Psihološko savetovanje sa decom azilantima - super moći i super heroji

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 09. jula u centru za azil u Banji Koviljači organizovano je grupno psihološko savetovanje dece tražilaca azila. Deca koja u svom iskustvu imaju višemesečno iskustvo migracije od Somalije i Jemena do Srbije, govorila su o svojim superherojima.

Više fotografija sa radionice pogledajte u galeriji.

APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.

INTERKULTURALNO I PSIHOLOŠKO SAVETOVANJE U BANJI KOVILJAČI

Švedski ministar: Današnje izbeglice su novi Ibrahimovići

Izvor: Al Jazeera Balkans

Švedski ministar za migracije Morgan Johansson je govoreći o pitanju migracija izjavio da bi današnje izbjeglice u Švedskoj već sutra mogle biti novi Zlatani (Ibrahimovići) i vrlo uspješni ljudi, prenosi Anadolija.

"Samo 600.000 izbjeglica je stiglo u Evropsku uniju (EU). To može izgledati puno, ali koliko ljudi živi u EU? Negdje oko 500 miliona. To je kao kada bi jedna izbjeglica godišnje dobila azil na ostrvu koje ima 1.000 ljudi", rekao je švedski ministar.

Objasnio je da kriza u vezi sa migracijama ne bi trebala imati mnogo veze sa ciframa nego sa osjećajem zajedničke odgovornosti.

Korist od migracije

"Sve zemlje EU trebaju preuzeti odgovornost. Neke zemlje nude azil za 3.000 osoba tokom dvije godine dok Švedska to učini tokom dvije sedmice", rekao je Johansson.

Švedski ministar za lokalne medije je kazao kako je prilikom rasprava o izbjeglicama potrebno uzeti u obzir i koristi od migracija, a ne samo moguće probleme ili poteškoće.

"Regiji Vastra Gotaland nedavno je bilo potrebno oko 100 doktora. Kada su pogledali liste sa ljudskim kadrom vidjeli su da već imaju 31 doktora iz Sirije na raspolaganju", rekao je Johansson.

Naglasio je da je vrlo značajno integrisati obrazovane izbjeglice na tržište rada u Švedskoj kako bi doprinijeli napretku tamošnjeg društva.

"Svi smo ponosni na Zlatana Ibrahimovića. Moramo uvijek imati u vidu da oni koji sada dolaze u ovu zemlju mogu biti naši novi Zlatani i Loreeni", rekao je Johansson.

Agencija Ujedinjenih naroda za izbjeglice (UNHCR), objavila je nedavno izvještaj u kojem zaključuje da je velika većina od 137.000 ljudi koji su preko Sredozemnog mora ušli u Evropu u prvih šest mjeseci 2015. godine bježala od rata, sukoba ili progona, zbog čega je ova mediteranska kriza prije svega izbjeglička kriza.

Trećina muškaraca, žena i djece koji su preko mora stigli u Italiju ili Grčku dolazi iz Sirije, za čije državljane se općenito smatra da imaju pravo na izbjeglički status ili druge oblike zaštite.

Druga i treća najčešća zemlja porijekla su Afganistan i Eritreja, za čije državljane se također većinom smatra da ispunjavaju uvjete za stjecanje izbjegličkog statusa.

Kampanja - Pogledajte ove ljude u oči bez diskriminacije

IZVOR: RTS  jun 2015.

I dok se Mađarska ovih dana užurbano sprema da podigne zid na granici sa Srbijom kako bi sprečila ulazak emigranata, Srbija tim istim emigrantima pomaže obezbeđujući  hranu, lekove i ostale neophodne stvari za preživljavanje. Poslednjih dana pored svakodnevnog izveštavanja novinara u vezi sa ovom temom, svedoci smo kampanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila čiji projekat "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" finansira Evropska unija, koje nas upoznaju sa problemom izbeglištva ali i pozivaju na pristojno i ljudsko ponašanje prema tražiocima azila. 

APC-CZA: Srbiji preti humanitarna kriza

IZVOR: TANJUG  27.jun 2015.

Srbija je kao tranzitna zemlja za migrante iz Sirije i Bliskog istoka postala poslednji štit evropskih zemalja, a ukoliko se njihov broj, pre svega tražilaca azila, ne smanji, našoj zemlji preti humanitrna kriza, upozorio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć azilantima Radoš Đurović.

Đurović je u izjavi za Tanjug ukazao da to nikako ne bi smelo da se dogodi, a pošto Srbija nije članica EU, potrebna joj je pomoć u rešavanju tog problema.

Odluku Mađarske o podizanju ograde duž granice sa našom zemljom, Đurović smatra neprihvatljivom i ističe da to neće zaustaviti priliv migranata.

Opširnije: APC-CZA: Srbiji preti humanitarna kriza

Talasanje - Da li se u Evropu vraća vreme podela i zidova?

IZVOR: RTS - Talasanje  22.jun 2015.

Kakve su moguće posledice odluke mađarske vlade da podigne četiri metra visoku ogradu? Od čega zavisi da li će se migranti doživljavati kao ljudi koji beže od ratova i bede ili kao kriminalci i uljezi?

Za "Talasanje" na Radio Beogradu su 22.juna 2015. godine govorili: Vladimir Petronijević (Grupa 484), Radoš Đurović (Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA), Milan Antonijević (YUKOM) i Nataša Jokić, dopisnica Radio Beograda iz Brisela.

Đurović: Srbija u teškom položaju nakon odluke Mađarske

Gostujući u Dnevniku N1 17.juna Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) komentariše odluku Mađarske da duž granice sa Srbijom podigne ogradu, posledicama po Srbiju kao i izazovima i rizicima sa kojima će se migranti suočavati.

Oko- Evropa i imigranti - Daleko od sunca

IZVOR: RTS Oko 16. jun 2015.

Oko sto hiljada imigranata prešlo je Mediteran samo 2015. godine bežeći od rata, bede, siromaštva.

Većina i dalje čeka pred vratima evropskih zemalja. Sve češće kao put ka EU biraju Srbiju, i to toliko često da je nedavno iz Mađarske stigla izjava da bi se, ako se priliv imigranata nastavi ovim tempom, mogla zatvoriti granica prema Srbiji. Evropske zemlje, u isto vreme, ne mogu da se slože kako da reše problem sa imigrantima koji stižu u sve većem broju.

Šta da čine i Evropa i Srbija, o tome govore Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Zoran Ćirjaković, predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju.

Đurović: Zid za azilante, novi problem za Srbiju

IZVOR: RTS  19.06.2015.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za RTS da zid koji Mađarska planira da podigne na granici sa Srbijom ne može da zaustavi migrante. Cene krijumčarenja će postati još više, a azilanti će potražiti alterantivne puteve koji vode ka Zapadnoj Evropi, ukazuje Đurović.

Radoš Đurović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da ukoliko se podigne zid na mađarsko-srpskoj granici kriza sa nadolazećim migrantima može postati još veća.

Sve više azilanata će čekati da pređe granicu i sasvim je izvesno da će se izbeglice iz Iraka, Sirije i Avganistana sve duže zadržavati u našoj zemlji, ukazuje Đurović.

Napominje da će eventualni zid naterati migrante da do Mađarske stignu preko Hrvatske ili Rumunije, i podseća da dve najmlađe članice EU još uvek nisu punopravne članice šengena.

Đurović ponavlja da ova odluka Mađarske nije ni jasna ni efikasna, s obzirom na to da se azilanti mogu odlučiti, kako kaže, da ne prelaze preko zelene granice već da idu na granične prelaze gde zvanično mogu da zatraže azil.

Ističe da će naročito problematičan biti sve duži boravak azilanata u "ničijoj zemlji" i dodaje kako bi duža zadražavanja u graničnom pojasu mogla da dovedu do humanitarnih katastrofa.

Opširnije: Đurović: Zid za azilante, novi problem za Srbiju

Savetovanje migranata u okolini Subotice

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je zajedno sa predstavnicima Istočno-evropske misije u Srbiji razgovarao sa migrantima u okolini Subotice. Migranti su informisani o azilnoj proceduri i pravima koja imaju tražioci azila.

Oko dvesta ljudi poreklom iz Paksitana, Avganistana, Sirije, Kameruna i Gvineje svakog dana boravi u improvizovanim naseljima u okolni Subotice.

Više fotografija se nalazi u galeriji.

Trening o azilu za aktiviste u Pančevu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, organizovao 30.maja trening u Domu omladine Pančevo.

Pančevo je grad u kojem migranti sve češće borave usled blizine centra za azil u Krnjači.

Trening je bio namenjen lokalnim aktivistima - aktivistima, članovima omladinskih organizacija i novinarima. Učesnici su informisani o azilnoj proceduri, razlozima za napuštanje zemalja iz kojih dolaze tražioci azila, nadležnostima u okviru azilne procedure. Cilj treninga bio je širenje sveti o položaju tražilaca azila u Srbiji. U narednom periodu pančevački aktivisti će učestvovati i u drugom modulu treninga koji će se odnositi na spcifičan položaj tražilaca azila i potrebama za posebnim pristupom u radu.

Treninzi se osim u Pančevu realizuju u Sjenici, Tutinu, Loznici i Lajkovcu.

Fotografije sa treninga možete pogledati U GALERIJI.

Kampanja: Pogledajte ove ljude u oči, bez diskriminacije!

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija, tokom maja i juna organizovao medijsku kampanju kroz bilborde i svetleće reklame po čitavom Beogradu. Cilj kampanje je širenje svesti o položaju tražilaca azila i skretanje pažnje na poštovanje njihovih prava u Srbiji bez diskriminacije. 

APC/CZA traži prekršajno nekažnjavanje ljudi koji su ušli u Srbiju i tražili azil, pravednije i potpunije sprovođenje zakona o azilu i zaštitu tražilaca azila od diskriminacije u Srbiji tražeći privremenu zaštitu za izbeglice iz Sirije i Iraka. Kampanja je počela zajedničkim apelom APC/CZA i hora "Viva Vox" koncertom u Areni a nastavila se kroz brojne bilborde i svetleće reklame koje je video veliki broj građana. 

Redovnom prisutnošću na terenu, neposrednim kontaktom sa tražiocima azila, kao i brojnim aktivnostima u zajednicama u kojima borave tražioci azila, APC/CZA prati postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju tražilaca azila i drugih migranata u Srbiji.

Više fotografija možete pogledati u U GALERIJI.

Migrantice: Tukli su nas štapovima i silovali

IZVOR: Al Jazeera 05.05.2015.

Svaki dan spasilački brodovi skupe hiljade migranata u Sredozemnom moru. Čak i nakon što budu spašeni, mnogi od njih se oporavljaju od trauma koje su proživjeli i prije nego što su krenuli na put.

Njihove priče su priče o bijegu od rata, represije i siromaštva. Njihova iskustva simboli su mnogih problema današnjice. Riskiranje života u prelasku Sredozemlja za njih je bila jedina opcija. Pronađeni su kako plutaju u moru. Spasila ih je talijanska obalna straža.

U žurbi se pokušavaju ukrcati na italijanski brod. To pokazuje u kakvom su strahu bili na moru, bez kopna na vidiku.

Jedan čovjek priča kako ih je libijski kapetan broda napustio, nisu imali vode, niko nije znao kormilariti brodom, a ljudi su paničarili. Patnja se vidi na njihovim licima. Neki zure u prazno, možda pokušavajući uopće shvatiti kroz što su sve prošli.

Opširnije: Migrantice: Tukli su nas štapovima i silovali

Azilni kutak u Sjenici - Kako vidimo lokalce a kako strance u Sjenici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Kancelarijom za mlade u Sjenici, centrom za azil u Sjenici i Sandžačkim odborom za zaštitu ljudskih prava i sloboda 1.aprila 2015. godine organizovao radionicu u kojoj su učestvovali mladi poreklom iz Sirije i Somalije kao i mladi iz Sjenice. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe - lokalna i azilna populacija ali su uloge bile obrnute- tražioci azila su govorili iz perspektive lokalnog stanovništva dok su mladi okupljeni oko kancelarije za mlade bili u ulozi migranata koji žive u Sjenici.

Radionica je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) a koji finansira Evropska unija.

Azilni kutak u Tutinu - Rodne razlike u različitim kulturama

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa NVO "Impuls", lokalnom gimnazijom, centrom za azil u Tutinu i Sandžačkim odborom za zaštitu ljudskih prava i sloboda organizovao radionicu u okviru azilnog kutka 31.marta 2015.godine. Učesnici radionice su bili maturanti gimnazije i mladi tražioci azila smešteni u centru za azil koji su ovom prilikom ugostili lokalne mlade. Tema radionice bile su rodne razlike i stereotipi o ulogama muškaraca i žena u okviru različitih kultura. Za neke od lokalnih mladih ovo je bio prvi susret sa tražiocima azila.

Radionica je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) a koji finansira Evropska unija.

Interkulturalno i psihološko savetovanje u Tutinu

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) a koji finansira Evropska unija, u centru za azil u Tutinu organizuju se interkulturalna i psihološka savetovanja. Učesnici su mladi tražioci azila, žene i deca azilanti koji dolaze iz različitih zemalja.

Cilj psihološkog savetovanja jeste lakše prevazilaženje teškoća tokom migracija, bolje sagledavanje svojih jakih strana i izazova sa kojima se suočavaju tražioci azila. Cilj interkulturalnog savetovanje je veća motivacija za uključivanje u događaje u lokalnoj zajednici, razumevanje drugačijeg kulturološkog konteksta i razumevanje procesa integracije.

Više fotografija sa sesija u Tutinu možete pogledati u galeriji fotografija.

Interkulturalno i psihološko savetovanje u Sjenici

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) a koji finansira Evropska unija, u centru za azil u Sjenici organizuju se interkulturalna i psihološka savetovanja. Učesnici su mladi tražioci azila, žene i deca azilanti koji dolaze iz različitih zemalja.

Cilj psihološkog savetovanja jeste lakše prevazilaženje teškoća tokom migracija, bolje sagledavanje svojih jakih strana i izazova sa kojima se suočavaju. Cilj interkulturalnog savetovanje je veća motivacija za uključivanje u događaje u lokalnoj zajednici, razumevanje drugačijeg kulturološkog konteksta i razumevanje procesa integracije.

Tražioci tokom susreta ističu veoma pozitivna iskustva kako su samom centru za azil tako i sa lokalnim meštanima koji im se javljaju na ulici, pokazuju interesovanje za zemlje porekla i razloge za napuštanje, pozivaju na fudbalske utakmice.

Više fotografija sa radionica možete pogledati U GALERIJI.

Studijska poseta Slovačkoj

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan- razmena znanja i iskustva u azilu koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava sa Kosova , 14. i 15. maja 2015. godine održana je studijska poseta predstavnika organizacija iz Srbije, Makedonije i Kosova kolegama iz Lige za ljudska prava Slovačke.

U okviru studijske posete održana je okrugli sto čiji učesnici su bili predstavici Lige za ljudska prava Slovačke, Pravnog centra Slovačke, UNHCR Slovačke, Odseka za strance - Granične policije Slovačke, Filozofskog fakulteta, međunarodne organizacije za migracije, i Slovačkog humanitarnog saveta i Ministarstva za rad i socijalnu politiku upoznali predstavnike zemalja Zapadnog Balkana sa funkcionisanjem azilnog sistema u Slovačkoj, pravnom regulativom, izazovima u funkcionisanju azilnog sistema, integracijom izbeglica.

U okviru dvodnevne studijske posete predstanici organizacija iz Srbije (Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila), Makedonije (Makedonskog udruženja mladih pravnika) i sa Kosova (Program građanskih prava) su takodje bili u poseti Centru za tražioce azila u Rahovcima, kao i Pritvorskom centru za strance u Medvedovu.

Više fotografija sa studijske posete možete pogledati OVDE

Više od 1 300 dece bez roditelja tražilo azil u 2015. godini

IZVOR: Tanjug 27.maj 2015. 

Od početka 2015. godine više od 3.000 dece tražilo je azil u Srbiji, od tog više od 1 300 su deca bez pratnje roditelja, dok je nepoznato koliko dece boravi ili prođe kroz zemlju, a da ne zatraži azil, izjavio je 27.maja 2015.godine direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović. 

Đurović je dodao da najveći broj te dece ne stigne do centara za azil, da se ona "prosto gube u statistikama", što je krajnje zabrinjavajuće.

On je na konferenciji za novinare rekao da je nepoznato koliko dece boravi u Srbiji ili prođe kroz zemlju, a da ne zatraže azil i naglasio da su deca azilanti posebno osetljiva i traumatizovana grupa izbeglih.

On je naglasio da u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokušavaju da ojačavaju psiho-fizičko stanje dece, da imaju individualna i grupna psihološka savetovanja, kreativne radionice koje bi ih odvojile od teške situacije, a da je pokrenuta i jezička radionica za pripremu dece za ulazak u obrazovni sistem.

Fotografije sa preskonferencije možete pogledati OVDE

Opširnije: Više od 1 300 dece bez roditelja tražilo azil u 2015. godini

Javni konkurs za pravnika u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA)

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju sa fotografijom, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 15. jun 2015. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Raste broj azilanata, Austrija reaguje šatorima

IZVOR: Tanjug  15.05.2015.

Zbog ponovo drastično rastućeg broja azilanata Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije je sredinom maja 2015. godine pokrenulo vanredne mere - uspostavljanja šatorskog smeštaja.

Po prvi put nakon dužeg niza godina u Austriji će izbeglice ponovo biti smeštane u šatorima.

U pokrajinama Gornja Austrija i Salcburg, kako je saopšteno, biće uspostavljena tri šatorska smeštaja za izbeglice, a ujedno se otvara centar za proterivanje u Fordernbergu za smeštaj izbeglica, kao i reaktivira se jedan ispražnjeni prostor u Beču.

Situacija oko azilaata eskalirala je ove nedelje, pošto je od 11. do 13. maja 2015.godine austrijskim vlastima podneto oko 900 molbi za dobijanje azila, pretežno gradana iz Sirije i Avganistana.

Samo u ponedeljak 11.maja 2015. godine, kako je potvrdilo Ministrastvo unutrašnjih poslova Austrije, podneto je 314 zahteva, što je najveći broj u jednom danu od početka vođenja dnevne statistike 2006.godine.

Opširnije: Raste broj azilanata, Austrija reaguje šatorima

EU pokreće pomorsku operaciju na Mediteranu

Izvor: Tanjug  18.maj 2015.

Zemlje Evropske unije dogovorile su se 18. maja 2015. godine da u junu pokrenu pomorsku operaciju protiv krijumčara ljudi, odgovornih za priliv migranata preko Sredozemnog mora u Evropu, saopštila je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.

"Upravo je doneta odluka o pokretanju pomorske operacije, kako bi se razbio model poslovanja mreža krijumčara i trgovaca ljudima", izjavila je Mogerinijeva, posle sastanka ministara spoljnih poslova i odbrane EU.

Sedište nove pomorske misije protiv krijumčara migranata biće u Rimu, a predvodiće je italijanski admiral Enriko Kredendino, dodala je Mogerinijeva.

Najavljena ambiciozna operacija EU koja počinje u junu 2015. godine, predviđa slanje ratnih brodova i izviđačkih aviona do obale Libije čije vode su postale epicentar humanitarne katastrofe koja se poslednjih meseci našla pred vratima Evrope.

Plan EU takođe predviđa eventualno uništavanje krijumčarskih brodova pre nego što stignu do obala Evrope, iako to zahteva da Savet bezbednosti UN rezolucijom podrži tu vojnu akciju. Mogerinijeva je rekla da će pozitivna odluka ministara odbrane i spoljnih poslova EU na sastanku u Briselu pomoći da se UN navedu na akciju.

Video - APC/CZA i Viva Vox pozvali građane na humanost prema azilantima

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je zajedno sa Horom "Viva Vox" pozvao građane na humanost i razumevanje prema azilantima koji borave u Srbiji. Hor "Viva Vox" je 9. maja 2015.godine održao koncert u Beogradskoj Areni kojem je prisustvovalo preko 10 000 ljudi. Tom prilikom je uz pesmu "Afrika" benda Toto prikazan video materijal u kojem su učestvovali tražioci azila iz azilnog kampa u Krnjači, poreklom iz Gane i Somalije. Na ovaj način je skrenuta pažnja na životne priče tražilaca azila koji su napuštajući svoje zemlje, bežeći od rata a tražeći spas, privremeno utočište našli u Srbiji.

Ova akcija je deo kampanje koju sprovodi APC/CZA u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija.

Koncertu su prisustvovali sami tražioci azila koji su bili uključeni u snimanje spota koji je pratio izvođenje numere od strane Hora "Viva Vox".

APC/CZA i Viva Vox pozvali građane na humanost prema azilantima

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je zajedno sa Horom "Viva Vox" pozvao građane na humanost i razumevanje prema azilantima koji borave u Srbiji. Hor "Viva Vox" je 9. maja 2015.godine održao koncert u Beogradskoj Areni kojem je prisustvovalo preko 10 000 ljudi. Tom prilikom je uz pesmu "Afrika" benda Toto prikazan video materijal u kojem su učestvovali tražioci azila iz azilnog kampa u Krnjači, poreklom iz Gane i Somalije. Na ovaj način je skrenuta pažnja na životne priče tražilaca azila koji su napuštajući svoje zemlje, bežeći od rata a tražeći spas, privremeno utočište našli u Srbiji.

Ova akcija je deo kampanje koju sprovodi APC/CZA u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija.  

Koncertu su prisustvovali sami tražioci azila koji su bili uključeni u snimanje spota koji je pratio izvođenje numere od strane Hora "Viva Vox".

Više fotografija možete pogledati U GALERIJI FOTOGRAFIJA.

Predstavljanje srpske tradicije i plesova azilantima

Studenti političkih nauka na praksi u APC/CZA su realizovali pilot radionicu predstavljanja lokalnih običaja i kulture u radu sa azilantima smeštenim u Centru za azil u Krnjači. Studenti socijalnog rada i socijalne politike Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, bili su spremani da uz pomoć stručne podrške mentora APC/CZA tokom prakse osmisle, pripreme i realizuju radionicu obučeni u tradiocionalne kostime i kroz predstavljanje tradicionalnih plesova a sa ciljem da azilantima približe tradiciju i običaje iz različitih delova Srbije.

VIŠE fotografija možete pogledati u GALERIJI.

Poseta Muzeju Jadra u Loznici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Muzejom Jadra u Loznici 29. aprila 2015. organizovao posetu za predstavnike tražilaca azila koji žive u centru za azil u Banji Koviljači.

Azilni kutak u Loznici - mladi u različitim kulturama

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Gimnazijom "Vuk Karadžić" i uz podršku Kancelarije za mlade u Loznici 29. aprila 2015. godine organizovao radionicu u okviru Azilnog kutka. Tema radionice je bio položaj mladih u različitim kulturama. Među tražiocima azila iz Banje Koviljače koji su učestvovali u radionici bili su mladi poreklom iz Somalije i Jemena.

Srbija mora da uzme u obzir veliki talas migracija

IZVOR: Tanjug 23.april 2015.

Srbija treba da uzme u obzir veliki talas migracija koji se dešava preko Mediterana, ali isto i preko Balkana, jer podaci od početka 2015. godine govore da je više od 9.000 ljudi zatražilo azil i ako se ovaj trend nastavi, do kraja godine imaćemo više od 30.000 ljudi koji će da zatraže azil u Srbiji, izjavio je 23.aprila 2015. godine za Tanjug izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.

Đurović je rekao da ta brojka predstavlja samo jedan deo celokupnog broja migranata, imajući u vidu da se najveći broj njih i ne obraća našim organima i institucijama, već pokušava da svoj put nastavi dalje. "Moramo da znamo ko se nalazi u Srbiji, kakva im je zaštita potrebna, ljudi se moraju registrovati i moraju im se izdati lične isprave dok god se oni nalaze u Srbiji. Njihova namera da odu dalje ne sme da bude prepreka za nas da im obezbedimo zaštitu koju smo dužni, po Konvenciji o statusu izbeglica i po Ustavu, a to je da svakom ko beži od progona pružimo makar privremenu zaštitu", istakao je Đurović.

Opširnije: Srbija mora da uzme u obzir veliki talas migracija

EU menja politiku prema izbeglicama?

IZVOR: Deutsche Welle 21. april 2015.

Šta će Evropska unija učiniti kako bi pomogla izbeglicama koje stižu preko Sredozemnog mora, umesto što nastoji da ih drži podalje od svojih obala? Nove mere su na pomolu.

Zašto je moralo da dođe do masovnog umiranja u Sredozemnom moru da bi Evropska unija počela da dela? - glasilo je pitanje jednog novinara upućeno opunomoćenici EU za spoljne poslove Federiki Mogerini. „Svi delimo osećaj frustracije", odgovorila je ona, „prečesto smo govorili da ovako nešto ne sme da se ponovi. Moramo stupiti pred javnost Evrope i odvažno odgovoriti na tragedije". Mogerinijeva je dodala da ne treba slediti zahteve populista koji žele da vrate izbeglice tamo odakle su došle: „Njihovo slanje natrag bi isto tako bilo ubijanje, samo na drugi način". No, ona se požalila i da je EU velika i komplikovana mašinerija, a „tako velikim aparatima je potrebno vreme dok se ne pokrenu."

Opširnije: EU menja politiku prema izbeglicama?

Radoš Đurović: Azilanti stižu i u Srbiju

IZVOR: Večernje novosti 21.april 2015.

Činjenica da je samo lane Mediteran preplovilo 218.000 migranata, postavila je ozbiljna pitanja za zapadna društva koja su njihov krajnji cilj, ali i zemlje tranzita, među kojima je i Srbija

Čini se da nikad snažniji talas migranata, praćen očajničkim begom od nasilja, rata i bede sa sve češćim tragičnim posledicama, kakva je smrt više od 700 izbeglica zatvorenih u dnu potonulog libijskog broda, nije zahvatio obale Evrope. Činjenica da je samo lane Mediteran preplovilo 218.000 migranata, postavila je ozbiljna pitanja za zapadna društva koja su njihov krajnji cilj, ali i zemlje tranzita, među kojima je i Srbija.

Opširnije: Radoš Đurović: Azilanti stižu i u Srbiju

Akcioni plan EU za migracije u 10 tačaka

IZVOR: Evropska komisija 20.april 2015.

Na zajedničkom sastanku ministara unutrašnjih i spoljnih poslova Evropske unije, održanom u Luksemburgu 20.aprila 2015.godine komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopoulos je izneo plan u 10 tačaka o hitnim merama koje je potrebno preduzeti kao odgovor na krizu sa migrantima na Mediteranu. Plan je u potpunosti podržan od strane ministara unutrašnjih i spoljnih poslova Evropske unije.

Visoka predstavnica Evropske unije, Federika Mogherini i komesar Avramopoulos zajednički su izneli stav: " Moramo da pokažemo zajedničku spremnost Evropske unije da odgovori u situacijama kriza kao što je i uvek do sada bio slučaj. Situacija u Mediteranu nije nova ni prolazna kriza. Zbog toga će Komisija tokom maja 2015.godine izaći sa sveobuhvatnom Evropskom agendom o migracijama kako bi se adresirali strukturni problemi koji postoje. Akcioni plan u 10 tačaka, koji smo danas izneli je skup direktnih i konkretnih mera koje ćemo poduzeti kako bi se u što kraćem ublažila trenutna kriza. Sve te mere zahtevaju zajednički napor svih članica i institucija Evropke unije. Mi ćemo preneti ove predloge Evropskom savetu koji će se održati u četvrtak na vanrednoj sednici o situaciji u Mediteranu. To je zajednička odgovornost Evrope, svi moramo da radimo zajedno"

Deset tačaka:

• Obnavljanje i proširenje zajedničkih operacija na Mediteranu, Triton i Posejdon, kroz povećanje finansijskih i drugih sredstava. Proširenje delokruga operacija, kako bi se omogućilo da deluje na široj zoni unutar mandata FRONTEX-a

• Sistematski pristup hvatanja i uništavanja brodova koji koriste krijumčari za prevoz migranata.Pozitivni rezultati iz operacije Atlanta će biti korišteni u borbi protiv krijumčara u Mediteranu

• EUROPOL, FRONTEX, EASO i EUROJUST će redovno održavati sastanke kako bi se razmenjivale informacije o krijumčararskim mrežama, njihovim fondovima kao i kako bi se pomoglo u istrazi o krrijumčarima

• EASO će poslati dodatne timove za obradu zahteva za azil u Italiju i Grčku

• Države članice će osigurati uzimanje otisaka prstiju svih migranata

• Razmatranje opcija mehanizma za hitne raspodele

• Širi dobrovoljni pilot projekat o preseljenju unutar EU, povećavajući broj mesta za lica kojima je potrebna zaštita

• Uspostavljanje novog programa vraćanja migranata, kroz ubrzani povratak iregularnih migranata uz koordinaciju FRONTEX-a i zemalje na rubnim granicama Evrope

• Saradnja sa zemljama u okruženju Libije uz zajedničke napore Komisije i EEAC-a, ubrzavanje inicijativa u Nigeru

• Postavljanje Migracionih oficira za vezu (ILO) u ključnim trećim zemljama, prikupljanje informacija o migracionim tokovima i jačanje uloge delegacija EU

Izjava Evropske komisije povodom nesreće u Mediteranu

IZVOR: Evropska komisija 19.april 2015.

Evropska komisija izražava doboko ogorčenje povodom tragične nesreće u Mediteranu, u noći između 18. i 19. aprila, kada se oko 700 migarnata utopilo, ali takođe i one koja se desila pre par dana (12.aprila 2015.godine) kada se oko 400 migranata utopilo. Ova tragedija je realnost i stoga je potrebno što pre nešto preduzeti. U pitanju su ljudski životi i Evropska unija ima i moralnu i humanitarnu obavezu da nešto preduzme.

Evropska komisija se trenutno konsultuje sa zemljama članicama, evropskim agencijama i međunarodnim organizacijama sa ciljem stvaranja Evropske migracione strategije, koju će Evropska komisija usvojiti sredinom maja 2015. godine. Međutim, potrebno je preduzeti hitnu akciju sa ciljem da se spreče dalje nesreće i gubitak ljudskih života, kao i sveobuhvatan pristup upravljanja migracijama u svim aspektima.

Jedini način da se promeni trenutno stanje je da se sagleda celokupno stanje sa uzorcima migracija. Dok god postoje ratovi i teški životni uslovi u blizini evropskih granica ali i šire ljudi će nastavljati da traže bezbednost na obalama Evropske unije. Sve dok zemlje porekla tražilaca azila kao i tranzitne zemlje ne preduzmu akcije da spreče ova očajnička putovanja, ljudi će nastavljati da rizikuju svoje živote ovim opasnim putovanjima. Zbog toga će se veliki deo strategije biti rad sa  zemljama van EU. Zajednički sastanak ministara spoljnih i unutrašnjih poslova će biti organizovan pri završetku Evropske migracione strategije. Pitanje migracija je zajednička odgovornost svih 28 zemalja članica Evropske unije i od svih institucija se očekuje zajednički evropski odgovor na ovo pitanje.

Predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker, je ovlastio prvog podpredsednika Evropske komisije, Fransa Timermansa, Visoku predstavnicu EU, Federiku Mogerini i Dimitrisa Avramopulusa, kancelara za migracije EU, da zajednički rade na pripremi Evropske migracione strategije ali i na efikasnoj implementaciji svih do sada dostupnih instrumenata unutar EU po pitanju migracija.

Tragedija sa migrantima u Mediteranu: Potonuo brod sa 700 migranata

IZVOR: B 92  19.april 2015.

Kod obala Libije je u noći između 18. i 19. aprila 2015. godine potonuo brod koji je prevozio oko 700 migranata. Kako prenose svetske medijske agencije, pronađena su tela 24 osobe, dok je 28 spaseno. Brod je prevozio između 500 i 700 imigranata, a prevrnuo se u ponoć po lokalnom vremenu. Portparol italijanske obalske straže izjavio je da se brod prevrnuo oko 210 kilometara od Lampeduze i oko 27 kilometara od obale Libije.

Preživeli nagoveštavaju da je na brodu bilo više od 700 ljudi. Jedan od preživelih naveo je da se brod prevrnuo, kada je većina migranata prešla na jednu stranu, pošto im se približio trgovački brod, a oni su mislili da može da ih spase.

Portparolka agencije UN za izbeglice, Karlota Sami, izjavila je da za sada nije poznato koliko ima žrtava. Ako se potvrdi broj poginulih, to će biti jedna od najgorih nesreća, tokom višedecenijske krize migranata u južnom Mediteranu, a ukupan broj mrtvih od početka 2015. godine premašiće 1 500. "Bojimo se da je ovo tragedija zaista velikih razmera", izjavila je Karlota Sami.

Opširnije: Tragedija sa migrantima u Mediteranu: Potonuo brod sa 700 migranata

Država negira maltretiranje azilanata

IZVOR: DANAS 16.april 2015. godine

Od 1. septembra 2014. godine do 28. februara 2015.godine, u periodu najintenzivnije migracije stanovništva sa Kosova, policija Srbije je podnela krivične prijave protiv 489 osoba zbog nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.

Od tog broja, njih devet je imalo prebivalište na Kosovu, a u istom periodu Sektor za unutrašnju kontrolu MUP-a Srbije je podneo pet krivičnih prijava protiv policijskih službenika zbog krivičnog dela primanja mita, od građana koji su na ilegalan način pokušali da pređu državnu granicu.

Ipak, prema američkoj nevladinoj organizaciji "Hjuman rajts voč" primanje mita nije najteži zločin koji pripadnici srpske policije čine prema ilegalnim migrantima koje zateknu u Srbiji. U izveštaju ove organizacije o stanju ljudskih prava u Srbiji, objavljenog 1.aprila 2015.godine istaknuto je da srpska policija vređa i zlostavlja tražioce azila i migrante. U izveštaju koji je rađen na bazi intervjua sa 81 tražiocem azila opisuju se nasilje, pretnje, vređanja kojima su bili izloženi.

                                                           Migranti u okolini Subotice

Opširnije: Država negira maltretiranje azilanata

Izveštaj HRW: Srpska policija zlostavlja migrante

IZVOR: AL JAZEERA 15.april 2015.

Prema saopštenju organizacije za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch od 14. aprila 2015. godine, srpska policija zlostavlja i maltretira tražioce azila i migranate u Srbiji.

U saopštenju objavljenom na internet stranici te organizacije, navodi se da je putem intervjua sa migrantima i tražiocima azila HRW došao do informacija o nasilnim napadima, pretnjama, uvredama, ucenama, odbijanju davanja tražene specijalne zaštite za decu bez pratnje odraslih, kao i grupna slanja migranata natrag u Makedoniju.

Pored toga, neke porodice i deca bez pratnje odraslih su izjavili da su odbijeni prilikom procesa registracije, te da spavaju napolju na velikoj hladnoći.

"Srpske vlasti bi trebale štititi tražioce azila i migrante, uključujući decu, koja beže od rata i progona, a ne da dopuštaju policiji da ih zlostavlja. Vlasti trebaju hitno sprečiti policiju da primenjuje zastrašivanje i zlostavljanje, te odgovorne za to pozvati na odgovornost", izjavila je istraživačica HRW-a, Emina Ćerimović.

HRW je od novembra 2014.godine do januara 2015. godine ispitao 81 tražioca azila i migranta, među kojima 18 dece, na više lokacija u Srbiji i Makedoniji.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), Radoš Đurović, je u izjavi za Al Jazeera Balkans istakao da APC/CZA na osnovu neposrednog rada na terenu ne raspolaže informacijama o sistemskom zlostavljanju tražilaca azila od strane srpske policije, već da se povremeno radi o pojedinačnim aktima pripadnika srpske policije koji treba da snose odgovornost.

CEO IZVEŠTAJ HRW MOŽETE POGLEDATI OVDE

Opširnije: Izveštaj HRW: Srpska policija zlostavlja migrante

Nacionalna Geografija se zahvalila APC/CZA na pomoći

IZVOR: NATIONAL GEOGRAPHIC Srbija mart 2015. godine 

Prilagođavanje ljubaznim osehom.

Redakcija National Geographic Srbija i autori zahvaljuju se Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila na nesebičnoj pomoći  pri realizaciji ove priče.

Muhamed (pseudonim), dvadesetsedmogodišnji vodoinstalater iz Sirije, stoji u hodniku Centra za smeštaj tražilaca azila u Banji Koviljači i puši, protivno pravilima kućnog reda. To je jedini propis koji krši tokom 25-dnevnog boravka u Srbiji, usputnoj stanici na dugom potovanju od Derizora, na istoku domovine, do Austrije.

Iako krvavi građanski rat u Siriji traje godinama, dok je Islamska država u međuvremenu doprla maltene do njegovog grada, Muhameda ja na beg primoralo tek granatiranje kuće. Čiji je to projektil bio, ne zna i nije mu važno. Bitno mu je da se dokupa mira, za koji je već dao celu ušteđevinu od 6.000 dolara, namenjenu ženidbi. Ništa drugo nije poneo. Sad je ostao bez novca, pa čeka pomoć rodbine sa regulisanim austrijskim dokumentima. Deluje bezbrižno, ali se noću budi u znoju, teške misli uspeva da raster samo duvanskim dimom. Tek ujutru stiže pomoć psihologa koji će ga podsetiti da je snažan, čim je dovde dospeo.

Opširnije: Nacionalna Geografija se zahvalila APC/CZA na pomoći

AJMEN - DIRLJIVA PRIČA O SPAJANJU PORODICE IZ IRAKA

IZVOR: VEČENJE NOVOSTI 28. 03. 2015. godine

Porodica Nedeljković iz Obrenovca predala bebu koju je čuvala godinu i po dana. Otac Firat poveo ga u Zapadnu Evropu. Evo ti dete. Čuvaj ga, kao što smo ga mi čuvali. I javi se!

Drhtao je glas Radošu Đuroviću dok je mladom Iračaninu Firatu pružao na beogradskom aerodromu šesnaestomesečnog dečaka. Uzeo je, nežno, malog Ajmena iz naručja uplakanih Aleksandra i Suzane Nedeljković i dao ga ocu. Ispunio je ono što je Firatu, izbeglici iz Iraka, imigrantu na putu ka Evropi sa trudnom suprugom, obećao kada su se prvi put sreli u novembru 2013. godine, na Institutu za neonatologiju u Beogradu.

Tog hladnog jesenjeg dana, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pravne pomoći tražiocima azila, dobio je poziv iz Instituta sa porukom da je stigla tek rođena beba "imigrant". Došla je na svet u sedmom mesecu sa malim šansama da preživi. Majka je već bila izgubila dve bebe. Iscrpljena od pešačenja stazama, koje poznaju samo krijumčari ljudima, počela je da se porađa u Bugarskoj. Devet sati nosio je muž na leđima do Srbije. Porodila se, ali...

Više fotografija možete pogledati  u Galeriji

Opširnije: AJMEN - DIRLJIVA PRIČA O SPAJANJU PORODICE IZ IRAKA

PREKRŠAJNI APELACIONI SUD DONEO PRVU OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU: Tražilac azila iz Avganistana nije odgovoran za ilegalni prelazak državne granice

Prekršajni Apelacioni sud, dana 16.01.2015. godine, usvojio je žalbu Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA i oslobodio odgovornosti tražioca azila iz Avganistana za ilegalni prelazak državne granice Republike Srbije.

Ovo je primer dobre prakse Apelacionog suda da na pravilan način razume i primeni Zakon o azilu Republike Srbije i Ženevsku konvenciju o statusu izbeglica koju je Republika Srbija ratifikovala i oslobodi od prekršajne odgovornosti tražioca azila zbog prelaza državne granice na nedozvoljen način i bez identifikacionih isprava.

Naime, članom 8. Zakona o azilu i članom 31. Ženevske konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, propisano je načelo nekažnjavanja za nezakonit ulazak i boravak izbeglica odnosno lica koja traže azil, pod uslovom da bez odlaganja podnesu zahtev za dobijanje azila i pruže valjano obrazloženje za svoj nezakonit ulazak ili boravak.

Opširnije: PREKRŠAJNI APELACIONI SUD DONEO PRVU OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU: Tražilac azila iz Avganistana nije...

EU standardi, procedure i prakse u oblasti azila i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u predmetima azila

U okviru projekta "V4 i zapadni Balkan – Razmena znanja iskustva u azilu" finansiranog od strane Medjunarodnog Višegrad Fonda (IVF) i Ministarstva spoljnih poslova Republike Koreje 12. i 13. marta 2015. godine u Beogradu je održan dvodnevni trening EU standardi, procedure i prakse u oblasti azila i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u predmetima azila.



Na treningu su predavali eksperti u oblasti azila koji neposredno rade u azilu u Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Češkoj, predstavljajući konkretne primere dobre prakse u svojim zemljama kao i procedure pred Evropskim sudom za ljudska prava u oblasti azila.

Projekat "V4 i zapadni Balkan – Razmena znanja iskustva u azilu" sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA u partnerstvu sa Mađarskim Helsinškim odborom (Mađarska), Ligom za ljudska prava (Slovačka), Organizacijom za pomoć izbeglicama (Česka), Helsinškom fondacijom za ljudska prava (Poljska), Udruženjem mladih pravnika (Makedonija) i Programom građanskih prava (Kosovo).

Fotografije sa treninga možete pogledati OVDE

Kombi pun migranata sleteo sa puta, 40 povređenih

IZVOR: RTS 24.02.2015.

U saobraćajnoj nesreći na putu kod Leskovca je povređeno 40 ljudi, od kojih 20 imaju teže povrede. Pet pacijenata ima prelome kičme, noge i ruke ili teške povrede abdomerna i kičmene moždine. Vozač kombija je pobegao sa mesta nesreće, i policija za njim traga. Nesreća se dogodila 24. februara 2015. godine oko 05.30 časova na deonici puta od Vrabovice ka Nišu, kod sela Donje Krajince, kada je sleteo kombi "Iveco" u kome je bilo prepuno emigranata.

Direktor leskovačke Opšte bolnice, Nebojša Dimitrijević, kaže da je na odeljenjima hirurgije i ortopedije zbrinuto više od 30 stranih državljana sa teškim i lakim povredama. Oni su, prema prvim informacijama, iz Nigerije, Bangladeša i Sirije.

Opširnije: Kombi pun migranata sleteo sa puta, 40 povređenih

U OŠ „Zaga Malivuk“ u Krnjači upisano šestoro dece

U OŠ „Zaga Malivuk" u beogradskom naselju Krnjača je 9. februara 2015. godine je u I, III, IV i VII razred upisano šestoro dece poreklom iz Avganistana. Da bi se učenici bolje upoznali sa svojim vršnjacima tom prilikom je organizovana i radionica na kojoj su kroz zabavu i druženje stari i novi učenici mogli da razmenjuju iskustva o školovanju u Avganistanu i Srbiji.

Ukljucivanje dece trazilaca azila u obrazovni sistem je deo aktivnosti koju Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) realizuje u okviru projekta "Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja", a koji je finansijski podržan od strane Evropske unije.

V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustava u azilu

Kako se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju sa sve većim brojem tražilaca azila i koji su izazovi i teškoće u sistemima azila u zemljama regiona? Iskustva i želja da se iznađu najbolja rešenja za problem sa kojim se suočavaju zemlje regiona okupili su na zajedničkom projektu „V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustava u azilu" koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA sprovodi zajedno sa Mađarskim Helinškim komitetom, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškom fondacijom za ljudska prava iz Poljske, Programom građanskih prava Kosova i Udruženjem mladih pravnika iz Makedonije. Njihov cilj je razmena praksi, iskustava i znanja u oblasti azila. Ovaj projekat je podržan od strane Međunarodnog Višegrad Fonda (IVF) i Ministarstva spoljnih poslova Republike Koreje.

Opširnije: V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustava u azilu

Interkulturalna radionica sa domaćom i azilnom decom u školi u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Osnovnom školom „Zaga Malivuk“ u Krnjači 10. februara organizovao u školi „Zaga Malivuk“ zajedničku radionicu u kojoj su učestvovali učenici škole i deca tražioci azila, poreklom iz Avganistana, smeštena u centru za azil u Krnjači.

Učenici četvrtog razreda i deca azilanti su veoma pozitivno reagovali i pokazali izrazito interesovanje za zajednička druženja. Jedna od učenica škole, koja je i sama kao strankinja došla u školu, sećajući se svojih početaka, rekla – Drugarstvo je moguće i ako sa nekim ne govorimo isti jezik, važno je da deca budu iskrena i ispolje dobre emocije.

Deca azilanti su lokalnim vršnjacima pripremila azilna pisma koja su im poklonjena na kraju radionice.

Deca azilanti koji su učestvovali u radionici su upisani u Osnovnu školu „Zaga Malivuk“.

U realizaciji same radionice su učestvovale učiteljica i pedagoška asistentkinja Osnovne škole„Zaga Malivuk“, pedagoškinja i psihološkinja APC/CZA, i APC/CZA prevodioci. Više fotografija sa radionice pogledajte U GALERIJI FOTOGRAFIJA.

Zajedničke radionice u kojima učestvuju deca azilnti i deca iz lokalne sredine vode upoznavanju među vršnjacima i socijalizaciji dece azilanata, ali i produbljivanju znanja i tolerancije domaće dece iz lokalnih sredina.

Ovakve radionice i u lokalnoj školi u Krnjači su još jedan vid podrške uključivanju dece azilanata u obrazovni sistem u Srbiji koji u okviru EU projekta Poboljšavanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilj, realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.

APC/CZA u svim centrima za azil organizuje radionice pripreme za školu i radionice srpskog jezika.

Nemačka šalje policajce na srpsko-mađarsku granicu

ZVOR: RTS 12. 02.2015.

Iz Nemačke poslato 20 policajaca na granicu između Mađarske i Srbije, kako bi pomogli u dugoročnoj kontroli granice, usled porasta broja tražilaca azila koji idu u EU - posebno u Nemačku koja pruža značajna socijalna davanja.

Evropska unija beleži oštar porast broja kosovskih građana koji stižu do nje, posebno od kako je došlo do ublažavanja putnih propisa što im omogućava da stignu do granica Unije preko teritorije Srbije.

Jedan od zadataka 20 nemačkih policajaca je da odu odmah na mađarsko-srpsku granicu kako bi pomogli u dugoročnoj kontroli granice, saopštilo je nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Opširnije: Nemačka šalje policajce na srpsko-mađarsku granicu

Zidom protiv migranata sa Kosova

IZVOR: B 92 05.02.2015.

Veliki broj ilegalnih migranata koji u Mađarsku dolaze s Kosova preko granice sa Srbijom mogao bi da bude rešen ogradom ispred pograničnog mesta Ašotaloma.

To je ideja gradonačelnika Lasla Toročkaja, koji smatra da bi na taj način mesto moglo da se odbrani od povećanog priliva azilanata.

Šume oko Ašotaloma postale su veoma popularno tranzitno mesto za migrante, uglavnom s Kosova, koji nastoje da dođu do Nemačke i drugih mesta u Zapadnoj Evropi.

Toročkaj je na svojoj stranici na Fejsbuku objavio da Mađarska, novcem iz evropskih fondova, treba da napravi ogradu kako bi zaštitila svoju granicu.

Prema njegovim rečima, na hiljade migranata, koji nisu državljani EU, svakodnevno ulazi u njegov grad. Većina traži azil, predaju se policiji, a zatim ih odvode u obližnji Segedin na dalji postupak.

Mađarske vlasti su saopštile da su samo od početka 2015. godine primile skoro 13 000 zahteva za azil, u odnosu na 43 000, koliko je bilo ukupno u 2014. godini.

Evropska unija beleži nagli porast broja kosovskih građana koji nelegalnim putem ulaze u zemlje ovog bloka, a najviše u Mađarsku, gde je u januaru 2015. godine čak 10 000 njih podnelo zahtev za azil, u poređenju sa 6 000, koliko ih je u toj zemlji tražilo azil tokom čitave 2013. godine.

Opširnije: Zidom protiv migranata sa Kosova

Problem migranata urediti kroz efikasan sistem azila

IZVOR: TANJUG 31.01.2015.

Migranti koji se skrivaju po napuštenim objektima u okolini Subotice ne žele da traže azil u našoj zemlji, što to ne treba da bude prepreka da im Srbija omogući prava koja im po azilu pripadaju, što trenutno nije slučaj, rečeno je 30.01.2015. godine  na tribini o problemima migranata.

Tribina je održana u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava u Subotici, koja je bila posvećena problemu migranata sa Bliskog i Dalekog istoka koji se skrivaju u Subotici u nameri da u pogodnom momentu pređu granicu s Mađarskom, uđu u Šengensku zonu i tamo zatraže azil.

Član Gradskog veća Subotice zadužen za socijalna pitanja, Milimir Vujadinović, ponovio je da su mogućnosti lokalne samouprave po pitanju problema migranata ograničene.

Opširnije: Problem migranata urediti kroz efikasan sistem azila

Pomoć migrantima u Subotici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u saradnji sa Volonterskim centrom Vojvodine organizuje akciju kontinuiranog prikupljanja pomoći za tražioce azila. U prostorijama Volonterskog centra u Novom Sadu građani mogu odneti humanitarnu pomoć za tražioce azila i migrante.

Tim APC/CZA je u saradnji sa Istočno-evropskom misijom pomoć predao 23. januara migrantima u okolini Subotice.

Više fotografija možete pogledati u albumu.

Bežeći od ratova i siromaštva iz Afrike i Azije, azilanti na svom putu ka boljem životu u zapadnoj Evropi zastaju u Srbiji

IZVOR:  Radio Beograd 1

Njihove priče nisu ni malo lake, mnogi u tom pohodu ka zacrtanom cilju provedu godine i godine. Ali šta se dešava sa decom, onom koja su samostalno ili sa roditeljima krenula u neizvesnost i sa decom koja su rođena tokom puta?

Gosti Talasanja ispred Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA su: pedagoškinja Jovana Vinčić, psihološkinja Jana Stojanović i Lina Aburas, volonterka APC/CZA.

Melilja - afrički Eldorado

IZVOR: Večernje novosti 18.01.2015.

Melilja, zemlja obećana. Ka ovom komadiću španske teritorije, geografskoj čiodi na obali Maroka opasanoj nehumanim bedemima, svakodnevno streme stotine izgladnelih, obezglavljenih i beznadežnih Afrikanaca, tražeći spas i ostvarenje svojih snova, želja i životnih planova. Oko ove žice teku krv i suze, rastu inat i odlučnost, gube se iluzije i životi. Poneko i ostvari svoju nameru.

Nekada feničansko naselje, koje je pripadalo i Kartagini, bilo pod vlašću Rimljana, Vikinga, Vizantije, Vizogita i Mavara, a od 1497. godine u okviru teritorije Španije i pored protivljenja Maroka, danas je mnogima evropsko svetlo na kraju afričkog tunela.

Svega 12 kvadratnih kilometara opasano je trostrukim žičanim bedemom visokim sedam metara, čiji su vrhovi oštri kao žilet. U emigratsko meso zabadaju se do kostiju. Postavljanje ograde finansirala je Evropska unija, kojoj pokušaji afričkih izbeglica da ovuda prođu, predstavljaju veliki problem.

Ratni vihori, porast islamskog ekstremizma, džihad, etnički sukobi, izgladnelost, opšta beda i potpuni izostanak perspektive, mnoge Afrikance nagone da okušaju sreću, jedinu kartu na koju im je sudbina još dozvolila da zaigraju. Na put neizvesnosti, straha i nade kreću iz Čada, Nigerije, Gabona, Obale Slonovače, Sirije, Libije, Iraka, Malija, Sudana. Neki putuju nedeljama, neki mesecima, a ima onih čije putešestvije traje i po nekoliko godina!

Iscrpljeni i dehidrirani, bez prebijene pare, putuju od zemlje do zemlje, ilegalno prelaze granice, prose za komad hleba, probijaju se kroz pustinjske oluje i linije sukoba. Opljačkani, pretučeni, žene silovane. Oni imućniji plaćaju vodiče. Priča se, po glavi 3.000 evra. Razvila se prava "transportna" mafija.

Sve, na kraju, ipak čeka isti finalni zadatak. Zbirno mesto im je divlji kamp u šumi Mont Gurugu, na obližnjoj marokanskoj uzvišici iznad Melilje. Tu, šćućureni pod improvizovanim šatorskim krilima, čekaju zgodnu priliku. Nedelju, dve, ceo mesec. Onda, pod okriljem noći, kad prikupe snagu i čim im svevišnje sile daju znak, kreću u pohod.

Nekada ih je sto, nekada dvesta, nekad petsto. Razbiju se u grupice od po dvadesetak, da lakše nadmudre marokansku policiju. Na kilometar od ograde se ponovo okupe i prišunjaju što bliže cilju. A onda, uz gromoglasan kamerunski poklič "Boza!", kojim se priziva sloboda i koji je postao simbol svih afričkih mučenika u pohodu na Melilju, kreće juriš na autonomni grad i špansku enklavu.

Na izlizanim đonovima cipela, papuča ili između bosih nožnih prstiju, zakačene specijalno pripremljene kuke, da bi se lakše savladala ograda. Svi banu najednom, hvataju na prepad. Padaju, ponekad, i rekordi. Hvale se neki da su prepreku savladali za svega dva i po minuta.

Malo je onih što uspeju da prođu. Šest stotina pripadnika civilne garde čeka ih s druge strane, da ih u startu osujeti u traženju azila. Pljušte batine pendrekom i niski udarci. Hvataju ih kao ljudsku divljač, a onda, nogom u stražnjicu, prosleđuju nazad odakle su došli. Bune se udruženja za poštovanje ljudskih prava, ali uzalud.

Abdul na putu do Evropske unije

IZVOR: Politika  13.01.2015.

Napušten pogon ciglane sada je privremeni dom emigranata iz Sirije i Avganistana za koje je Subotica poslednja stepenica ka željenom cilju.

Prostor napuštene ciglane na istočnom izlazu iz Subotice novi je neformalni emigrantski kamp. Dugačke hale, sa nekadašnjim nišama za sušenje opeke, pretvorene su u katakombe u kojima, uz pomoć najlona, od zime i vetra pokušavaju da se zaštite ljudi koji su već mesecima na putu. Srbija nije njihovo odredište, ali je Subotica kao grad na granici sa Evropskom unijom poslednja stepenica do njihovog cilja.

Opširnije: Abdul na putu do Evropske unije

Ako Ajmen preživi čuvaj ga, ako umre sahrani ga

IZVOR: Večernje novosti  07.12.2015.

Radošu Đuroviću, pre godinu dana, irački par ostavio tek rođenu bebu. Dečak Ajmen u maminom stomaku stigao u Srbiju. Rođen dva meseca pre roka. Smešten kod hranitelja u Obrenovac, preživeo poplavu.

Vidim da si dobar čovek. Ostavljam ti dete. Ako preživi čuvaj mi ga, ako umre sahrani ga. Ja moram dalje", čujem prevodioca koji nadjačava glas tamnoputog mladog čoveka, a on me grozničavo gleda sa očajem i nadom pravo u oči, držeći me čvrsto za ramena, kao da se okačio o njih. Izbeglica je iz Iraka, imigrant na putu ka Evropi. Vidim ga prvi put, a zavetuje mi tek rođenu bebu. Kaže, dečaku je dao ime Ajmen. U šoku sam i pokušavam da odgovorim, ali čovek već trči prema žutom taksiju koji ga čeka. Osvrće se i sa istim onim pogledom ponavlja - čuvaj mi ga, javiću ti se!

Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć i zaštitu tražilaca azila, kaže da nikada neće zaboraviti taj dan. Bio je kraj novembra. U Bogovađi azilanti spavaju po šumi, nema mesta u Centru. Meštani protestuju, nesrećni ljudi promrzli, traži se rešenje. Samo što se vratio, zovu iz Instituta za neonatologiju u Beogradu. Kažu, stigla tek rođena beba "imigrant". Ima vrlo male šanse da preživi.

Opširnije: Ako Ajmen preživi čuvaj ga, ako umre sahrani ga

Azilantske muke: Na unesrećenim ljudima skupljaju političke poene

IZVOR: BLIC   31.12.2014.

Nakon patnje koja ih je oterala iz otadžbine i golgote na putu, azilantske muke ne prestaju u Srbiji kao tranzitnoj zemlji na putu ka EU. Problemi nisu tih razmera, ali im dodatno zagorčavaju život.

Azilante u Srbiji čeka nedovršen azilni sistem, podozrivost i ksenofobija lokalnog stanovništva, politička instrumentalizacija njihovog problema, a planetarni problem sa ebolom dodatno je podigao gard prema njima. U oktobru 2014.godine  su meštani Male Vrbice kod Mladenovca danonoćno dežurali kako bi sprečili da se u ispražnjenu vojnu kasarnu usele azilanti..

..

Noć u šumama

Tokom prošle zime, nakon što su zakazali i MUP i Komesarijat za izbeglice, u okolini Bogovađe azilanti su noćivali po okolnim šumama, a stalne tenzije su i u Banji Koviljači, gde je otvoren prvi centar za azilante i gde su tenzije kulminirale pre tri godine u gotovo rasističku mobilizaciju lokalnog stanovništva koje je bojkotovalo škole i blokiralo puteve.

"Naše iskustvo sa terena govori o tome da građani u načelu nisu oni koji imaju predrasude i stereotipe koji bi ih doveli u konflikt sa tražiocima azila. Ono što je problem jeste neobaveštenost građana, stranci koje pre nisu gledali i problem sa smeštajem ovih ljudi. Kada su centri puni oni se skupljaju okolo, i to pravi tenzije, a to koriste lokalne partije" kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Opširnije: Azilantske muke: Na unesrećenim ljudima skupljaju političke poene

Subotica: Više od 60 imigranata prebačeno u prihvatne centre

IZVOR:   VEČERNJE NOVOSTI     06.01.2015.

Više od 60 migranata iz zemalja Bliskog i Dalekog istoka, koji su se skrivali u okolini napuštene ciglane u Subotici, zatražili su azil u našoj zemlji i prebačeni u neki od centara za azilante u zemlji.

Kako je Tanjugu izjavio član Gradskog veća zadužen za socijalna pitanja Milimir Vujadinović, subotička policija je danas, na pomenutoj lokaciji otkrila 32 migranta, među kojima i sedmoro dece.

Oni su nakon zatraženog azila, u partnerstvu s lokalnom samoupravom, prebačeni u centar u Banji Koviljači. Slična akcija, po njegovim rečima, sprovedena je i 29. decembra kada je 35 migranata, nakon otkrivanja i zatraženog azila, prebačena u prihvatni centar.

Veoma nam je drago što smo uspeli da spasemo sedmoro dece koja su bila sa njima. Nećemo dozvoliti da se bilo ko smrzne, bez obzira na sve”, rekao je Vujadinović, uz napomenu da lokalnoj samoupravi zakon dozvoljava da vrši obilazak, izveštava policiju i obezbeđuje eventualno prevoz do prihvatnih centara.

Opširnije: Subotica: Više od 60 imigranata prebačeno u prihvatne centre

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu za decu azilante

Udruženje studenata Medicinskog fakulteta - IFMSA i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su u pratnji Deda Mraza iznenadili najmlađe tražioce azila u centru za azil u Krnjači i maloletne tražioce azila bez pratnje smeštene u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd. Novogodisnji paketici su skupljani na humanitarnoj žurci "I ja sam drug za osmeh dug" tokom koje su prikupili pokone za decu tražioce azila.

Prema rečima studentata, udruženje svake godine organizuje humanitarne žurke tokom kojih prikuplja poklone za decu iz socijalno ugroženih kategorija.

Fotografije možete pogledati u u GALERIJI.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Prošli život (Sijera Leone)

IZVOR: DANAS   29.12.2014.

San svake siromašne devojčice je da se obrazuje i uči, da ide u školu, i pre svega da ima mogućnost da bude dete. Retke imaju sreću da taj san pretvore u stvarnost. Većina nas vremenom prestane da se zanosi i izgubi snove.

Dan kada se rodio moj brat je za mene bio ispunjen i srećom i tugom. Radost zbog njegovog dolaska na svet je narušilo saznanje da više neću moći da idem u školu pošto su se kući troškovi povećali i da ću morati da radim. Znala sam da nemam izbora.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Prošli život (Sijera Leone)

Završna izložba i humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens

Kao finalni događaj u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju a koji realizuju Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, u Kulturnom centru Grad postavljena je 23.decembra 2014.godine izložba fotografija sa aktivnosti koje su realizovane u Sjenici, Tutinu, Obrenovcu, Loznici i Beogradu.

Uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, APC/CZA je organizovao humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens.

Građani su donosili humanitarnu pomoć za tražioce azila koja će tokom narednih dana biti odneta u centre za azil.

Više fotografija  sa humanitane izložbe možete pogledati OVDE

Novogodišnji paketići u centru za azil u Banji Koviljači

Slatkiši, školski pribor i sredstva za dećiju higijenu prikupljeni za decu azilante tokom izložbe fotografija Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u KC Gradu 23. decembra, poklonjeni su najmlađim azilantima smeštenim u centru za azil u Banji Koviljači 25. decembra.

Više fotografija možete pogledati u galeriji.

Predaja humanitarne pomoći osnovnoj školi u Bogovađi

U okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju realizuju Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) Osnovnoj školi "Mile Dubljević" u Lajkovcu, isturenom odeljenju u Bogovađi predata je 26. decembra humanitarna pomoć. 

Osnovnoj školi "Mile Dubljević" i Gimnaziji u Obrenovcu bio je otežan rad usled majskih poplava. Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i APC/CZA su odabrali dve škole u sredinama u kojima žive ili su boravili tražioci azila i u okviru projekta uručili im humanitarnu pomoć u higijeni za opremanje školskih toaleta.

Više fotografija u galeriji.

Interaktivno predavanje u školi za obrazovanje odraslih "Braća Stamenković"

Predstavnice Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su 24.decembra održale interaktivno predavanje o azilu, deci migrantima i izazovima integracije sa učenicima Škole za osnovno obrazovanje odraslih "Braća Stamenković" u Beogradu.

Predavanje je deo projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju realizuju Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) i Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca.

Fotografije sa gostovanja možete pogledati u galeriji.

Predstavljanje primera dobre prake u OŠ "Zaga Malivuk" u Krnjači

Predstavnicima zaposlenih u školi "Zaga Malivuk" iz Krnjače, Školi za obrazovanje odraslih "Braća Stamenović" i medicinskim radnicama zaposlenim u DZ Palilula predstavljen je 24.decembra program saradnje koji Kulturni centar „Hadži Ruvim“ i APC/CZA poslednje tri godine razvijaju u saradnji sa lokalnim školama i institucijama kulture, obrazovanja i zdravstva organizuju u lokalnoj sredini.

Realizaciju je omogućila Švajcarska agencija za razvoj i saradnju kroz projektat "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana".

Treninzi su tokom oktobra i novembra realizovani i u Sjenici, Tutinu i Obrenovcu i fotografije možete pogledati u galeriji.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Izlazeća sunca ( Sirija)

IZVOR: DANAS   25.12.2014.

Noći su nekada trajale beskonačno dugo. Hladnoća i vlaga koja je dolazila iz zemlje su nam prodirale u kosti. Vremena za odmor nije bilo. Moralo je da se hoda, prelaze kilometri i kilometri. Nakon svakog sledećeg kilometra krila se granica. Na kraju bi do te granice i došli, ali trebalo je mnogo više vremena i mnogo više truda da bi se savladala nego što su nam govorili. Ipak, takva obećanja koja su nam agenti davali ulivala su neku suludu i nerealnu nadu, iako smo već iz iskustva znali da to verovatno nije istina.

Nemir koji sam konstantno osećao uspeo je da prodre još dublje od hladnoće i vlage. Kada je postojala mogućnost za san, on bi učinio svoje. Teški kapci bi se nakon neprospavane noći sručili preko očiju, ali san je teško dolazio. Bio sam kao u bunilu. Sećanja na sve ono kroz šta sam prošao su mi lebdela pred očima. Želeo sam da se sve što pre završi.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Izlazeća sunca ( Sirija)

Završna izložba i humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens

Kao finalni događaj u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju a koji realizuju Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, u Kulturnom centru Grad postavljena je 23.decembra izložba fotografija sa aktivnosti koje su realizovane u Sjenici, Tutinu, Obrenovcu, Loznici i Beogradu.

Uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, APC/CZA je organizovao humanitarni koncert benda sHpiritus mOvens.

Građani su donosili humanitarnu pomoć za tražioce azila koja je odneta u centre za azil.

Fotografije sa manifestacije su postavljene u galeriji.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Stari početak (Avganistan)

IZVOR: DANAS  23.12.2014.

Često ih sanjam. Sve one koje sam ostavio iza sebe i one koje su pre vremena ostavili mene. Voleo bih da su stvari bile drugačije, da nikada nisam morao da napuštam Avganistan, a pošto već jesam onda makar da smo svi zajedno. Ali nismo. Često se pitam da li sve moralo baš ovako da bude.

Odluka da odem iz Gaznija nije bila moja, otac je rekao da ne smem više da ostajem. Bili smo u dugovima i svakodnevno smo dobijali pretnje. Ja, kao najstariji sin u porodici, bio sam prvi na udaru. Povremena prebijanja nisu bila strana, ali dok se na njima završavalo značilo je da još imamo vremena. Pre definitivne odluke da krenem na put dobio sam takve batine da skoro mesec dana nisam mogao da ustanem iz kreveta. To je bila prelomna tačka. U dugove smo upali tokom prošle godine. Zadužili smo se kako bi mogli da otpatimo troškove lečenja majčine bolesti. U jednom momentu je izgedalo da se oporavlja i da će savladati opaku bolest koja je lomila, ali se onda preko noći sve promenilo. Stanje joj se pogoršalo i u kratkom roku je umrla. To je bila već druga smrt u porodici. Pre 7 godina je nastradao najstariji brat. Bol nakon majčine smrti nadmašila je sve boli koje sam osetio za svojih 14 godina. U meni je ostala praznina koju više ništa neće moći da popuni. Sa tom prazninom sam krenuo na put. Oprostio sam se od oca, sestre i najmlađeg brata. Nadao sam se da period razdvojenosti neće toliko dugo trajati i da ćemo se naći negde uz put, ali prošlo je već 7 meseci.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Stari početak (Avganistan)

Predaja humanitarne pomoći Gimnaziji u Obrenovcu

U okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju realizuju Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) Gimnaziji u Obrenovcu predata je 22. decembra humanitarna pomoć.  Gimnazija u Obrenovcu je jedna od škola čiji rad je bio otežan usled majskih poplava.
Pomoć koju je škola dobila sastoji se u higijeni za opremanje školskih toaleta.

Predstavnice APC/CZA su 22.decembra u Gimnaziji u Obrenovcu predstavile novo izdanje Azilnih priča, kulturu i tradiciju migranata kao i najčešće utiske tražilaca azila tokom boravka u Srbiji.

Više fotografija nalazi se u galeriji.

Tutin - Tradicionalna kuhinja i humanitarni koncert

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, Kulturni centar "Hadži Ruvim" i Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, uz podršku Kancelarije za mlade i Multimedijalnog centra iz Tutina organizovali su 18. decembra koncert Kvarteta Manojlović. U okviru manifestacije promovisano je novo izdanje Azilnih priča koje prikuplja i izdaje APC/CZA, meštani Tutina su imali priliku da probaju tradicionalna jela koja migranti pamte iz zemalja porekla. Učenici Osnovne škole "Rifat Budžević-Tršo" su prikupili humanitarnu pomoć za tražioce azila koju potom predstavnici učeničkog parlamenta odneli u centar za azil.

Organizovanje događaja omogućila je Švajcarska agencija za razvoj u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana".

Više fotografija možete pogledati OVDE

Foto: Denis Buljević, Kancelarija za mlade u Tutinu

Sjenica - Tradicionalna kuhinja i humanitarni koncert

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, Kulturni centar "Hadži Ruvim" i Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, uz podršku Kancelarije za mlade i Ustanove kulture Sjenica organizovali su 18. decembra koncert Kvarteta Manojlović. U okviru manifestacije promovisano je novo izdanje Azilnih priča koje prikuplja i izdaje APC/CZA, meštani Sjenice su imali priliku da probaju tradicionalna jela koja migranti pamte iz zemalja porekla. Veliki broj građana, pre svega učenika osnovnih i srednjih škola doneo je humanitarnu pomoć za tražioce azila.
Organizovanje događaja omogućila je Švajcarska agencija za razvoj u okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana".

Više fotografija možete pogledati u galeriji.

Medjunarodni dan migranta

Obeležavamo dan migranata u trenutku u kome i naši ljudi i stranci iz zemalja pogođenih ratom i razaranjima traže spas i zaštitu u Evropi ali i u Srbiji. Niko od njih ne napušta svoj dom bez razloga. Sve više ljudi u našu zemlju dolaze, na žalost ne iz ekonomskih razloga, već usled rata i nasilja, iz straha po sopstveni život. Oni masovno traže azil u Srbiji, ali azilni sistem ne funkcioniše, nema zaštite, a ljudi bivaju prepušteni sami sebi. Čak ni za ljude iz Sirije, njih više od 8 000, nema sigurnosti, ličnih karata, fer postupka i konačne azilne zaštite u Srbiji. Preko 13 000 ljudi je u ovoj godini tražilo azil u Srbiji, a azil dobilo samo njih 5. Preko 2000 dece je tražilo azil a preko 1000 dece bez pratnje roditelja. Krijumčarenje nastavlja da funkcioniše, a niko ne uspeva da zaustavi migraciju u Evropu i kroz zemlje Balkana.

Opširnije: Medjunarodni dan migranta

Talibani ubili 130 ljudi, mahom dece, napadači likvidirani

IZVOR: Tanjug 16.12.2014.

Naoružani talibani su 16.decembra 2014. godine u napadu na vojnu školu u Pešavaru, na severozapadu Pakistana, ubili više od 130 ljudi, uglavnom učenika, a pakistanske snage bezbednosti su posle osmočasovne akcije likvidirale sve napadače.

Prema najnovijim podacima, ranjene su najmanje 122 osobe, među kojima je najviše učenika.

Talibani su u školu upali rano jutros i počeli nasumično da pucaju na učenike, idući od učionice do učionice vojne škole. Na lice mesta su ubrzo stigli pripadnici pakistanske specijalne policije, koji su otvorili vatru na napadače, prenele si svetske agencije.

Talibani su saopštili da su u školu poslali šest naoružanih ljudi koji su na sebi imali pojaseve sa eksplozivom. Ekstremisti su uzeli kao taoce oko 500 učenika i profesora.

Opširnije: Talibani ubili 130 ljudi, mahom dece, napadači likvidirani

APC/CZA Azilne priče u Danasu:Jedan od mnogih (Eritreja)

IZVOR:DANAS 15.12.2014.

Ne volim mnogo da pričam o svemu onome kroz šta sam prošao. Moja priča je jedna od mnogih, dok bol koju nosim sa sobom pripada samo meni. Teško mi je kada se prisećam toga, a još teže kada u očima drugih vidim sažaljenje.

Iako mnogi ljudi vole da igraju na tu kartu, ja nikada nisam bio jedan od njih. Na putu sam već sedam godina. Bio sam dete kada sam krenuo, a sada čovek koji je počeo da stvara svoju porodicu.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu:Jedan od mnogih (Eritreja)

APC/CZA Azilne priče u Danasu:Otkucaji (Sirija)

IZVOR: DANAS 14.12.2014.

Minuti, sati, sve godine koje smo proživeli... baš sve staje u taj momenat kada gledate smrti u lice. Često sam razmišljala o tom momentu. Kada se svet oko vas ruši i nestaje, ljudi oko vas gube živote, zapitate se otkud to da ste vi još tu gde jeste, kako to da još uvek niste nepovratno nestali sa lica zemlje. Iščekivanje najteže pada.

Međutim, taj momenat se pre ili kasnije uvek desi. Neki ga, poput mene, iskuse i više puta u životu. Nakon toga pomislite da ste jači i spremniji za nova iskušenja u životu, ali sve je to samo zabluda.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu:Otkucaji (Sirija)

Humanitarni koncert benda "sHpiritus mOvens" i prikupljanje pomoći za tražioce azila

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i Inicijativa mladih za ljudska prava  pozivaju građane da u utorak, 23. decembra  u 19h, u Kulturnom centru GRAD podrže humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za tražioce azila.

Posetioci će imati priliku da slušaju bend "sHpiritus mOvens" i pogledaju izložbu fotografija sa APC/CZA aktivnosti u centrima za azil i školama u sredinama u kojima žive tražioci azila.

Pozivamo građane da se odazovu pozivu i doniraju  pomoć za tražioce azila.

POGLEDAJTE LISTU NAJPOTREBNIJIH STAVKI.

Facebook link za događaj.

Država bez rešenja

IZVOR: DANAS 11.12.2014.

U našu zemlju nikada do sada nije ušao veći broj ljudi koji beže od rata i progona sa Bliskog i Srednjeg Istoka i Severne Afrike (do 1. decembra od početka godine 13.052 ljudi, od čega 7.960 iz Sirije), a naša država nije u stanju da reguliše njihov status. Uskoro ćemo imati ozbiljni humanitarni, ali i druge probleme koji mogu da trajno pogode naše društvo.

Razlozi za ovu situaciju su odsustvo tehničkih i ljudskih kapaciteta Odseka za azil koji sprovodi azilnu proceduru, ali nedostatak i opreme i volje da se nešto preduzme. Sistem azila ne funkcioniše u Srbiji, a Srbija nije u stanju da sprovede azilne postupke i donese odluke o azilu. Ove godine do decembra samo je četvoro ljudi dobilo azil od 13.052 tražilaca azila. Izdato je svega 458 ličnih azilnih karti, a urađeno svega 14 saslušanja. Zbog toga je gotovo nemoguće dočekati registraciju, azilnu ličnu ispravu, pokretanje azilnog postupka, a da ne govorimo dobiti azil, čak ni ako ste spasli živu glavu od terora mudžahedina i ekstremista iz Sirije i Iraka.

Šta vam preostaje, da ostanete u šumi, da bez ijedne isprave ili dokaza o identitetu budete prepušteni na milost i nemilost vremenu, bolestima, svakom ko može da vas napadne, opljačka, pokuša seksualno ili radno da vas iskoristi, a da ne možete ni da odete do policije da tražite zaštitu jer nemate nikakav dokaz da ste azilant i da vam pripadaju prava po osnovu tog legalnog boravka u Srbiji.

Tako izbeglice pretvaramo u senke, manje ljude - više senke, koje se po šumama kao plen skrivaju od pogleda i društva koje ga ne želi. Kako se vreme pogoršava njihovi životi biće još više ugroženi. U subotu smo imali 70 promrzlih ljudi, juče majku sa troje dece, danas porodicu sa dve bebe, bez papira, bez hrane, blatnjave i promrzle.

Opširnije: Država bez rešenja

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sitni koraci, veliki snovi

Izvor: Danas  10.12.2014.

Mnogo života sam živeo, mnogo toga proživeo. Za tri meseca ću da napunim 18 godina i često se zapitam da li je sve moralo baš tako da bude. Želim da verujem da jeste, koliko god da mi je bilo teško i iako sam mnogo puta želeo da odustanem od svega.

imao sam 15 godina kada sam napustio Obalu Slonovače. Nisam imao pojma gde idem, prvi put sam se našao van zemlje. Osećao sam se izgubljeno, prepušten slučaju i dobroj volji stranaca koje sam sretao uz put.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sitni koraci, veliki snovi

Interaktivno predavanje u OŠ "Zaga Malivuk" u Krnjači

Politikološkinja i psihološkinja Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su 08.decembra održale interaktivno predavanje o azilu, deci migrantima i izazovima integracije sa članovima učeničkog parlamenta Osnovne škole "Zaga Malivuk" u Krnjači.

Predavanje je deo projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju realizuju Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) i Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca.

Više fotografija nalazi se u galeriji.

Primer dobre saradnje na lokalu

Suzana Janković, direktorka Kulturnog centra "Hadži Ruvim", govori o saradnji i zajedničkim programima koje Kulturni centar sprovodi sa Centrom za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Privremeni azil jedino rešenje za izbegle

IZVOR: Tanjug; B 92   08.12.2014.

Apelujemo na državu da pod hitno postupi prema Zakonu o azilu i dodeli privremeni azil u trajanju do jedne godine svim ljudima koji su azil tražili i koji se nalaze trenutno u Srbiji.

Kako u našu zemlju nikada do sada nije ušao veći broj ljudi koji beže od rata i progona u zemljama Azije i Afrike (do 1. decembra od početka godine 13 052 ljudi, od čega najveći broj iz Sirije), a da naša država nije u stanju da se izbori sa ovim problemom i reguliše njihov status, uskoro ćemo se naći pred ozbiljnim humanitarnim, ali ne samo humanitarnim problemom.

Razlozli za ovu situaciju su odsustvo tehničkih i ljudskih kapaciteta Odseka za azil, stručnih kadrova, opreme, volje. Sistem azila ne funkcioniše u Srbiji. Srbija nije u stanju da sprovede azilne postupke i donese odluke o azilu.

Od 11 000 tražilaca azila do 1. novembra samo četvoro ljudi je dobilo azil, a Odsek za azil je podneo zahteve za azil za samo njih 309, izdato je svega 435 ličnih azilnih karti, a urađeno svega 11 saslušanja. Tako izbegli žive u sivoj zoni, prepušteni sami sebi. Kako se vreme pogoršava njihovi životi biće još više ugrožen čemu je primer i trenutna situacija u Subotici gde se za vikend oko 70 ljudi, neki sa sve decom čak i bebama promrzli nalaze u okolini grada i napuštenim fabrikama i barakama.

Opširnije: Privremeni azil jedino rešenje za izbegle

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Rad na silu (Avganistan)

IZVOR: DANAS  04.12.2014.

Rođen sam u Kabulu i tu sam proveo prvih 15 godina života, a onda sam rešio da napustim sve. Nisam mogao više da trpim. Ljudi su iz Avganistana bežali zbog rata i bombi, talibana, a ja sam ostajao. Preživljavao sve to, i sada bežim od onoga bez koga ni mene ne bi bilo na ovom svetu.

Dugo mi je trebalo da se odlučim na taj korak. Već 2 puta sam i pokušao da pobegnem, ali bi svaki put saznao za moje namere i pretukao bi me toliko da narednih par dana nisam mogao da ustajem iz kreveta. Ni starija braća nisu imala više sreće, ali sam nekako uvek ja izvlačio najdeblji kraj. Majka je ćutala, nije smela da se meša. Kada nije bio tu pomagala bi mi da završim sve što je trebalo toga dana.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Rad na silu (Avganistan)

Javni konkurs za pravnika u APC/CZA

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14



Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju sa fotografijom, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 15. decembar 2014. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sloboda govora (Sirija)

IZVOR: DANAS  03.12.2014.

Nisam se školovao da budem novinar. Nikada nisam ni pomišljao da bih mogao to da budem. Živeo sam u jednom malom ruralnom mestu blizu Alepa u Siriji. Naše mesto se pridružilo pokretu otpora pre samog Alepa i ja sam se silom prilika uvukao u sve to.

Jedan prijatelj mi je ponudio da povremeno, kad sam u prilici šaljem reportaže o dešavanjima u mom području. To nije bilo teško jer je dešavanja bilo napretek. Ljudi su ginuli na sve strane, a ja sam to beležio. Porodice su gubile svoje sinove i kćeri, deca roditelje... u nekim momentima je izgledalo da je došao sudnji dan. Nisam mogao više da spavam, proganjale su me slike svakodnevnog užasa. Pogledi koji se gase.

Opširnije: APC/CZA Azilne priče u Danasu: Sloboda govora (Sirija)

APC/CZA omladinski kamp u Beogradu - tinejdžeri i mladi azilanti

U okviru projekta "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" u Beogradu je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) organizovao omladinski kamp u kojem su učestvovali mladi iz Tutina, Sjenice, Loznice, Obrenovca i Beograda, kao i azilanti poreklom iz Eritreje, Sijera Leonea, Nigerije i Somalije.

Tokom kampa 15 mladih je učestvovalo u radionicama pozorišne improvizacije kao i radionicama koje su kao temu imale suzbijanje predrasuda o tražiocima azila.

Završna prezentacija održana je 29.novembra u centru za azil u Krnjači izvođenjem kratkih performansa nastalih tokom kampa i koncertom Kvarteta "Manojlović".

Ovo je prvi omladinski kamp u Srbiji i realizovan je u partnerstvu sa Kulturnim centrom "Hadži Ruvim" i uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Realizaciju projekta podržala je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Fotografije sa omladinskog kampa i završne prezentacije postavljene su u galeriji.

Završen kamp mladih azilanata i tinejdžera iz Srbije

IZVOR: TANJUG 30.11.2014.

Kamp mladih azilanata i učenika iz Srbije čiji je cilj razbijanje predrasuda kod mladih o tražiocima azila završen je 30.novembra 2014. godine u Krnjači prezentacijom aktivnosti odrzanih na kampu i koncertom gudačkog kvarteta Manojlović.

U rad zajedničkog kampa bili su uključeni učenici iz Beograda, Banje Koviljače, Loznice, Obrenovca, Tutina i Sjenice u kojima se i nalaze centri za azilante, kao i imigranati iz Sirije, Sijera Leonea i Eritreje.

"Ovo je prvi put da pokušamo da spojimo naše mlade građane i tražioce azila i želimo da borbu protiv predrasuda i ksenofobije počnemo u osnovnim i srednjim školama da bismo uspostavili most između domaće dece i dece azilanata da bi oni mogli kroz neposredna poznanstva i razmenu iskustava da doprinesu boljem razumevanju ovog fenomena kod nas", istakao je izvrsni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović u izjavi Tanjugu.

Opširnije: Završen kamp mladih azilanata i tinejdžera iz Srbije