Blog
Somalijsko – srpski dan
- Detalji
- Kategorija: Blog
Susret sa Ebrahimom približio mi je i pomogao da steknem malo jasniju sliku o Africi, dešavanjima u Somaliji i građanskom ratu koji je buktao tamo; posledicama rata, studentskim danima u bivšoj Jugoslaviji, životu, azilu...
Šetajući prestonicom, priče ispričane za jedno posle podne druženja, uticale su da steknem utisak da svet zaista može da bude mali, da može biti surov i nemilosrdan, da nije sve u čovekovim rukama i da ne krojimo baš sami sopstvenu sudbinu jer sve se brzo menja - u jednom trenutku možeš imati sve, a u drugom ništa.
Dobio sam zadatak da na dolaznom peronu dočekam čoveka iz Somalije koji je dobio azil u Srbiji, po imenu Ebrahim. Čekajući autobus iz Banje Koviljače, razmišljao sam o tome koliko bi taj čovek mogao da ima godina, da li je star ili mlad, šta ga je to navelo da napusti svoju zemlju, koliko dugo je u Srbiji, koliko dobro govori srpski jezik... Brinula me je misao da će čitav susret biti neprijatan, kako njemu tako i meni, jer noseći se (neopravdano) predrasudama o Africi, i konkretno Somaliji, u glavi sam stvorio sliku o povučenom i tihom čoveku, koji je nespreman na komunikaciju. Stvorena slika, živela je do trenutka upoznavanja i rukovanja, da bi se srušila i stvorila nova, potpuno suprotna od prethodne. Tog momenta sam shvatio da naspram mene stoji čovek koji živi u Srbiji duže nego moja generacija i ja, i koji tečno govori srpski jezik, a isti čita i piše. Ubrzo, rekao mi je da je u bivšu Jugoslaviju došao osamdesetih godina na razmenu studenata.
Govorio mi je o studentskim danima i životu studenata u vreme bivše Jugoslavije, životu u studentskom domu, radu u studentskoj zadruzi, teškoćama koje je imao u učenju srpskog jezika... Pričao je o tome kako mu je bilo teško da se navikne na oštre zime na ovim prostorima; o pljeskavicama koje su bile toliko dobre, da nije želeo da zna poreklo mesa od kog ih je majstor pravio... Slušajući ga, stekao sam utisak da je o tom vremenu mogao da priča satima. Ali kako je priča išla dalje, dotakla se građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Građanski rat ovde je Ebrahim uporedio sa građanskim ratom u njegovoj domovini- Somaliji.
Građanski rat i posleratne sankcije, inflacija i ostali problemi uticali su na sve u Srbiji podjednako, pa i na Ebrahima. Kazao mi je kako je izbegao jedan građanski rat kod kuće, koji je počeo u vreme njegovog studiranja, a sačekao ga je drugi, ovde. Usled nedostatka mogućnosti izbora, nakon rata bavio se raznim poslovima kako bi se prehranio i zimi ugrejao. Posao kaže nije birao, radio je bukvalno sve - od kafanskog pevača do fizičkog nadničara, Srbiju je celu prošao... Priznao je da je u nekoliko navrata pokušao da napusti Srbiju i uputi se ka zapadnoj Evropi, ali nakon nekoliko neuspešnih pokušaja i deportacija, rešio je da odustane i ostane gde jeste... Kada sam ga upitao koliko dugo nije bio kući, rekao mi je da nije kući bio otkad je došao u Jugoslaviju, odnosno Srbiju!
Napomenuo mi je da je za njega vrlo frustrirajuće to što ne zna tačno kakva je situacija sada trenutno u njegovoj zemlji, koja se sada, nakon okončanja oružanih sukoba i građanskog rata, i podela, zove Somalilend. Nema tačne informacije o stvarnom trenutnom stanju. Pomenuo je da je pokušavao da u centru za azil od novopridošlih tražilaca azila poreklom iz Somalije prikupi informacije „iz prve ruke" o tamošnjim dešavanjima i trenutnom stanju, ali bezuspešno. Pokušavao je, kaže, i trgovinom informacijama, odnosno koristeći se sistemom „informacija za informaciju" ali povratna informacija, tvrdi, uvek bude oskudnog sadržaja. Ebrahim je dobio azil, i kako kaže, sada mu je cilj pokretanje postupka za dobijanje državljanstva Republike Srbije, kako bi mogao da dobije pasoš i napokon ode i vidi svoje.
Život u Banji Koviljači mu prija. Voli park i šumu, svež vazduh... Naročito mu se sviđa to što ga meštani poznaju i što je veoma dobro prihvaćen u lokalnoj sredini, na šta je naročito ponosan.
Autor posta je Jovan Kostić, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu, praktikant u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Autor je proveo dan u Beogradu sa Ebrahimom.
