Nema mira dok se pozira iznad leševa

Izvor: Vijesti, B92 15.05.2013.

Sirijski vojnici nožem bodu čoveka do smrti; pobunjenički komandant zagriza organ koji je iščupao iz tela neprijateljskog borca; mladić odseca glavu zatvoreniku; vojnik masakrira genitalije leša.

Ovo su prizori sirijskog konflikta, prvog rata u kome sveprisutnost telefona sa kamerama i pristupom internetu dozvoljava stotinama užasnih ratnih zločina da budu objavljene, šireći mržnju i strah. Ovim slikama se definiše rat koji se preliva preko sirijskih granica, a pomirenje čini sve daljim.

Brutalnost se koristi od početka rata i obe strane sprovode praksu snimanja sopstvenih zverstava. Jezivi snimci nasilja se ne prave krišom, nego ih ponosno snimaju nasilnici često pričajući u kameru.

Pobunjenički komandant Abu Šakar, poznat novinarima i cenjen među mnogim pobunjenicima, vidi se na snimku koji je objavljen 14. maja 2013. godine kako vadi organe iz tela ubijenog vojnika i kako, odgrizavši deo jednog organa, govori u kameru: „Kunem se bogom, ješćemo vaša srca i džigerice", upozorivši snage predsednika Bašara al Asada, na oduševljenje svojih ljudi.

Šakar je bio jedan od osnivača brigade Faruk, jedne od glavnih pobunjeničkih jedinica u Siriji, ali je kasnije oformio sopstveni bataljon u okviru rascepkane sirijske opozicije. Od više stotina opozicionih grupa, Šakarovi ljudi se ne smatraju ni sekularistima, ni tvrdoliniskim islamistima, nego jednim od najsurovijih boraca.

Na drugoj fotografiji postavljenoj na internetu može se videti pobunjenik koji drži otkinutu ljudsku glavu, verovatno nekog Asadovog lojaliste, iznad roštilja. Borac se smeši i samouvereno pozira držeći glavu za kosu.

Ovakve epizode otežavaju posao onima koji se zalažu za zapadnu podršku pobunjenicima. Već postoji duboka zabrinutost da su neki od najefikasnijih elemenata pobunjeničkih snaga džihadističke grupe čiji je širi cilj etički nepomirljiv sa zapadnim ciljevima.

Rejnold Linders, profesor na odseku za ratne studije na Kings koledžu u Londonu je kazao da obe strane koriste ovu eksplicitnu brutalnost kao ratno oružje.

„To je konačan izraz nepoštovanja i dehumanizacije protivnika", objasnio je.

Kada je izbila pobuna, kazao je Linders, Asadove snage su koristile masovna ubistva i mučenja da bi izdvojili pobunjeničke borce koji su se krili među civilima.

„Režim je teško mogao da prepozna članove opozicije, pa su zastrašivali civile iz određene oblasti kako bi otkrili pobunjenike. Deluje iracionalno, ali racionalni razlozi za ovo postoje," navodi profesor Linders.

Nadim Huri, istraživač organizacija Human Rights Watch (HRW) za Siriju i Liban dokumentovala je zločine od početka pobune u Siriji 2011. godine i kaže da nailazi na sve više brutalnih činova.

„Obe strane u sukobu (Vladine snage i pobunjenici) se ponašaju kao da su suočeni sa egzistencijalnom pretnjom", prokomentarisao je Huri. Prema njegovim rečima i Vlada i opozicija ovaj rat smatraju borbom na život i smrt i obe se bore za opstanak.

Ovaj strah od poraza utišava osude pristalica sa obe strane – glavna sirijska opoziciona grupa osudila je snimak pobunjeničkog komandanta kako zagriza deo tela mrtvog vojnika, ali su mnoge pristalice opozicije negirale brutalnost.

Na nekim stranicama društvene mreže Facebook ljudi su čak slavili ovaj čin. Drugi su kritikovali medije što ističu ovaj konkretni događaj, umesto da izveštavaju o neselektivnim ubistvima muškaraca, žena i dece u napadima Asadovih milicija i ratnih aviona.

Sirijska Vlada nikada nije priznala da su se dešavale brutalnosti i u redovima njihove vojske, već ljude koje su pripadnici armije ubijali naziva „teroristima", a za teritorije koje zauzmu njihove snage saopštava da su „očišćene".

Međunarodne sile su izabrale strane, pa zapadne i zalivske zemlje podržavaju opoziciju, dok Iran i Rusija podržavaju Asada. Iako zločini nailaze na verbalne osude, za počinioce nema stvarne prepreke, što po Hurijevom mišljenju, dozvoljava da se zverstva nastavljaju.

„Ono što naročito zabrinjava je ćutanje međunarodnih sila", kazao je Huri. „Svedoci smo ovakvih masakara već više od godinu dana. Ono što je šokantno je nivo ravnodušnosti. Ljudi slegnu ramenima i okrenu glavu", kazao je Huri.

S obzirom da Sirija nikada nije potpisala sporazum o uspostavljanju Međunarodnog krivičnog suda (MKS), ovaj sud može samo da istražuje navode o brutalnostima na toj teritoriji po nalogu Saveta bezbednosti UN – što su stalne članice Rusija i Kina do sada blokirale.

Sjedinjene Američke Države i Rusija su predložile održavanje mirovne konferencije kako bi pokušali da okončaju rat, ali okrutnost koju pokazuju obe strane znači da ni malo verovatni mirovni sporazum možda ne bi zaustavio grozote i borbe između sve podeljenijih milicija u Siriji.

Sukob u Siriji često se poredi sa ratom u Bosni 1992-95.godine. Čak i 17 godina nakon završetka rata, rane su i dalje sveže, još uvek se pronalaze posmrtni ostaci, a krug krivljenja i poricanja krivice otežava napore da se zajednice pomire. Detalji o najgorim zverstvima se i danas pojavljuju, a svaka strana se drži svoje verzije priče o ratnim zbivanjima.

Silina emocija sve tri sukobljene strane rata u BiH učinila je politički kompromis u ime mira težim, katkad i nemogućim i predstavlja kočnicu za razvoj zemanja tog regiona.

U Libanu, sa kojim se Sirija graniči, a gde se pre 15 godina vodio građanski rat, i dalje su jake granice između regiona, a snažne milicije se još uvek sukobljavaju s vremena na vreme dok slaba Vlada nemoćno posmatra dešavanja.

Mnogi libanski borci koji su optuženi za ratne zločine danas su aktivni političari, pošto građani daju podršku moćnim članovima svojih sekti kako bi ih štitili od uticaja neprijatelja.

„Danas u Libanu nemamo pravog pomirenja. Pomirenje zahteva pravdu", zaključio je Huri koji živi u Bejrutu.

Sukobi u Siriji su počeli mirnim protestom protiv 40-godišnje vladavine porodice Asad i predsednika Bašara al Asada, koji se pretvorio u građanski rat sunitske većine protiv manjina, posebno Alevita koji su ogranak muslimanskih šiita i kojima pripada vladajuća porodica Asad.
Sirijska opservatorija ljudskih prava je 15. maja 2013. godine saopštila da je tokom dvogodišnjeg sukoba u Siriji najmanje 94 000 ljudi ubijeno. Prema Opservatoriji, najmanje 41 000 žrtava su Aleviti, verska zajednica predsednika Bašara al Asada.
Međutim, strahuje se da bi ukupan broj ubijenih mogao biti veći.

"Verujemo da je pravi broj ubijenih preko 120 000 jer obe strane ne žele da govore o svojim žrtvama", rekao je Rami Abdulrahman, šef sirijske Opservatorije za ljudska prava.