Šta nas je iznenadilo u Srbiji - interkulturalno savetovanje Sjenica 12.10.2016.

Dolazeći iz Avganistana, Sirije i Iraka, tinejdžeri borave u centru za azil u Sjenici i svakodnevno stupaju u kontakt sa mladima iz Sjenice, nalazeći puno sličnosti ali i razlika u svakodnevnom životu. 

Upravo to je bila tema sesije interkulturalnog savetovanja u kojoj su mladi diskutovali o tome šta ih je iznenadilo i šta im se pak dopada u Srbiji. Većina utisaka odnosila se na fizičku bezbednost i na individualne slobode.

 Kroz radioničarski rad i diskusiju, mladi su imali priliku da čuju o svakodnevnom životu mladih u Srbiji, problemima tinejdžera u Srbiji kao i specifičnim komunikacijskim obrascima.

Radionica je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije. Sesije interkulturalnog i psihološkog savetovanja pedagoškinja i psihološkinja sa višegodišnjim iskustvom u radu sa izbeglicama, u okviru projekta organizuju u Sjenici, Tutinu, Krnjači, Bogovađi i Banji Koviljači.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Radionica sa ženama o značaju asertivnosti i samopouzdanja za održavanje reproduktivnog zdravlja

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u Centru za azil u Krnjači 07. oktobra organizovao radionicu na kojoj je gostovala savetnica za reporoduktivno zdravlje Doma zdravlja Palilula.

Tema kojom se radionica bavila bila je značaj asertivnosti i samopouzdanja za održavanje reproduktivnog zdravlja, kao i neverbalnom komunikacijom i na koji način reći „Ne" na socijalno prihvatljiv način i u različitim situacijama. Kako su učesnice radionice bile žene iz Avganistana i Irana koje zajedno sa svojim porodicama trenutno borave u Krnjači, tema je obrađena uz uvažavanje kulturoloških razlika i kroz diskusiju o tabuima u kulturama iz kojih dolaze i razlikama koje su primetile u odnosu na evropske zemlje.

Žene su bile otvorene za diskusiju i rado su delile svoja iskustva o položaju koje imaju žene i majke u Avganistanu i Iranu, načinu na koji komuniciraju sa članovima svoje porodice i okolinom i problemima sa kojima se susreću. Posebna pažnja bila je posvećena i samohranim majkama i položaju koje one imaju u društvu.

Učesnicama su deljeni lifleti štampani u okviru projekta. U njima se nalaze saveti namenjeni majkama na putu kao i informacije o azilnoj proceduri i centrima za azil. Napisani su jednostavnim jezikom i prevedeni na engleski, farsi i arapski.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Trening sa mladim aktivistima u Tutinu 29.09.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 29. septembra u Tutinu organizovao trening sa lokalnim aktivistima koji će učestvovati u programima pomoći izbeglicama u lokalnoj sredini ali i onima koji su direktno uključeni u pomoć u izbeglicama smeštenim u centru za azil.

Trening je bio organizovan zajedno sa Kancelarijom za mlade i Tutinskom inicijativom mladih. Na održanom treningu se razgovaralo o načinu rada sa izbeglicama, kao i o važnosti uvažavanja njihove kulture kao i kulturoloških razlika.

Trening je organizovan kako bi aktivirao lokalne mlade da da postanu aktivna podrška azilatima, radi razvijanja društvenih veština posebno obraćajući pažnju na razumevanje i poštovanje njihove trenutne situacije, individualnih kapaciteta azilanata i azilantkinja, njihovih kultura, religioznih i socijalnih pozadina. Moderatorke su bile APC/CZA psihološkinja i pedagoškinja sa višegodišnjim iskustvom u radu sa tražiocima azila i drugim migrantima.

Sem treninga, APC/CZA tim je obezbedio praktične savete o problimima koji mogu nastati u praksi nakon treninga. Ovaj trening je deo projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

Radionica o kožnim oboljenjima centru za azil u Sjenici 30.10.2016.

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Sjenici 30. septembra u okviru kutka za majke i decu organizovao radionicu na kojoj je učestvovala kožna lekarka iz Doma zdravlja u Sjenici. Učesnice radionice bile su majke i deca poreklom iz Avganistana i Iračkog Kurdistana.

S obzirom na činjenicu da se radi o izbegličkoj populaciji koja na putu, a ni sada, ne živi u dobrim sanitarnim uslovima, govorilo se o rizicima kao i o prevenciji nastanka kožnih bolesti i infekcija. Imajući u vidu oskudne uslove u samom kampu i niske temperature u Sjenici, doktorka je davala i praktične savete kako se na niskoj temperature boriti protiv vašaka, peruti i načine na koji se u hladim uslovima mogu uništiti bakterije.

Učesnici radionice su dobili sredstva za održavanje higijene kao i liflet šampan u okviru projekta.

Izbeglicama sve teže u beogradskim parkovima

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa volonterima i prevodiocima svakodnevno posećuje parkove oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta, kao i objekte koji su u neposrednoj blizini, u kojima izbeglice borave.
APC/CZA pruža informacije izbeglicama i drugim migrantima o pravnoj regulativi, centrima za azil, zaštiti od zloupotrebe. APC/CZA tokom redovnih aktivnosti u parku promoviše  aplikaciju za mobilni telefon Asylum in Serbia i pomaze izbeglicama u nameri da dobiju potvrdu za centre za azil u polcijskim stanicama.

Primećen je veliki broj izbeglica u svim navedenim mestima koji u Beogradu borave u improvizovanim objektima, bez bazičnih uslova za higijenu kao što su toalet, kupatilo. Bez vode i struje, nezaštićeni od kiše, vetra i drugih nepovoljnih uslova, osećaju se zaglavljeno. Veliki broj njih iako je želeo, nije uspeo da izrazi azilnu nameru i ode u neki od centara za azil.

Izbeglice koje se nalaze u ovim područijima su veoma uznemirene i uplašene zbog situacije u kojoj su primorani da ostanu duži vremenski period u Srbiji a nemaju ni osnovnih uslova za život.

Šta čini jednu kuću domom, sesija interkulturalnog učenja u Krnjači 02.09.2016.

Simbolično, održavajući sesiju interkulturalnog savetovanja ispred centra za azil u Krnjači 02. septembra, povezujući to sa iskustvom odsustva smeštaja, doma i svojih bliskih osoba, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je sa mladim azilantima poreklom iz Avganistana i Pakistana govorio o osećaju pripadnosti i na šta tačno mislimo kada kažemo da su Srbi gostoljubiv narod.

Sesija je počela socijalnom linijom, odnosno pozicioniranjem u skladu sa dostupnim uslugama poput dokumenta, prisupa lekaru, svoje sobe koju mogu urediti kako žele, mogućnosti da odu na koncert, mogućnosti da planiraju svoje naredne dve godine i drugih tvrdnji, učesnici su naveli da iako nisu planirali da ostanu u Srbiji, trenutno tu vide svoj dom i trude se da se prilagode novonastaloj situaciji.

Diskutujući o individualnim percepcijama, neki Srbiju vide kao dom, osećaju se prihvaćeno i ugodno, trude se da nauče osnovne fraze srpkog jezika, maštaju o školi i socijalnom životu u Srbiji, dok drugi život u centru za azil ne vide kao dom jer ih ništa ne vezuje za to mesto - nemaju ličnu kartu, nemaju svoja primanja, ne odlučuju šta će jesti sutradan niti mogu da odu na mesta gde odlaze njihovi vršnjaci iz Beograda.

Mnogi od njih su boravili više dana u beogradskim pakovima i neformalnim naseljima, neki su prodavali tunjevinu na Zelenom vencu a potom na istom mestu kupili povrće za ručak od domaćih građana, neki svakodnevno putuju autobusom, gubili su se na beogradskim ulicama ali svi su naveli da ih je običan svet prihvatio, da razume zašto su u Srbiji, da se trude da im rukama i nogama objasne u kom pravcu treba da idu i da ih često pitaju kakav je život u njihovim zemljama.

Iako borave u oskudnim uslovima, često bez presvlake i uslova za održavanje higijene kako bi želeli, mladi azilanti navode da se osećaju prihvaćenim u Srbiji i da se moraju prilagoditi društvu u koje su došli. Za većinu gostoljubivost je značila da ih niko ne maltretira i imaju slobodu kretanja.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Azilni kutak u Manastiru Bogovađa 01.09.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije organizovao Azilni kutak u Manastiru Bogovađa. Azilni kutak kao koncept koji godinama razvija APC/CZA mesto je susreta lokalne i azilne populacije, razumevanja i uvažavanja različistosti i uspostavljanja interkulturalnog dijaloga.

Za grupu tražilaca azila poreklom iz Avganistana, tim APC/CZA je organizovao posetu i asistirao u prevodu prilikom predstavljanja istorije manastira, današnjeg života u manastiru, simbolike ikona u pravoslavnoj crkvi kao i sveća.

Iako dolaze iz različite kulture, umereni u svojoj veri, pokazali su radoznalost prema drugačijem i izveli zaključak kako su vrednosti svake vere slične i da one treba da nas spajaju a ne da interpretacija različitih vera vodi ratu i smrti velikog broja ljudi.

Na samom kraju susreta, mladi Avganistanci i tim APC/CZA su zapalili cveće, moleći se za mir svojih dragih. Ovo je bio prvi korak ka rušenju barijera i predrasuda prema kulturološkoj i verskoj različitosti.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Prva kriket utakmica između azilanata i domaćih profesionalaca

Prvu kriket utakmicu u kojoj su azilanti poreklom iz Avganistana i Pakistana u zajedničkom timu Azijski tigrovi, igrali protiv mladih Beograđana koji profesionalno treniraju kriket, organizovao je 31. avgusta Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa Kriket federacijom Srbije a uz podršku Vazduhoplovnog saveza Srbije.

U formi letnjih igara u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, mladi poreklom iz Avganistana, Pakistana i Srbije imali su priliku da se takmiče u svom omiljenom sportu.

Neki od azilanata koji žive u centru za azil u Krnjači godinama su pre no što su napustili svoje zemlje pasionirano trenirali kriket i u tome bili izuzetno uspešni. Tokom poslednjih meseci ili godinu dana, bežeći i pokušavajući da isplaniraju svoju rutu, oporave se nakon maltretiranja policije i krijumčarskih bandi tokom puta, stalno se boreći za život, potom suočvavajući se sa monotonijom života u centru za azil, nisu uspevali da se bave svojim omiljenim sportom. Od mnogih od njih čuli smo da im je kriket meč najveća želja.

Čuvši da neki mladi u Srbiji profesionalno treniraju kriket beskrajno ih je iznenadilo i sa velikim uzbuđenjem krenuli su na utakmicu.

Njihovi vršnjaci iz Beograda pozajmili su im opremu. Konačno su bili na svom terenu i pokazali se u najboljem svetlu a ne kao margina.

Vraćajući se u centar za azil, odbijali su da poveruju u realnost, zaneseni kriket atmosferom, Azijski tigrovi rekli su da im je ovo bio najlepši dan otkako su napustili svoje domove i porodice.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA konkurs za projektnog asistenta

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC-CZA) je u potrazi za mladim profesionalcima s koji bi se priključili postojećem timu na poziciji projektnog asistenta.

Ukoliko ste:

- Vredni, umete da se organizujete, entuzijasti, voljni da se stručno usavršavate
- Imate odlično znanje engleskog jezika
- Poznajete i imate iskustva u asistiranju ili upravljanju projektima
- Poznajete rad na računaru (MS Office korisnički nivo);

i zainteresovani da nam se priključite, molimo vas da pošaljete vaš CV i kratko motivaciono pismo na engleskom jeziku na: عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته., sa naslovom: „Konkurs za projektnog asistenta" do 12 septembra 2016. godine.

Više informacija o našoj organizaciji možete naći na:
Web: www.apc-cza.org; www.azilsrbija.rs 
Facebook: www.facebook.com/AzilUSrbiji 
Twitter: twitter.com/APC_CZA 

Higijenska radionica sa majakama u centru za azil u Sjenici

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Sjenici 17. avgusta organizovao radionicu na kojoj je gostovala pedijatrica iz Doma zdravlja u Sjenici. Učesnice radionice bile su majke poreklom iz Avganistana i Iračkog Kurdistana.

U formi aktivne diskusije i razmene iskustava, obrađene teme bile su higijena na putu, pravovremeno prepoznavanje gripa, higijena za bebe tokom puta, život u kolektivnom centru i kako voditi računa o zdravlju dece, kako je neguju deca u Avganistanu i Iraku.

Učesnicama su deljeni lifleti štampani u okviru projekta. U njima se nalaze saveti namenjeni majkama na putu kao i informacije o azilnoj proceduri i centrima za azil. Napisani su jednostavnim jezikom i prevedeni na engleski, farsi i arapski.

Ovo je bila prva radionica u ovoj sredini u kojoj je učestvovao neko od lekara i bila je veoma korisna obema stranama - i u svrhu menjanja navika majki izbeglica kao i za bolje razumevanje položaja izbeglica i njihovih problema i izazova sa puta.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Letnje igre u Bogovađi

I decu i mlade je u prirodi u okolini Bogovađe iznenadilo opersko pevanje čime su počele letnje igre u kojima su učestvovali lokalci i izbeglice poreklom iz Avganistana, Sirije i drugih zemalja.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 15. avgusta u Bogovađi organizovao višečasovni program u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

Za decu je organizovana muzička radionica u okviru koje su učili pesme na izmišljenom jeziku, svirali instrumente, ilustrovali zvuk i drugu decu.

Odrasli su učestvovali u sesiji o različitom društvenom položaju, privilegijama koje imaju određeni slojevi i socijalnoj pravdi. Ovo je bila jedinstvena prilika za mlade iz lokalne sredine da čuju priče mladih aktivista za ljudska prava koji su se bežeći od progona zadržali u Srbiji.

Među učesnicma iz Srbije našli su se lokalni aktivisti, studenti Fakulteta političkih nauka koji su u APC/CZA radili redovnu praksu i volonteri.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA konkurs za pravnika

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA/ISTRAŽIVAČA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI I ISTRAŽIVANJE INFORMACIJA O ZEMLJI POREKLA

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik/politikolog;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته. sa naznakom "Za konkurs".
IV Rok za podnošenje prijave je 29. avgust 2016. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Azilni kutak o vrednostima i životu u različitim kulturama sa maloletnicima bez pratnje

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) već godinama koristi koncept Azilnog kutka kao mesta susreta lokalne i azilne populacije. To je kontekst u kojem se stvaraju osnove za uspostavljanje interkulturalnog dijaloga.

U Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu je 10. avgusta organizovana diskusija u kojoj su učestvovali maloletnici bez pratnje poreklom iz Avganistana i Pakistana i volonteri APC/CZA koji su živeli u različitim kulturama a potiču iz Srbije ili trenutno žive u Srbiji. Tema sesije bile su vrednosti koje nosimo iz porodice kao i saveti i bitne osobe koje upoznajemo živeći u različitim kulturološkim kontekstima.

Šta smo naučili tokom života u Kanadi, Ugandi, Siriji, Pakistanu, Americi, Švedskoj, Srbiji, Francuskoj i Norveškoj, ko su osobe koje su nam bile uzori i kako se suočavamo sa izazovima života u novim kulturama su teme koje su povezale ove mlade ljude.

Maloletnim dečacima koji putuju sami iz Avganistana i Pakistana a trenutno žive u Srbiji predstavljena su pozitivna iskustva mladih koji žele da pomognu izbeglicama a i sami su se svojom voljom ili ne našli u situacijama kada je bilo teško uklopiti se u novu sredinu.

Jedan trinaestogodišnjak je ipak na kraju rekao - Išli ste na različita mesta - Sirija, Uganda, Pakistan - a niko ipak nije otišao u Avganistan.

Radionica je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

O različitim kulturama sa decom smeštenom u Bogovađi

Od nedavno su izbeglice ponovo smeštene u centru za azil u Bogovađi. U centru živi veliki broj porodica poreklom iz Avganistana, Iraka i Sirije.

Tokom redovne posete centru, APC/CZA je organizovao sesiju interkulturalnog savetovanja namenjenu deci tokom koje su se predstavili jedni drugima, učeći osnovne fraze i način pozdravljanja na srpskom jeziku a potom u malim grupama predstavili uspomene iz zemalja porekla koje bi zauvek nosili sa sobom bez obrzira gde žive.

Deca su veoma pozitivno reagovala, uključujući u grupne igre i crtanje i najmlađu braću i sestre. Ne znaju koliko će ostati u Srbiji niti da li će se ikada vratiti u Siriju, Avganistan i Irak ali sa naročitim ponosom su govorili o svom detinjstvu pre rata.

Sesija je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA u prihvatnim centrima u Adaševcima i Šidu

APC/CZA tim svakodnevno posećuje prihvatne centre u Adaševcima i Šidu. Većina migranata koju tu zatičemo je bezuspešno pokušala da pređe granicu sa Mađarskom, a neki od njih i sa Hrvatskom. Suočeni sa neuspesima i različitim oblicima maltretiranja i pritisaka, razmišljaju i o ostajanju u Srbiji.

Od našeg tima mogu da dobiju informacije o azilnoj proceduri, te o njihovim pravima i obavezama tokom boravka u Srbiji u okviru projekta koji se realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije.

Kod migranata najčešće nailazimo na zbunjenost zbog netačnih, nedoslednih, dvosmislenih informacija ili nedostatka istih, čime se pojačava neizvesnost, te i njihova zabrinutost. Iscrpljeni su putem koji je nosio sa sobom različite psihičke i fizičke napore. I kod muškaraca i kod žena srećemo snažne emocije tuge, razočarenja i besa. Deo njihovih snova je raspršen u zemlji porekla, a deo u suočavanju sa zatvorenim granicama.

Prepoznajući ove probleme, organizujemo individualna i grupna psihološka savetovanja kako bi se migranti što brže i uspešnije adaptirali na aktuelnu situaciju u kojoj su se našli.

Važno je da znaju da su mnoge njihove reakcije zapravo normalan način reagovanja na okolnosti u kojima se nalaze, a koje zahtevaju povećane kapacitete nošenja sa problemima.

Bazični osećaj sigurnosti je narušen kod mnogih – taj osećaj se vraća smeštanjem u prihvatni centar gde je migrantima obezbeđeno mesto za spavanje, hrana, voda. Njihov osećaj sigurnosti dalje jačamo kroz informisanje i emotivnu podršku.

Majkama sa malom decom tim APC/CZA deli liflete o zaštiti dece na putu, štampane u okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država. 

Letnje igre sa decom u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu 05. avgusta su organizovane letnje igre u kojima su učestvovali maloletni migranti bez pratnje smešteni u delu za strance kao i deca iz prihvatilišta u okviru Zavoda.

Kroz niz igara sa ciljem upoznavanja, povezivanja učesnika i formiranja grupe deca su bila prinuđena da pronađu zajednički jezik komunicirajući na neveštom engleskom, rukama i nogama, kroz mimu i pokret i naravno uz pomoć prevodioca, studenara i volontera.

U organičenom vremenskom roku trebalo je da saznaju što više informacija o svom paru i to predstave ostalima, pronađu nekoga ko ume da kuva, ko ima pravo da odabere kakvu frizuru će imati, ko govori više od tri jezika, nekog ko je kul, kod učesnika je izazvalo puno smeha i iskrene radosti.

Tokom aktivnosti deca su pronalazila šta im jezajedničko i prevazilazila barijere koje su postojale.

U drugom delu radionice, učesnici su u parovima pravili zmajeve dobre nade na kojima su pisali poruke a potom ih u parovima puštali.

Više od 20 dece poreklom iz Srbije, Avganistana i Pakistana je učestvovalo u letnjim igrama uz asistenciju vaspitača, APC/CZA tima i studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka u Beogradu koji u APC/CZA rade redovnu praksu.

APC/CZA od početka azilnog sistema u Srbiji radi sa maloletnim tražiocima azila bez pratnje kroz pravne i psihološke pomoći o organizovanje kulturoloških, kreativnih, psiholoških i jezičkih radionica u ZVDO Beograd.

Radionica sa majkama o reporoduktivnom zdravlju

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Krnjači 03. avgusta organizovao radionicu na kojoj je gostovala savetnica za reporoduktivno zdravlje Doma zdravlja Palilula. Učesnice radionice bile su majke poreklom iz Avganistana koje zajedno sa svojim porodicama žive u Krnjači.

Tema radionice bilo je reporoduktivno zdravlje žena, na koji način vodimo računa o sebi i kako se briga menjala tokom puta, kao i na koji način sa decom govoriti o zdravlju i polnim razlikama. Ova tema obrađena je uz uvažavanje kulturoloških razlika, kroz diskusiju o tabuima u različitim kulturama, načinima saznavanja o seksualnosti u zatvorenoj kulturi kao što je Avganistan. 

Majke su veoma iskreno govorile i o svojim strepnjama po dolasku u zemlju destinacije i drugačijim vrednostima u Zapadnoj kulturi. Iako je tema bila za mnoge veoma kontroverzna na početku radionice, ubrzo su se opustile i u toploj i sigurnoj atmosferi govorile o svom životu i položaju devojčica i žena u Avganistanu.

Učesnicama su deljeni lifleti štampani u okviru projekta. U njima se nalaze saveti namenjeni majkama na putu kao i informacije o azilnoj proceduri i centrima za azil. Napisani su jednostavnim jezikom i prevedeni na engleski, farsi i arapski.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Volonteri APC/CZA svakodnevno sa izbeglicama u parku

Tim volontera APC/CZA je zajedno sa prevodiocima svakodnevno u beogradskim parkovima u kojima borave izbeglice poreklom iz Avganistana, Iraka, Sirije, Pakistana, Šri Lanke. Naši volonteri pružaju informacije o azilnom sistemu u Srbiji, pravima i obavezama, vrstama zaštite, predstavljaju aplikaciju za mobilni Asylum in Serbia a porodicama dele i liflete zaštiti dece na putu.

Otkako je situacija na granici sa Mađarskom izuzetno teška i kako je većina ljudi koje srećemo u parku iskusila nasilje mađarske granične policije, vratili su se u beogradske parkove. Čujemo priče da se plaše ali i da neće odustati i da će naći način da dođu do svojih prodica. Nakon loših iskustava sa bugarskom policijom, plaše se da odu u stanicu i izraze azilnu nameru.

Među APC/CZA volonterima ima studenata domaćih i stranih fakulteta, zaposlenih, nezaposlenih koji žele da pomognu izbeglicama a pre svega im pruže prijateljsku podršku i informacije o boravku u Srbiji.

VIŠE FOTOGRAFIJA IZ PARKA POGLEDAJTE U GALERIJI FOTOGRAFIJA

Pozorišne letnje igre na Uvcu u Sjenici

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, 22. jula u dolini Uvca, nadomak Sjenice, organizovana je pozorišna radionica u kojoj su učestvovali mladi poreklom iz Pakistana, Sirije, Avganistana i Srbije. Radionica je realizovana uz podršku centra za azil u Sjenici i Kancelarije za mlade Sjenica.

Celodnevna radionica je organizovana u okviru letnjih igara kroz niz takmičarskih aktivnosti koje su vodile izgradnji grupe, potom vežbi baziranih na pozorišnoj improvizaciji i na kraju kraktkim pozorišnim performansima. Mladi su bili podeljeni u etnički mešovite grupe i bavili se problemom predrasuda prema strancima.

Bez obzira na jezik i godine, mladi su radili zajedno sa lokalnim aktivistima i studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu koji u  APC/CZA rade redovnu praksu.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Pravno savetovanje tražilaca azila u Sjenici i Tutinu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) pruža pravnu pomoć u svim centrima za azil u Srbiju i svakodnevno je na terenu sa izbeglicama.

U situacijama velikog priliva izbeglica koje vrlo često nemaju informacije o svom statusu, pravima i obavezama, APC/CZA pruža informacije o azilu, vidovima zaštite, šta je legalno a šta ne. U centrima za azil, APC/CZA pravnik u prisustvu prevodioca predstavlja azilnu proceduru i zastupa tražioce azila pred svim državnim organima.

                                                                                                              Centar za azil u Sjenici

                                                                                                                 Centar za azil u Tutinu

Psihološka pomoć maloletnicima bez pratnje u Zavodu za vaspitanje dece i omladine

Sa maloletnim migrantima bez pratnje smeštenim u ZVDO u Beogradu redovno se organizuju individualna i grupna psihološka savetovanja kako bi se što brže i uspešnije adaptirali na situaciju u kojoj se nalaze, rešili aktuelne probleme, izašli na kraj sa teškim i traumatskim iskustvom, ali i kako bi se nastavio njihov normalan psihološki razvoj koji je često narušen celokupnim iskustvom izbeglištva.

Tokom grupnog psihološkog savetovanja često se koriste terapijsko-edukativne tehnike koje imaju za cilj da na kreativan i deci osnovnoškolskog uzrasta primeren način približe određenu temu i podstaknu ih da aktivno o njoj razmišljaju. Jedna od tih tehnika je „Na putu do cilja", gde su deca imala zadatak da zajedno sa psihologom APC/CZA naprave društvenu igru sa različitim zadacima koju su potom i odigrali. Na ovaj način deca su imala priliku da demonstriraju svoje znanje srpskog i engleskog jezika, da pokažu svoje motorne sposobnosti ali i da poboljšaju socijalne veštine i veštine rešavanja problema i time razviju veći stepen samopouzdanja i tolerancije u komunikaciji sa drugima.

Đurović: Situacija teška, ali moramo pokazati humanost

BEOGRAD, 16. juli – Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je danas da je situacija u vezi sa migrantima veoma teška i da Srbija ne može da bude prepuštena sebi, ali i istakao da niko ne može biti sprečen da uđe u našu zemlju, ukoliko zeli da zatraži azil.

Navodeći da još nije objavljen detaljan režim postupanja vojske i policije, Đurović je naglasio da je situacija teška, te da bi možda trebalo tragati za većom pažnjom u evropskoj javnosti, jačim spoljnopolitičkim manevrima i insistirati da se ljudima omogući da zatraže azil u zemljama EU.


On je za Tanjug rekao da je Srbija, po ustavu i zakonu, obavezna da dozvoli ulazak u zemlju svakoj osobi koja se plaši za svoj život u zemlji porekla, čak i ako ulazi nelegalno.

"Ne možemo nekoga da sprečimo da uđe u Srbiju, ako hoće da traži azil i to vojska i policija moraju da dopuste. Moramo se ponašati humano", rekao je Đurović, povodom najavljenih mera vlade za rešavanje migrantske krize.
On je istakao da je obaveza Srbije da omogući svakome ko uđe da zatraži azil, da u fer postupku donese pravičnu i brzu odluku, te da poreklo osobe ne sme unapred da prejudicira odluku.

Navodeći da je ponašanje komšija Srbije prema migrantima nehumano, Đurović je rekao da ne smemo da budemo nova Mađarska ili Bugarska.

"To je protivno našim propisima i tu ne sme da bude izgovora", rekao je Đurović.

"Izražavam sumnju u to da je moguće na ovaj način zaustaviti interkontinentalnu migraciju, to nikome nije uspelo", rekao je Đurović.
Đurović je naglasio da je situacija izuzetno teška i da Srbija ne može da bude zemlja koja je prepuštena sama sebi u centru Evrope.
Istakao je i da je sada potrebno obezbediti da se azilne procedure sprovode brzo, budući da će svi oni kojima bude zaustavljen prolaz kroz Srbiju verovatno tražiti azil.

"To će zahtevati niz tehničkih, ljudskih i drugih resursa", naveo je Đurović.

Savetovanje izbeglica u novom APC/CZA prostoru

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) radi i u novim prostorijama nadomak parkova u kojima dane provode izbeglice poreklom iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Iraka i drugih zemalja.

U novom prostoru APC/CZA realizuje pravno savetovanje kao i različite aktivnosti iz domena psihosocijalne podrške. Timovi volontera i prevodilaca svakodnevno razgovaraju sa izbeglicama u parkovima, pružaju informacije o azilnoj proceduri i pravima izbeglica i migranata u Srbiji. Oni prepoznaju osetljive grupe koje potom savetuje stručni tim APC/CZA.

Više fotografija pogledajte u galeriji.

Interkulturalno savetovanje o životu u Avganistanu i evropskoj kulturi

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, u centru za azil u Krnjači je 12. jula organizovana sesija interkulturalnog savetovanja u kojoj su učestvovali tražioci azila poreklom iz Avganistana i studenti praktikanti u APC/CZA.

Učesnici su diskutovali o životu u Avganistanu, razlikama, opravdanim i neopravdanim strahovima u vezi sa procesom integracije. Tokom radionice, učesnicima su predstavljane tvrdnje koje se odnose na život u Avganistanu, položaj žena i rodne razlike, život mladih, avganistansku kuhinju, ples, a oni su se pozicionirali u kojoj meri se slažu sa tvrdnjom.

O svom iskustvu sa avganistanskom kulturom govorili su i studenti socijalnog rada i migracija koji su tokom prakse uključeni u terenske aktivnosti APC/CZA.

Sesije interkulturalnog i psihološkog savetovanja se realizuju u svim centrima za azil u Srbiji.

Više fotografija sa radionice pogledajte u galeriji.

Pravno savetovanje tražilaca azila u centrima za azil u Sjenici i Tutinu

Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno pružaju pravnu pomoć tražiocima azila u svim azilnim centrima u zemlji, između ostalog i licima smeštenim u centrima za azil u Sjenici i Tutinu.

Tražioci azila poreklom iz Iraka, koji već pet meseci borave u Centru za azil u Sjenici, su saslušani od strane ovlašćenog službenika Kancelarije za azil po njihovom zahtevu za azil u Republici Srbiji i trenutno čekaju konačnu odluku. Često tražioci azila iz Iraka traže azil zbog straha od progona od strane Islamske države, ili zbog staha od progona zbog svoje nacionalnosti/etničke pripadnosti s obzirom da su neki kao Kurdi bili direktne mete pripadnika Islamske države.


Dvojica tražilaca azila, koji su smešteni u Centru za azil u Tutinu, su podneli zahtev za azil u Republici Srbiji, kao apatridi, odnosno lica bez državljanstva. Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su navedenim tražiocima azila tokom prethodnih meseci pružili pravnu pomoć u azilnom postupku ali i pokušavajući da utvrde sve potrebne informacije i poreklo i poslednje prebivalište tražilaca azila.

Talasanje - Izbeglički hod po balkanskom trnju

Da li je samo na papiru zatvorena migrantska ruta preko Srbije? Šta se dešava sa migrantima na granici sa Mađarskom? Zašto Evropska unija toleriše poteze Budimpešte i ostavlja Beograd na cedilu? Da li nam polazi za rukom da migranti po dobrom pamte Srbiju, njene institucije, civilno društvo i građane?

Azilni kutak u Sjenici 08.07.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Kancelarijom za mlade u Sjenici 08. jula organizovao zajedničku radionicu na kojoj su tražioci azila poreklom iz Sirije, Iraka, Kurdistana i Avganistana i mladi iz lokalne sredine imali priliku da se upoznaju, razmene iskustva, čuju i nauče nešto novo o drugim kulturama. Pitali su jedni druge šta vole, u čemu su dobri, kakvu muziku slušaju, da li uživaju u sportu.

Zapitkivali su kada nešto ne razumeju i smejali se kada neko napravi lapsus. Na kraju radionice jedni drugima su predstavili svoje tradicionalne plesove – kolo, dabku (sirijsko-irački) i govend (kurdski). Muzika i ples su, kao i uvek, dodatno razveselili i približili ljude koji se toliko razlikuju po tradiciji, kulturi, jeziku, a vrlo malo po potrebama, interesovanjima i željama. Razmenili su kontakte i poručili jedni drugima: „Vidimo se sutra".

Radionica o mladima iz različitih kultura realizovana je kao azilni kutak okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Više fotografija pogledajte u galeriji.

Pravnici APC/CZA pružaju pravnu pomoć tražiocima azila u Centru za azil u Krnjači

Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno posećuju Centar za azil u Krnjači, gde u okviru svojih redovnih aktivnosti pružaju informacije i pravnu pomoć tražiocima azila. Na ovaj način se tražioci azila upoznaju sa azilnim postupkom u Republici Srbiji i dobijaju neophodne informacije o njihovim pravima i obavezama tokom azilnog postupka.


Pravnici APC/CZA takođe zastupaju tražioce azila pred nadležnom Kancelarijom za azil prilikom podnošenja zahteva za azil i saslušanja, koji se svake nedelje održavaju u prostorijama Centra za azil u Krnjači, ali zastupaju tražioce azila i u svim drugim postupcima pred sudovima i organima RepublikeSrbije.

Više fotografija sa pravnih savetovanja možete pogledati ovde.

Psihološki rad sa decom u Preševu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je prilikom redovne posete Prihvatnom centru u Preševu zajedno sa svojim lokalnim timom organizovao psihološku radionicu sa decom migrnatima kako bi im pomogao da lakše podnesu neizvesnost koju nosi migracija i omogućio da na sat vremena ponovo budu samo deca umesto da brinu o tome da li će sutradan spavati na zemlji ili u krevetu, šta im se desilo sa ocem koji je ostao u Avganistanu i da li će opet oni morati da nahrane i uspavaju najmlađu sestru jer je mama preumorna da bi odreagovala na plač gladne bebe.

Sve ove, a i mnoge druge brige, zamenilo je takmičenje u tome ko ume bolje da se predstavi na engleskom jeziku, ko voli da jede sladoled a ko da igra fudbal, koje su ocene imali u školi i šta ko zna najbolje da radi. Na taj način, deca su mogla malo da se odmore a i da se podsete da poseduju kvalitete, veštine i znanja, i da nisu samo „tamo neka deca migranti".

Radionica je realizovana u okviru projekta Unapređenje migracionih politika u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana koji je podržao Fond za otvoreno društvo.

Psihološka podrška u Krnjači

U centar za azil u Krnjači ljudi svakodnevno dolaze i odlaze. Neki od njih žure ka Evropi ostajući svega jednu-dve noći, neki se zadrže nekoliko dana kako bi se nekako oporavili i sačekali prijatelje i članove porodice pa zajedno nastavili dalje, dok drugi razmišljaju ili su već odlučili da pokušaju da izgrade svoj život u Srbiji. Sa sobom su doneli iskustvo rata, skrivanja, razdvajanja od porodice ali i smrti bliskih osoba.

Njihove priče su različite ali osećaj gubitka isti. U prevazilaženju svog tog teškog iskustva ali i svakodevnih problema i nedoumica sa kojima se susreću pomažu im psiholozi APC/CZA kroz individualna i grupna psihološka savetovanja. Tražioci azila su tada, neki i po prvi put, u prilici da u sigurnoj, toploj i neosuđujućoj atmosferi podele svoje muke i da se rasterete svojih briga, ali i da potraže savet i dobiju emotivnu podršku. Među njima su i roditelji koji su suočeni sa izazovima odgajanja dece u izbeglištvu i sa jedne strane pritiscima da im se posvete na najbolji mogući način a sa druge strane nedostatkom kapaciteta da izađu nakraj sa sopstvenim emotivnim problemima.

Psiholozi APC/CZA u takvim slučajevima pružaju podršku roditeljima ali i daju savete kako da razgovaraju sa svojom decom i pomognu im da se lakše adaptiraju na situaciju u kojoj se nalaze.

Individualna i grupna psihološka savetovanja realizuju se u svim centrima za azil u Srbiji u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Učenje srpskog alfabeta sa najmlađima u Krnjači

Tokom redovne posete Centru za azil u Krnjači 13. jula 2016. godine, u okviru projekta Enhanced Legal and Psychosocial Protection of Asylum Seekers and Refugees in Serbia koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije, APC/CZA je organizovao sesiju interkulturalnog savetovanja namenjenu deci tokom koje su se predstavili jedni drugima, učeći osnovne fraze i načine pozdravljanja na srpskom jeziku, ali i vežbali koordinaciju i motoriku ruku ispisujući slova srpskog alfabeta.

Deca su veoma pozitivno reagovala i pored učenja srpskih slova i pozdrava želela su da predstave i slova persijkog i arapskog alfabeta, dok su oni mlađi umesto slova crtali različite oblike i šare koje su im bile zanimljive.

Gostovanje pedijatra na dečijoj radionici u centru za azil u Krnjači 15.06.2016.

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Krnjači 15. juna realizovao zdravstveno-higijensku radionicu u kojoj su učestvovala deca tražioci azila i njihovi roditelji, a koji su poreklom iz Sirije i Avganistana.


Radionicu je vodila pedagoškinja APC/CZA a gost je bila pedijatar koja je sa decom i roditeljima razgovarala o najčešćim zdravstvenim problemima sa kojima se suočavaju tokom dugog i rizičnog puta na kojem se nalaze, kako da prepoznaju simptome određenih bolesti i šta da rade u slučajevima kada primete da imaju neki od tih simptoma, kako da saniraju povrede i kako da vode računa o higijeni kada za to postoje adekvatni uslovi. Pedijatar je pregledao svu decu i dao korisne savete majkama o njihovoj brizi.

Fotografije sa radionice možete da pogledate ovde.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji je pomogla adaptaciju prostorije za majke, decu i bebe u centru za azil u Krnjači gde APC/CZA svakodnevno realizuje aktivnosti pravne i psihosocijalne pomoći. Pedijatar redovno asistira u savetovanjima majki i dece izbeglica.

Pravno savetovanje u centru za azil u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od početka azilnog sistema pruža pravnu i psihosocijalnu pomoć tražiocima azila u svim centrima za azil u Srbiji kao i pograničnim područjima i prihvatnim centrima.

Povećan broj izbeglica koje nakon zatvaranja rute, uz pomoć krijumčara ulaze u Srbiju, uglavnom spavaju u centru za azil u Krnjači gde se većina veoma kratko zadržava.

Tim APC/CZA je svakodnevno u kampu radi sa izbeglicama, pruža informacije o azilu i zastupa tražioce azila u svim fazama azilnog postupka. 

Veliki broj izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana je zabrinut šta će se dešavati sa njima, bili su maltretirani tokom puta, više puta prevareni. Sa decom koja mesece provode na putu, u nehigijenskim uslovima, bez pravne i psihološke pomoći, velike porodice spadaju u posebno osetljive grupe. 

Konkurs za pravnika-Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI


I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 15. jun 2016. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Kako deca pomažu deci tokom izbeglištva

Sa decom smeštenom u centru za azil u Krnjači organizovana je sesija u kojoj su govorili o uspostavljanju poverenja sa novim ljudima, kako prepoznaju dobre ljude na putu iako dolaze iz različitih zemalja; kao i kako se deca združuju i  podržavaju iako kada dolaze iz različitih kultura.

Sa decom su rađene i vežbe koje vode grupnom povezivanju i produbljivanjem kontakata među učesnicima. I sama deca prepoznaju kulturološku osnovu koja utiče na to kako komuniciraju sa vršnjacima, sa novim ljudima koje sreću na putu kao i na koji način ima je lako ili teško da se uklope u novu sredinu.

Sesija interkulturalnog savetovanja je 07. juna realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije. Interkulturalna i psihološka savetovanja APC/CZA realizuje u svim centrima za azil u Srbiji.

VIŠE FOTOGRAFIJA SA RADIONICE POGLEDAJTE U GALERIJI.

Deca koja su pet godina živela u ratu pišu deci iz Srbije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) ima višegodišnje iskustvo u radu sa decom izbeglicama i redovno radi u centrima za azil i prihvatim centrima kako kroz individualna tako i grupna savetovanja i radionice.

U centru za azil u Krnjači 01. juna razgovaramo sa decom koja su živela u ratnim zonama i tamo proverla pet godina, odvojena od škole i vršnjaka. Pitamo ih ko su im uzori i čemu se nadaju. Stariji članovi brojne porodice koja dolazi iz Deir ez-zora kažu da se sećaju lepog perioda i da znaju dobro čemu se nadaju ali da se jako plaše za one koji su tek pošli u školu kada je počeo rat. U regiji koja je dugo pod okupacijom Islamske države, često su deca neuhranjena, zapuštena i roditelji se jedva bore za goli život. 

Jedan od braće je otišao u Nemačku pre zatvaranja rute, za oko desetak dana je od Deir ez-zora stigao do Nemačke. Ostatak je krenuo i našao se u Idomeniju u vreme zatvaranja rute, potom su bili kidnapovani i, pred grupom dece uzrasta između 12 i 18, krijumčari su ubili migrante iz Pakistana.

Nadaju se novim vršnjacima i sredini koja će ih prihvatiti baš takvim kakvi jesu. Svesni da njihovi vršnjaci u Srbiji ne znaju kakav je život dece koja su bila godinama pod opsadom, uzimaju da pišu pisma. Po svom kalendarskom uzrastu su deca a u pismima koriste termine kao što su dostojanstvo jedne nacije, prigušene emocije, nedostatak uslova da deca tuguju za poginulim roditeljima, pogrešno tumačenje islama i regrutovanje terorista, odsustvo zdravih uzora kao i večito izgnanstvo.

Svi se raduju da upoznaju vršnjake i pitaju kako žive deca u Srbiji. Kažu da su im ljudi u Srbiji pomogli, da se ovde osećaju bezbedno ali i da razumeju vršnjake koji bi ih gledali sa čuđenjem kad se budu sreli - kako li  izgledaju deca koja su videla bombe i izgubila priliku da se igraju i druže.

Sesija interkulturalnog savetovanja je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije. Interkulturalna i psihološka savetovanja APC/CZA realizuje u svim centrima za azil u Srbiji.

Kulturološka radionica sa izbeglicama u Šidu 31.05.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Jačanje pravne i psihosocijalne zaštite tražilaca azila i izbeglica u Srbiji" koji podržava Ambasada Kraljevine Holandije realizovao kulturološku radionicu 31. maja u prihvatnom centru u Šidu. Učesnici radionice su bile izbeglice poreklom iz Sirije, Maroka, Avganistana i Iraka koje su se u našoj zemlji našle u vreme zatvaranja Balkanske rute.

Iako se svi nadaju da će im biti dozvoljeno da nastave put i odu kod porodica koje su često već u nekoj od zemalja Evropske Unije, svi oni već nekoliko meseci borave u Šidu. Naš psiholog svakodnevno radi sa njima i pokušava da im olakša boravak. Kažu da samostalno odlaze u prodavnicu, kafić, šetaju, izlaze u grad.

Tema radionice je bio upravo odnos izbeglice - lokalci, viđen iz ugla izbeglica. Okosnica diskusije bilo je pitanje reagujemo li drugačije prema strancima koji dođu kao turisti u našu zemlju i prema onima koje je nevolja naterala da ovde borave. Izbeglice veoma često misle da su razlozi za njihovo napuštanje domova, problemi sa puta dobro poznati domaćim građanima. Lokalcima pak često nije jasno ni ko su ljudi koji odjednom žive u njihovom gradu, zašto su tu i koliko će ostati.

U nastavku dana, APC/CZA je zajedno sa učesnicima posetio Galeriju "Save Šumanovića" kada im je predstavljena i životna priča našeg poznatog slikara. Za sve njih ovo je bila prva poseta nekoj ustanovi a za mnoge i prva poseta muzeju uopšte.

Kako i sami kažu, prijaju im dani kad se ne osećaju izolovano, kao ovaj današnji. Pokušavaju da nauče osnovne fraze srpskog jezika.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA poseta izbeglicama u okolini Subotice 25.05.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila redovno posećuje izbeglice u okolini Subotice. Tim pravnika, psihologa, pedagoga i prevodilaca redovno odlazi u delove u kojima se okupljaju izbeglice pokušavajući da pređu u Mađarsku kako bi kasnije stigli do zemalja destinacije - Nemačke, Francuske, Italije, Belgije.

Izbeglice koje na zvaničnim graničnim prelazima - Horgošu i Kelebiji čekaju kako bi ušli u Mađarsku borave u nehigijenskim uslovima, bez uslova za održavanje higijene, toaleta, osuđeni na vremenske uslove. 

Nedaleko od graničnog prelaza Kelebija, oko 150 izbeglica čeka svoje ime na listi primljenih u Mađarsku. Puno je porodca sa veoma malom decom a naš tim je naišao na porodicu sa jednoipomesečnom bebom, rođenom u istim uslovima u Idomeniju.

Na terenu srećemo sve više onih koji su pokušali ilegalno da uđu u Mađarsku a potom bili pretučeni a onda su se sami vratili u Beograd.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Predstavljanje iskustava i izazova migratorne krize studentima iz Holandije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Arhitektonski fakultet u Beogradu ugostili su 24. maja 35 studenata antropologije sa Univerziteta u Amsterdamu. APC/CZA je predstavio svoj rad, dosadašnja iskustva u radu sa tražiocima azila i drugim migrantima. Predstavljena su iskustva iz parkova i područjia oko granica tokom migratorne krize.

Profesorka Danijela Milovanović-Rodić je predstavila specifičan pristup arhitekturi i radove studenata koji su u okviru predmeta Urbanisti i građanske inicijative za održivi razvoj i godišnju temu "Re_akcija na izbeglicku krizu: studenti Arhitektonskog fakulteta za izbeglice".

Ostatak dana su studenti proveli u parkovima oko Ekonomskog fakulteta i glavne Autobuske stanice, deleći humanitarnu pomoć zajedno sa timom APC/CZA, prikupljajući priče izbeglica i igrajući fudbal sa njima. Kao poklon su im doneli tradicionalne vafl dezert.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Završna konferencija u Beogradu

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan "Razmena znanja i iskustava u azilu" finansiranog od strane Medjunarodnog Visegrad Fonda i Ministrarstva spoljnih poslova Koreje koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava 23. maja 2016. godine održana je završna konferencija u Beogradu.

Na konferenciju su predstavnici organizacija uključenih u projekat razmenili najnovije informacije i dešavanja u njihovim zemljama, naveli izmene u politikama njihovih zemlja prema pitanjima izbeglica i azilanata u prethodnom periodu. Takodje razgovaralo se o neophodnoj daljoj saradnji na pitanjima azila i migracija jer kako se i pokazalo tokom sprodjenja samog projekta ovo pitanje je regionalnog i međunarodnog karaktera i pravi način za adresiranje ovog problema je zajednička saradnja i razmena iskustava i najboljih praksi.

Fotografije sa konferencije možete pogledati OVDE

Raste broj migranata u beogradskim parkovima

Kroz beogradske parkove u okolini autobuske i železničke stanice svakodnevno prolazi oko 200 ljudi. Neki od njih se ne zadržavaju duže od jednog dana, dok većina boravi oko 2-3 dana ili više. Najviše ljudi i dalje dolazi iz Avganistana i Pakistana, zatim iz Sirije, Iraka, Irana, Alžira, Maroka i ostalih zemalja. Jezici koje govore su različiti, ali sve njih povezuje zajednička muka situacije u kojoj su se zbog različitih životnih okolnosti našli.

اِقرأ المزيد: Raste broj migranata u beogradskim parkovima

Radionice sa maloletnicima bez pratnje u ZVDO

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sastavljen od psihologa, pedagoga i prevodilaca redovno realizuje psihosocijalne aktivnosti sa maloletnicima bez pratnje koji su smešteni u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO), a u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Radionice koje se realizuju često su i kreativnog karaktera čime se omogućava da kroz upotrebu različitih umetničkih tehnika - crtanje, vajanje, kolaž, deca pričaju različite priče o svojoj kulturi i običajima, kao i stvarima koje za njih imaju lični smisao i značenje.

اِقرأ المزيد: Radionice sa maloletnicima bez pratnje u ZVDO

Rad sa tražiocima azila u Centru za azil u Krnjači

APC/CZA tim svakodnevno realizuje svoje aktivnosti sa migrantima i tražiocima azila smeštenim u Centru za azil u Krnjači i trudi se da im pre svega pruži informacije o tome gde se nalaze i koja prava i mogućnosti imaju tokom boravka u Srbiji. Za one koji se odluče da uđu u azilnu proceduru, pravnici APC/CZA ih detaljno uvode u nju i prate tokom čitavog njenog trajanja.


Pored pravne pomoći, APC/CZA psiholozi i pedagozi realizuju individualna i grupna savetovanja i različite vrste radionica koje im pomažu u adaptaciji na novu sredinu. Uz pravnu i psihosocijalnu pomoć, APC/CZA tim redovno donosi i humanitarnu pomoć u vidu odeće i sredstava za higijenu koju deli svima kojima je to neophodno.

Više fotografija možete pogledati ovde.

Svakodnevan rad APC/CZA u Prihvatnom centru u Preševu

U Prihvatnom centru u Preševu trenutno boravi oko 70 ljudi. Iako su većina njih samci koji dolaze iz Sirije, Avganistana, Pakistana, značajan je i broj porodica sa malom decom čiji broj iz dana u dan sve više raste. Svakoga dana u Centar dođe i oko 30 novih ljudi, koji se u proseku zadržavaju oko dan-dva, tek da se odmore, nahrane i odspavaju nakon iscrpljujućeg puta koji su prošli, posle čega nastavljaju svoj put ka Beogradu i dalje ka mađarskoj granici. Problemi sa kojima se susreću, a koje dele sa timom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) na licu mesta, su veliki. Oni koji duže borave u Centru su umorni od čekanja i na ivici živaca zbog neproverenih, netačnih i oprečnih informacija koje dobijaju i nedostatka materijalnih sredstava da nastave dalje svoj put, dok su novi ljudi koji pristižu sve češće žrtve pljački i psihičkog i fizičkog maltretiranja od strane krijumčara i drugih kriminalnih grupa sa kojima se susreću na putu do Srbije.

APC/CZA tim svakodnevno radi uz pomoć Ambasade Kraljevine Holandije sa migrantima u Preševu i trudi se da im pre svega pruži informacije o tome gde se nalaze i koja prava i mogućnosti imaju tokom boravka u Srbiji.

اِقرأ المزيد: Svakodnevan rad APC/CZA u Prihvatnom centru u Preševu

Psihološka pomoć u Adaševcima i Šidu

Nakon zatvaranja granica sa Hrvatskom u Srbiji je u pograničnim prihvatnim centrima ostao veliki broj ljudi iz Sirije, Iraka, Avganistana, Pakistana, Maroka i Alžira koji je morao da se suoči sa činjenicom da ne mogu da nastave dalje ka svojim destinacijama. Danas je taj broj daleko manji, ali osećaj osujećenosti je isti, a novi problemi koji se samo nižu povećavaju njihovu zabrinutost i pritisak da nešto mora da se uradi po tom pitanju.

اِقرأ المزيد: Psihološka pomoć u Adaševcima i Šidu

Poseta migrantima u Preševu 13.05.2016.

Tim APC/CZA je 13. maja posetio migrante u Tranzitnom centru u Preševu. Mali broj njih, poreklom iz Sirije, Avganistana i Iraka u centru se nalazi od sredine februara kada su tu dovezeni iz Šida.

اِقرأ المزيد: Poseta migrantima u Preševu 13.05.2016.

Poseta izbeglicama u okolini Subotice

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) posetio je migrante u Subotici 12.maja. Zajedno sa Istočno-evropskom misijom, APC/CZA je obišao deo nedaleko od Kelebije kao i Autobusku stanicu gde se ponovo okupljaju izbeglice u nadi da će uspeti da odu u zemlje Evropske Unije.

اِقرأ المزيد: Poseta izbeglicama u okolini Subotice

Interkulturalno savetovanje u centru za azil u Sjenici 10.05.2016.

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, u centru za azil u Sjenici organizovana se sesija interkulturalno savetovanja u kojoj su učestvovali tražioci azila poreklom iz Avganistana i Iraka.

اِقرأ المزيد: Interkulturalno savetovanje u centru za azil u Sjenici 10.05.2016.

Azilni kutak u okviru pratećeg programa Salona arhitekture - odgovor studenata na migratornu krizu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu organizovao radionicu u okviru pratećeg programa Salona Arhitekture 22. aprila u Muzeju primenjene umetnosti.

Radionica o izazovima integracije izbeglica u Srbiji realizovana je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

اِقرأ المزيد: Azilni kutak u okviru pratećeg programa Salona arhitekture - odgovor studenata na migratornu krizu

Deljenje informacija migrantima u okolini autobuske i železničke stanice

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno obilazi mesta okupljanja migranata u Beogradu, pre svega Glavnu Autobusku i Železničku stanicu, kao i okolne parkove. Pored deljenja humanitarne pomoći u vidu odeće, obuće i sredstava za higijenu, izbeglicama se pružaju i informacije koje im olakšavaju boravak u Beogradu i Srbiji.

Tim APC/CZA migrantima predstavlja aplikaciju "Asylum in Serbia" u okviru koje mogu pronaći korisne informacije o zakonskoj regulativi u Srbiji i na koji način mogu da zatraže azil, šta da urade ukoliko neko pokuša da ih zloupotrebi, mape, kontakti bolnica, policijskih stanica, cene hostela i hotela, kao i informacije o novostima u evropskoj migratornoj politici.

Radionice sa tražiocima azila u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Jačanje pravne i psihosocijalne zaštite tražilaca azila i izbeglica u Srbiji" koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije organizovao tokom prethodnog perioda grupna interkulturalna savetovanja tražilaca azila smeštenih u Centru za azil u Krnjači.

Tokom jedne od radionica učesnici su predstavljali svoje životne mape, navodeći životne prekretnice - pre svega, vezane za bitna porodična dešavanja, rat, gubitke bliskih osoba.

اِقرأ المزيد: Radionice sa tražiocima azila u Krnjači

APC/CZA predstavnici delili pomoć izbeglicama u beogradskim parkovima / utorak, 19. april 2016.

U okviru svojih redovnih poseta parkovima kod autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta, predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su izbeglicama koje borave u parkovima delili pomoć u vidu sredstava za održavanje higijene, odeće i obuće i pružali informacije.

اِقرأ المزيد: APC/CZA predstavnici delili pomoć izbeglicama u beogradskim parkovima / utorak, 19. april 2016.

Grupna psihološka savetovanja sa maloletnicima u ZVDO

Psiholozi i pedagozi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno realizuju psihosocijalne aktivnosti – kulturološka savetovanja i individualna i grupna psihološka savetovanja sa maloletnicima bez pratnje koji su smešteni u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO). Psihosocijalne aktivnosti u ZVDO realizuju se u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

اِقرأ المزيد: Grupna psihološka savetovanja sa maloletnicima u ZVDO

Azilanti uče o lokalnoj sredini

Sa tražiocima azila u Centru za azil u Sjenici, pedagozi i psiholozi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno organizuju radionice učenja o lokalnoj sredini, jeziku i običajima u Srbiji. Na njima tražioci azila pored učenja čitanja, pisanja i karakterističnih reči i fraza u srpskom jeziku, imaju priliku da se upoznaju i sa načinom komunikacije u lokalnoj sredini, domaćim izrazima i običajima čime im se značajno olakšava integracija u lokalnu zajednicu.

اِقرأ المزيد: Azilanti uče o lokalnoj sredini

Interkulturalna radionica sa tražiocima azila u Banji Koviljači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom organizovao interkulturalnu radionicu u Centru za azil u Banji Koviljači kojom je tražiocima azila omogućeno da pored predstavljanja kulture iz koje dolaze, steknu uvid i u druge kulture, pre svega srpsku. Zbog toga je u drugom delu dana organizovana i šetnja parkom u Banji Koviljači gde su tražioci azila imali priliku da stupe u kontakt sa meštanima i razmenjuju iskustva sa njima. 

اِقرأ المزيد: Interkulturalna radionica sa tražiocima azila u Banji Koviljači

Deljenje pomoći i pružanje informacija izbeglicama u beogradskim parkovima / ponedeljak, 18. april 2016.

U ponedeljak, 18. aprila 2016. godine, a u okviru svojih redovnih poseta parkovima u blizini autobuske stanice u Beogradu, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) delio je izbeglicama odeću, obuću i pružao informacije.

اِقرأ المزيد: Deljenje pomoći i pružanje informacija izbeglicama u beogradskim parkovima / ponedeljak, 18....

"Šta sa izbeglicama posle zatvaranja balkanske rute?"

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je održao konferenciju za novinare
TEMA: "Šta sa izbeglicama posle zatvaranja balkanske rute?"

U Srbiji se trenutno nalazi oko 2.000 izbeglica. Tema današnje konferencije za novinare je bila posvećena njihovom položaju, pravnom statusu i problemima sa kojima se migranti suočavaju. Takođe, posebna pažnja je bila posvećena novim izazovima koje je Srbiji donela izbeglička kriza, posle zatvaranja balkanske rute.

Govornici su bili: Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila i Jana Stojanović, šef sektora psihosocijalne zaštite

APC/CZA deli pomoć i pruža informacije izbeglicama u beogradskim parkovima / sreda, 13. april 2016.

U okviru svojih redovnih poseta parkovima u blizini autobuske stanice u Beogradu, u sredu, 13. aprila 2016. godine, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) delio je izbeglicama odeću, obuću i pružao informacije.

اِقرأ المزيد: APC/CZA deli pomoć i pruža informacije izbeglicama u beogradskim parkovima / sreda, 13. april 2016.

Tako stoje stvari

izvor: RTS, 11. april  2016.

Da li će 2016. ponovo biti godina migranata ili se takva kriza ne može ponoviti? O tome pričamo sa Radošem Đurovićem iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Interkulturalna i psihološka savetovanja tražilaca azila u Sjenici

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija u Centru za azil u Sjenici su u proteklom periodu organizovana interkulturalna i psihološka savetovanja koja su za cilj imala pomoć tražiocima azila u prevazilaženju teškoća i izazova sa kojima se susreću tokom migracija, kao i bolje sagledavanje svojih jakih strana koje mogu da im budu od pomoći pri tome. Pored toga, podsticala se i motivacija za uključivanje u događaje u lokalnoj zajednici kroz učenje jezika i običaja sredine u kojoj se nalaze.

اِقرأ المزيد: Interkulturalna i psihološka savetovanja tražilaca azila u Sjenici

Rad sa decom bez pratnje u ZVDO

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom pored redovnih pravnih savetovanja, realizuje sa decom bez pratnje smeštenom u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO) kulturološka savetovanja kao i individualna i grupna psihološka savetovanja. Sve ove aktivnosti usmerene su na svako pojedinačno dete, pri čemu se uvažava njegova individualna specifičnost, kao i specifičnost kulture iz koje dolaze.


U jednoj od takvih aktivnosti koja je bila kreativnog karaktera deca koja dolaze iz Pakistana i Avganistana su imala priliku da prave i oslikavaju priveske različitih oblika i boja koje su kasnije poklanjali jedni drugima, ali i vaspitačima i pedagozima koji svakodnevno rade sa njima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti usvojila pritužbu APC/CZA protiv Vojvođanske banke a.d. Novi Sad

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje u postupku povodom pritužbe NVO „Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA" iz Beograda, da je Vojvođanska banka a.d. Novi Sad diskriminisala tražioce azila i izbegla lica u pružanju javnih usluga i dala je preporuku da banka ubuduće bez razlike pruži uslugu svim klijentima pod jednakim uslovima.

Pritužba protiv Vojvođanske banke a.d. Novi Sad je podneta s obzirom da je prilikom pružanja usluge transfera novca MoneyGram od tražilaca azila i drugih izbeglih lica banka tražila ispunjenje uslova koje inače ne traži od drugih stranih državljana, te je odbila da izvrši uslugu transfera novca ovim licima čime ih je stavila u nejednak položaj u odnosu na druge strane državljane.

اِقرأ المزيد: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti usvojila pritužbu APC/CZA protiv Vojvođanske banke a.d. Novi...

Grčka je počela evakuaciju migranata iz Idomenija

Atina/Idomeni, 26. mart (foto: ANA-MPA / Nik Arvanitidis) – Grčka je počela evakuaciju migranata iz glavnog kampa u Idomeni na granici Grčke i Makedonije, pošto je usporen priliv izbjeglica na ostrva u Egejskom moru, izjavili su u subotu grčki zvaničnici.

اِقرأ المزيد: Grčka je počela evakuaciju migranata iz Idomenija

Dobrodošlica za Asju i Jasemin u osnovnoj školi u Krnjači

Krnjača, 16.mart – Među stotinjak umornih, zabrinutih  lica u Centru za azil u Krnjači, gde su smeštene izbeglice iz Irana, Somalije, Maroka, ali i Sirije, Avganistana koje je  odluka o zatvaranju balkanske rute zatekla u Srbiji, ili su ovde vraćeni iz Hrvatske, smeh i užurbanost dve sirijske devojčice deluje gotovo jeretički. Devetogodišnja Asja i njena osmogodišnja sestra Jasemin ovde su sa roditeljima oko tri nedelje, a od pre nekoliko dana krenule su na nastavu u osnovnu školu u Krnjači. Upisane su u drugi razred, pakuju školsku torbu svako jutro, raduju se novim  drugarima i sedaju u školske klupe kao sva deca u Srbiji njihovih godina.

Ali nisu Asja i Jasemin kao sva druga deca u Srbiji ili negde drugo gde nema rata. One su iz Sirije. Njihova porodica pobegla je od rata, razaranja, straha i krenula na opasan i težak izbeglički put ka  Nemačkoj. Zaustavljeni su na granici Hrvatske. Sada su u Srbiji. Jedno  vreme proveli su u Adaševcima, posle su se smestili kod prijatelja u Beogradu, nadajući se da je pitanje dana kada će krenuti dalje… a onda su se morali pomiriti sa tim da do daljnjeg ostaju ovde. Sa azilnim potvrdama dobili su smeštaj u Centru za azil u Krnjači, među ljudima sličnih ili istih sudbina. Tu smo ih i upoznali.

Kako, kao i do sada svakodnevno obilazimo ljude u Centru, u psihološkim radionicama pokušavamo da ih osnažimo, informišemo ih o njihovim pravima, statusu u Srbiji, a posebno se trudimo oko dece, da ih koliko god je to moguće uključimo u normalan život, Asja i Jasemin su nam bili prioritet. U stvari škola nam je bila prioritet, jer bez škole i kontakta sa vršnjacima nema ni privida normalnog života za ovu decu.

اِقرأ المزيد: Dobrodošlica za Asju i Jasemin u osnovnoj školi u Krnjači

Šta se desilo sa evropskim saosećanjem za izbeglice?

izvor: TALASANJE 8. mart  2016.

Proleće i topliji dani migrantima donose zimu i hladan doček. Utočište, podršku, smeštaj, zamenjuju zidovi, sila, zabrane ... Šta se desilo sa evropskim saosećanjem za izbeglice?

O porukama samita Evropska unija - Turska za Talasanje govore dopisnici Radio Beograda iz Brisela i Atine i gosti u studiju: Jelica Minić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

EU i Turska: Sporazum o rešavanju izbegličke krize?

Izvor: RTV Pink | 09. mart 2016.

Šta se dešava na Balkanskoj ruti, koliko izbeglica ostaje zaglavljeno na ruti i koja je njihova sudbina...

Gosti: Radoš Đurović, Mijo Krešić, Ivan Gerginov

Autori: Jovana Joksimović i Srđan Predojević

Ambasada Kraljevine Holandije u poseti Preševu i APC/CZA

Ambasada Kraljevine Holandije je 26. februara posetila Prihvatni centar u Preševu i službenike APC/CZA koji  rade  u Preševu. 

Svi zajedno su obišli sve objekte u kampu, tim APC/CZA je predstavio iskustva sa terena i izazove u radu.

اِقرأ المزيد: Ambasada Kraljevine Holandije u poseti Preševu i APC/CZA

PREKRŠAJNI APELACIONI SUD usvojio 4 žalbe APC/CZA - izbeglicama iz Somalije povređeno pravo na prevođenje

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA izjavio je žalbe na 4 presude Prekršajnog suda u Senti, odeljenje u Kanjiži kojima su somalijske izbeglice u Republici Srbiji osuđene zbog ilegalnog prelaska državne granice.

Prekršajni apelacioni sud, odeljenje u Novom Sadu, rešavajući po žalbama izjavljenim od strane APC/CZA, ukinuo je presude prvostepenog suda zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i vratio ih prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da je učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka imajući u vidu da okrivljeni nisu poučeni o pravu na upotrebu jezika pa im je na taj način uskraćeno pravo da u prekršajnom postupku upotrebljavaju svoj jezik i da na svom jeziku prate tok postupka. Prekršajni sud u Senti, odeljenje u Kanjiži je postupajući kao prvostepeni organ uskratio pravo okrvljenim državljanima Somalije, koji ne razumeju srpski jezik, niti jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu, da tok prekršajnog postupka prate preko prevodioca za somalijski jezik i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik.

Prekršajni apelacioni sud, odeljenje u Novim Sadu, takođe je konstatovao da je pravo na prevođenje povređeno i na načih što je odbrana okrivljenih državljana Somalije, data u prisustvu fizičkog lica, prevodioca za engleski jezik, koji prevodilac nije određen sa liste zvaničnih sudskih prevodilaca.

APC/CZA ističe da je saslušanjem okrivljenih izbeglica iz Somalije bez prevodioca za jezik koji razumeju grubo povređeno pravo na pravično suđenje zajemčano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Porodica Šama iz Sirije i njihova mera sreće

Šid, 23. februar – Sreća je stvarno relativna stvar. To nigde nije tako lako shvatiti kao među izbeglicama. Za ove ljude je sreća izbeći nesreće koje ih čekaju duž puta kojim idu. Sreća je prvo da prežive nasilje i borbe u domovini, onda da u gumenom, prenatrpanom čamcu prepuštenom nesigurnom, često olujnom mor , stignu do obale, sreća je da se na putu ne razbole, da oni ne budu među onim ljudima koji ne mogu dalje, da im se granice ne zatvore pred nosem, da se ne razdvoje od porodice...

Sve ovo velikom srećom smatra i sirijska porodica Šama, koja je svoju sreću iskušavala u Adaševcima pre nekoliko dana. Tu smo ih upoznali. Oca Abusalama, majku Zejnab i njihovo četvoro dece. Petogodišnjeg Rijada, četvorogodišnju Marijam, dvogodišnjeg Zijada i jednomesečnu Zahru. Zatekli smo se tu kada su Lekari bez granica ubeđivali Zejnab da sa bebom mora u bolnicu u Šid, jer je detetu koje se razbolelo neophodna inhalacija.

Opire se Zejnab, opire se njen muž, strepe da će se razdvojiti i da neće uspeti opet da se spoje. Zajedno sa Medom, plemenitim čovekom iz Komesarijata za izbeglice ih ubeđujemo da ćemo se pobrinuti za njih, da se ne plaše, da mirno u Adaševcima čekaju Zejnab i bebu. Nevoljno pristaju uplašeni i duboko zabrinuti.

I stvarno, beba i Zejnab su prenoćile u bolnici, dete je primilo terapiju i otpušteno je iz bolnice.

Idemo po ostatak porodice u Adaševce. Meda im je pripremio potvrde, dok Zejnab i beba čekaju u Prihvatnom centru u Šidu. Kupimo njihove stvari, smeštamo ih u kola na oduševljenje i čuđenje dece što ih vozi Jana, a ne neki muškarac i brzo stižemo u Šid. I tu vidimo šta je sreća.

Olakšanje, osmesi, zagrljaji, razdraganost. A ništa se veliko nije dogodilo. Samo su izbegli nesreću da im se dete teško ne razboli, da im ne isteknu tranzitne dozvole ili da ostatak porodice mora da produži dalje, a da majka i beba ostanu, da se zatvori granica, a oni ostanu zarobljeni u Šidu...

Ne znamo šta ih čeka tamo gde su krenuli, ali ovde je u jednom trenutku ova mlada i topla sirijska porodica doživela sreću.

Krijumčari zaradili od 3-6 milijardi evra na migrantima

Hag, 23. februar– Kriminalne krijumčarske mreže zaradile su u 2015. između 3 i 6 milijarda evra na krijumčarenju migranata, saopštio je danas Evropol, upozorivši da bi se taj broj mogao udvostručiti, pa i utrostručiti, ako se migracijska kriza nastavi dosadašnjim tempom.

Oko 90 posto, od više od milion migranata koji su u 2015. ilegalno ušli u Europu koristili su se „uslugom posredovanja", rekao je direktor Evropola Rob Vajnrajt na konferenciji za štampu u Hagu, gde je sedište ove organizacije, dodajući da su „usluge većinom pružale kriminalne grupe koje su ostvarile veliku zaradu".

Iznoseći podatak o 3 do 6 milijarda evra koliko su zaradili krijumčari, Vajnrajt je rekao da će se „taj broj udvostručiti i utrostručiti ako se intenzitet sadašnje migrantske krize nastavi u ovoj godini". Desetine hiljada migranata već su ušli u Evropu u 2016., dodao je.

Organizacija je zbog toga „uvrstila suzbijanje krijumčarenja u svoje glavne zadatke", rekao je u prilikom osnivanja novog odelenja koji će njegovim članicama pomagati u razbijanju krijumčarskih mreža

Evuropol kaže da poseduje informacije o gotovo 40.000 ljudi za koje se sumnja da su umešani u krijumčarenje migranata. Osumnjičeni dolaze iz više od sto zemalja, uglavnom iz Bugarske, Egipta, Madžarske, Iraka, Kosova, Pakistana, Poljske, Rumunije, Srbije, Sirije, Tunisa i Turske.

Evropolovovo odeljenje EMSC usmerit će svoje delovanje na dva grada presudna za migrantsku krizu – Kataniju (u Italiji) i Pirej (u Grčkoj).

Po podacima Evropske agencije Frontex, 140.000 migranata je od početka 2016. ilegalno ušlo u Evropu a čini se da priliv izbeglica i migranata neće jenjati do kraja godine. 

UNHCR: Ograničenja na balkanskoj ruti stvaraju haos na granicama

Ženeva 23. februara – Nova ograničenja za migrante na balkanskoj ruti „stvaraju haos na nekoliko graničnih prelaza", ocenila je u sredu UN-ova agencija za izbeglica (UNHCR) i osudila „restriktivne mere" nekoliko zemalja, uključujući Austriju, Sloveniju i Makedoniju.

Mere koje su uvele Austrija i balkanske zemlje „stvaraju ogroman pritisak na Grčku koja se bori sa sve većim brojem ljudi kojima treba smeštaj i pomoć", saopštio je UNHCR.

Zbog dnevnih kvota i profilacije prema nacionalnosti, migranti bi mogli ostati zarobljeni na granicama bez krova nad glavom i iz očaja tražiti pomoć nemilosrdnih krijumčara ljudima, upozorava agencija.

Iako izbjeglice beže od ratova i progona, „čini se da su neke evropske zemlje više usresređne na to kako migrante držati dalje od sebe nego na odgovornost za upravljanje izbegličkim talasom i za rad u opštem interesu", navodi se u saopštenju. Više od 110.000 ljudi, bežeći pred ratovima i siromaštvom u Africi i na Bliskom istoku, stiglo je ove godine u Grčku i Italiju, što je veliki porast u odnosu na 2015., objavila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

Više od 100.000 izbeglica stiglo preko Mediterana u Evropu od početka 2016. godine

Atina, 23. februar – Broj migranta i izbeglica koji su od početka 2016. godine stigli u Grčku i Italiju ove nedelje premašio 100.000. Do 22. februara sama Grčka je zabeležila 102.547 dolazaka na ostrva od početka godine. Poređenja radi, u 2015., taj broj je iznosio 100.000 pristiglih do juna u Grčku, – saopštila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

U istom periodu život je izgubilo više od 410 migranata i izbeglica, a ruta preko istočnog Mediterana između Turske i Grčke i dalje važi za najsmrtonosniju imajući u vidu da se tu utopio 321 migrant.

Prema IOM – Grčka, procenjuje se da je samo u februaru na grčka ostrva stiglo 42,861 migranti su , a tamošnje vlasti godine grčke vlasti kažu da su najbrojniji Sirijci, Avganistanci, Iračani, Iranci i Pakistanci. Ostali su iz Maroka, Bangladeša i Somalije.

Od početka godine, 7.507 migranti su stigli preko mora u Italiju. To je otprilike isti broj kao i prošle godine.

„Mi i dalje registrovanje dolazak brojnih ugroženih migranata, koji su često u veoma lošem stanju, što je posledica nasilju kome su bili izloženi od švercera u Libiji. Takođe je alarmantno povećan broj žena koje su postale žrtve trgovine ljudima -, izjavio je portparol IOM-Italija Flavio di Đakomo. 

Đuni iz Iraka koja putuje sama sa petero sitne dece porodila se u Adaševcima

Adaševci, 17. februar –deca i beba Hejrat, stara je samo pet dana, teška samo 2,700 grama, ali je danas je iz Adaševaca krenula na put sa majkom i petoro braće i sestara ka Nemačkoj gde je čeka tata. Ispratio je naš tim APC/CZA i Gordana i Neda iz Centra za socijalni rad iz Šida.

Rođena je ovde u petak 12. februara oko ponoći. Njena majka Đuni sa petero dece krenula je iz Iraka da se pridruži mužu koji je pre četiri meseca stigao u Nemačku. Dve sedmice je sa decom – jedno drugom do uveta, starosti od godinu dana do šest godina, trudna Đuni žurila da u Nemačku stigne pre porođaja. Ali on je počeo oko ponoći u autobusu u Adaševcima gde su izbeglice pristigle iz Preševa čekale dolazak voza iz Hrvatske da nastave put dalje. Ušla je u ambulantu Lekara bez granica i porodila se za par minuta. Našu koleginicu Jasminu koja je ušla za Đuni i izašla na par minuta da potraži prevodioca, po povratku sačekao je dečiji plač. Mala Hejrat je već bila rođena. Pozvana su kola hitne pomoći, majka i beba su prebačene u Sremsku Mitrovicu, a u autobusu je ostalo petoro njene uplakane dece. Izvodi ih slučajni saputnik Samir i pokušava da umiri. Jasmina zove Centar za socijalni rad iz Šida, socijalna radnica odmah stiže, vodi uplašenu i sanjivu decu u dečiji kutak, utopljava, daje mleko, teši na njima nepoznatom jeziku, ali miluje toplom rukom dok nisu zaspali. Kada su se probudili prebačeni su u hraniteljsku porodicu. Hraniteljka čini sve da ih oraspoloži, ali uznemireni su. Suviše su mali da bi mogli da preuzmu brigu jedni o drugima, ne razumeju jezik, dozivaju majku... Majka brine za njih i plače u bolnici u Sremskoj Mitrovici. Kurdkinja je i prevodilac za arapski nije dovoljan. Srećom mi, jedini od svih organizacija na terenu, imamo prevodioca za kurdski jezik i uključujemo ga. Od petka do danas on je bio na vezi sa majkom, ocem, decom...

Napokon jutros odlazimo po bebu i Đuni. Usput svraćamo u Pećince. Jelena Petrović koja čeka dečake blizance i održava trudnoću, od pacijentkinja iz bolnice u Sremskoj Mitrovici saznala je za Đuni i njenu bebu, javila nam se na fejsbuk i ponudila sve što je potrebno devojčici. Kupimo – benkice, zekice, ćebad, flašice, kapice, higijenu... i žurimo po majku.

اِقرأ المزيد: Đuni iz Iraka koja putuje sama sa petero sitne dece porodila se u Adaševcima

Balkanska ruta: Izbeglice vozom iz Đevđelije do Austrije

Zagreb,18. februara – Šefovi policija Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Austrije dogovorili su se o zajedničkom registrovanju izbeglica na grčko-makedonskoj granici. Pet zemalja će zajednički organizovati prevoz izbeglica do Austrije,a kako potom će a prolaz „balkanskom rutom" biće omogućen samo izbeglicama iz ratom zahvaćenih zemalja.

Primena sporazuma počinje već danas, a postupak registracije počinje u Đevđeliji. Države garantuju da će omogućiti prolaz isključivo osobama koje su prošle početnu kontrolu.

اِقرأ المزيد: Balkanska ruta: Izbeglice vozom iz Đevđelije do Austrije

Desetogodišnji Rahim čeka roditelje

Beograd, 15. februar – Svaki susret sa ljudima koji beže ka Evropi u kojoj traže nadu i spas je potresan. Najteže je suočavanje sa sudbinama dece koja su na izbegličkom putu često prepuštena sami sebi ili su na svoja pleća preuzeli breme odraslih ljudi. Još pamtimo petnaestogodišnjeg Saida iz Iraka, samo jednog od hiljadu dece koja kriju godine da bi mogla da nastave put. Said koga smo upoznali pre dva meseca u Šidu usput je izgubio rođake i ide sam. Ne zna ni gde ide, niti ima sa kim da se posavetuje. Samo zna da ne sme roditeljima, koji su ga poslali da se u nekoj evropskoj zemlji izbori za budućnost ( svoju, a onda i njihovu), da prenese svoj strah, ni brigu.

Nešto od te odlučnosti vidimo i na licu desetegodišnjeg Rahima iz Pakistana. Krenuo na put za Evropu zajedno sa svojim stricem. Kada su stigli do Šida zaustavljeni su jer se Pakistanci smatraju ekonomskim migrantima i njima nije dozvoljen put dalje. Kasnije je prilikom provere, razdvojen od strica zbog sumnje da nije u srodstvu sa njim jer je sve veći broj zloupotrebe dece migranata.

Starateljstvo nad Rahimom je preuzeo Centar za socijalni rad u Šidu i dečaka smestio u hraniteljsku porodicu. Međutim, već sutradan je prebačen u Zavod za vaspitanje i obrazovanje dece i omladine „Vasa Stajić", a starateljstvo je prebačeno na Centar za socijalni rad Voždovac koji je našu organizaciju postavio za Rahimovog pravnog zastupnika.

Odmah smo se bacili na posao. Doveli smo prevodioca što je bilo veliko olakšanje za uplašenog i zabrinutog dečaka. Objasnili smo mu da je ovde siguran, pozvali njegovog oca, sa kojim je dečak bio sve vreme u vezi, da vidimo šta dalje – da li roditelji mogu doći po njega ili će za to ovlastiti nekog rođaka, bliskog prijatelja... Otac je potvrdio da je Rahim na put krenuo sa stricem, ali da ne želi da on više vodi brigu o njemu jer se plaši da će opet biti razdvojeni. Bio je jako uznemiren i zabrinut, uspeli smo da ga donekle umirimo i uverimo da je dečak na sigurnom i da stručni ljudi vode brigu o njemu.

اِقرأ المزيد: Desetogodišnji Rahim čeka roditelje

APC/CZA zajedno sa studentima Arhitektonskog fakulteta

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) uspostavio je saradnju sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, u okviru predmeta "Arhitekti i urbanisti i građanske inciijative za održivi razvoj" koji tokom školske 2015/2016 ima temu ""Studenti za izbeglice".

Predstavnici APC/CZA su gostovali na fakultetu i studentima predstavili dosadašnji rad, osnovne principe rada APC/CZA, izazove sa kojima se organizacija suočava tokom migratorne krize kao i profil tražilaca azila i migranata. 

Potom su tri studentkinje bile na terenu sa APC/CZA, učestvovale u svim aktivnostima u Adaševcima gde je APC/CZA prisutan 24/7 kao i u centru za azil u Krnjači gde su studentkinje učestvovale u adaptiranju prostorije za majke i bebe.

Na fakultetu je 12. februara održana završna izložba radova studenata kao njihov odgovor na izbegličku krizu i potrebe izbeglica. 

Studenti su tokom semestra idejno odgovarali na pitanja smeštaja velikog broja izbeglica, načine pružanja informacija, transport i zaštitu u Srbiji.

Po uzoru na Azilne priče koje APC/CZA izdaje, studentkinje su napravile zbirku priča sa terena.

Tražilac azila koji je prisustvovao izložbi i studentkinje uključene u APC/CZA aktivnosti.

Austrija „spušta“ rampu na balkanskoj izbegličkoj ruti, EK protiv

Beograd, Beč, Ljubljana, Brisel, 18. februar – Najava zatvaranja granica na balkanskoj ruti za prolazak migranata u EU, koja je krenula iz Beča, a čiji su zagovornici Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka, počinje postepeno da se realizuje. Mediji i portali licitiraju tačan datum spuštanja rampe, od toga da će u narednih dvadesetak dana biti zatvorena grčko-makedonska granica, do toga da je to moguće već u naredna dva dana, a list „Danas", pozivajući se na izvore iz Evropske komisije tvrdi da će se to dogoditi 1.marta. Do tada će kaže pravo za dalji prolazak izgubiti prvo Avganistanci, potom Iračani i na kraju Sirijci.

Međutim tiho zatvaranje graničnih prelaza koja postaju su sve uže grlo za izbeglice, već je počelo. Dok u Briselu evropski zvaničnici traže zajedničko rešenje austrijska vlada je objavila da će maksimalni broj migranata koje će ubuduće primati dnevno biti 3.300. Uz to, ona će ubuduće dnevno primati najviše 80 molbi za azil u Austriji, a uvela je i stroge kriterijume za ulazak izbeglica u svoju državu . Te mere je u sredu u najvećoj meri prepisala slovenačka vlada, a danas su ministri policija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije I Makedonije u Zagrebu dogovorili " da će zajednički profilisati i registrovati izbeglice na grčko-makedonskoj granici", te da će oni sa jedinstvenim dokumentom putovati od Makedonije do Austrije. To znači da će biti primenjen režim za prijem koji je već uspostavila Austrija (mada se ne pominju kvote za prijem).

„Sve dok nema održivog rešenja na spoljnim granicama EU primorani smo sami da preduzmemo odgovarajuće mere, najavila je pre nekoliko dana odluku austrijske vlade o pooštravanju uslova za prijem izbeglica u zemlju ministarka unutrašnjih poslova Mikl-Lajtner. Dnevni kontingenti su potrebni da bi obezbedili red i bezbednost u našoj zemlji", naglasila je ministrka i pojasnila da „čim postojaće dnevna kvota i kvota za sat budu dostignute, zaustavićemo puštanje ljudi" .Uz to najavila je druge mere – od kontejnera do novih barijera – poput nedavno podignute ograde na Špilfeldu, glavnom austrijskom graničnom prelazu sa Slovenijom(osiguraće se dodatnih 12 prelaza, među kojima u Tirolu, Štajerskoj, Koruškoj i Burgerlandu).

„Ako trebaju nove ograde, gradiće se i nove ograde", rekla je ona.

اِقرأ المزيد: Austrija „spušta“ rampu na balkanskoj izbegličkoj ruti, EK protiv

Prisilna vraćanja sa srpsko-hrvatske granice

Migranti iz afričkih i azijskih zemalja koji se smatraju ekonomskim migrantima u proteklom periodu su prema podacima do kojih je došao Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) bili izloženi prebijanju i maltretiranju koje sprovodi hrvatska policija kako na srpskoj teritoriji prilikom kontrole vozova koji dolaze u Šid, tako i na hrvatskoj teritoriji gde su zabeleženi slučajevi prisilnog vraćanja u Srbiju. Ovakvom kršenju ljudskih prava i dostojanstva bili su izloženi čak i maloletnici koji putuju bez pratnje roditelja ili staratelja koji su brutalno premlaćivani o čemu svedoče i naši timovi sa terena.

Nisu retki ni slučajevi da se sa granice vraćaju i ljudi koji imaju tranzitne potvrde i dolaze iz Sirije, Iraka i Avganistana, a koji se po proceni nadležnih organa Republike Hrvatske smatraju prevarantima ukoliko ne govore određene dijalekte ili ne poznaju geografiju zemalja iz kojih dolaze.

Rad sa migrantima u okolini železničke i autobuske stanice

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno obilazi izbeglice koje se ponovo okupljaju oko Autobuske i Železničke stanice. Oni su prepoznati kao "ekonomski migranti" i ne mogu nastaviti svoj put ka Evropi. 

Tim APC/CZA izbeglicama predstavlja aplikaciju "Asylum in Serbia" u okviru koje mogu pronaći korisne informacije o regulativi u Srbiji, šta da urade ukoliko neko pokuša da ih zloupotrebi, mape, kontakte bolnica, policijskih stanica, cene hostela i hotela, kao i informacije o novostima u evropskoj migratornoj politici. 

APC/CZA ponovo u Beogradu sa izbeglicama

Beograd, 19. januar 2015.

Sve je veći broj takozvanih ekonomskih migranata u Beogradu.

Broj se uvećao otkako je migrantima koji ne dolaze iz Sirije, Avganistana i Iraka onemogućen dalji prolazak iz Srbije, pa je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa volonterima ponovo na ulicama glavnog grada kako bi im pružio pravnu i psihološku pomoć ovim ljudima.

Tražioci azila i drugi migranti su veoma zabrinuti šta će se sa njima dešavati, raspituju se o domaćim zakonima i regulativama kao i stanju na granicama u Evropi.