u kojoj su učestvovali roditelji i đaci koji pohađaju Školu za obrazovanje odraslih “Đuro Salaj” u Lazarevcu. Tom prilikom, razgovaralo se o prvim utiscima, o njihovim razmišljanjima i očekivanjima od drugačijeg obrazovnog sistema, o početnom periodu obostranog prilagođavanja sa ostalim učenicima i nastavnicima, kao i šta ovakva prilika znači za njih generalno. Roditelji i đaci su iskreno izneli sa kakvim su se dobrim i lošim stranama susreli u okviru ovakvog formalnog obrazovanja, kao i njihova buduća očekivanja u vidu podrške od strane same škole, uprave centra za azil i APC/CZA organizacije. Tako se najviše razgovaralo o programu nastave i metodama ocenjivanja, mogućeg organizovanog autobuskog prevoza do i od škole, i obezbeđivanja paketa doručka i/ili užine koje bi đaci ujutru poneli sa sobom.

Najveće prednosti su se uglavnom odnosile na samu činjenicu da deca uče i razvijaju svoja interesovanja, imaju više ponuđenih različitih predmeta od kojih najviše izdvajaju engleski i srpski jezik, prijateljski, otvoren, fleksibilan i topao odnos sa nastavnicima, razvijanje međusobnog poštovanja i tolerancija, kao i generalno upoznavanje sa evropskim obrazovnim sistemom.

Na osnovu svih povratnih informacija, došlo se do zajedničkog zaključka da bi adekvatne mere poput testiranja u svrhu provere znanja i ocenjivanja đaka bile odličan motivator za istrajnost u pohađanju časova, što je i blagovremeno preneto glavnoj nastavnici, pa je fokus psihološkog savetovanja bio usmeren na dalje razvijanje i jačanje motivacije kako kod roditelja tako i kod đaka.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) već duže vreme sarađuje sa Školom za obrazovanje odraslih “Đuro Salaj” u Lazarevcu, i kroz mnogobrojne radionice i praćenje aktivnosti pomaže prilikom upisa novih đaka, dece migranata, da se učenici uklope i neometano i ravnopravno učestvuju u daljem radu i pohađanju nastave.

Opširnije: Integracijska radionica u saradnji sa OŠ “Đuro Salaj”

Pružanje pravne pomoći migrantima u okolini Subotice

Timovi pravnika i psihologa iz lokalne kancelarije Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Subotici, redovno posećuju ilegalna naselja, okolinu tranzitnih centara i oblasti duž granica Srbije sa Mađarskom, Hrvatskom i sve višre i Rumunijom, a, u cilju praćenja situacije na terenu, informisanja migranata i izbeglica, kao i pružanju psihološke i pravne pomoći migrantima i izbeglicama kada i ukoliko je to potrebno u cilju zaštite njihovih prava i njihovog psihofizičkog stanja tokom boravka u Srbiji. Tako je  u okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, koji finansira Evropska unija, tim pravnika Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 25.04.2017. godine posetio regiju oko fabrike “Pionir” u blizini autobuske stanice u Subotici. Tom prilikom, tim je pružio pravno savetovanje za osobe iz Pakistana, kroz informisanje o pravima i obavezama, postupku dobijanja azila, njihovom položaju u Srbiji. Mladi momci iz Pakistana su bili veoma zahvalni na pruženim informacijama jer do tada nisu bili upoznati sa postupkom traženja i dobijanja azila, pravima i obavezama, funkcionisanju azilnog sistema u Srbiji.

Poseta prihvatnom centru u Adaševcima, integracija kroz igru i dečije radosti

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, koji finansira Evropska unija, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u Prihvatnom centru Adasevci, dana 11.04.2017. godine realizovao radionicu u kojoj su učestvovala deca uzrasta od 4 do 14 godina. Uz prisustvo roditelja, kroz igru i druženje, deca su imala priliku da vide kako su generacije dece u Srbiji odrastale u skromnim uslovima, igrajući se na ulici sa svojim drugarima, bezbrižno i veselo, da uporede sa svojim iskustvima i pronađu sličnosti i razlike kao i da se upoznaju i naviknu na igre i zabavu dece iz lokane sredine u kojoj se trenutno nalaze.

Opširnije: Poseta prihvatnom centru u Adaševcima, integracija kroz igru i dečije radosti

Kreativna radionica u Krnjači – Šta za Vas znači sreća?

U okviru projekta "Engaging with female and children refugees, migrants, asylum seekers passing through Serbia" koji finansira Svetska banka, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je realizovao 19. aprila 2017 kreativnu radionicu u centru za azil Krnjača u kojoj su učestvovale žene tražioci azila iz Avganistana, Sirije i Pakistana.
Tema koju je APC/CZA tim taj dan obrađivao je sreća i svaka od učesnica je na samom početku podelila sa ostatkom grupe šta je za nju sreća. Neke žene su govorile o životu u Zapadnoj Evropi, druge su pominjale druženje sa porodicom i prijateljima, a bilo je i reči o zemljama porekla i životima koje su davno vodile. Nakon toga, svaka učesnica je dobila papir i četkice kao i tempere te su oslikavale motive koje za njih predstavljaju sreću. Na samom kraju svaka učesnica je ostatku grupe predstavila svoj rad i objasnila zašto se odlučila za određene motive. Učesnica iz Avganistana je rekla da je za nju sreća da postane policajka, jedna od devojaka je pomenula da bi volela da bude astronautkinja i otisne se u svemir. Ostale žene su govorile da su naslikale svoje buduće domove u Nemačkoj i Francuskoj i da je to za njih sreća. Mesto gde će biti sigurne i gde će moći da rade i imaju lep žvot. Sve učesnice su napomenule da bi želele da češće slikaju i da bi volele da obrađujemo i druge teme.
Sitnice koje nas čine srećnim za svakog od nas nose neko drugačije značenje, i ove žene koje su iskusile velike tragedije i životne teškoće uče nas da se radujemo malim stvarima kad god nam se za to pruži mogućnost.

Realizacija petodnevnog treninga za mlade, studente, omladinske radnike u Budvi

U partnerstvu sa Centrom za demokratsku tranziciju u okviru projekta "Empower for change of stigmatizing attitutes", finansiran od strane Evropske unije - Erazmus plus program, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je realizovao petodnevni trening u Budvi od 3-eg do 9-og aprila 2017. za omladinske radnike, aktiviste i mlade profesionalce koji su uključeni u rad sa socijalno isključenim grupama ljudi, a posebno tražiocima azila i izbeglicama i koji žele da izgrade svoje kapacitete kako bi pomogli borbi protiv stigmatizacije ali i uticali na javnu politiku u Srbiji.

Shodno tome, APC/CZA je izabrao šest izvanrednih učesnika i učesnica iz različitih sredina u Srbiji da učestvuju na treningu u Crnoj Gori.  Trening je organizovan u hotelu „Šajo” u Budvi, u multikulturalnom okruženju, sa više od 40 učesnika iz različitih zemalja uključujući Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Belgiju, Mađarsku, Italiju, Nemačku, Crnu Goru i Srbiju. Uzrasna kategorija učesnika se kretala od 19 do 30 godina i uključila je širok dijapazon profesionalne pozadine.

Tokom petodnevnog treninga, obuka se zasnivala na neformalnim metodama učenja, uključujući gostujuće predavače, sastanke sa predstavnicima relevantnih institucija, aktivnosti umrežavanja za stvaranje zdrave i održive saradnje između učesnika, realizacije kulturnih večeri, predstavljanje ličnih iskustava i refleksije učesnika, interaktivne sesije, debate, analize studija slučaja i javnog performansa poslednjeg dana treninga na trgu u Budvi.

Aktivnosti su bili podeljene sa pauzama na jutarnje sesije koje su uglavnom služile kao uvod u poslepodnevne aktivnosti. Interkulturalnost i različita iskustva došle su do izražaja tokom timskih aktivnosti i omogućavali su da svako od učesnika da svoj doprinos u izvršavanju zadataka.

Opširnije: Realizacija petodnevnog treninga za mlade, studente, omladinske radnike u Budvi

Upisivanje dece azilanata u OŠ Zaga Malivuk

U okviru projekta LOVE - Pravo, Red, Vrednosti za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, koji finansira Evropska unija, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u saradanji OŠ Zaga Mailivuk je upisao decu tražioce azila u istu školu, a u centru za azil Krnjača u Beogradu, dana 27.03.2017. godine u okviru integracijskog događaja sproveo akciju u kojoj su učestvovali roditelji i deca tražioci azila koja treba da počnu sa pohađanjem nastave u OŠ Zaga Malivuk u Krnjači. Tom prilikom su pružene neophodne informacije, upoznavanje, kao i saveti za roditelje i decu u vezi sa obrazovanjem i praćenjem nastave. U OŠ Zaga Malivuk je organizovan prijem dece, orijentacija u školi kao i poseta odeljenjima. Roditelji i deca tražioci azila, su bili veoma uzbuđeni, srećni i motivisani da na ovaj način započnu jaču interakciju i integraciju u lokalnu sredinu. APC-CZA ima dugu i uspešnu saradnju sa OŠ Zaga Malivuk i u toku proteklih godina je već sprovodio slične akcije kada su deca azilanata uključivana u sistem obrazovanja.

Opširnije: Upisivanje dece azilanata u OŠ Zaga Malivuk

APC-CZA psihološka pomoć migrantima u Preševu

U okviru projekta LOVE - Pravo, Red, Vrednosti  za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, koji finansira Evropska unija, psiholozi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su u prihvatnom centru za azil u Preševu, dana 31.03.2017.godine pružali psihološka savetovanja tražiocima azila i migrantima u okviru svojih redovnih psiholoških aktivnosti u centrima na jugu Srbije. Njihovi problemi su različiti – neko je razdvojen od porodice, mnogi su izgubili sve što su imali, neko ne može da se pomiri sa zatvorenim granicama i boravkom u kampu, ali patnja je ista. Bezvoljni, tužni, napeti, izgubili su strpljenje, nadu... Kroz psihološko savetovanje, naš tim im pruža utehu, osnažuje ih da izdrže težak period i situaciju u kojoj se nalaze. Najvažnije, kroz razgovor im se daje podrška da se suoče sa realnošću i izbore za život.

Opširnije: APC-CZA psihološka pomoć migrantima u Preševu

Konkurs za studente fotografije, videografije i primenjene umetnosti za rad na umetničkom projektu

U okviru projekta "Balkan Refugee Trail – a Pathway for European Solidarity", finansiran od strane Evropske unije – Europe for Citizens Programme, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) objavljuje konkurs za studente fotografije, videografije i primenjene umetnosti za rad na umetničkom projektu na temu izbegličkog stradanja, života i budućnosti, sa posebnim osvrtom na žene i decu tražioce azila.

Izabrani studenti će imati priliku da zajedno sa osobljem APC-a izgrade i realizuju svoje umetničke ideje i shodno tome u periodu od nekoliko meseci izlože i promovišu svoje radove na umetničkim izložbama u Srbiji, Austriji i u SAD, sa svim pokrivenim troškovima.

Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, treba da dostave svoj CV, portfolio i motivaciono pismo.

Rok: 28. april 2017.

Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Konkurs za rad na umetničkom projektu".

Kakva je budućnost evropskog migracionog i azilnog sistema? Deljenje znanja i dobre prakse u oblasti integracije migranata i razumevanje postojećih izazova balkanskih zemalja kroz italijanske i austrijske integracione modele

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je organizovao konferenciju u Beogradu 2-3 marta 2017, pod imenom „What holds the future for Europe's migration and asylum? Making the case for solidarity and integration" finansiran od strane Centralne Evropske Inicijative i kofinansiran u okviru projekta Balkanska izbeglička ruta, staza za evropsku solidarnost podržana od Evropske komisije – evropski civilni program.

Događaj je okupio oko 30 stručnjaka iz vladinog i nevladinog sektora iz 14 evropskih zemalja pogođenih „izbegličkom krizom", pravovremeno predstavljajući izvrsnu platformu za diskusiju o razvoju evropske migracione politike, integracija i razmene iskustava, najbolje prakse i lekcije naučene sa terena svojih zemalja, sa posebnim osvrtom na modele interakcije i integracije i pozitivne prakse iz Italije i Austrije. Organizacije koje su učestvovale : Centar evropske inicijative iz Italije, Interkulturelles Zentrum iz Austrije, Helsinški fond za ljudska prava iz Poljske, Organizacija za pomoć izbeglicama iz Češke Republike, Centar za istraživanje evropskih politika iz Brisela, MigHelp iz Mađarske, Centar za mirovne studije iz Hrvbatske, Udruženje mladih advokata iz Makedonije, Helsinški odbor iz Bugarske, ICS Ufficio Rigugiati iz Italije, Legis iz Makedonije, Pravno-informacijski center nevladinih organizacij – PIC iz Slovenije, Grčki savet za izbeglice, Organizacija Think-Difference iz Austrije, i drugi.

Opširnije: Kakva je budućnost evropskog migracionog i azilnog sistema? Deljenje znanja i dobre prakse u...

Konkurs za trening o radu sa socijalno isključenim ljudima, posebno tražiocima azila i izbeglicama

U partnerstvu sa Centrom za demokratsku tranziciju u okviru projekta "Empower for change of stigmatizing attitutes", APC/CZA obavljuje konkurs za petodnevni trening u Budvi, za mlade radnike i predstavnike mladih koji su uključeni u rad sa socijalno isključenim ljudima, a posebno tražiocima azila i izbeglicama i koji žele da izgrade svoje kapacitete kako bi uticali na javnu politiku u Srbiji.

Trening je namenjen za mlade radnike i predstavnike mladih koji žele da izgrade svoje kapacitete i vestine. Obuka je zasnovana na neformalnim metodama učenja, uključujući gostujuće predavače, sastanke sa predstavnicima relevantnih institucija, aktivnosti umrežavanja za stvaranje zdrave i održive saradnje između učesnika, analiza postojećih najboljih praksi kroz predstavljanje ličnih iskustava i refleksije učesnika, interaktivniih sesija, debata i analiza studija slučaja.

Radni jezik: engleski 
Rok: 22. mart 2017. 

Ako želite da učestvujete u treningu spremite odgovore na pitanja koja su dostupna u nastavku i posaljite ih na email:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.%20">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.%20">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Pitanja:

1. Molimo vas da opišete svoju motivaciju za pohađanje ove obuke.
2. Molimo da opišete svoja iskustva u radu sa socijalno isključenih ljudima, migrantima i izbeglicama. Dodajte reference ako je moguće.
3. Kako ćete primeniti stečena znanja i veštine posle treninga?
4. Da li imate neke posebne zahteve koje organizator treba uzeti u obzir?

Hrvatska: Prisilno vraćanje izbeglica u Srbiju – uskraćen pristup zaštiti i izloženost nasilju

Hrvatska policija prisilno vraća izbeglice u Srbiju, koristeći u određenim slučajevima nasilje i bez davanja prilike da zatraže azil navodi Human Rights Watch u svom izveštaju.

Human Rights Watch je intervjuisao 10 ljudi iz Avganistana, među kojima su bila i 2 maloletnika bez pratnje, koji su opisali kako su nakon hapšenja na teritoriji Hrvatske prisilno vraćani u Srbiju još od novembra 2016. godine. Oni su takođe izjavili da im je uskraćeno pravo da podnesu zahteve za azil iako su otvoreno izrazili nameru da ga traže. Devetoro ispitanika je izjavilo da su pretrpeli nasilje od policije, koja ih je tukla, a svi su rekli da su im oduzete lične stvari, uključujući novac i mobilne telefone.

DETALJNIJE: HRW - Hrvatska: Prisilno vraćanje izbeglica u Srbiju

Amnesty International traži hitnu akciju: Izbeglice i migranti se smrzavaju u Srbiji

U pozivu za delovanje, objavljenom 13. januara 2017. godine, (Index number: EUR 70/5495/2017), Amnesty International je istakao da su preko hiljadu izbeglica i migranata izloženi bolesti i nehumanim uslovima života, a da vlasti ne uspevaju da obezbede smeštaj, hranu i zdravstvenu zaštitu za njih. Oni su primorani da trpe ekstremne hladnoće zimske temperature paljenjem vatre i boraveći u napuštenim skladištima u glavnom gradu.

DETALJNIJE: Urgent Action: Refugees And Migrants Freezing In Serbia (Serbia: UA 15/17)

Podrška majkama i deci u centru za azil u Sjenici

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil, Beogradu i okolini" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u SrbijI, tim pedagoga Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA ) je u centru za azil u Sjenici tokom januara i februara 2017. godine održao radionice sa majkama i ženama a u saradnji sa lokalnim pedijatrom i lokalnim ženama, gde su mlade azilantkinje i majke azilantkinje sa decom, informisane o zdravstvenoj zaštiti i nezi beba i dece. Pedijatar je tokom nekoliko radionica razgovarao sa majkama o odgoju dece, higijeni i ishrani. Tim prilikama su podeljena i osnovna higijenska sredstva, oprema za bebe i lifleti sa informacijama o pravilnom odgoju dece.

Slike sa ulica u Beogradu

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI 

LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) za migrante/azilante/ljude kojima je dodeljen azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA zajedno sa partnerima-novinskom agencijom BETA i Centrom za istraživanje javnih politika, zajednički implementiraju projekat LOVE (zakon, red i vrijednosti) migrantima/azilantima/licima kojima je odobren azil u uživanju prava bez diskriminacije koji je finansijski podržao EU Program za razvoj civilnog društva 2015. Glavni cilj projekta je omogućiti održivu zaštitu migranata/tražilaca azila/lica kojima je odobren azil, protiv diskriminacije u lokalnim zajednicama u Srbiji i društvu uopšte u skladu sa vrednostima/standardima EU, kroz brojne projektne aktivnosti koje se široko bave pružanjem direktne podrške krajnjim korisnicima putem regionalnih informativnih centara migranata/azilanata i izgradnje mreže lokalnih volonterskih grupa za olakšavanje integracije, a sve u domenu pravne zaštite, psihosocijalne, interakcijske/integracijske podrške u lokalnim zajednicama, ali i promocijom i unapređenjem sistemske zaštite od diskriminacije kroz istraživanje, sveobuhvatne kampanje zagovaranja i snažnu medijsku pokrivenost. Tokom trajanja projekta od 3 godine - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, novinska agencija BETA i Centar za istraživanje javnih politika, objaviće brojne studije o politici, podneske i izveštaje koji će se zajednički promovisati kroz različite kampanje i alate za zagovaranje. Ovaj projekat je realizovan uz finansijsku pomoć Evropske unije.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne može smatrati stavovima Evropske unije.

Korisni linkovi:
- Delegacija Evropske unije u Srbiji - http://europa.rs/
- EuropeAid Cooperation Office - https://ec.europa.eu/europeaid/index_en.htm
-Civil Society Facility Programme 2015 - https://webgate.ec.europa.eu/europeaid/online-services/index.cfm?ADSSChck=1472572570252&do=publi.detPUB&nbPubliList=15&page=1&orderby=upd&se
- Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA - http://azilsrbija.rs/
- BETA novinska agencija - https://beta.rs/
- Centar za istraživanje javnih politika - http://www.publicpolicy.rs/

Novogodišnji paketići i čestitke za decu izbeglice

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji i uz svesrdnu pomoć  Odbora za ljudska prava i mir (SCORP) Lokalnog komiteta Beograd IFMSA-Serbia (Komitet za međunarodnu saradnju studenata medicine) 28. i 29. decembra delio paketiće deci smeštenoj u centru za azil u Krnjači, maloletnicima bez pratnje smeštenim u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd, maloletnicima bez pratnje kod graničnog prelaza Kelebija i deci smeštenoj u prihvatnom centru u Subotici.

U sklopu IFMSA tradicionalne humanitarne nedelje osmeha i poklona pod sloganom "I ja sam drug za osmeh dug" i humanitarne žurke "Sweet party", IFMSA-Serbia su prikupljali pomoć a potom od slatkiša, igračaka, društvenih igara i školskog pribora formirali paketiće za decu migrante koja borave u Srbiji. Za mnoge od njih, to je bio jedini gest koji je ove dane učinio svečanim i prazničnim.

Zajedno sa lokalnim volonterkama iz Subotice, migrantima koji borave u pograničnom području ovom prilikom su deljene  novogodišnje čestitke nastale tokom kreativne radionice u Srednjoj medinskoj školi koju je APC/CZA zajedno sa partnerskom organizacijom Samoinicijativa realizovao u okviru projekta "Azilanti i migranti u našem komšiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda", podržanog od strane Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

Ovim putem se zahvaljujemo IFMSA-Serbia kao i studentima Medicinskog fakulteta koji su svojom humanošću vratili osmeh na lice najmlađima. Solidarnost građana i volontera koji žele da pomognu izbeglicama i migrantima, navodi nas da primetimo da je jako važno da i državne institucije budu humane, responsivnije na potrebe izbeglica i migranata, omoguće susret, empatiju i razumevanje između lokalne i migrantske populacije.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Zdravstvena radionica sa roditeljima novorođenčadi u Krnjači 28.12.2016.

U centru za azil u Krnjači u proteklih dva meseca desio se pravi baby boom kada se desetak beba rodilo. Svim roditeljima APC/CZA pruža pravnu, psihološku i pedagošku pomoć a veoma često i asistira prilikom odlaska kod pedijatra. Svim bebama APC/CZA asistira prilikom dobijanja međunarodnog izvoda iz matične knjige rođenih.

Tokom radionice 28. decembra u kutku za majke i bebe pedijatrica koja sa mladim roditeljima u Srbiji realizuje program škole roditeljstva, bila je gost radionice. Tokom sesije roditelje je savetovala kako da održavaju dnevnu higijenu beba, šta su tabui a šta istina kada je reč o običajima u odgajanju beba, potom kada je vreme za vakcine, kako podsticati dečiji razvoj, kakve vežbe roditelji mogu raditi sa bebama.

Radionica je realizovana kutku za bebe čiju realizaciju je u okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil, Beogradu i okolini" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji a realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila. U radionici su učestvovali u dosta slučajeva i majke i očevi. Roditelji svake bebe su dobili pomoć - kadice, pelene, odeću za bebe, sredstva za higijenu, peškire, u sklopu rada kutka za bebe.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Novogodišnja jelka u ZVDO

Tim pravnika, psihologa i pedagoga APC/CZA redovno posećuje Zavod za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, a 28. decembra organizovana je kreativna radionica pravljenja novogodišnje jelke i ukrasa od papira.

Na radionici su učestvovali maloletnici bez pratnje koji su poreklom iz Avganistana i Pakistana i koji se u prihvatilištu nalaze već nekoliko meseci i znaju dosta o srpskoj kulturi i običajima.
Na samom početku radionice koju je podržala ELCA, maloletnici su delili iskustva iz svojih zemalja porekla, a tiču se proslave Nove godine i govorili o hrani koja se sprema, muzici, plesu, Napomenuli su da u njihovim zemljama porekla kićenje jelke nije ustaljen običaj, iako postoji proslava Nove godine.

Svi su se složili da nikada do sada nisu kitili jelku te je ovo bila jedinstvena prilika da se okušaju u tome. Pored toga, zajedno su osmišljavali ukrase, sekli papire i bojili jelku i dekoraciju koja je kasnije korišćena. Dečaci su pomagali jedan drugome oko sečenja papira koji će kasnije biti bojeni i smislili su sistem u kome su neki od dečaka sekli, drugi bojili, a treći stavljali svetlucavi prah na ukrase.

Nakon pravljenja svih ukrasa, dečaci su zajedno sa APC/CZA okitili jelku i ukrasili je novogodišnjim svećicama i ukrasnim trakama. Svi učesnici radionice su bili veoma zadovoljni veseli barem na kratko, pomišljajući na topline i podršku.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Upoznajmo se - lifleti namenjeni migrantima u severnom pograničnom području

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa Organizacijom "Samoinicijativa" u Subotici, Kanjiži i okolini realizuje projekat "Azilanti i migranti u našem komsiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda" uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Jedna od aktivnosti sa ciljem boljega razumevanja dveju zajednica jesu i lifleti namenjeni migrantima i lokalnim građanima.

Razgovarajući sa lokalnim stanovništvom, APC/CZA je prikupio komentare i savete lokalnih građana migrantima i stavio ih u mali vodič o lokalnoj sredini. Pored saveta, u lifletu se nalaze informacije kako prepoznati zloupotrebu i trgovinu ljudima kao i na koji način to prijaviti. Liflet Upoznajmo se preveden je na engleski, farsi i arapski i voloneri zajedno sa organizacijom Samoinicijativa i APC/CZA ih dele izbeglicama u Prihvatnom centru i okolini, nedaleko od graničnih prelaza Horgoš i Kelebija kao i mestima po gradu na kojima se okupljaju migranti poreklom iz Sirije, Iraka, Pakistana, Alžira, Bangladeša.

Iako svi ovi migranti pokušavaju da pređu granicu i nastave život u nekoj od evropskih zemalja, pokazuju interesovanje da čuju šta Subotičanima i Kanjižanima smeta kod migranata.

Projekat je deo šireg programa "Jačanje vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize" koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku Vlade Japana.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Svečano otvaranje kutka za majke i decu u centru za azil u Krnjači 20.12.2016.

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil, Beogradu i okolini" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Krnjači 20. decembra svečano otvorio kutak koji je namenjen majkama i deci. Slicne kutke je formirao u Centru za azil u Sjenici i u Pirotu. Svečano otvaranje je upriličeno sa predstavnicima UNHCR. Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, CRS-a i Komesarijata za izbeglice i migracije.   Ovom prilikom je zvanično i otvorena baraka koja je poslednjih nedelja renovirana.

Nakon toga su tražilje azila zajedno sa svojim mališanima uživale u sokovima i u poslasticama sa Bliskog Istoka. Žene su bile vidno zadovoljne novim prostorom u kome mogu da dobiju informacije ali i da borave u kutku koji ima igračke za decu, ljuljaške, stolice za hranjenje, uslove za kupanje beba. One do sada nisu imale ovakav prostor u kome bi mogle da okupaju svoje bebe kao ni dovoljno higijene koja će im sada biti dostupna u kutku.

Takođe, s obzirom da je dosada i nedostatak sadržaja veoma prisutna u kampu u Krnjači, kutak je mesto gde žene mogu da se okupljaju, razmenjuju iskustva i na kvalitetniji način provedu vreme u kampu.
Ženama su deljeni i lifleti štampani u okviru projekta. U njima se nalaze saveti namenjeni majkama na putu. 

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Pomoć predstavnika Ambasade Republike Koreje APC/CZA i mladim azilantima

APC/CZA su 16. decembra u eksternoj kancelariji posetili predstavnici Ambasade Republike Koreje u Srbiji  koji su želeli da pomognu mladim tražiocima azila koji borave u centru za azil u Krnjači. Članovi naše organizacije rade sa ovom grupom mladih azilanata otkako su došli u Srbiju.

Susret je bio prava razmena iskustava. Predstavnici ambasade Republike Koreje su želeli da čuju kako žive tražioci azila u Srbiji, koji su njihovi problemi, kako izgelda život u kampu i kakva podrška bi im olakšala izbegličke dane. 

Prilikom posete, gosti su mladima i drugim izbeglicama doneli raznovrsnu pomoć, mleko, hranu, sokove, sredstva za higijenu, pribor za školu i razonodu koja je data kako prisutnim  tražiocima azila, tako i ostaloj deci i mladima sa kojima članovi APC/CZA u svojim redovnim posetama rade u prihvatnim i centrima za azil. 

Svet u 2017 - Izbeglička kriza, godina druga

Radoš Đurović: Najporaznije je što ovde nedostaje human odnos prema migrantima i razumevanje problema migracija

Izvor: Svet 12. decembar 2016.

Konferencija "The Economist: Svet u 2017." održaće se 15. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.

Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.

Na otvaranju skupa govore:

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.

Na panelu "Izbeglička kriza, godina druga" učestvovaće i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Rekli ste nedavno da je državi potrebna jedinstvena strategija prema migrantima, jer više ne možemo da očekujemo da će izbeglice proći i da niko neće ostati u Srbiji. Koliko je izbeglica do sada zatražilo azil u Srbiji?

– Država nema jedinstvenu strategije koja bi odgovarala trenutnom i budućim izazovima na polju migracije. Sadašnja situacija u kojoj se migranti sve duže zadržavaju u Srbiji, sa sve sporijim protokom ka severu Evrope koja je njihov krajnji cilj, u velikoj meri to ilustrije. Stav da Srbija neće primiti, pa prema tome ni obezbediti smeštaj za više od 6000 ljudi, je i sa aspekta logike sporna. Jer sama odluka da postavite limit koliko ćete ljudi primiti ne znači da oni neće ni preći našu granicu i naći se na našoj teritoriji, jer to naprosto nije tako lako sprečiti. Migracije ne zaustavljaju ni ograde, ni pojačane snage na granicama... Oni ih usporavaju i prave veći posao krijumčarima, uvećavaju patnje ljudi, ali ne mogu zaustaviti one koji nemaju gde da se vrate.

Znači državna strategija bi trebalo da ima konkretne planove za smeštaj onolikog broja ljudi koliki se nađe zaglavljen na našoj teritoriji, sistem usmeravanja i rasporedjivanja po centrima, unapređenje sistema azila, izdavanja dokumenata, politiku razvijanja intetakcije sa lokalnim sredinama. Strategija znači da planirate na duže staze sve moguće scenarije, a jedan od njih je da će se ti ljudi sve duže zadržavati kod nas, i da će ih verovatno biti više od 6000 i pripremiti se da na najbolji mogući način učinite što više za te ljude, a najpre za sredinu u kojoj borave. To podrazumeva razvijanje mehanizama za njihovo socijalno uključivanje, (učenje jezika, obrazovanje...) ali i planove spajanja sa porodicama, povrtaka u zemlje porekla ili sigurne trece zemlje. Formiranje posebnih fondova i fund raising timova za bavljenje ovim problemom i prikupljanje sredstava za finansiranje prihvata izbeglica i upravljanje migracijom, predvidjanje adekvatnog budgetskog finansiranja i ranog upozorenja iznenadnih problema i masovnog priliva ljudi. Razvijanje strucnih kapaciteta drzavnih insitucija i aktera sistema prihvata, formiranje posebnih programa obuka, transformacija tela za strucno bavljenje upravljnjem migracijama i pitanja azila, itd. Država nema dovoljne kapacitete za efikasno sprovođenje azilnog postupka, pa je ove godine od ukupno 10.203 ljudi koji su izrazili nameru za azil samo njih 550 je podnelo zahtev za azil. Nakon podnošenja zahteva tražioci azila, čekaju i više od godinu dana na pravosnažnu odluku, koju većina i ne sačeka. Tako je ove godine samo 29 lica dobilo azil. Državne instutucije navode da većina tih ljudi i ne želi da ostane u Srbiji, ali bez sprovođenja azilne procedure do kraja, nemoguće je argumentovano tvrditi ko su zaista izbeglice, a ko ekonomski migranti.

Kakvo je stanje na terenu? Kakvo je stanje sa higijenskom i zdravstvenom zaštitom?

– Veliki broj ljudi je i dalje van Centara. Po nekim našim saznanjima možda čak i 2000. Oni izbegavaju da idu Centre jer ih uglavnom upućuju u Preševo, prihvatni Centar za najboljim smeštajnim uslovima, ali gde je migrantima ograničeno kretanje i koji je geografski udaljen od severne granice koju bi oni da pređu. Uz to strepe od nelegalnih deportacija u Makedoniju, o čemu se priča među migrantima u Preševu. Uslovi u kojima borave migranti, higijena, zdravstvena zaštita, odnos prema ljudima se razlikuje od centra do Centra. Ima svetlih primera, ali u većini kampova kojima upravlja Komesarijat za izbeglice ima problema. Reč je lošem izbor ljudi koji upravljaju i rade u ovim kampovima. Tu bih pre svega istakao kamp u Krnjači. Najporaznije je što ovde nedostaje human odnos prema migrantima i razumevanje problema migracija.

Kako na realnu sliku na terenu utiče zatvaranje balkanske rute?

– Migranti sve teže prolaze preko severnih granica. U Mađarsku dnevno pređe jedva dvadesetak ljudi. Srbija postaje svojevrsna tampon zona, neka vrsta velikog čistilišta, iz koga ce se jedni ljudi uzimati , a drugi vraćati... Očekuju nas i sve veći i složeniji problemi. Ukoliko se kapaciteti ne povećaju sve će veći broj ljudi biti na otvorenom, po rubovima grada, stanicama, napuštenim skladištima... Osiromašeni, bez dokumenata u borbi za golu egzistenciju oni potencijalno mogu biti i pokretači, ali i žrtve manjih ili većih incidenata... Valja razmisliti i o psihičkom stanju i mentalnom zdravlju ljudi koji su smešteni u centre. Onemogućeni da idu dalje, bez nade, budućnosti postaju sve više očajni, nezadovoljni... saosećanje lokalne sredine prema njima slabi, restriktivne mere se pojačavaju... Nedavno smo imali slučaj samoubistva mladića iz Avganistana koji je bio u Prihvatnom centru u Adaševcima. Jedan mladić je ranjan kada su nepoznata lica (pretpostavlja se krijumčari) pucali iz lovačke puške na trojicu migranata u blizini Subotice. Potrebna je pametna politika da bi se smanjila mogućnost takvih incidenata na što manju meru, a time i nezadovoljstva lokalne sredine.

Da li nas i u 2017. očekuje migrantska kriza i da li je tako nešto uopšte moguće prognozirati?

– To je teško prognozirati. Budućnost migrantske krize zavisi, pre svega od situacije u zemljama iz kojih ljudi beže, ali ništa manje od budućnosti dogovora EU i Turske u kojoj se nalazi oko dva miliona izbeglica i koja poseduje veliki ucenjivački kapacitet i u svojim rukama ustvari drži poluge za upravljanje migrantskom krizom. Naravno, zavisi i od solidarnosti Evrope koja nikako da ispuni dogovor o kvotama među svojim članicama za prijem izbeglica iz Grčke i Italije koje grcaju pod teretom izbegličke krize.

Psihološko savetovanje porodice u Krnjači

APC/CZA tim  psihologa i pedagoga redovno posećuje sve centre za azil i prihvatne centre i pruža podršku i zaštitu tražiocima azila i migrantima koji u njima borave. U okviru projekta koji finansira ELCA, za psihološku pomoć izbeglicama, ispred Krnjače smo sreli deo petočlane porodice – majku ćerku od 9 godina i bebu od mesec dana koja je bila uvijena u ćebe. Žalili su se kako im je teško, kako nemaju dovoljno uslova i kako se čekanje da pređu u Mađarsku odužilo. Kako majka ne govori engleski veliki teret je pao na devetogodišnju devojčicu koja je postala govornik i prevodilac za celu porodicu.

Prevelika odgovornost koju nosi se povremeno nazire kroz ozbiljnost sa kojom upija informacije i umiruje majku govoreći da će i njihov red jednog dana doći. Na leđima nosi ranac sa stvarima a u rukama kesu koja je gotovo veća od nje sa stvarima za celu porodicu. Povremeno se zameni sa mamom i u rukama drži uspavanu bebu kako bi se ona odmorila. Prilikom savetovanja pokušano je da joj se omogući da se makar na kratko vrati u ulogu deteta i rastereti briga odraslih. Sa majkom je takođe porazgovarano kako da zaštiti devojčicu ali i na koji način da stekne samopouzdanje i oslonac u sebi kako bi izdržala težak period u kojem su trenutno.

Psihološka radionica sa maloletnicima bez pratnje u ZVDO

APC/CZA tim psihologa i pedagoga redovno posećuje Prihvatilište za maloletne strance bez pratnje roditelja u Beogradu i NIšu. Radionice se održavaju uz svesrdnu finansijsku i drugu podršku ELCA, a radionice se održavaju na različite teme kao i psihološko savetovanje u situacijama kada su deca tužna, napeta, isfrustrirana, nesrećna, kako bi im se pomoglo da prevaziđu teške trenutke koji su dodatno otežani nedostatkom roditelja i podrške porodice.

Neke od psiholoških radionica su se bavile temom vrste problema i šta oni mogu da urade kako bi ih rešili. Problemi su podeljeni u 5 vrsta u zavisnosti od toga da li mogu da ih reše sami ili uz pomoć prijatelja ili odrasle osobe i koliko su sami problemi urgentni. Kada su diskutovali o tome kom nivou problema pripada kada nešto izgube kao iz topa su rekli: „Zavisi šta. Ako izgubiš telefon onda ti treba pomoć prijatelja, a kada izgubiš roditelje ne možeš sam, to je urgentno i to samo odrasli mogu da probaju da reše. A možda ni oni neće moći."

Psihološko savetovanje maloletnika bez pratnje u Bujanovcu

APC/CZA u okviru poseta prihvatnim centrima u Srbiji pruža urgentnu psihološku pomoć za koju se pokazalo da je neophodna i od velikog značaja u situacijama u kojima se ljudi suočavaju sa visokim stepenom stresa a nedovoljnim kapacitetima da sa njim izađu na kraj.

Ovakva vrsta intervencija je posebno značajna u radu sa ranjivim grupama poput maloletnika bez pratnje, koji dodatno pate jer usled svog psihofizičkog razvoja ne poseduju veštine potrebne da se izbore sa poteškoćama a prinuđeni su da odrastu preko noći. Njihovo emotivno stanje dodatno komplikuje činjenica da u svom iskustvu imaju razdvajanje od roditelja i porodice, koje je često traumatsko, bez obzira da li je dobrovoljno ili ne.

U prihvatnom centru u Bujanovcu smo se susreli sa Faridom i Armanom.

S obzirom da već poznaju i imaju poverenja u lokalnim tim APC/CZA iz Preševa odmah su pritrčali i počeli da se žale na, iz njihove perspektive, predug boravak u Srbiji. Bili su veoma uzbuđeni, svadljivi i teško im je bilo da se fokusiraju na sagovornika. Psiholog APC/CZA je im je pružio emocionalnu podršku pokazujući empatiju i potvrđujući i prihvatajući njihove emocije, brige, frustraciju i trenutnu impulsivnost.

Arman se u jednom trenutku i rasplakao i rekao kako ne može više da podnese bespomoćnost i usamljenost koju intenzivno oseća u poslednje vreme. Vremenom su se umirili, podsetili koliko su sposobni da izdrže i teže situacije ali i razumeli da postoje stvari u životu koje ne mogu da promene već samo da ih prihvate. Na kraju razgovora su zaključili da su oni „super dečaci" ali i da je „okej da se rasplaču i da im bude teško upravo jer su dečaci a ne roboti".

Limb sa vaškama

Hiljade izbeglica je zaglavljeno u Srbiji – napred ne mogu, nazad neće. Zvanično, kampovi su uređeni i dovoljni da prime sve. Nezvanično, u centre se ulazi teško, a dešavaju se i nenajavljene deportacije u Makedoniju.

„Koliko imaš godina?" „Petnaest." „Putuješ sam?" „Da, sam." „Niko ti nije ponudio zaštitu?" „Ne. Niko." „Imaš li porodicu u Nemačkoj ili negde drugde?" „Ne, nikog. Porodica me je ovde i poslala. Znate uslove u Avganistanu. Tamo sam išao u školu, a otac mi je poljoprivrednik. Zato me je poslao u Evropu, da promenim život, da ne postanem farmer kao on."
Sohel je sitan dečak, pubertetski brčići poput paučine i oči koje su previše videle. Sohel je jedan od desetak hiljada ljudi koji su u zbegu ka Zapadnoj Evropi ostali zaglavljeni u Srbiji, da tu izguraju etapu očaja, ne znajući hoće li ikad moći dalje ili će morati nazad. Sohel, međutim, nije jedan od pobrojanih sedam hiljada u kampovima države Srbije, iako je maloletnik koji putuje sam.

Umesto toga dane i noći provodi u oronulom skladištu između železničke i autobuske stanice u Beogradu, dugoj ciglenoj zgradi što sada oštro zaudara na mokraću, plastiku kojom se održavaju logorske vatre i znoj neokupanih tela. Na jednom mestu iz cevi lije ledena voda, napolju se na šiblju suši iznošena odeća. Među naslagama smeća ljudi su postavili grede i daske, kako bi omeđili svoju teritoriju. Neki spavaju pod vašljivim ćebadima, drugi se mole, kuvaju u olupanim šerpicama, gledaju mapu Balkana, pevuše, ćute, rade nešto, ne rade ništa. „Ovde zapravo nije moguće živeti, ali to je jedino što imamo", kaže Sohel.

Dva puta napred

Kako stoje stvari posle tolikih nevolja pređenih granica i? Iz srpskog limba napred teoretski vode samo dva puta. Sohel bi mogao da se prijavi, smesti u neki izbeglički centar, i ima ludu sreću da posle nekoliko mučnih meseci čekanja dobije zeleno svetlo Mađara da pređe granicu. Zvanično Mađarska pušta svega dvadesetak ljudi dnevno po svom nahođenju – sa liste koju im dostavi Srbija. „Utisak je da je to samo kupovina vremena, da se ljudi umire, ostanu ovde i imaju neku nadu da će proći. S tim što postoji ogroman broj maloletnika bez pratnje koji nemaju šanse da dođu na red. Mađari individualce u odnosu na porodice puštaju jako malo", priča za DW jedan sagovornik koji poslom obilazi kampove i odlično je upućen u situaciju.

No postoji važniji razlog što ljudi u hangaru i po parkovima radije žive u pasjim uslovima nego u prepunim, ali ipak suvim i toplim kampovima. Izbeglice, čak i ako im policija izda potrebne potvrde, ne mogu da biraju kuda će – a većina bi htela smeštaj u Krnjači. Centri u Bujanovcu ili Bogovađi kao i neki drugi izgledaju sasvim pristojno. Ipak, prema rečima više izbeglica i aktivista nevladinih organizacija sa kojima je razgovarao DW, vlasti najčešće šalju ljude u kamp u Preševu. Policija je nekoliko puta dolazila u beogradski hangar i noću odvozila ljude na jug. A Preševo, to je za Sohela i drugove noćna mora: „Čuli smo da te, kada odeš tamo, deportuju u Makedoniju. Prijateljima se to već desilo", kaže mladić. Vlast zvanično ne govori o deportacijama.

„Preševo je definitivno centar ograničenog kretanja. Koristi se izgovor da je to zbog telesnih vaši i šuge koji tamo vladaju i ljudi ne mogu da izađu iz tog centra", kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. „Ni šuga ni vaši nisu razlog da nekome ograničite kretanje i to ne smete čak ni po Ustavu Republike Srbije." Đurović je omiljeni sagovornik beogradskih novinara kada se radi o izbegličkoj krizi, i to ne samo jer odlično zna o čemu govori. On je, naime, jedan od poslednjih koji su još spremni da prozbore reč kritike na račun zvanične izbegličke politike. Ostali su se mahom ućutali početkom meseca kada im je država zabranila da pomažu migrantima u centru Beograda pod pretnjom da će ostati bez dozvole za rad i pristupa izbegličkim kampovima.

Sklanjanje ljudi sa ulice – tako taktiku naziva komesar za izbeglice Vladimir Cucić. Smatra da je prvi korak načinjen zabranom deljenja hrane i odeće u parkovima, ali i da bi neformalne bivke trebalo rasformirati: „Način na koji se to sprečava je oduvek bio jednostavan, način na koji su to Mađari sprečili u Budimpešti na železničkoj stanici, na koji je Idomeni raseljen, na koji je u Kaleu sklonjena cela Džungla. Prvi korak je da se svi ovi migranti sklone sa beogradskih ulica i krenu prema centrima", rekao je Cucić nedavno medijima.

Za Radoša Đurovića je to dokaz više da se nešto dramatično promenilo. „Javnost, bombardovana takvim izjavama, počinje polako da menja stav, da veruje da ovi ljudi žele da se smrzavaju napolju pre nego da odu u navodno izuzetne uslove koji im se nude u kampovima." Kao imperfekat deluje leto prošle godine kada je premijer Vučić nasmejan obišao izbeglice u parku kod dolaznog perona autobuske stanice. Sada su tamo zelene površine uzorane i ograđene, kako niko na njih ne bi mogao. Empatija, kvarljiva roba, nije prerasla u sistem koji bi pomogao svim nesrećnicima. „Srbija problem rešava na nestručan način – time što ne povećava kapacitete, otežava celu priču i menja odnos javnosti. Međutim, time se problem neće rešiti. Čak i kada imate vojsku i policiju na granicama, vi samo navodite vodu na vodenicu krijumčara", kaže Đurović.

Biznis ne prestaje

Što nas dovodi do drugog načina da se, makar u teoriji, iz ladice zvane Srbija izađe ka severu ili zapadu, u Evropsku uniju – ilegalno. „Hoću u Francusku, Italiju ili Nemačku, bilo gde", kaže Zešan Kan, 22, Pakistanac iz Pešavara. Na glavi zimska kapa sa stilizovanim natpisom Iron Maiden, iza njega, na zarđalim plehanim vratima hangara, grafit Open the borders of Hungary. „Granica je zatvorena, pa mnoge izbeglice ostaju ovde. Policija hvata izbeglice, huška pse, oni odgrizaju prste, ruke. To je u Mađarskoj, ali i Hrvatskoj. Mog prijatelja su uhvatili u Hrvatskoj, uzeli mu novac i mobilni telefon", kaže Zešan. Kao i svi ovde, razmišlja da krene ka nekoj od granica i okuša sreću noću, preko mračnih ledina. Za krijumčare nema para.

Ali krijumčara itekako ima. Ne tezgare više ispred stanice, neupućenima nije lako da ih uoče, pre svega zato što šalju regrutere među izbeglice. Nude prolaz ka Nemačkoj, cenovnik je šaren. Više izvora jedino potvrđuje da su migranti za dolazak iz Makedonije u Srbiju plaćali 300 do 500 evra. Naš sagovornik, isti onaj koji je zamolio da ostane anoniman, kaže da se grupe izbeglica sreću na neočekivanim mestima, daleko od centra Beograda, kod Plavog ili Pančevačkog mosta, na Autokomandi... To ukazuje na krijumčarska čvorišta.

„U Srbiji ima još par hiljada nevidljivih ljudi. Oni su po stanovima u Beogradu, ili jer imaju nešto para ili jer su u krijumčarskim štekovima. Neformalni utisak je da policija toleriše krijumčare, kao i u drugim zemljama, jer uz njih makar neki protok ljudi postoji."

Radoš Đurović niže primere očajničkih pokušaja da se izađe iz Srbije: jednog maloletnika je zamalo ubila struja dok je na krovu vagona pokušavao da iz Subotice pređe u Mađarsku; drugi ulaze cisterne pune nafte; stavljaju svoja tela na raspolaganje krijumčarima ako ne mogu da plate; mnogi su kidnapovani kako bi se članovima porodice izmamilo više para. „Krijumčarske grupe jačaju, postaju bukvalno korporacije, imate ljude koji se bave logistikom, koji su vojnici, a glavne krijumčarske mreže ne možete otkriti. Tu priliku za zaradu koriste i neki državljani Srbije, ali bitnu ulogu igraju i same izbeglice koje zbog poznavanja jezika i snalažljivosti predstavlju regrutere za nove mučenike koji ovuda prolaze", dodaje Đurović.
Tenzije se roje na malom prostoru, beznađe ukršta sa depresijama i neurozama. Nedavno su u centru Beograda u obračunu migranata sevali noževi koji su jednog Avganistanca koštali života. Drugi se prošle sedmice obesio pored kampa u Adaševcima nakon što je nekoliko puta uzaludno pokušavao da napusti Srbiju. Po centrima se, prenose insajderi, prepiru i tuku zbog konfesije, etničke netrpeljivosti, zbog toga što su Sirijci i Iračani povlašćeni u odnosu na Avganistance i Pakistance kojih je ukupno dvostruko više. Suluda je to situacija u kojoj ni srpske vlasti, a sve češće ni građani ne žele da izbeglice zastaju u Srbiji – ne žele to ni sami namernici. Pa opet, svi su svesni da ništa od njih ne zavisi.

I šta sad?

Matematika je prosta: legalnim i ilegalnim tokovima iz Srbije odlazi manje ljudi nego što u nju dolazi bogazama i švercerskim putevima iz Bugarske i Makedonije. Broj došljaka raste. Tek retki krenu u birokratski lavirint sa iskrenom željom da dobiju azil u Srbiji. Poneko ga i dobije. Većina hoće napred u, za njih, obećanu zemlju. Nad Balkanskom rutom – o kojoj evropska štampa više ne piše, kao da ne postoji – nadvija se mogućnost da prsne izbeglički sporazum EU i Turske, zemlje gde se u međuvremenu zaustavilo između tri i četiri miliona izbeglica. Da li je i Srbija svesna toga? „Čini se da su državne institucije svesne, ali ne žele da stvaraju paniku u javnosti. Umesto toga se širi utisak da Srbija ima kapaciteta da savlada interkontinentalnu migraciju i da građani o tome ne treba da brinu. Međutim to demantuje situacija na lokalu", kaže Đurović.

Dok se jednim okom gleda ka Turskoj, drugim se posmatra kako se postavljaju evropske države. A one to čine uglavnom kruto, zidovi su sve viši, a sve manja spremnost da se prihvati prelivanje dela bede sa bliskog i srednjeg Istoka ili iz Afrike. „EU je pala na ispitu koherentnosti i doslednosti principima na kojma je sazdana", rekao je u intervjuu za DW zaštitnik građana Saša Janković. On misli da u Srbiji štošta može da bude bolje u pogledu odnosa prema izbeglicama, ali da je generalno prilagođavanje evropskoj politici zapravo realistično. Kao i mnogi drugi, Janković ne očekuje da će izgon uskoro prestati: „Moraćemo da shvatimo da kao deo Evrope nećemo moći da budemo samo tranzitna zemlja. Moramo da shvatimo da se svet potpuno menja, činjenicom da se radi o desetinama miliona ljudi."

Pitanja geopolitike doduše uopšte ne muče petnaestogodišnjeg Sohela, ima on prečih briga. Već mesec dana je u skladištu i ne bi voleo da se tu zadrži. „Mi hoćemo da idemo sada. Jer, zima dolazi." Winter is coming – avganistanski dečak to kaže usputno, nad Beogradom je još novembarsko sunce, ali reči zvuče kao strašno upozorenje iz Igre prestola. Iza Sohela, prljavog i gladnog, kroz vrata hangara se u kontrasvetlu vide kranovi i kosturi zgrada, čuju se građevinske mašine i dovikivanje radnika, Sava se zelenkasto mreška. Tu nastaje Beograd na vodi gde će biti šoping mol kakav Balkan još video nije.

Kulturološka radionica u OŠ „Miloš Crnjanski“ u Subotici

U okviru projekta "Azilanti i migranti u našem komšiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u partnerstvu sa udruženjem građana Samoinicijativa, a u okviru programa "Jačanje vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize" koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku Vlade Japana 24. oktobra je realizovana kulturološka radionica u OŠ "MIloš Crnjanski".


U radionici su učestvovali učenici sedmog razreda koji su zajedno sa pedagoškinjom APC/CZA diskutovali o sličnostima i razlikama između migranske i lokalne populacije, kao i koji su to najčešći stereotipi koji se javljaju u lokalnoj sredini, a tiču se migrantske populacije. Učesnici su takođe delili svoja iskustva sa migrantskom populacijom, imajući u vidu da se  Subotica i  Kanjiža već godinama nalazi na putanji migracije.

Medijska kampanja u Subotici i Kanjiži

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Azilanti i migranti u našem komšiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda" koji realizuje u partnerstvu sa udruženjem građana Samoinicijativa, a u okviru programa "Jačanje vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize" koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku Vlade Japana, tokom oktobra organizovao medijsku kampanju kroz bilborde koji su postavljeni na prometnim mestima u Subotici i Kanjiži. Cilj kampanje je širenje svesti o položaju migranata i tražilaca azila i skretanje pažnje na poštovanje njihovih prava u Srbiji bez diskriminacije i tom prilikom su postavljene dve grupe bilbiorda sa natpisima "Ne zazirite od njih. Pomislite kako imate veliku srecu sto niste na njihovom mestu" i "Pobegli su od rata, razaranja, nasilja. Namuceni su i uplaseni. Ne zatvarajte oci i srca".

Redovnom prisutnošću na terenu i u medijima, neposrednim kontaktom sa lokalnim stanovništvom i tažiocima azila i migrantima, kao i brojnim aktivnostima u Subotici i Kanjiži, APC/CZA prati postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju migranata u Srbiji.

U sredistu pažnje - Da li smo spremni za novi talas izbeglica?

IZVOR: RTS - U sredistu pažnje, 23. novembar 2016.

Zima kuca na vrata, a sve više migranata sa Bliskog istoka želi da se domogne Srbije, a potom i Evropske unije. Da li smo spremni za novi talas izbeglica? Zašto deo migranata ne želi u kolektivne centre? Kakvi su higijenski i drugi uslovi u prihvatilištima? Koliko su uspešne vojno-policijske patrole na granicama sa Makedonijom i Bugarskom?

O tome govore: Vladimir Cucić, komesar za izbeglice, Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane.

Emisiju uređuje i vodi: Nikolina Miljković.

APC/CZA konkurs za pravnika/istraživača

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA/ISTRAŽIVAČA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI I ISTRAŽIVANJA INFORMACIJA O ZEMLJI POREKLA

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik/politikolog;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".
IV Rok za podnošenje prijave je 10. decembar 2016. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Složeni problemi u pružanju pomoći i prihvatu - primer porodice ispred Krnjače

Beograd, 17.11.2016. – Kroz primer porodice iz Avganistana ispred kampa za azil u Krnjači kod Beograda, može se sagledati problemi savremene migracije i pitanje pružanja pomoći izbeglicama na njihovom putu kroz i u Srbiji.

Pošto nisu tražili azil u policijskoj stanici došavsi prvo do Centra za azil u Krnjači kasno uveče, neobavešteni i neuki roditelji, nisu razumeli da neće moci u kamp da uđu ako prethodno nisu otišli isključivo u policijsku stanicu u Savskoj ulici u centru Beograda da traže azil, iako se nalaze ispred Kampa za azil- mesta gde bi svi koji imaju nameru da traže azil bili smešteni po zakonu. U glavama ovih ljudi nije napravljena jasna razlika između obaveze formalnog izražavanja namere da traže azil u policijskoj stanici i proste usmeno izražene namere da se u kampu zatrazi utočiste. Držeci se striktno pravila kampa, uprava centra je odbila da smesti ovu veliku porodicu u kamp bez potvrda o nameri za azil koje bi trebalo da dobiju u policijskoj stanici u Savskoj.

Opširnije: Složeni problemi u pružanju pomoći i prihvatu - primer porodice ispred Krnjače

Balkan može da postane neka vrsta privremene tampon zone u slučaju većeg priliva, ocenio je Radoš Đurović iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila

Gostujući u Dnevniku N1, Đurović je naveo da će podizanje ograda u većini balkanskih zemalja, i jačanje granica dovesti do toga da se uspostavi sistem sudova, država koje će prosto zadržavati ljude na njihovoj terotoriji.

Prema njegovim rečima, u tom lancu sudova ili zona za usporavanje migracija posebno težak položaj ima Grčka kao prva zemlja EU na koju stižu migranti a u kojoj se trenutno nalazi čak 60.000 migranta. I Srbija će, dodaje, imati težak položaj, jer nije članica EU a nalazi se na samim granicama Unije.



Đurović ističe i da, prema podacima Centra za pružanje pomoći tražiocima azila, u Srbiji ima između dve i tri hiljade migranata koji nisu u sistemu i koji lutaju Srbijom. "To su ljudi koji nemaju pristup azilu, oni koji nisu naišli na dovoljno mesta u centrima ali ima i onih koji ne žele da uđu u centre".

Popraviti higijenu i povećati kapacitete

Gost emisije Sanje Šimprage na Kopernikus televiziji, Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, o tekućim problemima u sistemu azila, 09.11.2016.