Kriza u Seuti ukazala na instrumentalizaciju ljudskog očaja ali pokazala i ranjivost Evrope

Foto: APC

Radoš Đurović, Direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, je u izjavama mnogim medijima povodom humanitarne krize i incidenta u španskoj enklavi Seuti (30. jul 2026.), izneo mišljenje da je teško moguće da je masovni priliv ljudi u Seutu bio spontan, te da je samo pitanje ko je organizator ove krize i iz kog interesa, kao i da je pitanje kada se ovakav incident može ponoviti u skorije vreme. On je izneo mišljenje da je očaj i težak položaj ljudi, koji su bili izmanipulisani i pokušali da se iz Maroka domognu španske enklave Seute, učinio da ovaj incident dobije ozbiljne i tragične srazmere, te dovede do smrti više od 70 ljudi.

Đurović je rekao da su uznemirijući snimci migranata koji su iz Maroka preplavili Seutu, a da je presuda španskog Vrhovnog suda (u sporu o tome kako ljudi mogu da traže azil u eksklavama Seuta i Melilja) poslužila samo kao povod, ali ne i kao glavni pokretač masovnog i iznenadnog priliva više od 60.000 ljudi. Dok glavni inspirator ovog događaja ostaje nepoznat do danas, mnogi govore o krijumčarima, ali da li bi krijumčari organizovali ovakve poduhvate ako ne mogu na njima da zarade, jer su se ljudi na kraju sami domogli Seute plivanjem i ušli u nju? Drugi govore o društvenim mrežama, ali da li one mogu da okupe i prevezu ogroman broj ljudi u manje od 24h iz unutrašnjosti Maroka do Seute koja se nalazi na samom roku Afrike prema Gilbrataru?

„Ove stvari se ne dešavaju preko noći. Ne možete, posle presude jednog španskog suda, da kroz socijalne mreže mobilšete ovoliki broj ljudi da prođu sve barijere, marokansku policiju i da u 24 časa dođe 60.000 ljudi ispred ograđene i utvrđene teritorije zemlje članice EU. Poređenja radi, u piku izbegličke krize 2015. godine, u našu zemlju je ulazilo do 10.000 ljudi dnevno, a mi smo to unapred znali i očekivali od zemalja koje su bile pre nas na migrantskoj ruti ".

Đurović se osvrnuo i na istoriju ovakvih incidentata u vezi španskih afričkih teritorija Seute i Melilje i rekao da se slična kriza u Seuti dogodila 2021. godine kada su marokanske vlasti propustile 10.000 ljudi preko granice ka Seuti čime tada poslata politička poruka Španiji.
„Španija je tada primila i pružila medicinsku pomoć jednom od političkih lidera u Zapadnoj Sahari, regionu koji Maroko prisvaja, a koji mu se odupire. Španija je prihvatajući tog lidera, indirektno poslala poruku podrške otporu u Zapadnoj Sahari, te je kriza bila svojevrsna poruka da, ukoliko se neko zameri Maroku, može da očekuje ovakve scenarije", rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, marokanske vlasti su nečinjenjem dopustile da se dogodi aktuelni incident u Seuti, navodeći da Maroko ima redovne policijske snage oko Seute, ali da one nisu bile prisutne tokom najnovijeg incidenta.

Đurović je ukazao i da se migrantska kriza može posmatrati i kroz percepciju novih dešavanja u oblasti energetike u tom delu Afrike, te da je indikativno da se ovakav incident desi u nešto više od mesec dana nakon što je Španija intenzivirala saradnju sa Alžirom, glavnim rivalom Maroka, u pogledu gasnog aranžmana i 20. juna 2026. godine zaključila gasni sporazum sa Alžirom.

Komentarišući to što su članice EU izrazile solidarnost sa Španijom na hitnom onlajn sastanku ministara unutrašnjih poslova EU, Đurović je rekao da su reakcije pre tog sastanka bile suprotne konceptu solidarnosti i dodao da mnoge zemlje koriste ovu situaciju u političke svrhe poput Italije koja je, kako kaže, zatvorila granice sa Španijom iz populističkih razloga.
„Italija i Španija se ne graniče teritorijalno, a Italija jedino može da kontroliše letove ili brodove koji dolaze iz Španije. Niko ko uđe u Seutu ne može da dođe do Španije ni do evropskog tla bez granične kontrole, jer Seuta nije u Šengenu. Ta mera je neefikasna, ali je poslužila italijanskoj premijerki za političke poene", rekao je Đurović.
Dodao je da većina zemalja posmatra šta se dešava i kritikuje Španiju, ali da ništa ne preduzima da se kriza razreši upozorivši da je scenario iz Španije mogao da se dogodi u bilo kojoj zemlji, kao i da je EU pokazala ranjivost.
„Dovoljno je da Maroko ne preduzme ništa i da se ovo desi. Ali, to može da se desi i u Turskoj, na Kipru, Malti... Gde god postoje spoljne granice EU jedan ovakav incident, uz podršku susedne zemlje koja nije članica, može lako da se izvede i onda ceo koncept borbe protiv iregularne migracije EU pada u vodu", rekao je Đurović.
On je rekao da EU od migrantske krize 2015. godine ulaže ogromna finansijska sredstva i menja propise kako bi rešila pitanje iregularnih migracija, ali da rešenje nije u podizanju fizičkih barijera i ograda već u stvaranju uslova za normalan život onih koji pokušavaju da dođu u Evropu u susedstvu Evrope, duž Mediterana i Bliskog istoka. Suština je u pomoći zemljama u susedstvu da se izgrade u stabilna i uspešna društva koja su u stanju da se i sama nose sa problemima koje donosi migracija izazvana sukobima u Africi i Aziji ali i nestabilnim i nesigurnim životom.
Cilj evropske politike bi možda trebao da bude „Da se stvore uslovi gde bi ugroženi ljudi ostali, a da ne ulaze nužno u EU, odnosno da se podrže zemlje mediteranskog basena, pre svega Severne Afrike i Bliskog Istoka, da se izgrade u stabilna društva koja mogu prihvate one koji dolaze iz drugih zemalja, da im omoguće minimalne uslove za pristojan i siguran život", rekao je Đurović.

Naglasio je da je Srbija potpuno bezbedna u ovom trenutku, a da situacija u pogledu priliva izbeglih u Srbiji može da se eventualno zakomplikuje ukoliko u Ukrajini dođe do eskalacije rata i velikih razaranja.
On je izrazio sumnju da je slučaj u Seuti zapravo i vrsta testa za Evropu i ukazao na slična dešavanja pre početka rata u Ukrajini kada su preko Rusije i Belorusije u Poljsku stizale izbeglice iz Iraka i Sirije.
„Poljske vlasti su zaustavile taj proces i nisu dopustile da izbegli ljudi uđu u velikom broju. Mi smo se pitali zašto su ljudi migrirali preko Belorusije u EU, ko organizuje taj put, šta je iza toga da bi 2022.godine, više od osam miliona ljudi za mesec dana napustilo Ukrajinu, tada nam je bilo jasno da je moguće koristiti izbegle i kao instrument u različitim geopolitičkim igrama", rekao je Đurović.
Ukazao je i da je EU razvila plan za iregularne migracije i da se od 12. juna ove godine na snazi Pakt o azilu i migraciji, ali da u slučaju Seute nije primenjen uz ocenu da mnoge EU države još nemaju kapaciteta ili volje da ga sprovedu u ovom trenutku.
„Tu postoji mnogo regulativa, imali su period pripreme od godinu i po, ali primena tog pakta nije u potpunosti funkcionalna", kazao je Đurović.
Pojasnio je da ta regulativa predviđa da Evropska komisija ili zemlja koja je pogođena migrantskom krizom pokrene to pitanje u Savetu EU, i da se nakon toga preduzmaju konkretne mere koje su za sada izostale.