V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustava u azilu

Kako se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju sa sve većim brojem tražilaca azila i koji su izazovi i teškoće u sistemima azila u zemljama regiona? Iskustva i želja da se iznađu najbolja rešenja za problem sa kojim se suočavaju zemlje regiona okupili su na zajedničkom projektu „V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustava u azilu" koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA sprovodi zajedno sa Mađarskim Helinškim komitetom, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškom fondacijom za ljudska prava iz Poljske, Programom građanskih prava Kosova i Udruženjem mladih pravnika iz Makedonije. Njihov cilj je razmena praksi, iskustava i znanja u oblasti azila. Ovaj projekat je podržan od strane Međunarodnog Višegrad Fonda (IVF) i Ministarstva spoljnih poslova Republike Koreje.

Opširnije: V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustava u azilu

Interkulturalna radionica sa domaćom i azilnom decom u školi u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Osnovnom školom „Zaga Malivuk“ u Krnjači 10. februara organizovao u školi „Zaga Malivuk“ zajedničku radionicu u kojoj su učestvovali učenici škole i deca tražioci azila, poreklom iz Avganistana, smeštena u centru za azil u Krnjači.

Učenici četvrtog razreda i deca azilanti su veoma pozitivno reagovali i pokazali izrazito interesovanje za zajednička druženja. Jedna od učenica škole, koja je i sama kao strankinja došla u školu, sećajući se svojih početaka, rekla – Drugarstvo je moguće i ako sa nekim ne govorimo isti jezik, važno je da deca budu iskrena i ispolje dobre emocije.

Deca azilanti su lokalnim vršnjacima pripremila azilna pisma koja su im poklonjena na kraju radionice.

Deca azilanti koji su učestvovali u radionici su upisani u Osnovnu školu „Zaga Malivuk“.

U realizaciji same radionice su učestvovale učiteljica i pedagoška asistentkinja Osnovne škole„Zaga Malivuk“, pedagoškinja i psihološkinja APC/CZA, i APC/CZA prevodioci. Više fotografija sa radionice pogledajte U GALERIJI FOTOGRAFIJA.

Zajedničke radionice u kojima učestvuju deca azilnti i deca iz lokalne sredine vode upoznavanju među vršnjacima i socijalizaciji dece azilanata, ali i produbljivanju znanja i tolerancije domaće dece iz lokalnih sredina.

Ovakve radionice i u lokalnoj školi u Krnjači su još jedan vid podrške uključivanju dece azilanata u obrazovni sistem u Srbiji koji u okviru EU projekta Poboljšavanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilj, realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.

APC/CZA u svim centrima za azil organizuje radionice pripreme za školu i radionice srpskog jezika.

Nemačka šalje policajce na srpsko-mađarsku granicu

ZVOR: RTS 12. 02.2015.

Iz Nemačke poslato 20 policajaca na granicu između Mađarske i Srbije, kako bi pomogli u dugoročnoj kontroli granice, usled porasta broja tražilaca azila koji idu u EU - posebno u Nemačku koja pruža značajna socijalna davanja.

Evropska unija beleži oštar porast broja kosovskih građana koji stižu do nje, posebno od kako je došlo do ublažavanja putnih propisa što im omogućava da stignu do granica Unije preko teritorije Srbije.

Jedan od zadataka 20 nemačkih policajaca je da odu odmah na mađarsko-srpsku granicu kako bi pomogli u dugoročnoj kontroli granice, saopštilo je nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Opširnije: Nemačka šalje policajce na srpsko-mađarsku granicu

Zidom protiv migranata sa Kosova

IZVOR: B 92 05.02.2015.

Veliki broj ilegalnih migranata koji u Mađarsku dolaze s Kosova preko granice sa Srbijom mogao bi da bude rešen ogradom ispred pograničnog mesta Ašotaloma.

To je ideja gradonačelnika Lasla Toročkaja, koji smatra da bi na taj način mesto moglo da se odbrani od povećanog priliva azilanata.

Šume oko Ašotaloma postale su veoma popularno tranzitno mesto za migrante, uglavnom s Kosova, koji nastoje da dođu do Nemačke i drugih mesta u Zapadnoj Evropi.

Toročkaj je na svojoj stranici na Fejsbuku objavio da Mađarska, novcem iz evropskih fondova, treba da napravi ogradu kako bi zaštitila svoju granicu.

Prema njegovim rečima, na hiljade migranata, koji nisu državljani EU, svakodnevno ulazi u njegov grad. Većina traži azil, predaju se policiji, a zatim ih odvode u obližnji Segedin na dalji postupak.

Mađarske vlasti su saopštile da su samo od početka 2015. godine primile skoro 13 000 zahteva za azil, u odnosu na 43 000, koliko je bilo ukupno u 2014. godini.

Evropska unija beleži nagli porast broja kosovskih građana koji nelegalnim putem ulaze u zemlje ovog bloka, a najviše u Mađarsku, gde je u januaru 2015. godine čak 10 000 njih podnelo zahtev za azil, u poređenju sa 6 000, koliko ih je u toj zemlji tražilo azil tokom čitave 2013. godine.

Opširnije: Zidom protiv migranata sa Kosova

Problem migranata urediti kroz efikasan sistem azila

IZVOR: TANJUG 31.01.2015.

Migranti koji se skrivaju po napuštenim objektima u okolini Subotice ne žele da traže azil u našoj zemlji, što to ne treba da bude prepreka da im Srbija omogući prava koja im po azilu pripadaju, što trenutno nije slučaj, rečeno je 30.01.2015. godine  na tribini o problemima migranata.

Tribina je održana u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava u Subotici, koja je bila posvećena problemu migranata sa Bliskog i Dalekog istoka koji se skrivaju u Subotici u nameri da u pogodnom momentu pređu granicu s Mađarskom, uđu u Šengensku zonu i tamo zatraže azil.

Član Gradskog veća Subotice zadužen za socijalna pitanja, Milimir Vujadinović, ponovio je da su mogućnosti lokalne samouprave po pitanju problema migranata ograničene.

Opširnije: Problem migranata urediti kroz efikasan sistem azila

Pomoć migrantima u Subotici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u saradnji sa Volonterskim centrom Vojvodine organizuje akciju kontinuiranog prikupljanja pomoći za tražioce azila. U prostorijama Volonterskog centra u Novom Sadu građani mogu odneti humanitarnu pomoć za tražioce azila i migrante.

Tim APC/CZA je u saradnji sa Istočno-evropskom misijom pomoć predao 23. januara migrantima u okolini Subotice.

Više fotografija možete pogledati u albumu.

Bežeći od ratova i siromaštva iz Afrike i Azije, azilanti na svom putu ka boljem životu u zapadnoj Evropi zastaju u Srbiji

IZVOR:  Radio Beograd 1

Njihove priče nisu ni malo lake, mnogi u tom pohodu ka zacrtanom cilju provedu godine i godine. Ali šta se dešava sa decom, onom koja su samostalno ili sa roditeljima krenula u neizvesnost i sa decom koja su rođena tokom puta?

Gosti Talasanja ispred Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA su: pedagoškinja Jovana Vinčić, psihološkinja Jana Stojanović i Lina Aburas, volonterka APC/CZA.

Melilja - afrički Eldorado

IZVOR: Večernje novosti 18.01.2015.

Melilja, zemlja obećana. Ka ovom komadiću španske teritorije, geografskoj čiodi na obali Maroka opasanoj nehumanim bedemima, svakodnevno streme stotine izgladnelih, obezglavljenih i beznadežnih Afrikanaca, tražeći spas i ostvarenje svojih snova, želja i životnih planova. Oko ove žice teku krv i suze, rastu inat i odlučnost, gube se iluzije i životi. Poneko i ostvari svoju nameru.

Nekada feničansko naselje, koje je pripadalo i Kartagini, bilo pod vlašću Rimljana, Vikinga, Vizantije, Vizogita i Mavara, a od 1497. godine u okviru teritorije Španije i pored protivljenja Maroka, danas je mnogima evropsko svetlo na kraju afričkog tunela.

Svega 12 kvadratnih kilometara opasano je trostrukim žičanim bedemom visokim sedam metara, čiji su vrhovi oštri kao žilet. U emigratsko meso zabadaju se do kostiju. Postavljanje ograde finansirala je Evropska unija, kojoj pokušaji afričkih izbeglica da ovuda prođu, predstavljaju veliki problem.

Ratni vihori, porast islamskog ekstremizma, džihad, etnički sukobi, izgladnelost, opšta beda i potpuni izostanak perspektive, mnoge Afrikance nagone da okušaju sreću, jedinu kartu na koju im je sudbina još dozvolila da zaigraju. Na put neizvesnosti, straha i nade kreću iz Čada, Nigerije, Gabona, Obale Slonovače, Sirije, Libije, Iraka, Malija, Sudana. Neki putuju nedeljama, neki mesecima, a ima onih čije putešestvije traje i po nekoliko godina!

Iscrpljeni i dehidrirani, bez prebijene pare, putuju od zemlje do zemlje, ilegalno prelaze granice, prose za komad hleba, probijaju se kroz pustinjske oluje i linije sukoba. Opljačkani, pretučeni, žene silovane. Oni imućniji plaćaju vodiče. Priča se, po glavi 3.000 evra. Razvila se prava "transportna" mafija.

Sve, na kraju, ipak čeka isti finalni zadatak. Zbirno mesto im je divlji kamp u šumi Mont Gurugu, na obližnjoj marokanskoj uzvišici iznad Melilje. Tu, šćućureni pod improvizovanim šatorskim krilima, čekaju zgodnu priliku. Nedelju, dve, ceo mesec. Onda, pod okriljem noći, kad prikupe snagu i čim im svevišnje sile daju znak, kreću u pohod.

Nekada ih je sto, nekada dvesta, nekad petsto. Razbiju se u grupice od po dvadesetak, da lakše nadmudre marokansku policiju. Na kilometar od ograde se ponovo okupe i prišunjaju što bliže cilju. A onda, uz gromoglasan kamerunski poklič "Boza!", kojim se priziva sloboda i koji je postao simbol svih afričkih mučenika u pohodu na Melilju, kreće juriš na autonomni grad i špansku enklavu.

Na izlizanim đonovima cipela, papuča ili između bosih nožnih prstiju, zakačene specijalno pripremljene kuke, da bi se lakše savladala ograda. Svi banu najednom, hvataju na prepad. Padaju, ponekad, i rekordi. Hvale se neki da su prepreku savladali za svega dva i po minuta.

Malo je onih što uspeju da prođu. Šest stotina pripadnika civilne garde čeka ih s druge strane, da ih u startu osujeti u traženju azila. Pljušte batine pendrekom i niski udarci. Hvataju ih kao ljudsku divljač, a onda, nogom u stražnjicu, prosleđuju nazad odakle su došli. Bune se udruženja za poštovanje ljudskih prava, ali uzalud.

Abdul na putu do Evropske unije

IZVOR: Politika  13.01.2015.

Napušten pogon ciglane sada je privremeni dom emigranata iz Sirije i Avganistana za koje je Subotica poslednja stepenica ka željenom cilju.

Prostor napuštene ciglane na istočnom izlazu iz Subotice novi je neformalni emigrantski kamp. Dugačke hale, sa nekadašnjim nišama za sušenje opeke, pretvorene su u katakombe u kojima, uz pomoć najlona, od zime i vetra pokušavaju da se zaštite ljudi koji su već mesecima na putu. Srbija nije njihovo odredište, ali je Subotica kao grad na granici sa Evropskom unijom poslednja stepenica do njihovog cilja.

Opširnije: Abdul na putu do Evropske unije

Ako Ajmen preživi čuvaj ga, ako umre sahrani ga

IZVOR: Večernje novosti  07.12.2015.

Radošu Đuroviću, pre godinu dana, irački par ostavio tek rođenu bebu. Dečak Ajmen u maminom stomaku stigao u Srbiju. Rođen dva meseca pre roka. Smešten kod hranitelja u Obrenovac, preživeo poplavu.

Vidim da si dobar čovek. Ostavljam ti dete. Ako preživi čuvaj mi ga, ako umre sahrani ga. Ja moram dalje", čujem prevodioca koji nadjačava glas tamnoputog mladog čoveka, a on me grozničavo gleda sa očajem i nadom pravo u oči, držeći me čvrsto za ramena, kao da se okačio o njih. Izbeglica je iz Iraka, imigrant na putu ka Evropi. Vidim ga prvi put, a zavetuje mi tek rođenu bebu. Kaže, dečaku je dao ime Ajmen. U šoku sam i pokušavam da odgovorim, ali čovek već trči prema žutom taksiju koji ga čeka. Osvrće se i sa istim onim pogledom ponavlja - čuvaj mi ga, javiću ti se!

Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć i zaštitu tražilaca azila, kaže da nikada neće zaboraviti taj dan. Bio je kraj novembra. U Bogovađi azilanti spavaju po šumi, nema mesta u Centru. Meštani protestuju, nesrećni ljudi promrzli, traži se rešenje. Samo što se vratio, zovu iz Instituta za neonatologiju u Beogradu. Kažu, stigla tek rođena beba "imigrant". Ima vrlo male šanse da preživi.

Opširnije: Ako Ajmen preživi čuvaj ga, ako umre sahrani ga

Azilantske muke: Na unesrećenim ljudima skupljaju političke poene

IZVOR: BLIC   31.12.2014.

Nakon patnje koja ih je oterala iz otadžbine i golgote na putu, azilantske muke ne prestaju u Srbiji kao tranzitnoj zemlji na putu ka EU. Problemi nisu tih razmera, ali im dodatno zagorčavaju život.

Azilante u Srbiji čeka nedovršen azilni sistem, podozrivost i ksenofobija lokalnog stanovništva, politička instrumentalizacija njihovog problema, a planetarni problem sa ebolom dodatno je podigao gard prema njima. U oktobru 2014.godine  su meštani Male Vrbice kod Mladenovca danonoćno dežurali kako bi sprečili da se u ispražnjenu vojnu kasarnu usele azilanti..

..

Noć u šumama

Tokom prošle zime, nakon što su zakazali i MUP i Komesarijat za izbeglice, u okolini Bogovađe azilanti su noćivali po okolnim šumama, a stalne tenzije su i u Banji Koviljači, gde je otvoren prvi centar za azilante i gde su tenzije kulminirale pre tri godine u gotovo rasističku mobilizaciju lokalnog stanovništva koje je bojkotovalo škole i blokiralo puteve.

"Naše iskustvo sa terena govori o tome da građani u načelu nisu oni koji imaju predrasude i stereotipe koji bi ih doveli u konflikt sa tražiocima azila. Ono što je problem jeste neobaveštenost građana, stranci koje pre nisu gledali i problem sa smeštajem ovih ljudi. Kada su centri puni oni se skupljaju okolo, i to pravi tenzije, a to koriste lokalne partije" kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Opširnije: Azilantske muke: Na unesrećenim ljudima skupljaju političke poene

Subotica: Više od 60 imigranata prebačeno u prihvatne centre

IZVOR:   VEČERNJE NOVOSTI     06.01.2015.

Više od 60 migranata iz zemalja Bliskog i Dalekog istoka, koji su se skrivali u okolini napuštene ciglane u Subotici, zatražili su azil u našoj zemlji i prebačeni u neki od centara za azilante u zemlji.

Kako je Tanjugu izjavio član Gradskog veća zadužen za socijalna pitanja Milimir Vujadinović, subotička policija je danas, na pomenutoj lokaciji otkrila 32 migranta, među kojima i sedmoro dece.

Oni su nakon zatraženog azila, u partnerstvu s lokalnom samoupravom, prebačeni u centar u Banji Koviljači. Slična akcija, po njegovim rečima, sprovedena je i 29. decembra kada je 35 migranata, nakon otkrivanja i zatraženog azila, prebačena u prihvatni centar.

Veoma nam je drago što smo uspeli da spasemo sedmoro dece koja su bila sa njima. Nećemo dozvoliti da se bilo ko smrzne, bez obzira na sve”, rekao je Vujadinović, uz napomenu da lokalnoj samoupravi zakon dozvoljava da vrši obilazak, izveštava policiju i obezbeđuje eventualno prevoz do prihvatnih centara.

Opširnije: Subotica: Više od 60 imigranata prebačeno u prihvatne centre

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu za decu azilante

Udruženje studenata Medicinskog fakulteta - IFMSA i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su u pratnji Deda Mraza iznenadili najmlađe tražioce azila u centru za azil u Krnjači i maloletne tražioce azila bez pratnje smeštene u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd. Novogodisnji paketici su skupljani na humanitarnoj žurci "I ja sam drug za osmeh dug" tokom koje su prikupili pokone za decu tražioce azila.

Prema rečima studentata, udruženje svake godine organizuje humanitarne žurke tokom kojih prikuplja poklone za decu iz socijalno ugroženih kategorija.

Fotografije možete pogledati u u GALERIJI.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Prošli život (Sijera Leone)

IZVOR: DANAS   29.12.2014.

San svake siromašne devojčice je da se obrazuje i uči, da ide u školu, i pre svega da ima mogućnost da bude dete. Retke imaju sreću da taj san pretvore u stvarnost. Većina nas vremenom prestane da se zanosi i izgubi snove.

Dan kada se rodio moj brat je za mene bio ispunjen i srećom i tugom. Radost zbog njegovog dolaska na svet je narušilo saznanje da više neću moći da idem u školu pošto su se kući troškovi povećali i da ću morati da radim. Znala sam da nemam izbora.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Prošli život (Sijera Leone)

Završna izložba i humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens

Kao finalni događaj u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju a koji realizuju Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, u Kulturnom centru Grad postavljena je 23.decembra 2014.godine izložba fotografija sa aktivnosti koje su realizovane u Sjenici, Tutinu, Obrenovcu, Loznici i Beogradu.

Uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, APC/CZA je organizovao humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens.

Građani su donosili humanitarnu pomoć za tražioce azila koja će tokom narednih dana biti odneta u centre za azil.

Više fotografija  sa humanitane izložbe možete pogledati OVDE

Novogodišnji paketići u centru za azil u Banji Koviljači

Slatkiši, školski pribor i sredstva za dećiju higijenu prikupljeni za decu azilante tokom izložbe fotografija Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u KC Gradu 23. decembra, poklonjeni su najmlađim azilantima smeštenim u centru za azil u Banji Koviljači 25. decembra.

Više fotografija možete pogledati u galeriji.

Predaja humanitarne pomoći osnovnoj školi u Bogovađi

U okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju realizuju Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) Osnovnoj školi "Mile Dubljević" u Lajkovcu, isturenom odeljenju u Bogovađi predata je 26. decembra humanitarna pomoć. 

Osnovnoj školi "Mile Dubljević" i Gimnaziji u Obrenovcu bio je otežan rad usled majskih poplava. Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i APC/CZA su odabrali dve škole u sredinama u kojima žive ili su boravili tražioci azila i u okviru projekta uručili im humanitarnu pomoć u higijeni za opremanje školskih toaleta.

Više fotografija u galeriji.

Interaktivno predavanje u školi za obrazovanje odraslih "Braća Stamenković"

Predstavnice Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su 24.decembra održale interaktivno predavanje o azilu, deci migrantima i izazovima integracije sa učenicima Škole za osnovno obrazovanje odraslih "Braća Stamenković" u Beogradu.

Predavanje je deo projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju realizuju Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) i Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca.

Fotografije sa gostovanja možete pogledati u galeriji.

Predstavljanje primera dobre prake u OŠ "Zaga Malivuk" u Krnjači

Predstavnicima zaposlenih u školi "Zaga Malivuk" iz Krnjače, Školi za obrazovanje odraslih "Braća Stamenović" i medicinskim radnicama zaposlenim u DZ Palilula predstavljen je 24.decembra program saradnje koji Kulturni centar „Hadži Ruvim“ i APC/CZA poslednje tri godine razvijaju u saradnji sa lokalnim školama i institucijama kulture, obrazovanja i zdravstva organizuju u lokalnoj sredini.

Realizaciju je omogućila Švajcarska agencija za razvoj i saradnju kroz projektat "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana".

Treninzi su tokom oktobra i novembra realizovani i u Sjenici, Tutinu i Obrenovcu i fotografije možete pogledati u galeriji.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Izlazeća sunca ( Sirija)

IZVOR: DANAS   25.12.2014.

Noći su nekada trajale beskonačno dugo. Hladnoća i vlaga koja je dolazila iz zemlje su nam prodirale u kosti. Vremena za odmor nije bilo. Moralo je da se hoda, prelaze kilometri i kilometri. Nakon svakog sledećeg kilometra krila se granica. Na kraju bi do te granice i došli, ali trebalo je mnogo više vremena i mnogo više truda da bi se savladala nego što su nam govorili. Ipak, takva obećanja koja su nam agenti davali ulivala su neku suludu i nerealnu nadu, iako smo već iz iskustva znali da to verovatno nije istina.

Nemir koji sam konstantno osećao uspeo je da prodre još dublje od hladnoće i vlage. Kada je postojala mogućnost za san, on bi učinio svoje. Teški kapci bi se nakon neprospavane noći sručili preko očiju, ali san je teško dolazio. Bio sam kao u bunilu. Sećanja na sve ono kroz šta sam prošao su mi lebdela pred očima. Želeo sam da se sve što pre završi.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Izlazeća sunca ( Sirija)

Završna izložba i humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens

Kao finalni događaj u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju a koji realizuju Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, u Kulturnom centru Grad postavljena je 23.decembra izložba fotografija sa aktivnosti koje su realizovane u Sjenici, Tutinu, Obrenovcu, Loznici i Beogradu.

Uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, APC/CZA je organizovao humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens.

Građani su donosili humanitarnu pomoć za tražioce azila koja je odneta u centre za azil.

Fotografije sa manifestacije su postavljene u galeriji.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Stari početak (Avganistan)

IZVOR: DANAS  23.12.2014.

Često ih sanjam. Sve one koje sam ostavio iza sebe i one koje su pre vremena ostavili mene. Voleo bih da su stvari bile drugačije, da nikada nisam morao da napuštam Avganistan, a pošto već jesam onda makar da smo svi zajedno. Ali nismo. Često se pitam da li sve moralo baš ovako da bude.

Odluka da odem iz Gaznija nije bila moja, otac je rekao da ne smem više da ostajem. Bili smo u dugovima i svakodnevno smo dobijali pretnje. Ja, kao najstariji sin u porodici, bio sam prvi na udaru. Povremena prebijanja nisu bila strana, ali dok se na njima završavalo značilo je da još imamo vremena. Pre definitivne odluke da krenem na put dobio sam takve batine da skoro mesec dana nisam mogao da ustanem iz kreveta. To je bila prelomna tačka. U dugove smo upali tokom prošle godine. Zadužili smo se kako bi mogli da otpatimo troškove lečenja majčine bolesti. U jednom momentu je izgedalo da se oporavlja i da će savladati opaku bolest koja je lomila, ali se onda preko noći sve promenilo. Stanje joj se pogoršalo i u kratkom roku je umrla. To je bila već druga smrt u porodici. Pre 7 godina je nastradao najstariji brat. Bol nakon majčine smrti nadmašila je sve boli koje sam osetio za svojih 14 godina. U meni je ostala praznina koju više ništa neće moći da popuni. Sa tom prazninom sam krenuo na put. Oprostio sam se od oca, sestre i najmlađeg brata. Nadao sam se da period razdvojenosti neće toliko dugo trajati i da ćemo se naći negde uz put, ali prošlo je već 7 meseci.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Stari početak (Avganistan)

Predaja humanitarne pomoći Gimnaziji u Obrenovcu

U okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju realizuju Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) Gimnaziji u Obrenovcu predata je 22. decembra humanitarna pomoć.  Gimnazija u Obrenovcu je jedna od škola čiji rad je bio otežan usled majskih poplava.
Pomoć koju je škola dobila sastoji se u higijeni za opremanje školskih toaleta.

Predstavnice APC/CZA su 22.decembra u Gimnaziji u Obrenovcu predstavile novo izdanje Azilnih priča, kulturu i tradiciju migranata kao i najčešće utiske tražilaca azila tokom boravka u Srbiji.

Više fotografija nalazi se u galeriji.

Tutin - Tradicionalna kuhinja i humanitarni koncert

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, Kulturni centar "Hadži Ruvim" i Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, uz podršku Kancelarije za mlade i Multimedijalnog centra iz Tutina organizovali su 18. decembra koncert Kvarteta Manojlović. U okviru manifestacije promovisano je novo izdanje Azilnih priča koje prikuplja i izdaje APC/CZA, meštani Tutina su imali priliku da probaju tradicionalna jela koja migranti pamte iz zemalja porekla. Učenici Osnovne škole "Rifat Budžević-Tršo" su prikupili humanitarnu pomoć za tražioce azila koju potom predstavnici učeničkog parlamenta odneli u centar za azil.

Organizovanje događaja omogućila je Švajcarska agencija za razvoj u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana".

Više fotografija možete pogledati OVDE

Foto: Denis Buljević, Kancelarija za mlade u Tutinu

Sjenica - Tradicionalna kuhinja i humanitarni koncert

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, Kulturni centar "Hadži Ruvim" i Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, uz podršku Kancelarije za mlade i Ustanove kulture Sjenica organizovali su 18. decembra koncert Kvarteta Manojlović. U okviru manifestacije promovisano je novo izdanje Azilnih priča koje prikuplja i izdaje APC/CZA, meštani Sjenice su imali priliku da probaju tradicionalna jela koja migranti pamte iz zemalja porekla. Veliki broj građana, pre svega učenika osnovnih i srednjih škola doneo je humanitarnu pomoć za tražioce azila.
Organizovanje događaja omogućila je Švajcarska agencija za razvoj u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana".

Više fotografija možete pogledati u galeriji.

Medjunarodni dan migranta

Obeležavamo dan migranata u trenutku u kome i naši ljudi i stranci iz zemalja pogođenih ratom i razaranjima traže spas i zaštitu u Evropi ali i u Srbiji. Niko od njih ne napušta svoj dom bez razloga. Sve više ljudi u našu zemlju dolaze, na žalost ne iz ekonomskih razloga, već usled rata i nasilja, iz straha po sopstveni život. Oni masovno traže azil u Srbiji, ali azilni sistem ne funkcioniše, nema zaštite, a ljudi bivaju prepušteni sami sebi. Čak ni za ljude iz Sirije, njih više od 8 000, nema sigurnosti, ličnih karata, fer postupka i konačne azilne zaštite u Srbiji. Preko 13 000 ljudi je u ovoj godini tražilo azil u Srbiji, a azil dobilo samo njih 5. Preko 2000 dece je tražilo azil a preko 1000 dece bez pratnje roditelja. Krijumčarenje nastavlja da funkcioniše, a niko ne uspeva da zaustavi migraciju u Evropu i kroz zemlje Balkana.

Opširnije: Medjunarodni dan migranta

Talibani ubili 130 ljudi, mahom dece, napadači likvidirani

IZVOR: Tanjug 16.12.2014.

Naoružani talibani su 16.decembra 2014. godine u napadu na vojnu školu u Pešavaru, na severozapadu Pakistana, ubili više od 130 ljudi, uglavnom učenika, a pakistanske snage bezbednosti su posle osmočasovne akcije likvidirale sve napadače.

Prema najnovijim podacima, ranjene su najmanje 122 osobe, među kojima je najviše učenika.

Talibani su u školu upali rano jutros i počeli nasumično da pucaju na učenike, idući od učionice do učionice vojne škole. Na lice mesta su ubrzo stigli pripadnici pakistanske specijalne policije, koji su otvorili vatru na napadače, prenele si svetske agencije.

Talibani su saopštili da su u školu poslali šest naoružanih ljudi koji su na sebi imali pojaseve sa eksplozivom. Ekstremisti su uzeli kao taoce oko 500 učenika i profesora.

Opširnije: Talibani ubili 130 ljudi, mahom dece, napadači likvidirani

APC/CZA Azilne priče u Danasu:Jedan od mnogih (Eritreja)

IZVOR:DANAS 15.12.2014.

Ne volim mnogo da pričam o svemu onome kroz šta sam prošao. Moja priča je jedna od mnogih, dok bol koju nosim sa sobom pripada samo meni. Teško mi je kada se prisećam toga, a još teže kada u očima drugih vidim sažaljenje.

Iako mnogi ljudi vole da igraju na tu kartu, ja nikada nisam bio jedan od njih. Na putu sam već sedam godina. Bio sam dete kada sam krenuo, a sada čovek koji je počeo da stvara svoju porodicu.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu:Jedan od mnogih (Eritreja)

APC/CZA Azilne priče u Danasu:Otkucaji (Sirija)

IZVOR: DANAS 14.12.2014.

Minuti, sati, sve godine koje smo proživeli... baš sve staje u taj momenat kada gledate smrti u lice. Često sam razmišljala o tom momentu. Kada se svet oko vas ruši i nestaje, ljudi oko vas gube živote, zapitate se otkud to da ste vi još tu gde jeste, kako to da još uvek niste nepovratno nestali sa lica zemlje. Iščekivanje najteže pada.

Međutim, taj momenat se pre ili kasnije uvek desi. Neki ga, poput mene, iskuse i više puta u životu. Nakon toga pomislite da ste jači i spremniji za nova iskušenja u životu, ali sve je to samo zabluda.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu:Otkucaji (Sirija)

Humanitarni koncert benda "sHpiritus mOvens" i prikupljanje pomoći za tražioce azila

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Inicijativa mladih za ljudska prava  pozivaju građane da u utorak, 23. decembra  u 19h, u Kulturnom centru GRAD podrže humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za tražioce azila.

Posetioci će imati priliku da slušaju bend "sHpiritus mOvens" i pogledaju izložbu fotografija sa APC/CZA aktivnosti u centrima za azil i školama u sredinama u kojima žive tražioci azila.

Pozivamo građane da se odazovu pozivu i doniraju  pomoć za tražioce azila.

POGLEDAJTE LISTU NAJPOTREBNIJIH STAVKI.

Facebook link za događaj.

Država bez rešenja

IZVOR: DANAS 11.12.2014.

U našu zemlju nikada do sada nije ušao veći broj ljudi koji beže od rata i progona sa Bliskog i Srednjeg Istoka i Severne Afrike (do 1. decembra od početka godine 13.052 ljudi, od čega 7.960 iz Sirije), a naša država nije u stanju da reguliše njihov status. Uskoro ćemo imati ozbiljni humanitarni, ali i druge probleme koji mogu da trajno pogode naše društvo.

Razlozi za ovu situaciju su odsustvo tehničkih i ljudskih kapaciteta Odseka za azil koji sprovodi azilnu proceduru, ali nedostatak i opreme i volje da se nešto preduzme. Sistem azila ne funkcioniše u Srbiji, a Srbija nije u stanju da sprovede azilne postupke i donese odluke o azilu. Ove godine do decembra samo je četvoro ljudi dobilo azil od 13.052 tražilaca azila. Izdato je svega 458 ličnih azilnih karti, a urađeno svega 14 saslušanja. Zbog toga je gotovo nemoguće dočekati registraciju, azilnu ličnu ispravu, pokretanje azilnog postupka, a da ne govorimo dobiti azil, čak ni ako ste spasli živu glavu od terora mudžahedina i ekstremista iz Sirije i Iraka.

Šta vam preostaje, da ostanete u šumi, da bez ijedne isprave ili dokaza o identitetu budete prepušteni na milost i nemilost vremenu, bolestima, svakom ko može da vas napadne, opljačka, pokuša seksualno ili radno da vas iskoristi, a da ne možete ni da odete do policije da tražite zaštitu jer nemate nikakav dokaz da ste azilant i da vam pripadaju prava po osnovu tog legalnog boravka u Srbiji.

Tako izbeglice pretvaramo u senke, manje ljude - više senke, koje se po šumama kao plen skrivaju od pogleda i društva koje ga ne želi. Kako se vreme pogoršava njihovi životi biće još više ugroženi. U subotu smo imali 70 promrzlih ljudi, juče majku sa troje dece, danas porodicu sa dve bebe, bez papira, bez hrane, blatnjave i promrzle.

Opširnije: Država bez rešenja

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sitni koraci, veliki snovi

Izvor: Danas  10.12.2014.

Mnogo života sam živeo, mnogo toga proživeo. Za tri meseca ću da napunim 18 godina i često se zapitam da li je sve moralo baš tako da bude. Želim da verujem da jeste, koliko god da mi je bilo teško i iako sam mnogo puta želeo da odustanem od svega.

imao sam 15 godina kada sam napustio Obalu Slonovače. Nisam imao pojma gde idem, prvi put sam se našao van zemlje. Osećao sam se izgubljeno, prepušten slučaju i dobroj volji stranaca koje sam sretao uz put.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sitni koraci, veliki snovi

Interaktivno predavanje u OŠ "Zaga Malivuk" u Krnjači

Politikološkinja i psihološkinja Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su 08.decembra održale interaktivno predavanje o azilu, deci migrantima i izazovima integracije sa članovima učeničkog parlamenta Osnovne škole "Zaga Malivuk" u Krnjači.

Predavanje je deo projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju realizuju Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) i Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca.

Više fotografija nalazi se u galeriji.

Primer dobre saradnje na lokalu

Suzana Janković, direktorka Kulturnog centra "Hadži Ruvim", govori o saradnji i zajedničkim programima koje Kulturni centar sprovodi sa Centrom za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Privremeni azil jedino rešenje za izbegle

IZVOR: Tanjug; B 92   08.12.2014.

Apelujemo na državu da pod hitno postupi prema Zakonu o azilu i dodeli privremeni azil u trajanju do jedne godine svim ljudima koji su azil tražili i koji se nalaze trenutno u Srbiji.

Kako u našu zemlju nikada do sada nije ušao veći broj ljudi koji beže od rata i progona u zemljama Azije i Afrike (do 1. decembra od početka godine 13 052 ljudi, od čega najveći broj iz Sirije), a da naša država nije u stanju da se izbori sa ovim problemom i reguliše njihov status, uskoro ćemo se naći pred ozbiljnim humanitarnim, ali ne samo humanitarnim problemom.

Razlozli za ovu situaciju su odsustvo tehničkih i ljudskih kapaciteta Odseka za azil, stručnih kadrova, opreme, volje. Sistem azila ne funkcioniše u Srbiji. Srbija nije u stanju da sprovede azilne postupke i donese odluke o azilu.

Od 11 000 tražilaca azila do 1. novembra samo četvoro ljudi je dobilo azil, a Odsek za azil je podneo zahteve za azil za samo njih 309, izdato je svega 435 ličnih azilnih karti, a urađeno svega 11 saslušanja. Tako izbegli žive u sivoj zoni, prepušteni sami sebi. Kako se vreme pogoršava njihovi životi biće još više ugrožen čemu je primer i trenutna situacija u Subotici gde se za vikend oko 70 ljudi, neki sa sve decom čak i bebama promrzli nalaze u okolini grada i napuštenim fabrikama i barakama.

Opširnije: Privremeni azil jedino rešenje za izbegle

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Rad na silu (Avganistan)

IZVOR: DANAS  04.12.2014.

Rođen sam u Kabulu i tu sam proveo prvih 15 godina života, a onda sam rešio da napustim sve. Nisam mogao više da trpim. Ljudi su iz Avganistana bežali zbog rata i bombi, talibana, a ja sam ostajao. Preživljavao sve to, i sada bežim od onoga bez koga ni mene ne bi bilo na ovom svetu.

Dugo mi je trebalo da se odlučim na taj korak. Već 2 puta sam i pokušao da pobegnem, ali bi svaki put saznao za moje namere i pretukao bi me toliko da narednih par dana nisam mogao da ustajem iz kreveta. Ni starija braća nisu imala više sreće, ali sam nekako uvek ja izvlačio najdeblji kraj. Majka je ćutala, nije smela da se meša. Kada nije bio tu pomagala bi mi da završim sve što je trebalo toga dana.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Rad na silu (Avganistan)

Javni konkurs za pravnika u APC/CZA

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14



Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju sa fotografijom, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 15. decembar 2014. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sloboda govora (Sirija)

IZVOR: DANAS  03.12.2014.

Nisam se školovao da budem novinar. Nikada nisam ni pomišljao da bih mogao to da budem. Živeo sam u jednom malom ruralnom mestu blizu Alepa u Siriji. Naše mesto se pridružilo pokretu otpora pre samog Alepa i ja sam se silom prilika uvukao u sve to.

Jedan prijatelj mi je ponudio da povremeno, kad sam u prilici šaljem reportaže o dešavanjima u mom području. To nije bilo teško jer je dešavanja bilo napretek. Ljudi su ginuli na sve strane, a ja sam to beležio. Porodice su gubile svoje sinove i kćeri, deca roditelje... u nekim momentima je izgledalo da je došao sudnji dan. Nisam mogao više da spavam, proganjale su me slike svakodnevnog užasa. Pogledi koji se gase.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sloboda govora (Sirija)

APC/CZA omladinski kamp u Beogradu - tinejdžeri i mladi azilanti

U okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" u Beogradu je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) organizovao omladinski kamp u kojem su učestvovali mladi iz Tutina, Sjenice, Loznice, Obrenovca i Beograda, kao i azilanti poreklom iz Eritreje, Sijera Leonea, Nigerije i Somalije.

Tokom kampa 15 mladih je učestvovalo u radionicama pozorišne improvizacije kao i radionicama koje su kao temu imale suzbijanje predrasuda o tražiocima azila.

Završna prezentacija održana je 29.novembra u centru za azil u Krnjači izvođenjem kratkih performansa nastalih tokom kampa i koncertom Kvarteta "Manojlović".

Ovo je prvi omladinski kamp u Srbiji i realizovan je u partnerstvu sa Kulturnim centrom "Hadži Ruvim" i uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Realizaciju projekta podržala je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Fotografije sa omladinskog kampa i završne prezentacije postavljene su u galeriji.

Završen kamp mladih azilanata i tinejdžera iz Srbije

IZVOR: TANJUG 30.11.2014.

Kamp mladih azilanata i učenika iz Srbije čiji je cilj razbijanje predrasuda kod mladih o tražiocima azila završen je 30.novembra 2014. godine u Krnjači prezentacijom aktivnosti odrzanih na kampu i koncertom gudačkog kvarteta Manojlović.

U rad zajedničkog kampa bili su uključeni učenici iz Beograda, Banje Koviljače, Loznice, Obrenovca, Tutina i Sjenice u kojima se i nalaze centri za azilante, kao i imigranati iz Sirije, Sijera Leonea i Eritreje.

"Ovo je prvi put da pokušamo da spojimo naše mlade građane i tražioce azila i želimo da borbu protiv predrasuda i ksenofobije počnemo u osnovnim i srednjim školama da bismo uspostavili most između domaće dece i dece azilanata da bi oni mogli kroz neposredna poznanstva i razmenu iskustava da doprinesu boljem razumevanju ovog fenomena kod nas", istakao je izvrsni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović u izjavi Tanjugu.

Opširnije: Završen kamp mladih azilanata i tinejdžera iz Srbije

APC/CZA Azilne priče u Danasu: SLOMLJENI DUH

IZVOR: DANAS   02.12.2014.

Oduvek sam imala istaknut sportski duh. Valjda sam se zato i bavila odbojkom, nekada davno, u nekom prošlom životu. Nikako nisam volela da gubim. Svaki put kada bismo izgubile utakmicu, ćutala bih danima. Možda mi zbog svega toga toliko teško pada što nakon 4 godine puta i dalje tumaram. Ponekad, čini mi se i bez cilja. Više se i ne sećam kada sam tačno krenula iz Obale Slonovače. Na kraju krajeva, nije ni bitno. Ono što je bitno jeste da još uvek nisam pronašla parče neba pod kojim bih mogla da se skrasim.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: SLOMLJENI DUH

Sprečiti diskriminaciju prema migrantima

IZVOR: DANAS  01.12.2014.

Od početka 2014.godine više od 11 000 ljudi je tražilo azil u Srbiji. Najviše ih je iz Sirije, njih 6 478. Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za Danas da nema govora o tome da se radi o lažnim azilantima, već je reč je o izbeglima iz Sirije koje beže od rata, terorista i nasilja.

" Mi nismo u stanju da odgovorimo na ovu vrstu izazova u vezi sa migracijama jer Odsek za azil i azilni sistem ne funkcioniše. Proglašavamo izbeglice lažnim azilantima, organizujemo proteste, širimo strah od ebole i terorizma, pričamo da ovi ljudi šire kriminalitet. Ako bismo im dali pravo da podnesu azilni zahtev i da brzo sprovedemo azilni postupak, onda bismo mogli da pričamo o tome da li je neko lažni azilant ili nije. Ovako to nije slučaj" naglašava Đurović. On dodaje da je za prvih osam meseci 2014.godine Odsek za azil, od 6 974 azilanata, sproveo samo devet intervjua, dao svega 380 ličnih karti a dozvolio da se podnese samo 211 zahteva za azil.

"Kada izdate 380 ličnih karata, to znači da je svega četiri odsto azilanata dobilo ličnu kartu. Kada omogućite da se podnese 211 zahteva za azil, to znači da je za svega pet odsto njih pokrenut azilni postupak. Preostalima je uskraćeno pravo na ličnu ispravu, pravo da postupak uopšte pokrenu iako se oni sami javljaju u policiju i izražavaju nameru da traže azil" ukazuje Đurović. Samim tim, njima je otežano da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu, jer nemaju azilnu legitimaciju, a bez isprava ne mogu slobodno da se kreću. „Nema propisa koji bi predvideli i uredili integraciju, pa ni oni koji azil i dobiju ne mogu da opstanu i integrišu se kod nas", ističe Đurović.

Za sedam godina postojanja azilnog sistema u Srbiji, Odsek za azil je dodelio svega 17 azila od ukupno 22 613 ljudi koji su zatražili azil u našoj zemlji.

Opširnije: Sprečiti diskriminaciju prema migrantima

Azilni kutak u Gimnaziji u Loznici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Gimnazijom "Vuk Karadžić" iz Loznice organizovao Azilni kutak 26. novembra u kojem su učestvovali đaci lozničke gimnazije i deca tražioci azila iz Banje Koviljače.

Radionica je realizovana u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju realizuju Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) i Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca.

Fotografije možete pogledati u GALERIJI.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Koliko još? (Sirija)

IZVOR: DANAS 01.12.2014.

Upravo to pitanje mi se već godinama prolama kroz misli. Ali odgovor na njega još uvek tražim. Svaki put kada pomislim da ne može gore, desi se nešto što uruši sve moje nade i stremljenja.

Prvi put sam napustio Homs 2011. godine. Tada sam imao 16 godina. Nisam želeo da idem, ali otac je insistirao da majka, sestre i ja pređemo u Latakiju kod strica. Mnogi moji drugari su se priključili protestantima, dok sam se ja osećao kao izdajica. U tom trenutku nisam imao izbora i uradio sam ono što se od mene tražilo.

Fizički sam bio u Letakiji, išao u školu i sticao nove prijatelje, ali mislima sam ostao u Homsu. Informacije koje smo dobijali o ocu i ostaloj rodbini koja se nije povukla su bile sve oskudnije. Ponekad bi prošlo i po tri meseca bez ikakvih vesti. Slušali smo o sukobima, borbi između vojske i pobunjenika, gubili svu nadu, pa je opet gajili. Kad god bi se otac javio, taj dan bi za nas bio poput nekog praznika. Majka i stric su ga ubeđivali da dođe, ali nije mogao. Bio je lekar i osećao je dužnost da bude uz ljude sa kojima je proveo ceo život. U maju 2013. godine smo dobili vest o njegovoj smrti. Bili smo očajni. Tada sam već imao punih 18 godina i nisam više mogao da čekam. Rešio sam da se vratim. Majka čitave nedelje pred moj odlazak nije želela da razgovara sa mnom, sestre su plakale. Stric je pokušavao da me urazumi, iako je znao da nema svrhe.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Koliko još? (Sirija)

Kazne za lažne imigrante

IZVOR: B92 28.11.2014.

Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, je najavio uvođenje novog krivičnog dela za organizovanje i pomaganje ilegalnih migracija.

Time bi se kažnjavali organizatori putovanja, prevoznici i oni koji podstiču ljude da traže azil dajući im lažne nade i obećanja.

On je objasnio da će se izmenama zakona tražiti mogućnost da onima koji ugroze bezvizni režim bude oduzet pasoš na period od jedne do dve godine, ali da će o tome biti konsultovani i predstavnici EU.

Dačić je najavio da MUP planira da sačini posebnu bazu podataka ilegalnih emigranata u koju bi samo policija imala uvid.

Opširnije: Kazne za lažne imigrante

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Utisci sa puta (Sirija)

IZVOR: DANAS  27.11.2014.

U Centar za azil u Krnjači sam stigao sinoć sa grupom od još sedam ljudi, takođe iz Sirije. Nas petoro je iz Alepa, dok su ostali iz Hame. Na putu sam već tri meseca. U Siriji sam završio englesku književnost, a kako nisam hteo u vojsku, morao sam da pobegnem.

Tamo nemate mnogo opcija - ili da uzmete oružje u ruke i borite se protiv ljudi koji su vam do juče bili braća i komšije ili da odbijete. Smrt je u svakom slučaju neminovan ishod. Ljudi padaju tako lako, kao glineni golubovi.

Umoran sam, više psihički nego fizički. U Srbiju smo došli iz Makedonije. U blizini jednog pograničnog mesta čijeg se imena ne sećam, dok smo još bili u Makedoniji, sačekala nas je razbojnička grupa. Tražili su nam pare, telefone, sve što su procenili da im je korisno da imaju. Bili su naoružani vatrenim oružjem i drvenim palicama. Meni su tražili sirijska dokumenta. Kad sam ih pitao šta će im moji dokumenti, dobio sam tup udarac u glavu, a zatim su počeli da me udaraju palicama. Pao sam na zemlju, a jedan od njih me je udario palicom preko kolena, toliko jako da sam zanemeo od bola. Prijatelj koji je pokušao da mi pomogne završio je još gore. Polomili su mu ruku u predelu lakta. Kada su uzeli sve što su mogli da nam uzmu, otišli su i ostavili nas. Osećao sam se bedno. Pobegao sam od rata i nasilja, da bi me pljačkali, tukli i šikanirali gore nego da sam neka životinja.

Ne znam koliko dugo ću se zadržavati u Srbiji. O vašoj zemlji znam malo toga, znam da su se i na ovim prostorima vodili ratovi tako da verujem da su i ovde ljudi prošli kroz mnogo nevolja. Prvi utisak za ovo kratko vreme mi je srdačnost ljudi i spremnost da pomognu. Sada treba samo da se oporavim, a za početak da se naspavam.

Prikupio i priredio Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila - APC/CZA

Azilanti na Balkanu

Izvor: Al Jazeera 22.11.2014.

U potrazi za sigurnim životom sve veći broj tražilaca azila pristiže na Balkan. O azilantima koji dolaze, teškoćama sa kojima se suočavaju i  nedostacima sistema azila  za Al Jazeeru govori Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Nečije dete (Iran)

IZVOR: Danas  26.11.2014.

Kada kažem ljudima da sam uspeo da stignem do Nemačke i dobrovoljno se vratio nazad svi me gledaju sa upitnim pogledima. Ponekad me i samog uhvati neki mučan osećaj kada krenem da razmišljam o tome jer znam šta me sve čeka, ali razlog koji sam imao da se vratim je bio mnogo jači od svega što je moglo da me zadrži tamo - moja majka. Nismo se videli sada već skoro godinu dana. Tokom boravka u Nemačkoj smo prvi put nakon 3 meseca uspeli da uspostavimo kontakt. Ona je Iranka, kao i ja što sam nekada bio.

U Iranu sam rođen, napravio prve korake i progovorio prve reči, osetio prvu sreću i prvu tugu, zaigrao fudbal, razboleo se, krenuo u školu, imao prvu operaciju srca... Koliko god da sam smatrao da pripadam tamo, uvek su me tretirali kao stranca. Bio sam dete iz braka Iranke i Avganistanca, i osim legalnog boravka nisam imao ništa drugo. Često su mi govorili da se vratim u Avganistan, dok sam ja pokušavao da ih ubedim da moje mesto nije tamo, u zemlji mog oca koju nikada nisam ni video, niti sam ikada želeo da vidim.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Nečije dete (Iran)

USTAVNI SUD REPUBLIKE SRBIJE DONEO PRVU ODLUKU: LICU KOJE TRAŽI AZIL POVREĐENO PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE

Ustavni sud Republike Srbije na sednici Velikog veća održanoj dana 30.10.2014. godine, usvojio je ustavnu žalbu Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila APC/CZA izjavljenu u korist tražioca azila i utvrdio da je Upravni sud Republike Srbije povredio pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud Republike Srbije doneo je odluku kojom je utvrdio da je licu koje traži azil u Republici Srbiji povređeno pravo na pravično suđenje zajamčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, poništio presudu Upravnog suda i odredio Upravnom sudu da donese novu odluku o tužbi tražioca azila podnetoj protiv Komisije za azil.

Ovo je prvi slučaj da je Ustavni sud Republike Srbije doneo odluku o usvajanju ustavne žalbe lica koje traži azil u Republici Srbiji. Ustavni sud Republike Srbije utvrdio je da u obrazloženju prvostepenog rešenja nisu navedeni ustavnopravno prihvatljivi razlozi za ocenu da tražilac azila nije lice kome se može dodeliti subsidijarna zaštita, što nije ispravljeno ni pred drugostepenim organom, kao ni Upravnim sudom Republike Srbije koji je u osporenoj presudi prihvatio kao pravilnu ocenu drugostepenog organa, ne dajući za to nikakve nove razloge.

Azilni kutak u Beogradu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 21. novembra u Petoj beogradskoj gimnaziji organizovao radionicu u kojoj su učestvovali maturanti Pete beogradske gimnazije, mladi iz Obrenovca, tražioci azila iz centra za azil u Krnjači i maloletni tražioci azila bez pratnje, smešteni u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd.

Učesnici radionice u okviru Azilnog kutka su imali priliku da upoznaju mlade iz različitih delova sveta i osvrnu se na položaj mladih u različitim kulturama.

Fotografije sa radionice možete pogledati U GALERIJI.

Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i APC/CZA realizuju projekat "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

APC/CZA Azilne priče u Danasu:Treptaji (Avganistan)

IZVOR: DANAS  25.11.2014.

Često stojim sam. Izolacija mi s vremena na vreme prija, pogotovo ovde u Centru. Nekako mi je najteže sa mojim sunarodnicima, opterećuju me svojim prepucavanjima, poput onih ko priča čistiji persijski, a ko ne, dok sa druge strane ne mogu bez njih. Oni su spona sa onim što sam ostavio iza sebe i nisam u stanju da im tek tako okrenem leđa.

U Banji Koviljači sam već četiri nedelje. Nekad mi se čini kao da je sve ovo samo treptaj na putu na koji sam krenuo pre pet meseci, dok ponekad naiđe dan koji traje kao večnost. Ovde nema mnogo toga da se radi. Kada samoća postane preteška, trudim se da nađem neku zanimaciju. Govorim engleski, farsi i urdu pa pomažem u prevodima ne bih li prekratio vreme. Pokušavam i što više da šetam, kako bih se što više izmorio i spavao, ali san teško dolazi na oči. Nekad se dešava da mi se san i java stapaju u jedno i sve što želim je da se probudim. Ali to nije moguće. Kao mali sam imao običaj da mesečarim noću, a sada kao da mesečarim u životu.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu:Treptaji (Avganistan)

O problemima azilanata u Srbiji

IZVOR: DANAS  25.11.2014.  

Azilanti koji dolaze u Srbiju bežeći od rata, sukoba, progona u zemljama njiihovog porekla uglavnom na putu ka Zapadnoj Evropi, sve su češće vesti i tema u našim medijima. Nažalost, ova ugrožena kategorija ljudi uglavnom se pominje kroz brojke i podatke o tome koliko ih je prošlo kroz Srbiju, koliko ih je na kom graničnom prelazu uhapšeno, koliko smešteno u centre za azil, koliko luta šumama. Pominju se i povodom protesta koji zbog njihovog boravka ili namere države da otvori centre za njihov smeštaj organizuju meštani koji se bune protiv boravka azilanata u njihovoj sredini, uplašeni za svoju bezbednost, zdravlje, sigurnost svojih domova, imovine...

Mali broj medija se zagleda u lica i živote tih ljudi, ne govori o tome ko su oni zaista, od čega beže, šta su ostavili za sobom, kroz kakav su pakao prošli da bi došli do Srbije... da im je potrebna pomoć i da mi kao društvo i pojedinci treba da im je pružimo.

Opširnije: O problemima azilanata u Srbiji

Dobra praksa Prekršajnog apelacionog suda: usvojene žalbe tražilaca azila na odluke prekršajnih sudova

Prekršajni apelacioni sud do sada je usvojio sve žalbe Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA izjavljene u korist tražilaca azila, okrivljenih za ilegalni prelazak državne granice.

Član 8. Zakona o azilu i člana 31. Ženevske konvencije o statusu izbeglica propisuju načelo nekažnjavanja za nezakonit ulazak ili boravak lica koja traže azil, odnosno izbeglica koje dolaze sa teritorije gde su njihov život ili sloboda u opasnosti, pod uslovom da se odmah prijave vlastima i izlože razloge svog bespravnog ulaska ili prisustva.

Imajući u vidu navedene pozitivne propise, Prekršajni apelacioni sud je do sada usvojio sve žalbe tražioca azila u Republici Srbiji, ukinuo presude prvostepenih sudova kojim su oglašeni odgovornim za ilegalan prelazak državne granice i vratio predmete na ponovni postupak kako bi se tačno utvrdilo činjenično stanje i pravilno primenio član 8. Zakona o azilu i član 31. Ženevske konvencije o statusu izbeglica.

Dramatično porastao broj ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj

IZVOR: Večernje novosti 24. 11.2014.

Broj ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj dramatično je porastao i od početka 2014. godine do oktobra 2014. godine dostigao skoro 14.000 . Državljani Sirije su prvi po broju zahteva za azil, a građani Srbije odmah na drugom mestu.

Situaciju bi trebalo da promene najnovije mere nemačke vlade. Od 6. novembra 2014.godine Nemačka je i zvanično klasifikovala Srbiju kao sigurnu zemlju porekla, što znači da će naši državljani koji traže azil uglavnom biti odbijani, i to po ubrzanom postupku.

Hajnc Vilhelm, nemački ambasador u Beogradu je rekao da je Srbija, zajedno sa BiH i Makedonijom, stavljena na listu zemalja za koju postoji pretpostavka da ne sprovodi politički progon.

"Usvojen je akt koji se odnosi na pitanje azila i gotovo potpuno onemogućuje da srpski državljani koji traže utočište u Nemačkoj zbog loše ekonomske situacije i dolaze u potrazi za poslom, legalizuju svoj boravak kao politički azilanti. Bilo koji srpski državljanin koji aplicira za politički azil u Nemačkoj moraće da dokaže da je u njegovom konkretnom slučaju bilo progona" dodao je Vilhem.

Opširnije: Dramatično porastao broj ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj

APC/CZA upozorava na poverljivost identiteta tražilaca azila

IZVOR: UNS i NUNS  14.11.2014.

UNS i NUNS zajedno sa Centrom za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozorili medije da poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti i da pri izveštavanju o tražiocima azila ne otkrivaju njihov identitet.

Kao organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava tražilaca azila, predviđena Strategijom o upravljanju migracijama Vlade Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 59/2009), Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, obaveštava medije u Republici Srbiji da je identitet tražilaca azila prema Zakonu o azilu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007) i načelu poverljivosti koje taj zakon propisuje, zaštićen i poverljiv.

Objavljivanjem snimaka i fotografija koje otkrivaju lica tražilaca azila i publikovanjem njihovih ličnih podataka (ime i prezime, adresa boravišta, lične isprave i dr.) otkriva se identitet tražilaca azila njihovim državama porekla i njihovim diplomatsko-konzularnim misijama u Republici  Srbiji. To, u slučaju da budu vraćeni u svoje države porekla, može imati nesagledive posledice na sudbine tražilaca azila i na sudbine njihovih porodica koje se tamo nalaze.

Otkrivanjem njihovog identiteta ih dovodimo u opasnost da u državama porekla (ako budu vraćeni) budu progonjeni, zatvarani, mučeni, a često i proglašeni izdajnicima i pogubljeni. Istovremeno, ako tražioci azila i ne budu vraćeni, u slučaju da diplomatsko-konzularne misije, odnosno vlasti država njihovog porekla, ili druga lica, saznaju identitet tražilaca azila, članovi njihovih porodica dovode se u istu vrstu opsanosti u zemlji porekla.

Zbog toga Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, upozorava sve medije u Srbiji i poziva na odgovornost da prilikom izveštavanja o tražiocima azila u Republici Srbiji, poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti propisno zakonom. To znači da prikriju identitet tražilaca azila zatamnjivanjem lica, snimanjem kontra svetlu, izmenom podataka o ličnom imenu i državi porekla ili na drugi način.

http://www.nuns.rs/info/news/22908/upozorenje-za-medije-nemojte-otkrivati-identitet-trazioca-azila.html

http://www.uns.org.rs/sr/desk/Pisma/27541/upozorenje-medijima-ne-otkrivati-identitet-trazilaca-azila.html

APC/CZA pravni tim omogućio da 25 sirijskih izbeglica na jugu Srbije ostvari pravo na azil

Dana 26.10.2014. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava granične policije uhvatila je 79 sirijskih izbeglica u ilegalnom prelasku državne granice. Od 79 sirijskih izbeglica njih 25 se obratilo Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA sa namerom da traži azil i zatražilo pomoć u ostvarivanju tog prava. APC/CZA pravni tim je u dvonedeljnoj akciji na jugu Srbije, omogućio da navedena lica izraze nameru da traže azil te da im se izda potvrda o izraženoj nameri za azil i da se upute u najbliži Centar za azil u kojem bi bili smešteni.

U ovoj akciji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je delovao uz svesrdnu podršku Mreže odbora za ljudska prava CHRIS i Inicijative mladih za ljudska prava.

Broj tražilaca azila prevazišao sva očekivanja

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI   13.11.2014.

Više od 10 000 ljudi zatražilo je azil u Srbiji od početka godine do 1. novembra 2014. godine. To je prevazišlo sva naša predviđanja o ukupnom broju azilanata za celu ovu godinu, izjavio je Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

"U odnosu na celu prošlu godinu, kada je azil zatražilo 5 056 ljudi, brojka se bukvalno duplirala dva meseca pre kraja godine. Iz godine u godinu nastavlja se trend višestrukog porasta broja onih koji traže azil. Srbija je zemlja koju ovi nevoljnici vide kao poslednju granicu ka Zapadu i poslednji korak do spasa od progona i rata" objašnjava Đurović.

Našu zemlju očekuju veliki problemi s obzirom na globalne migracije, a u Centru se plaše da nemamo konzistentan odgovor, s obzirom na to da se i sami nalazimo u teškoj političkoj i ekonomskoj situaciji.

"To, ipak, nikako ne sme da bude izgovor da se ogrešimo o ove ljude. Sa ovim problemom moramo da se pozabavimo ozbiljnije i sprečimo širenje animoziteta prema njima" upozorava Đurović, i dodaje da ohrabruje činjenica da trenutno ima mesta u centrima za azil, da je vreme blago, i da se ljudi ne zadržavaju dugo u sistemu azila i brzo ga napuštaju.

Opširnije: Broj tražilaca azila prevazišao sva očekivanja

Ispovest švercera imigranata kroz Srbiju: Sigurniji posao od droge, a i isplativiji...

IZVOR: BLIC   10.11.2014.

Koliko ljudi prevedem godišnje? Ne brojim... ali radim svaki dan u godini, priča mi u Preševu jedan od organizatora šverca ljudi iz Makedonije u Srbiju.

Jedan od zadataka koji nam je Brisel dao jeste i oštrija kontrola tranzita imigranata iz Azije i Afrike preko Srbije u Mađarsku i ostatak EU. Iako je ovo zahtev koji je za vlasti najmanje politički sporan, s njegovim ispunjenjem ne ide baš glatko. Razlog je jednostavan: naša granica prema Makedoniji dugačka je 273 kilometra i nemoguće ju je stopostotno kontrolisati.

" Na 273 mesta mogu da je pređem " smeje se B, kome dugujem gornji podatak. Njemu je poznavanje geografije takoreći u opisu radnog mesta.

B. je, naime, jedan od ljudi koji za novac s naše strane granice prihvataju Avganistance, Kurde, Alžirce, Marokance, Tunižane, Somalijce... Ilegalno ih prevozi do Vranja, Vladičinog Hana ili Niša, gde ih preuzimaju druge ekipe švercera i voze dalje na sever, do pred Suboticu... Tu ove nevoljnike preuzimaju oni koji će ih odvesti u Mađarsku, odnosno u toliko željenu EU. Sve ovo, uostalom, poznato je iz brojnih feljtona i izveštaja evropske administracije. Ali šta se dešava na terenu?

U potrazi za odgovorom na ovo pitanje, došao sam do B. Recimo da je prijatelj mog prijatelja iz Beograda, i recimo da mi je poverovao da ću na svaki način sačuvati njegov identitet. Pošto mi je, naravno, predočeno koliko bi bio ljut da to ne učinim...

Opširnije: Ispovest švercera imigranata kroz Srbiju: Sigurniji posao od droge, a i isplativiji...

Treninzi u Sjenici i Tutinu - primeri pozitivne prakse u radu sa tražiocima azila i lokalnim stanovništvom

Kulturni centar "Hadži Ruvim" i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su organizovali treninge za predstavnike lokalnih institucija obrazovanja, kulture i socijalne zaštite  u Tutinu 30.oktobra i u Sjenici 31.oktobra 2014. godine.

Pozitivna praksa koju tokom poslednje tri godine zajedno razvijaju APC/CZA i Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca u saradnji sa osnovnom školom, domom zdravlja i centrom za socijalni rad, predstavljeni su kao model za uspostavljanje prvih kontakata među lokalnim stanovništvom i tražiocima azila, promociju kulturne različitosti i tolerancije.

Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i APC/CZA zajedno realizuju projekat "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Fotografije sa treninga možete pogledati u galeriji fotografija.

Sramno ponašanje Mesne zajednice Bogovađa

IZVOR: B 92  2.11.2014.

Grupa meštana Bogovađe organizovala je 02. novembra 2014. godine protestni skup sa kojeg je zatraženo trajno iseljenje Centra za azil iz te mesne zajednice u opštini Lajkovac.

Razlog za taj zahtev je, kako je istaknuto na protestnom skupu, veliki broj azilanata ali i ilegalnih migranata iz afričkih zemalja, koji na razne načine, kako je navedeno, ugrožavaju bezbednost meštana.

Predsednica mesne zajednice Bogovađa, Dragana Lončar, rekla je da je bezbednost građana ugrožena "i od strane bahatih ilegalnih taksista" koji dovoze azilante u Bogovađu, kao i zbog tuča između migranata, "koje se odigravaju na sred ulice i uglavnom noću".

Meštani Bogovađe plaše se i opasnosti od virusa ebole i drugih zaraznih bolesti, a na protestu su upozorili i da je veliki broj vikendica i kuća obijen, kao i da ih azilanti tokom noći uznemiravaju u njihovim domovima.

Lončar je podsetila da su odlukom Vlade Srbije otvoreni privremeni centri za azilante u Sjenici, Tutinu i Obrenovcu, ali da time nije rešen problem meštana Bogovađe, jer ih taksisti i kombi vozila svakodnevno u sve većem broju dovode u Bogovađu.

Opširnije: Sramno ponašanje Mesne zajednice Bogovađa

Zabrinutost zbog okončanja operacije Naše more

IZVOR: ECRE 29.10.2014.

Panevropski savet za izbegle i prognane (ECRE) je upozorio da okončanje italijanske spasilačke operacije Naše more (Mare Nostrum) bez zamene dobro opremljenim timom za potragu i spasilačke aktivnosti Evropske unije će značiti povećanjem utopljenih migranata na moru.

Krajem oktobra 2013. godine, samo nekoliko dana nakon što se više od 300 ljudi utopilo nadomak italijanskog ostrva Lampeduza, Italija je započala spasilačku operaciju Naše more kako bi obezbedila potragu i spasavanje migranata u Mediteranu. Od tada operacijom naše more je spaseno oko 150 000 migranata.

„Svi su bili užasnuti velikim brojem izgubljenih života u blizini Lampeduze prošle godine. Italija je napravila iskorak u pokušaju da reši taj problem. Sada je operacija Naše more na kraju svog mandata i delovanja. Izbeglice, od čega mnogi koji beže od rata u Siriji i represivnog režima u Eritreji, suočavaju se sa teškoćom da ostanu u Libiji u kojoj vlada haos i bezvlašće, a ujedno  nemaju alternativni put da stignu do bezbednog utočišta na legalan i siguran način. Ukoliko se operacija Naše more okonča i ne bude zamenjena sa dobro opremljenim timovima i operacijom u čijoj je prioritetnoj nadležnosti da spašava živote ljudi, doći će do povećanog broja stradalih migranata u pokušaju da dođu do evropske obale. Napor evropskih zemalja da reše ovo pitanje je neophodan ukoliko članice Evropske unije žele da smenje broj stradalih u Mediteranu" izjavio je Michael Diedring, generalni sekretar ECRE.



                                    ŽIVOT ILI SMRT? HAJDE DA IZABEREMO ŽIVOT!

Opširnije: Zabrinutost zbog okončanja operacije Naše more

Video “Azil u Srbiji” u okviru projekta “Video for Change”

U okviru Creative Advocacy Festival-a, Olga Đurović i Jana Stojanović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, su snimile kratak film koji se sastoji od dve priče vezane za tražioce azila u Srbiji. Jedna priča je vezana za stav građana Mladenovca o otvaranju Centra za azil u njihovom mestu, a druga priča je ispovest tražioca azila poreklom iz Sirije, o razlozima zbog kojih je napustio zemlju i potražio utočište u Srbiji.

Kratak film "Azil u Srbiji" je nastao u okviru Creative Advocacy Festival-a kao dela projekta "Video for Change" koji sprovode Civil Rights Defenders i Inicijativa mladih za ljudska prava Srbije a finansiranog od strane Švedskog instituta. Svi video materijali su nastali u okviru trodnevnih radionica sa aktivistima za ljudska prava u Tirani, Pristini, Beogradu i Sarajevu.

Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole

IZVOR: TELEGRAF    29.10.2014.

U saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) piše da nema mesta širenju panike i straha, jer ni kod jednog ilegalnog migranta iz azijskih i afričkih zemalja u zaječaru nisu primećeni simptomi ebole.

U redakciju Telegrafa stiglo je reagovanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila na tekst „Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" u kojem je između ostalog istaknuto da se osuđuje širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata, kao i da nijedan od migranata nema simptome ebole.

Redakcija Telegrafa izvinjava se zbog objavljivanja ove senzacionalističke vest i u celosti prenosi saopštenje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

" Najoštrije osuđujemo senzacionalističko izveštavanja i širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata i tražilaca azila u Srbiji koji su uhvaćeni pre dva dana u Zaječaru nakon ilegalnog prelaska srpsko-bugarske granice. Podsećamo Vas da naslov na vašem portalu "Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" i sugerisanje da je reč o imigrantima koji su možda zaraženi ebolom je neprimeren i kažnjiv, jer izaziva strah i širi paniku kod našeg stanovništva. Podsećamo Vas da je u Zaječaru 25.oktobra održan sastanak Štaba za vanredne situacije povodom zabrinutosti zbog sve učestalih hapšenja iregularnih migranata iz azijskih i afričkih zemalja i mogućnosti da neko od njih dolazi i iz zemalja gde je proglašena epidemija ebole. Zaključak ovog satanka je da nema mesta širenju straha i izazivanju panike kod stanovništva jer ni kod jednog nisu primećeni simptomi koji bi ukazali na mogućnost da je neko od njih zaražen.

Takođe u policijskoj upravi Zaječara i Zdravstvenom centru Zaječara nam je rečeno da su upoznati sa procedurama upućivanja lica na zdravstveni pregled ukoliko postoje neki zdravstveni problemi kod migranata i tražilaca azila koji se nađu na teritoriji grada Zaječara, a da do sada nisu imali značajnijih problema", piše u saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).

Telegraf: Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole

Mali korak za Siriju, veliki za izbeglice

IZVOR: DEUTSCHE WELLE   29.10.2014.

U Berlinu je održana konferencija i sirijskoj izbegličkoj krizi. Novac nije sakupljan, ali bi konferencija ipak mogla da se isplati – iz najmanje deset razloga, komentariše Dagmar Engel, urednica studija DW u Berlinu.

1. Izvan pogođenog regiona je izbeglička katastrofa gotovo pala u zaborav. Oružana borba protiv terorističke paravojske Islamske države potiskuje u drugi plan sve ostale vesti sa Bliskog istoka.

2. Nedvosmisleno je uočeno da očaj ne vlada samo među izbeglicama. I zemljama regiona koje ih masovno prihvataju takođe treba pomoć.

3. Retko je vapaj komšijskih država mogao da se čuje tako glasno kao juče u Berlinu. Ministri spoljnih poslova Libana i Jordana ukazali su na dramatičnu situaciju u svojim zemljama.
4. Ostavlja snažan utisak saznanje koliko se ove dve male zemlje žrtvuju kako bi pomogle komšijama u nevolji...

5. ...što je istovremeno sramota za veliki deo međunarodne zajednice. Ali tako se i podiže spremnost da se jače podrže države koje prihvataju najveći deo sirijskih izbeglica. Ta podrška bi čak mogla da stvori situaciju u kojoj bi infrastruktura i privreda brže napredovali upravo u onim gradovima i selima u kojima se smeštaju izbeglice.

6. Sirijskim izbeglicama niko neće odbiti utočište sve dok traje rat. Libanska vlada već se duže vreme zalaže za repatrizaciju izbeglica u malobrojne oblasti Sirije u kojima nema borbi. Međutim za takav plan se na konferenciji nije našla ni mrva podrške, čak ni iz Jordana.

7. Nemačka je doživela javno priznanje za svoj angažman. Do sada je Nemačka prihvatila 70 000 sirijskih izbeglica, više od bilo koje druge evropske države.

8. To priznanje opet podiže pritisak na druge zemlje EU. Ponovo je oživela diskusija o kontigentima izbeglica koje bi svaka država morala da prihvati, kao i o novcu za hitnu pomoć.

9. Nemačka prednjači sa dodatnih 500 miliona evra u sledeće tri godine. Taj novac će biti investiran u infrastrukturu poput bolnica i vodosnabdevanja kao i u obrazovanje dece.Dobro bi bilo ukoliko i druge zemlje slede ovaj primer.

10. Niko nema rešenje za ratni sukob i svi to priznaju. Podrška koju su prihvatne zemlje dobile na konferenciji istovremeno svedoči o tome da će krvoproliće u Siriji potrajati. To je makar iskreno: političko rešenje se traži, ali još nije na vidiku.

Reagovanje na tekst “Zaječar; Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike,niko nije išao na pregled” objavljen na portalu “Telgrafa” 24. oktobra 2014.

Najoštrije osuđujemo senzacionalističko izveštavanja i širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata i tražilaca azila u Srbiji koji su uhvaćeni pre dva dana u Zaječaru nakon ilegalnog prelaska srpsko-bugarske granice. Podsećamo Vas da naslov na vašem portalu "Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" i sugerisanje da je reč o imigrantima koji su možda zaraženi ebolom je neprimeren i kažnjiv, jer izaziva strah i širi paniku kod našeg stanovništva. Podsećamo Vas da je u Zaječaru 25.oktobra održan sastanak Štaba za vanredne situacije povodom zabrinutosti zbog sve učestalih hapšenja iregularnih migranata iz azijskih i afričkih zemalja i mogućnosti da neko od njih dolazi i iz zemalja gde je proglašena epidemija ebole. Zaključak ovog sastanka je da nema mesta širenju straha i izazivanju panike kod stanovništva jer ni kod jednog nisu primećeni simptomi koji bi ukazali na mogućnost da je neko od njih zaražen.

Takođe u policijskoj upravi Zaječara i Zdravstvenom centru Zaječara nam je rečeno da su upoznati sa procedurama upućivanja lica na zdravstveni pregled ukoliko postoje neki zdravstveni problemi kod migranata i tražilaca azila koji se nađu na teritoriji grada Zaječara, a da do sada nisu imali značajnijih problema.

Radionice u školama u Sjenici i Tutinu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u školama u Sjenici i Tutinu organizuje radionice o fenomenu migracija i  problemima tražilaca azila, sa ciljem podsticanja interakcije među mladima iz lokalne sredine i mladim tražiocima azila. Mladi iz lokalne sredine imaju priliku da se osvrnu na prethodna iskustva sa tražiocima azila u njihovom mestu kao i da se informišu o zemljama porekla tražilaca azila, razlozima za napuštanje i kulturološkim izazovima sa kojima se suočavaju tokom boravka u Srbiji.

Radionice se realizuju sa predstavnicima učeničkog parlamenta i u okviru redovnih časova.

Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i APC/CZA realizuju projekat "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Više fotografija možete pogledati u galeriji.

Srbija mora da reformiše sistem azila

IZVOR: EUROACTIV 15.10.2014.

U oblasti pravde, slobode i bezbednosti Srbija je u proteklih godinu dana ostvarila ograničen napredak i treba značajno i što pre da unapredi upravljanje migracijama i politiku azila, kao i da optimizuje procedure azila. U Izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU za poglavlje 24 ističe se da su potrebni dalji napori kako bi se rešilo pitanje neosnovanih zahteva za azil koje državljani Srbije podnose u članicama EU. U svim oblastima iz poglavlja 24 Srbija treba da uloži napore u usaglašavanje sa pravnom tekovinom EU, povećanje efikasnosti, podsticanje specijalizacije i jačanje operativne saradnje između pravosuđa, izvršnih i neizvršnih organa. Poglavlje 24, kao i 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, treba da bude otvoreno među prvima u pregovorima o članstvu u EU. Očekuje se da ta dva poglavlja budu otvorena u prvoj polovini 2015. godine.

U Izveštaju je ocenjeno da su na planu suzbijanja neregularnih migracija državni organi Srbije nastavili proaktivni pristup.

Između septembra 2013. i februara 2014. podneto je više od sto krivičnih prijava za krivična dela nedozvoljenog prelaska granice i trgovine ljudima.

U 2013, kako se navodi, broj otkrivenih slučajeva nedozvoljenog ulaska u EU kroz Srbiju smanjen je na 8 500 u odnosu na 13 900 u 2012. godini.

Međutim, kod migracija je potrebno unaprediti prijemne i smeštajne kapacitete, osigurati dovoljan broj zaposlenih kvalifikovanih za bavljenje izazovima migracija, kao i usmeriti posebnu pažnju na potrebe maloletnika i ugroženih grupa.

Ukazuje se i na neophodnost bolje koordinacije rada institucija koje se bave neregularnim migracijama, posebno na lokalnom nivou. Takođe je potrebno usaglašavnje propisa u oblasti dozvoljenih migracija sa pravnim tekovinama EU.

Opširnije: Srbija mora da reformiše sistem azila

Azilаnti, ksenofobijа i politikа

Izvor: POLITIKA   10.10.2014.

Mаlа Vrbicа – Dvаdesetаk meštаnа sа zаstаvаmа dočekаlo nаs je juče u Mаloj Vrbici, nа putu oko 200 metаrа udаljenom od vojne kаsаrne. Pitаmo ih dа li su tu sаmo zbog nаs, jer smo dolаzаk ekipe „Politike” nаjаvili dаn rаnije. Nisu, tvrde, tu su dаnonoćno, sаmi se orgаnizuju i smenjuju nа svаkih nekoliko sаti i telimа brаne dа se u kаsаrnu isprаžnjenu još pre desetаk godinа usele аzilаnti. Tаko, kаžu, rаde već pune dve i po godine.

Kаsаrnа je postаlа mesto rаzdorа žiteljа Mаle Vrbice i opštine Mlаdenovаc sа jedne i držаve sа druge strаne. Prvi ne dozvoljаvаju dа vojni objekаt nа 17,5 hektаrа bude pretvoren u centаr zа аzilаnte, iаko je još početkom 2012. dodeljen nа korišćenje Komesаrijаtu zа izbeglice i migrаcije. Drugi smаtrаju dа je ponаšаnje žiteljа Mаle Vrbice, аli i Mlаdenovčаnа oblik ksenofobije.

– Nismo mi ksenofobi. Želimo dа se u ovom slučаju zаštite nаšа prаvа kаo grаđаnа i dа sаmi odlučimo štа je nаjbolje zа nаš krаj. Niko iz komesаrijаtа аli ni od nаdležnih u držаvi nije nаm rekаo štа plаnirа sа kаsаrnom, а čujemo dа je u plаnu prаvljenje glаvnog evropskog centrа zа više od 2.000 аzilаnаtа – kаže Drаgаn Vujičić, čije je imаnje u blizini kаsаrne.

Ne boje se meštаni prаvih аzilаnаtа, nаvodi on, već onih lаžnih. Niko ne znа zbog čegа su ti ljudi nаpustili zemlju, dа li beže pred zаkonom... Pitаmo dа li je njihov strаh osnovаn, jer bаš ti аzilаnti kojih se oni tаko pаnično plаše među prvimа su pritekli u pomoć strаdаlimа u mаjskim i septembаrskim poplаvаmа.

– Nаš strаh jeste osnovаn, jer Srbijom lutа nа hiljаde izbeglicа bez ikаkvih dokumenаtа. Ne želimo dа ugrozimo nijednog čovekа koji je ko znа iz koje muke došаo u Srbiju, аli se plаšimo zа živote nаših stаnovnikа – ističe Vujičić.

Zemljа nа kojoj je podignutа kаsаrnа je dedovinа meštаnа Mаle Vrbice, kаže Nikolа Jаnošević, jedаn od žiteljа ovog mestа, koji su dаnonoćno nа „punktu” pored metаlnog kontejnerа.

– Imаnjа su oduzetа uz simboličnu nаknаdu još šezdesetih godinа prošlog vekа. Mаster plаnom 2006. bilo je predviđeno dа se kаsаrnа prodа, а lokаlnа sаmouprаvа imаlа je prаvo preče kupovine – аli sve to je osporeno. Ondа je bez nаšeg znаnjа Vlаdа Srbije odredilа dа se kаsаrnа dа nа korišćenje Komesаrijаtu zа izbeglice – kаže Nikolа Jаnošević.

Podsećаmo gа dа su u Tutinu i Sjenici žitelji аzilаnte dočekivаli sа hlebom i solju i dа su ih lepo primili u svojoj sredini. „Pа nekа idu tаmo”, dovikuju nаm okupljeni.

– A štа je sа Bаnjom Koviljаčom, аko je sve tаko ideаlno – zаšto stаnovnici ove bаnje trаže izmeštаnje аzilа? – odgovаrа Jаnošević i pozivа se nа izveštаje zаštitnikа grаđаnа u kojem je ocenjeno dа MUP i Komesаrijаt zа izbeglice nisu dobro urаdili svoj posаo u Bogovаđi prošle zime, pа je u okolnim šumаmа bilo nа stotine аzilаnаtа.

Bаš tаj isti zаštitnik grаđаnа nаjoštrije je osudio nedаvno održаni protest u Mаloj Vrbici i izlive ksenofobije, kаžemo Jаnoševiću.

– Očigledno dа u nаšem slučаju zаštitnik grаđаnа nije bio dobro obаvešten – odgovаrа on.

Pomen ombudsmаnа izаzivа revolt ostаlih okupljenih: zbog čegа nije zаštitio meštаne posle skupа održаnog u ponedeljаk, kаdа su ih pojedini političаri, kаko tvrde, vređаli. Pominju gest Gorаnа Ješićа, potpredsednikа Demokrаtske strаnke, koji je nаvodno nа svom tviter-nаlogu nаpisаo: „Protest protiv аzilаnаtа? Prаvite protest protiv Vučićа аko smete, stoko seljаčkа.”

Opširnije: Azilаnti, ksenofobijа i politikа

Samo što su rođeni u pogrešno vreme

Izvor: Danas 06. 10.2014.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji je u prvih osam meseci 2014.godine azil zatražilo skoro 7 000 ljudi, a državni organi nemaju potpune podatke o njihovom kretanju i broju koji neprestano raste.

Ovom prilikom objavljujemo izabrane Azilne priče Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila - priče trojice azilanata iz Sirije, Avganistana i Obale Slonovače koji su se na putu ka Evropskoj uniji zaustavili u Srbiji.

Siriju sam napustio u avgustu 2012. godine, malo posle mog petnaestog rođendana. Da sam ikada imao mogućnost da biram da li ću da se rodim ili ne, izabrao bih drugu opciju, ali niko me nažalost ništa nije pitao. Pakao koji su ljudi u stanju da stvore ne može da se poredi ni sa čim na ovom svetu.

Rođen sam u Alepu, gradu na severu Sirije, i tu sam proveo najveći deo svog života. Otac mi je umro kada sam imao 4 godine i slabo ga se sećam. O meni i starijem bratu brigu je vodila majka. Brat je stariji od mene devet godina i od kako znam za sebe želeo sam da budem kao on. Voleo sam i školu. Matematika mi je baš dobro išla. Nakon časova sam često igrao fudbal na terenu iza škole. Ponekad se dešavalo da se u igri zanesem pa da majka ili brat dođu da me traže.

Opširnije: Samo što su rođeni u pogrešno vreme

APC/CZA predstavlja pružanje podrške tražiocima azila i nedokumentovanim migrantima

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, učestvuje na Grantmakers East Forum-u (GEF), koji se održava u Palermu na Siciliji 7. 8. i 9 oktobra 2014. godine. GEF promoviše razvoj civilnog sektora u zemljama Jugoistočne Evrope, okupljajući donatore aktivne u regionu, sa ciljem razmene iskustava i učinkovitosti dodeljivanja grantova i podsticanja novih donatorskih aktivnosti u regionu. Tema ovogodišnjeg foruma su migracije i mobilnost.

Đurović će izlagati na panelu "Pružanje podrške tražiocima azila i nedokumentovanim migrantima" na kojoj će govoriti o odgovoru nacionalnih i lokalnih vlasti na smeštaj tražilaca azila i migranata u svojim sredinama. Ovaj panel ima za cilj da predstavi na koji način organizacije civilnog društva rade na uključivanju tražilaca azila i migranata u lokalne zajednice, pružajući im pravnu i psihosocijalnu podršku, promovišući međukulturnu razmenu i nediskriminaciju prema migrantima, a time ujedno i unapređuju lokalne zajednice i što je još važnije osnažuju migrante i pružaju im šansu da postanu produktivan i pokretački član zajednice.

Više informacija o forumu možete pogledati na http://www.gef.efc.be/programme/content/

Osuda protesta u Mladenovcu

Oštro osuđujemo protestni skup „Stop azilu" koji je organizovan 06. oktobra 2014. godine protiv otvaranja Centra za azil u Maloj Vrbici u blizini Mladenovca.

Posebno je zabrinjavajuće prisustvo pripadnika političkih stranaka i predsednika pojedinih opština, koji šireći netrpeljivost i ksenofobične izjave se protive smeštanju azilanata u bivšu kasarnu Mala Vrbica i na taj način ostvaruju političke ili druge interese.

Šireći informacije o ugroženosti lokalnog stanovništva u slučaju otvaranja Centra za azil, lokalni politički lideri doprinose širenju netrpeljivosti i ksenofobije prema ljudima koji traže zaštitu od Republike Srbije bežeći iz zemalja u kojima su im preti progon ili im je život ugrožen postojanjem sveopšteg nasilja.

Smatramo da je neophodno da nadležni organi oštro osude širenje neprijateljskih i ksenofobičnih izjava prema tražiocima azila i da preduzmu mere iz svoje nadležnosti protiv odgovornih lica, kako bi se sprečile dalje zloupotrebe i odlaganje sprovođenja odluke Vlade o otvaranju Centra za azil u bivšoj kasarni Mala Vrbica.

Kulturološka radionica u centru za azil u Sjenici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 5. oktobra u centru za azil u Sjenici organizovao radionicu kulturološkog osnaživanja u kojoj su učestvovali mladi tražioci azila poreklom iz različitih zemalja. Učesnici su predstavili različite kulture iz kojih dolaze kroz navođenje pozitivnih i negativnih odlika svog naroda.

Jedan od ciljeva radionica kulturološkog i psihološkog osnaživanja koje organizuje APC/CZA je podsticanje mladih azilanata da uspostave kontakte sa mladima iz lokalnih zajednica u kojima žive, razumeju srpsku kulturu i običaje, analiziraju sličnosti i razlike u odnosu na kulture iz kojih dolaze i bolje razumeju izazove u procesu integracije.

Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i APC/CZA realizuju projekat "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Više fotografija sa radionice možete pogledati u galeriji.

Demokrate i Dveri zajedno na protestu protiv azilanata

IZVOR: BLIC   06.10.2014.

Više od 1 000 Mladenovčana se okupilo 06.oktobra 2014. godine ispred zgrade opštine u centru grada, jer se protive otvaranju centra za azil u selu Mala Vrbica koje se nalazi na sedam kilometara od centra grada.

Predsednik opštine Mladenovac, Dejan Čokić, kaže da su skup podržali i predsednici opština Vračar Branimir Kuzmanović, Smederevske Palanke Radoslav Milojičić i Dragan Jovanović predsednik opštine Topola, kao i Vladan Glišić iz pokreta "Dveri".

"Protest je bio miran, kao i šetnja nakon protesta. Naša poruka sa ovog okupljanja je da želimo da nam se neko od nadležnih obrati u narednih 15 dana. Mladenovac nije dobra lokacija za otvaranje azila u kom treba da bude 2 000 azilanata, mi nemamo kapacitete kao ni infrastrukturu za toliki broj ljudi" kaže Čokić.

Opširnije: Demokrate i Dveri zajedno na protestu protiv azilanata

Više od 500 tražilaca azila su deca

IZVOR: RTS    30.09.2014.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, je gostujući u jurarnjem programu RTS-a rekao da su više od 500 tražilaca azila u Srbiji deca, dok je više od 400 njih bez pratnje i oni najbrže odlaze iz centara za prihvat azilanata.

Đurović je rekao da deca dođu do centra za azil i vrlo brzo nestanu, što govori o tome da postoji organizovan sistem krijumčarenja ljudi.

"Da li je u pitanju trgovina ljudima, mi ne možemo sa sigurnošću reći", naglasio je Đurović.

Dodao je da su ta deca često uključena u lance prosjačenja, prinudnog rada, da bi odradili svoj put do Evrope.

"Deca kažu da su svesni da idu u neizvesnost, ali da ovaj put nema alternativu, da su voljni da rade i godinama, jer je život u zemljama iz kojih dolaze za njih nemoguć", rekao je Đurović.

To što je Nemačka proglasila Srbiju zemljom sigurnog porekla smanjiće, kako kaže, broj tražilaca azila iz Srbije u Nemačkoj.

Đurović objašnjava da će se ubuduće brzo završavati procedure, tako da će građani Srbije koji su zatražili azil u Nemačkoj brzo završavati postupak i oni koji dobiju azil ostajati, dok će ostali brzo biti vraćani kući.

Radionice kulturološkog i psihološkog osnaživanja sa mladima u centrima za azil

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je počeo da realizuje radionice kulturološkog i psihološkog osnaživanja sa mladim tražiocima azila smeštenim u centrima za azil u Krnjači, Banji Koviljači, Sjenici i Tutinu.

APC/CZA je partner Kulturnom centru "Hadži Ruvim" iz Lajkovca na projektu "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj razvoj i saradnju. Cilj projekta je predstavljanje pozitivnih iskustava u oblasti interkulturalnog dijaloga, na kojem u lokalnoj sredini tokom poslednje tri godine aktivno rade APC/CZA i Kulturni centar "Hadži Ruvim".

Važnost promocije kultura iz kojih dolaze tražioci azila, njihov položaj u Srbiji, uspostavljanje kontakta između tražilaca azila i predstavnika lokalnih sredina u kojima su nedavno otvoreni centri za azil, kao i promocija interkulturalnog dijaloga polazišta su za realizovanje projekta.

Više fotografija možete pogledati U GALERIJI.

U Srbiji 15.000 imigranata, azil zatražilo 7.000 ljudi

IZVOR: Novosti 26.09.2014.

U Srbiji je u prvih osam meseci ove godine azil zatražilo skoro 7.000 lica, a državni organi nemaju potpune podakte o njihovom kretanju i broju koji neprestano raste, rečeno je na današnjem skupu u Beogradu.

Na konferenciji "Sistem azila i migracije:dve priče" naglašeno je da se oko 10.000 do 15.000 ljudi slobodno kreće Srbijom, od juga ka severu, bez kontrole.

Srbija neće rešiti problem migranata ukoliko regionalna saradnja na zapadnom Balkanu ne dobije na dinamici i ako sprovođenje politika koje se tiču te oblasti nije koordinisano, saglasni su učesnici skupa.

Rečeno je i da će na putu ka punopravnom članstvu u EU, posebno kada se otvori poglavlje 24, biti značajno suproststavljanje neregularnim migracijama.

Državni sekratar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Aleksandar Nikolić izneo je podatke koji govore o porastu broja tražilaca azila istakavši da je u toku 2008. godine broj izdatih potvrda o izraženoj nameri da se traži azil u Srbiji bio 77, u 2009. godini 275, u narednoj 520, u 2011. godini 3.134, pre dve godine 2.723, a u prošloj 5.065.

Za prvih osam meseci ove godine azil je zatražilo 6.974 lica, dodao je Nikolić i podvukao da veliki broj onih koji traže azil u Srbiji zapravo nemaju ozbiljnu nameru i da ostanu u zemlji.

Prema njegovim rečima, građanski rat u Siriji primorao je tri miliona izbeglica da pokušaju da stvore sebi bolje uslove za život ne obazirući se na opasnosti koje ih očekuju na putu ka zemljama EU, što otvara mogućnost za nova krijumčarenja ljudi vodenim putevima, korišćenjem tuđih putnih isprava, falsifikovanjem viza...

Opširnije: U Srbiji 15.000 imigranata, azil zatražilo 7.000 ljudi

Kako je novi Zakon o azilu ipak usvojen

IZVOR:Deutsche Welle  23.09.2014.

Posle odluke stranke Zelenih da odobri novi zakon po kome su Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija „sigurne zemlje", u nemačkoj štampi su objavljeni mnogi komentari. Diskusije o prihvatu izbeglica ne prestaju.

„Ah da, izbeglice" – naslov je komentara Žaka Šustera objavljenog u dnevniku Velt, u kome se on bavi najpre kulturom diskutovanja u Nemačkoj: „Onaj ko je proteklih dvadeset godina proveo u zimskom snu, pa se sada probudio, samo može da sa nevericom trlja oči – dok sluša trenutne debate o pitanjima azila, izbeglica i odredbama o doseljavanju. Kao i početkom devedesetih, u Nemačkoj sve izgleda kao da se diskutanti nalaze na pokretnoj travi koja se kreće ukrug, napravljenoj samo zbog naklapanja. U ovoj zemlji se ponovo vode debate, svi su povilenili, svi su se razglagoljali do mile volje, i tako će biti dok se ne umore od jedne teme, pa se dohvate sledeće, pa treće, sve dok u jednom trenutku opet ne udare glavom u onu prvu, vrate joj se, i nastave da je razrađuju sa istim ideološkim žarom kao i ranije – i, naravno, sa istim neznanjem. Sada je – po ko zna koji put – na redu problematika izbeglica..."

Opširnije: Kako je novi Zakon o azilu ipak usvojen

Avganistanci čiste Kladovo

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI   22. septembar 2014.  

Više od 2 500 ljudi saniralo posledice katastrofalnih poplava u gradovima na istoku Srbije. Oko 40 Sudanaca, Nigerijaca, Sirijaca zajedno sa domaćinima raščišćavalo naneti mulj i blato.

Odvajkada je poznato da nesreće ujedinjuju i zbližuju ljude. A da je to istina, uverili smo se juče na licu mesta u okolini Kladova, gde 2 500 ljudi, među kojima i 40 državljana Sudana, Nigerije, Sirije, Malija i Avganistana, zajedno sa domaćinima radi na sanaciji posledica katastrofalnih poplava koje su pogodile ovaj kraj.

Put nas najpre dovodi u Tekiju, koju je pogodila prava kataklizma. Tu zatičemo general-majora Vojske Srbije Milosava Simovića, on nam vojnički, kruto, profesionalno, raportira: - Na terenu je 500 pripadnika Vojske Srbije i jedna inžinjerijska jedinica sa 16 mašina.

Opširnije: Avganistanci čiste Kladovo

Turska zatvorila granice nakon što je preko 130 000 Kurda prebeglo iz Sirije

IZVOR: Radio Slobodna Evropa 22.09.2014.

Turska je u ponedeljak 22. septembra 2014. godine počela zatvarati neke granične prelaze sa Sirijom pošto je više od 130 000 Kurda izbeglo u tu zemlju pred ofanzivom džihadista Islamske države (IS) na severoistoku Sirije, gde su kurdski borci zaustavili napredovanje IS-a kod grada Kobanea. Turska je već preplavljena izbeglicama jer je pre aktualnog kurdskog vala primila više od milion izbeglica iz Sirije.

Turska je u petak, 19. septembra 2014. godine otvorila granicu u dužini 30 kilometara kako bi pomogla izbeglicama iz Kobanea da se sklone na sigurno,  ali u ponedeljak, 22. septembra 2014. godine, su samo dva od devet graničnih prelaza ostala otvorena.

U nedelju 21. septembra 2014. godine, turske bezbednosne snage su se sukobile s turskim Kurdima koji su protestvovali u znak solidarnosti s izbeglicama, a neki su protestanti navodno pokušavali ući u Siriju kako bi se borili protiv radikalne sunitske terorističke organizacije IS-a.

Većina kurdskih izbeglica koji su tokom vikenda stizali dolazi iz grada Kobane (arapski naziv Ain al-Arab), koji je IS opkolio. Kurdski borci su zaustavili napredovanje IS-a kod Kobanea, ali su se siloviti sukobi nastavili i dalje.

Opširnije: Turska zatvorila granice nakon što je preko 130 000 Kurda prebeglo iz Sirije

Austrija: Kontrole zbog azilanata

IZVOR: B92 22. 09.2014.

Ministarka unutrašnjih poslova Austrije, Johana Mikl-Lajtne, najavila je "sveobuhvatne" kontrole na granicama Austrije zbog sve većeg broja azilanata. Ponovno uvođenje kontrole zatražili su predsednici više austrijskih pokrajina. Ministarka je najavila "Oštru akciju" i generalnom direktoru za javnu bezbednost Konradu Kogleru naložila detaljno planiranje akcije.

Već narednih dana bi trebalo koncept biti primenjen, a od tada će "nenajavljene, i sveobuhvatne" kontrole biti sprovođene na granicama Austrije.

Više sati biće, na određenim rutama, detaljno kontrolisana vozila i osobe.

Ovom akcijom Mikl-Lajtner želi kriminalcima da poruči da ne mogu da se osećaju nigde sigurno.

Opširnije: Austrija: Kontrole zbog azilanata