Žestoke borbe u Homsu, traži se pomoć za evakuaciju civila

IZVOR: Večernje novosti   4. jul 2013.

Borbeni avioni sirijske vojske su 4. jula 2013.godine bombardovali centralni grad Homs, dok su se na kopnu vodile borbe između pobunjenika i vojnika. Ujedno su snage Asadovog režima napadale predgrađa Homsa koja drže pobunjenici.

Homs je uporište pobunjenika i jedan od simbola revolucije protiv sirijskog lidera, Bašara Asada. Na situaciju u Homsu 2. jula 2013.godine je upozorio i portparol generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna i upozorio da je oko 2.500 civila zarobljeno u tom gradu, gde se odvijaju žestoke borbe. Ban Ki-Muna je pozvao zaraćene strane da učine sve da se izbegnu civilne žrtve.

Sirijska vojska je 4. jula 2013.godine saopštila da je zatražila od Međunarodnog komiteta Crvenog krsta da pomogne u evakuaciji civila iz grada.

"Borbeni avioni su 4. jula 2013.godine dva puta su napali kvart Haldija u Homsu, kao i stari centar grada, u kojima se, pod udarom snažne vatre čuju eksplozije i vide stubovi dima", saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava.

"Sporadične borbe se vode na zemlji između pobunjenika i režimskih snaga u okolini Haldije", dodala je ova organizacija u saopštenju.

U međuvremenu, portparol Sirijske nacionalne koalicije (glavne sirijske opozicione organizacije) Haled Saleh, je rekao da bi pad Homsa u ruke režimskih snaga mogao da uništi svaku nadu da će biti pronađeno političko rešenje građanskog rata.

„Pad pobunjeničkog uporišta Homs, simbola revolta protiv vladavine predsednika Bašara el-Asada, učiniće bilo koje pregovore s režimom neprijatnim za mnoge Sirijce", rekao je Saleh.

"Ako Homs padne veoma teško ćemo objasniti porodicama desetina hiljada pobinulih Sirijaca zašto pregovoramo s režimom koji nam iz dana u dan pokazuje da ne želi političko rešenje već samo da ubije još više Sirijaca", dodao je Saleh.

Sirijski predsednik, Bašar Asad, je izjavio da su njegovi protivnici "upotrebili sva oružja koja su im bila na raspolaganju", ali da ipak nisu uspeli da sruše njegov režim.

Asad je 4. jula 2013. godine u intervjuu državnom dnevnom listu "Al-Tavra" odbacio ideju da je ono što se u Siriji odvija već više od dve godine revolucija i istakao da se radi o zaveri Zapada i nekih arapskih država u cilju destabilizacije njegove zemlje.

Konflikt je započeo u martu 2011.godine kao miran protest protiv Asadove vladavine, ali je prerastao u građanski rat pošto su se pristalice opozicije oružjem ustale protiv brutalnog odgovora vlasti na proteste.

Od početka krize, Asad insistira na tome da se u njegovoj zemlji ne radi o pobuni naroda, nego o zaveri protiv Sirije, organizovanoj uz podršku Zapada. On optužuje pobunjenike protiv njegovog režima da su teroristi, islamski ekstremisti i plaćenici naftom bogatih zemalja iz Persijskog zaliva, koje su saveznice SAD-a.

"Zemlje koje su se urotile protiv Sirije su upotrebile sva svoja oružja i sad im nije preostalo ništa osim direktne vojne intervencije", naveo je Asad u intervjuu, dodajući da do takve intervencije neće doći.

Više od 100.000 ljudi je poginulo u sukobu u Siriji od marta 2011. godine do jula  2013. godine.