Održan prvi Okrugli sto o obrazovanju dece tražilaca azila u Beogradu
- Detalji
- Kategorija: Deca azilanti
U prostorijama OŠ „Zaga Malivuk" u Beogradu 10. septembra je održan Okrugli sto pod nazivom „Deca tražioci azila u Srbiji – pristup obrazovanju i prevencija rodno zasnovanog nasilja" u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u partnerstvu sa Viktimološkim društvom Srbije (VDS), u okviru projekta „Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja", finansiranog od strane Evropske unije.
APC/CZA predstavljali su Izvršni direktor Radoš Đurović i Programski menadžer Marea Grinvald Chollet. Okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Zavoda za vaspitanje dece i omladine (ZVDO), kao i direktori svih osnovnih škola sa opštine Palilula.
Sastanak je održan kako bi se sa relevantnim akterima uključenim u obrazovanje dece tražilaca azila i njihovu zaštitu diskutovalo o značajnim pitanjima i preprekama sa kojima se suočavaju, kao i načinima prevazilaženja identifikovanih prepreka.
Teme obrađene tokom sastanka bile su aktuelna situacija izbeglica u Srbiji i očekivani trendovi u narednom periodu, položaj dece tražilaca azila u Srbiji, sa posebnim akcentom na decu tražioce azila bez pratnje, postojeći mehanizmi zaštite dece tražilaca azila u Srbiji od nasilja i njihove primene u praksi, obrazovanje dece tražilaca azila u Srbiji sa osvrtom na individualni nastavni plan i dosadašnje uključivanje dece tražilaca azila u obrazovne ustanove, prepoznavanje i prevencija rodno zasnovanog nasilja nad decom tražiocima azila u Srbiji, kao i prepoznavanje uloga, odgovornosti i saradnja među relevantnim akterima na lokalnom i nacionalnom nivou.
Sastanku su prisustvovali i saradnici iz lokalnih sredina (Lajkovca i Banje Koviljače) koji aktivno rade sa decom tražiocima azila, bilo u formalnom obrazovnom sistemu, bilo u okviru pedagoških aktivnosti koje APC/CZA organizuje u centrima za azil. Oni su na sastanku predstavili svoja iskustva, kao i probleme i prepreke sa kojima su se suočavali tokom prethodnog perioda.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIde9f1793672
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIde9f1793672
Nova školska godina za decu tražioce azila
- Detalji
- Kategorija: Deca azilanti
Mali Amir iz Avganistana upisan je u Osnovnu školu Zaga Malivuk u Krnjači i to je trideset i peto dete tražilac azila koje je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila uključio u obrazovni sistem u Srbiji u okviru projekta "Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja" koji finansira Evropska unija, a realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).
U Osnovnu školu „Vera Blagojević" u Banji Koviljači upisano je dete tražilac azila poreklom iz Sirije. Munir je krenuo u sedmi razred i jako se raduje predstojećim časovima i druženju sa decom svog uzrasta, naročito igranju fudbala. Oba deteta su prethodno, kroz rad sa pedagogom APC/CZA i APC/CZA učiteljicom srpskog jezika iz lokalne sredine, imala mogućnost da se upoznaju sa karakteristikama obrazovnog sistema u Srbiji i nauče osnovne fraze na srpskom jeziku.
Azilni kutak - Fudbalska utakmica sa mladima u Tutinu
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 25.jula 2015. godinen u saradnji sa lokalnom Kancelarijom za mlade i Centrom za azil u Tutinu organizovao fudbalsku utakmicu u okviru Azilnog kutka.
Jedan tim su činili lokalni građani, aktivisti Kancelarije za mlade u Tutinu a drugi azilanti poreklom iz Sudana, Eritreje i Somalije.
Azilni kutak kao koncept predstavlja mesto susreta lokale i azilne populacije tokom kojeg dolaze u neposredni kontakt i doprinose suzbijanju predrasuda i strahova o migrantima. Utakmica je odigrana pod sloganom "Pogledaj ove ljude u oči, stop diskriminaciji" i privukla je veliku pažnju i lokalnih aktivista i mladih azilanata koji su i nakon utakmice diskutovali kako o fudbalu tako i o životu u Tutinu. Jedan od azilanata, učesnik utakmice rekao je - Konačno se osećam ispunjeno u Tutinu i kao deo mladih.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdb04df3dca5
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdb04df3dca5
Dodaj novi komentar
APC/CZA i DukeEngage program humanitarni azilni kutak
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa DukeEngage programom 22.jula u Kulturnom centru Rex organizovao humarnitarnu akciju u okviru Azilnog kutka. Učesnici su bili mladi iz Beograda, azilanti iz centra za azil u Krnjači, poreklom iz Somalije i studenti američkog Duke univerziteta koji su tokom prethodna dva meseca boravili u Srbiji.
Aktivnost je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.
Tokom događaja su predstavljena iskustva dveju studentkinja Mashaim Khaled i Susie Xu koje su bile praktikantkinje u APC/CZA, iskustva predstavnika azilanata o boravku u Srbiji, studenti i volonteri su čitali APC/CZA azilne priče.
Sva pomoć prikupljena tokom događaja deli se azilantima koji u lošim uslovima borave u Srbiji.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIda08d16eb24
Psihološko savetovanje sa decom azilantima - super moći i super heroji
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 09. jula u centru za azil u Banji Koviljači organizovano je grupno psihološko savetovanje dece tražilaca azila. Deca koja u svom iskustvu imaju višemesečno iskustvo migracije od Somalije i Jemena do Srbije, govorila su o svojim superherojima.
APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdd42e69488d
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdd42e69488d
Zid sramote
- Detalji
- Kategorija: Uncategorised
IZVOR Danas, rubrika Pravo
Svi oni koji su sumnjali da Mađarska neće graditi zid prema Srbiji, da će ustuknuti pred brojnim kritikama ove radikalne ideje sada su razuvereni. Parlament našeg severnog suseda nedavno je usvojio zakon kojim se pooštravaju pravila o azilu i pruža pravna osnova za podizanje ograde duž granice sa Srbijom, kako bi se sprečio priliv „ilegalnih migranata". Mađarski premijer Viktor Orban smatra da granice Mađarske moraju biti zaštićene svim sredstvima od talasa koji stižu preko Balkana i ostaje gluv na kritike Komisije i u Parlamentu EU da podizanje zidova znači krah evropske ideje, koja je rođena na rušenju, a ne dizanju ograda, i na upozorenja UN-a.
I dok evropski zvaničnici kritikuju potez Mađarske koji bi u krajnjoj meri spasavao zemlje Šengena, jer bi trebalo da oteža put desetina hiljada izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana, da uđu u šengenski prostor, Srbija koju će zid pretvoriti u izbeglički logor i džep u kome će se zaglaviti hiljade ovih nesrećnih ljudi, pomirljivo ponavlja mantru o prijateljstvu sa Mađarskom, o odnosima između dve zemlje koji nikada nisu bili bolji (pa nam valjda zato dižu zid) o beskompromisnom ispunjenju svih svojih međunarodnih obaveza (?!). Gotovo je neverovatno da je naša država na ovakvu odluku mađarske vlade reagovala uvođenjem zajedničkih patrola sa njihovom policijom na granici sa Makedonijom.
Položaj žena u Srbiji - radionica sa azilantkinjama u Krnjači
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, organizovao 07.jula sesiju kulturološkog savetovanja žena tražilja azila smeštenih u centru za azil u Krnjači.
Tema radionice bio je položaj žena u Srbiji. Uporođivani su običaji koji u velikoj meri određuju položaj žena u Somaliji a učesnice su govorile o svojim snovima i planovima.
Kao gošće u planiranju i realizaciji radionice bile su studentkinje socijalnog rada i socijalne politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, koje su u okviru redovne prase, uz pomoć stručne podrške mentora APC/CZA, odabrale temu za koju su smatrale da bi bila izazovna azilantkinjama koje borave u Srbiji.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId49edf62b9e
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId49edf62b9e
Kako žive mladi u Srbiji - radionica sa mladim azilantima u Krnjači
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, organizovao 02.jula interkulturalno savetovanje tražilaca azila smeštenih u centru za azil u Krnjači. Tema susreta bio je život mladih u Srbiji, izazovii sa kojima se suočavaju mladi u Beogradu i drugim sredinama. Učesnici poreklom iz Somalije i Iraka su govorili o svojim iskustvima i kulturama.
Studentkinje socijalnog rada i socijalne politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu su u okviru redovne prase učestvovale u osmišljavanju i realizaciji radionice. Uz pomoć stručne podrške mentora APC/CZA, studentkinje su odabrale temu za koju misle da bi koristila mladim azilantima koji borave u Srbiji.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId0d6b800be1
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId0d6b800be1
Pravno savetovanje tražilaca azila
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, pruža informacije i pravnu pomoć tražiocima azila u Banji Koviljači, Bogovađi, Beogradu, Krnjači, Sjenici i Tutinu.
APC/CZA tokom redovnih poseta centrima za azil informiše tražioce azila o azilnoj proceduri, njihovim pravima i obavezama, zastupa ih u azilnom i drugim postupcima.
Sedmoro ljudi je dobilo azil a očekuje se još izbegličkih zaštita u skorijem roku.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdccb40ff026
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdccb40ff026
Životne prekretnice - Sjenica 30.06.2015.
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija organizovao 30. juna grupno interkulturalno savetovanje tražilaca azila smeštenih u centru za azil u Sjenici.
Tokom sesije učesnici su predstavljali svoje životne mape, navodeći životne prekretnice - pre svega, vezane za zasnivanje porodice, rat, gubitke bliskih osoba.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId95237bd06f
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId95237bd06f
Šta pamtimo i nosimo iz svoje kulture - savetovanje u Tutinu 29.06.2015
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija organizovao 29. juna grupno interkulturalno savetovanje tražilaca azila smeštenih u Tutinu. Tema susreta bile su uspomene koje tražioci azila nose iz zemalja porekla, običaji koje pamte kao i strategije na koji način svoje uspomene, običaje i tradiciju tražioci azila mogu inkorporirati u novoj sredini.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId25e2a37fdd
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId25e2a37fdd
Šta treba znati o meštanima Banje Koviljače
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je organizovao interkulturalno savetovanje tražilaca azila smeštenih u Banji Koviljači u okviru kojeg su sami azilanti pokušavali da od građana prikupe informacije o lokalnim meštanima.
Azilanti poreklom iz Somalije, Sirije, Šri Lanke i Tunisa, podeljeni u male grupe, trebalo je da od uličnih prolaznika saznaju osnovne fraze na srpskom i savete o lokalnoj kulturi.
APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.
Više fotografija možete pogledati u Galeriji
Rodne uloge u zemlji porekla i u Srbiji
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 24. juna u centru za azil u Banji Koviljači grupno interkulturalno savetovanje tražilaca azila. U sesiji su učestvovali tražilje i tražioci azila poreklom iz Somalije, Sudana i Gane a tema su bile rodne uloge u zemljama porekla kao potrebe za prilagođavanjem novoj sredini i novim ulogoma i žena i muškaraca.
APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId7c52ce7ad0
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId7c52ce7ad0
Kako uspostavljamo poverenje prema ljudima u novim sredinama - Bogovađa, 25.06.2015.
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je realizovao grupno psihološko savetovanje u centru za azil u Bogovađi 25.juna. Tema sesije bilo je uspostavljanje poverenja prema novim ljudima na putu - da li migracije čine ljude zatvorenijim, na koji način se iskustvo rate može konstruktivno iskoristiti. Učesnice poreklom iz Somalije, Sirije i Iraka govorile su o svojim teškim iskustvima sa puta i mukama koje nisu očekivale.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIde163654a57
Više fotografija sa psihološkog i interkulturalnog savetovanja u Bogovađi.
Više od 1 300 dece bez roditelja tražilo azil u 2015. godini u Srbiji
- Detalji
- Kategorija: Deca azilanti
Od početka 2015. godine više od 3.000 dece tražilo je azil u Srbiji, od tog više od 1 300 su deca bez pratnje roditelja, dok je nepoznato koliko dece boravi ili prođe kroz zemlju, a da ne zatraži azil, izjavio je 27.maja 2015.godine direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.
Đurović je dodao da najveći broj te dece ne stigne do centara za azil, da se ona "prosto gube u statistikama", što je krajnje zabrinjavajuće.
On je na konferenciji za novinare rekao da je nepoznato koliko dece boravi u Srbiji ili prođe kroz zemlju, a da ne zatraže azil i naglasio da su deca azilanti posebno osetljiva i traumatizovana grupa izbeglih.
On je naglasio da u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokušavaju da ojačavaju psiho-fizičko stanje dece, da imaju individualna i grupna psihološka savetovanja, kreativne radionice koje bi ih odvojile od teške situacije, a da je pokrenuta i jezička radionica za pripremu dece za ulazak u obrazovni sistem.
Prema njegovim rečima, deca tražioci azila najbrže prolaže kroz sistem i od svih grupa tražilaca azila najkraće se zadržavaju u Srbiji.
"Neko stoji iza toga. Kako je moguće da dete bez pratnje roditelja dođe danas u neki centar i već za tri dana ode iz njega. Neko mu je pomogao, iza toga postoji infrastruktura koja mora da se razbije. Srbija mora nešto da preduzme da se stane na put krijumčarima", istakao je Đurović.
On je dodao da deca bez pratnje nemaju gde da budu smeštena, već se upućuju u centre sa drugim azilantima, jer ne postoji poseban centar koji bi se bavio prihvatom dece tražilaca azila bez pratnje, koji bi omogućio da se azilni postupak sprovede i da neko motri na tu decu.
"Skoro da nema podnošenja zahteva za azil za decu bez pratnje roditelja, što znači da oni faktički ne mogu da uđu u azilni postupak i kada bi hteli i to je vrlo zabrinjavajuće. Zato veliki akcenat moramo staviti na tu decu, kojih po zvaničnim statistikama ima samo 1 300", napomenuo je Đurović.
Fotografije sa preskonferencije možete pogledati OVDE
Fotografije sa preskonferencije možete pogledati OVDE
Kampanja: Pogledajte ove ljude u oči, bez diskriminacije!
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija, tokom maja i juna organizovao medijsku kampanju kroz bilborde i svetleće reklame po čitavom Beogradu. Cilj kampanje je širenje svesti o položaju tražilaca azila i skretanje pažnje na poštovanje njihovih prava u Srbiji bez diskriminacije.
APC/CZA traži prekršajno nekažnjavanje ljudi koji su ušli u Srbiju i tražili azil, pravednije i potpunije sprovođenje zakona o azilu i zaštitu tražilaca azila od diskriminacije u Srbiji tražeći privremenu zaštitu za izbeglice iz Sirije i Iraka. Kampanja je počela zajedničkim apelom APC/CZA i hora "Viva Vox" koncertom u Areni a nastavila se kroz brojne bilborde i svetleće reklame koje je video veliki broj građana.
Redovnom prisutnošću na terenu, neposrednim kontaktom sa tražiocima azila, kao i brojnim aktivnostima u zajednicama u kojima borave tražioci azila, APC/CZA prati postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju tražilaca azila i drugih migranata u Srbiji.
Više fotografija možete pogledati U GALERIJI
Video - APC/CZA i Viva Vox pozvali građane na humanost prema azilantima
- Detalji
- Kategorija: Video
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je zajedno sa Horom "Viva Vox" pozvao građane na humanost i razumevanje prema azilantima koji borave u Srbiji. Hor "Viva Vox" je 9. maja 2015.godine održao koncert u Beogradskoj Areni kojem je prisustvovalo preko 10 000 ljudi. Tom prilikom je uz pesmu "Afrika" benda Toto prikazan video materijal u kojem su učestvovali tražioci azila iz azilnog kampa u Krnjači, poreklom iz Gane i Somalije. Na ovaj način je skrenuta pažnja na životne priče tražilaca azila koji su napuštajući svoje zemlje, bežeći od rata a tražeći spas, privremeno utočište našli u Srbiji.
Ova akcija je deo kampanje koju sprovodi APC/CZA u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija.
Koncertu su prisustvovali sami tražioci azila koji su bili uključeni u snimanje spota koji je pratio izvođenje numere od strane Hora "Viva Vox".
APC/CZA i Viva Vox pozvali građane na humanost prema azilantima
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je zajedno sa Horom "Viva Vox" pozvao građane na humanost i razumevanje prema azilantima koji borave u Srbiji. Hor "Viva Vox" je 9. maja 2015.godine održao koncert u Beogradskoj Areni kojem je prisustvovalo preko 10 000 ljudi. Tom prilikom je uz pesmu "Afrika" benda Toto prikazan video materijal u kojem su učestvovali tražioci azila iz azilnog kampa u Krnjači, poreklom iz Gane i Somalije. Na ovaj način je skrenuta pažnja na životne priče tražilaca azila koji su napuštajući svoje zemlje, bežeći od rata a tražeći spas, privremeno utočište našli u Srbiji.
Ova akcija je deo kampanje koju sprovodi APC/CZA u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija.
Koncertu su prisustvovali sami tražioci azila koji su bili uključeni u snimanje spota koji je pratio izvođenje numere od strane Hora "Viva Vox".
Više fotografija možete pogledati U GALERIJI FOTOGRAFIJA.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdda6a7ef13a
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdda6a7ef13a
Više fotografija možete pogledati U GALERIJI FOTOGRAFIJA.
Država negira maltretiranje azilanata
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: DANAS 16.april 2015. godine
Od 1. septembra 2014. godine do 28. februara 2015.godine, u periodu najintenzivnije migracije stanovništva sa Kosova, policija Srbije je podnela krivične prijave protiv 489 osoba zbog nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.
Od tog broja, njih devet je imalo prebivalište na Kosovu, a u istom periodu Sektor za unutrašnju kontrolu MUP-a Srbije je podneo pet krivičnih prijava protiv policijskih službenika zbog krivičnog dela primanja mita, od građana koji su na ilegalan način pokušali da pređu državnu granicu.
Ipak, prema američkoj nevladinoj organizaciji "Hjuman rajts voč" primanje mita nije najteži zločin koji pripadnici srpske policije čine prema ilegalnim migrantima koje zateknu u Srbiji. U izveštaju ove organizacije o stanju ljudskih prava u Srbiji, objavljenog 1.aprila 2015.godine istaknuto je da srpska policija vređa i zlostavlja tražioce azila i migrante. U izveštaju koji je rađen na bazi intervjua sa 81 tražiocem azila opisuju se nasilje, pretnje, vređanja kojima su bili izloženi.
Migranti u okolini Subotice
Izveštaj Human Rights Watch-a: Srpska policija zlostavlja migrante
- Detalji
- Kategorija: APC u javnosti
IZVOR: AL JAZEERA 15.april 2015.
Prema saopštenju organizacije za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch od 14. aprila 2015. godine, srpska policija zlostavlja i maltretira tražioce azila i migranate u Srbiji.
U saopštenju objavljenom na internet stranici te organizacije, navodi se da je putem intervjua sa migrantima i tražiocima azila HRW došao do informacija o nasilnim napadima, pretnjama, uvredama, ucenama, odbijanju davanja tražene specijalne zaštite za decu bez pratnje odraslih, kao i grupna slanja migranata natrag u Makedoniju.
Pored toga, neke porodice i deca bez pratnje odraslih su izjavili da su odbijeni prilikom procesa registracije, te da spavaju napolju na velikoj hladnoći.
"Srpske vlasti bi trebale štititi tražioce azila i migrante, uključujući decu, koja beže od rata i progona, a ne da dopuštaju policiji da ih zlostavlja. Vlasti trebaju hitno sprečiti policiju da primenjuje zastrašivanje i zlostavljanje, te odgovorne za to pozvati na odgovornost", izjavila je istraživačica HRW-a, Emina Ćerimović.
HRW je od novembra 2014.godine do januara 2015. godine ispitao 81 tražioca azila i migranta, među kojima 18 dece, na više lokacija u Srbiji i Makedoniji.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), Radoš Đurović, je u izjavi za Al Jazeera Balkans istakao da APC/CZA na osnovu neposrednog rada na terenu ne raspolaže informacijama o sistemskom zlostavljanju tražilaca azila od strane srpske policije, već da se povremeno radi o pojedinačnim aktima pripadnika srpske policije koji treba da snose odgovornost.
USTAVNI SUD REPUBLIKE SRBIJE DONEO PRVU ODLUKU: LICU KOJE TRAŽI AZIL POVREĐENO PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE
- Detalji
- Kategorija: Uncategorised
Ustavni sud Republike Srbije na sednici Velikog veća održanoj dana 30.10.2014. godine, usvojio je ustavnu žalbu Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila APC/CZA izjavljenu u korist tražioca azila i utvrdio da je Upravni sud Republike Srbije povredio pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Ustavni sud Republike Srbije doneo je odluku kojom je utvrdio da je licu koje traži azil u Republici Srbiji povređeno pravo na pravično suđenje zajamčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, poništio presudu Upravnog suda i odredio Upravnom sudu da donese novu odluku o tužbi tražioca azila podnetoj protiv Komisije za azil.
Ovo je prvi slučaj da je Ustavni sud Republike Srbije doneo odluku o usvajanju ustavne žalbe lica koje traži azil u Republici Srbiji. Ustavni sud Republike Srbije utvrdio je da u obrazloženju prvostepenog rešenja nisu navedeni ustavnopravno prihvatljivi razlozi za ocenu da tražilac azila nije lice kome se može dodeliti subsidijarna zaštita, što nije ispravljeno ni pred drugostepenim organom, kao ni Upravnim sudom Republike Srbije koji je u osporenoj presudi prihvatio kao pravilnu ocenu drugostepenog organa, ne dajući za to nikakve nove razloge.
APC/CZA upozorava na poverljivost identiteta tražilaca azila
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: UNS; NUNS 14.11.2014.
UNS i NUNS zajedno sa Centrom za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozorili medije da poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti i da pri izveštavanju o tražiocima azila ne otkrivaju njihov identitet.
Kao organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava tražilaca azila, predviđena Strategijom o upravljanju migracijama Vlade Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 59/2009), Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, obaveštava medije u Republici Srbiji da je identitet tražilaca azila prema Zakonu o azilu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007) i načelu poverljivosti koje taj zakon propisuje, zaštićen i poverljiv.
Objavljivanjem snimaka i fotografija koje otkrivaju lica tražilaca azila i publikovanjem njihovih ličnih podataka (ime i prezime, adresa boravišta, lične isprave i dr.) otkriva se identiteta tražilaca azila njihovim državama porekla i njihovim diplomatsko-konzularnim misijama Repulici u Srbiji. To, u slučaju da budu vraćeni u svoje države porekla, može imati nesagledive posledice na sudbine tražilaca azila i na sudbine njihovih porodica koje se tamo nalaze.
Otkrivanjem njihovog identiteta ih dovodimo u opsanost da u državama porekla (ako budu vraćeni) budu progonjeni, zatvarani, mučeni, a često i proglašeni izdajnicima i pogubljeni. Istovremeno, ako tražioci azila i ne budu vraćeni, u slučaju da diplomatsko-konzularne misije, odnosno vlasti država njihovog porekla, ili druga lica, saznaju identitet tražilaca azila, članovi njihovih porodica dovode se u istu vrstu opsanosti u zemlji porekla.
Zbog toga Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, upozorava sve medije u Srbiji i poziva na odgovornst da prilikom izveštavanja o tražiocima azila u Republici Srbiji, poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti propisno zakonom. To znači da prikriju identitet tražilaca azila zatamnjivanjem lica, snimanjem kontra svetlu, izmenom podataka o ličnom imenu i državi porekla ili na drugi način.
Objavljivanjem snimaka i fotografija koje otkrivaju lica tražilaca azila i publikovanjem njihovih ličnih podataka (ime i prezime, adresa boravišta, lične isprave i dr.) otkriva se identiteta tražilaca azila njihovim državama porekla i njihovim diplomatsko-konzularnim misijama Repulici u Srbiji. To, u slučaju da budu vraćeni u svoje države porekla, može imati nesagledive posledice na sudbine tražilaca azila i na sudbine njihovih porodica koje se tamo nalaze.
Otkrivanjem njihovog identiteta ih dovodimo u opsanost da u državama porekla (ako budu vraćeni) budu progonjeni, zatvarani, mučeni, a često i proglašeni izdajnicima i pogubljeni. Istovremeno, ako tražioci azila i ne budu vraćeni, u slučaju da diplomatsko-konzularne misije, odnosno vlasti država njihovog porekla, ili druga lica, saznaju identitet tražilaca azila, članovi njihovih porodica dovode se u istu vrstu opsanosti u zemlji porekla.
Zbog toga Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, upozorava sve medije u Srbiji i poziva na odgovornst da prilikom izveštavanja o tražiocima azila u Republici Srbiji, poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti propisno zakonom. To znači da prikriju identitet tražilaca azila zatamnjivanjem lica, snimanjem kontra svetlu, izmenom podataka o ličnom imenu i državi porekla ili na drugi način.
APC/CZA pravni tim omogućio da 25 sirijskih izbeglica na jugu Srbije ostvari pravo na azil
- Detalji
- Kategorija: Uncategorised
Dana 26.10.2014. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava granične policije uhvatila je 79 sirijskih izbeglica u ilegalnom prelasku državne granice. Od 79 sirijskih izbeglica njih 25 se obratilo Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA sa namerom da traži azil i zatražilo pomoć u ostvarivanju tog prava. APC/CZA pravni tim je u dvonedeljnoj akciji na jugu Srbije, omogućio da navedena lica izraze nameru da traže azil te da im se izda potvrda o izraženoj nameri za azil i da se upute u najbliži Centar za azil u kojem bi bili smešteni.
U ovoj akciji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je delovao uz svesrdnu podršku Mreže odbora za ljudska prava CHRIS i Inicijative mladih za ljudska prava.
U ovoj akciji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je delovao uz svesrdnu podršku Mreže odbora za ljudska prava CHRIS i Inicijative mladih za ljudska prava.
Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) piše da nema mesta širenju panike i straha, jer ni kod jednog ilegalnog migranta iz azijskih i afričkih zemalja u zaječaru nisu primećeni simptomi ebole.
U redakciju Telegrafa stiglo je reagovanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila na tekst „Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" u kojem je između ostalog istaknuto da se osuđuje širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata, kao i da nijedan od migranata nema simptome ebole.
Redakcija Telegrafa izvinjava se zbog objavljivanja ove senzacionalističke vest i u celosti prenosi saopštenje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
U redakciju Telegrafa stiglo je reagovanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila na tekst „Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" u kojem je između ostalog istaknuto da se osuđuje širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata, kao i da nijedan od migranata nema simptome ebole.
Redakcija Telegrafa izvinjava se zbog objavljivanja ove senzacionalističke vest i u celosti prenosi saopštenje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
" Najoštrije osuđujemo senzacionalističko izveštavanja i širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata i tražilaca azila u Srbiji koji su uhvaćeni pre dva dana u Zaječaru nakon ilegalnog prelaska srpsko-bugarske granice. Podsećamo Vas da naslov na vašem portalu "Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" i sugerisanje da je reč o imigrantima koji su možda zaraženi ebolom je neprimeren i kažnjiv, jer izaziva strah i širi paniku kod našeg stanovništva. Podsećamo Vas da je u Zaječaru 25.oktobra održan sastanak Štaba za vanredne situacije povodom zabrinutosti zbog sve učestalih hapšenja iregularnih migranata iz azijskih i afričkih zemalja i mogućnosti da neko od njih dolazi i iz zemalja gde je proglašena epidemija ebole. Zaključak ovog satanka je da nema mesta širenju straha i izazivanju panike kod stanovništva jer ni kod jednog nisu primećeni simptomi koji bi ukazali na mogućnost da je neko od njih zaražen.
Takođe u policijskoj upravi Zaječara i Zdravstvenom centru Zaječara nam je rečeno da su upoznati sa procedurama upućivanja lica na zdravstveni pregled ukoliko postoje neki zdravstveni problemi kod migranata i tražilaca azila koji se nađu na teritoriji grada Zaječara, a da do sada nisu imali značajnijih problema", piše u saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).
Telegraf: Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole
Takođe u policijskoj upravi Zaječara i Zdravstvenom centru Zaječara nam je rečeno da su upoznati sa procedurama upućivanja lica na zdravstveni pregled ukoliko postoje neki zdravstveni problemi kod migranata i tražilaca azila koji se nađu na teritoriji grada Zaječara, a da do sada nisu imali značajnijih problema", piše u saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).
Telegraf: Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole
Radionica o mladima u različitim kulturama
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Gimnazijom "Vuk Karadžić" iz Loznice i uz podršku Centra za azil u Banji Koviljači 19. avgusta 2014. godine organizovao radionicu o položaju mladih u različitim kulturama.
U radionici održanoj u prostorijama lozničke gimnazije, mladi iz Srbije, Somalije, Alžira i Maroka imali su priliku da se predstave jedni drugima, predstave svoju kulturu kroz dobre i loše strane, kao i da se osvrnu se na dobre i loše strane obrazovnih sistema u njihovim zemljama i mogućnostima koje mladi imaju.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIda29efb1170
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIda29efb1170
Sastanak lokalne mreže u Šidu
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
U okviru projekta "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između građana i migranata o međusobnoj toleranciji i nenasilju" koji sprovode Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i NVO Atina 17. juna 2014. godine je formirana lokalna mreža u Šidu. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u okviru Programa jačanja civilnog društva.
Cilj sastanka je bilo i održavanje fokus grupnog intervjua sa predstavnicima različitih institucija: Centra za socijalni rad, obrazovnih institucija, organizacija civilnog društva, Kancelarije za mlade, medija sa ciljem dobijanja informacija o dešavanjima po pitanju migracija u Opštini Šid.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId9486f3d84b
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId9486f3d84b
Rad sa iregularnim migrantima u Subotici i na severnoj granici prema Mađarskoj
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite" koji finansira Evropska unija, APC tim je nastavio rad sa iregularnim migrantima na terenu duž severne granice sa Mađarskom, kroz informisanje migranata o njihovom položaju, njihovim pravima i obavezama, o azilnom sistemu uopšte i pravima i obavezama iregularnih migranata i tražilaca azila u Srbiji.
Takođe, migrantima su deljeni info migrant lifleti iz kojih mogu da se upoznaju sa svojim pravnim položajem i pravima i obavezama u Srbiji.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId75d172ef87
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId75d172ef87
Za prva tri meseca 2 055 ljudi zatražilo azil u Srbiji
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
U Srbiji je u prva tri meseca ove godine 2.055 ljudi zatražilo azil, od čega najviše iz Sirije - 947, rekao je danas izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, dodajući da azilni sistem i dalje ne funkcioniše, a da je azilanata iz godine u godinu sve više.
"Činjenica je da je sve veći broj ljudi koji dolazi. Tako je od početka ove godine, za prva tri meseca, 2 055 ljudi zatražilo azil u Srbiji, što je je jedna trećina ukupnog broja ljudi koji su azil tražili prošle godine", rekao je Đurović na konferenciji "o krizi Azilnog sistema.
Upozoravajući da ćemo, ako se taj trend nastavi, u septembru doći do brojke od 6 000 ljudi, što je više nego ukupan broj prošle godine, on je istakao da je najviše bilo azilanata iz Sirije - 947, Avganistana - 250, Eritreja - 237, Mali - 83, Somalije - 82 Sudana - 70.
Dodajući da je dražava preduzela mere u pogledu povećanja smeštaja, koji su povećani sa 250 na 500 za prihvat tražilaca azila, on je ukazao da naš sistem ne funkcioniše, a pre svega Odsek za azil i da je samo pitanje vremena kada nećemo više moći da izdržimo priliv azilanata bez obzira na smeštajne kapacitete.
On je podsetio da su prošle zime azilanti bili u izuzetno lošem položaju, jer sistem nije mogao da odgovori na probleme, te da je poslata ružna slika da u Srbiji tražioci azila nemaju zagarantovana i obezbeđena prava.
"Ta slika je došla i do organa koji prate funkcionisanje azilnog sistema u Srbiji ispred Evropske unije što otežava našu poziciju kada govorimo o pregovorima i poglavlju 24 koje se bavi i pitanjem azila", rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, odsek za azil teško odlazi u posete Centrima za azil, tako da pokretanje azilne procedure zavisi od toga da li će predstavnik odseka doći u Centar ili ne.
On je upozorio da će, koliko god ljudi da dođe, ukoliko uđe u azilnu proceduru, a ne izađe iz nje, zbog sporog rada odseka, Srbija imati pre ili kasnije problem u smeštaju azilanata.
"Od 5 065 ljudi koji su prošle godine tražili samo četvoro je dobilo azil. Ove godine od 2 055 ljudi niko nije dobio zaštitu, što jasno govori da sistem ne funkcioniše", zaključio je Đurović dodajući da mora da se izmeni i unapredi sistem.
On je kao primer naveo da su ljudi koji su prošle godine bežali iz Sirije zbog progona na verskoj i rasnoj osnovi i koji su čak legalno ušli u zemlju nisu dobili izbeglički status ni utočište.
"Moramo pod hitno da preduzmemo mere i da apelujemo da se zakon o azilu koji se priprema što pre donese i to po mogućstvu u prvoj polovini ove godine kako bi mogli da odgovorimo na izazove koji nas čekaju na jesen i krajem godine", rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, zakon ne sme da bude restriktivan.
"Nikakvo pritvaranje i zatvaranje tražilaca azila nije poželjno, već sam zakon treba da bude progresivan", rekao je Đurović.
Ukazujući da će Srbija u budućnosti i dalje da bude zemlja u koju će dolaziti azilanti, on je ocenio da je neophodno uspostaviti sistem koji treba da nam omogući da prihvatimo stranca koji dolazi na odgovarajući način.
Jelena Hrnjak iz nevladine organizacije Atina upozorila je da je primetan u poslednjih dve do tri godine novi trend, odnosno da se među žrtava trgovine ljudima indentifikuju i pripadnici migranstke populacije.
"Više je nego evidento da sistem žrtava trgovine ljudima prepoznaje, u sve većoj meri, i druge osobe kao žrtve, a koje dolaze iz migranske popopulacije", rekla je Hrnjak.
Prema njenim rečima, već 2011. godine zabeleženi su prvi slučajevi indentifikacije dece migranata iz Avganistana bez roditeljske pratnje, a prošle godine je primljen veći broj poziva od organizacija civilnog društva koje su prijavile više slučajeva zbog sumnjale da se radi o trgovini ljudima.
Kako je istakla, tako je jedna žena iz Sirije indentifikovana kao žrtva, a bile su i tri osobe, jedna iz Somalije i dve iz Avganistana za koje je postojala sumnja da su žrtve trgovine ljudima.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId845d1fd44f
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId845d1fd44f
Drugi okrugli sto u Beogradu: Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Kao jedna od završnih aktivnosti u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije, u Beogradu je 17.aprila 2014,godine. godine održan drugi okrugli sto pod nazivom "Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama", u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azilla.
Učesnici okruglog stola među kojima su bili predstavnici Odseka za azil, Uprave granične policije, Komeserijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, Crvenog krsta Republike Srbije, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i predstavnici nevladinih organizacija koje se bave migracijama razmenili su iskustva i mišljenja o novijim dešavanjima u oblasti azila, između ostalog o pitanjima funkcionisanja novih centara za azil, problemima sa kojima se učesnici sreću u svom radu, kao i o problema i nedostatacima u funkcionisanja azilnog sistema, kao i mogućnostima za njegovo unapređenje.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId9ad0054882
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId9ad0054882
Sajam kultura u Lajkovcu
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
U sklopu završnih aktivnosti projekta „Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji", finansiranog od strane Evropske unije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC / CZA) je 14.04.2014. godine organizovao sajam kultura u Lajkovcu.
Na sajmu su mogla da se degustiraju tradicionalna jela i poslastice karakteristična za zemlje iz kojih dolaze tražioci azila, a na jednom od štandova su se zainteresovanim posetiocima pravile frizure i crtalo se kanom. U okviru štandova sajma bili su izloženi bookmarkeri, azilne priče i šolje koje su se oslikavale na radionicama koje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila realizuje u centrima za azil u Srbiji.
Sajam je posetio veliki broj građana Lajkovca, a posebno zainteresovana su bila deca koja su se tom prilikom družila sa tri mlada tražioca azila iz Centra za azil u Bogovađi, koji su takođe prisustvovali sajmu.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIda9c2a6dc63
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIda9c2a6dc63
Izložba radova azilanata "Daleki svet u našem gradu"
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
U saradnji sa lozničkom gimnazijom "Vuk Karadžić" Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je 11. aprila 2014. godine organizovao izlozbu radova azilanata pod nazivom "Daleki svet u našem gradu". U okviru izložbe održana je i radionica sa maturantima lozničke gimnazije o očekivanjima mladih u Srbiji i mladih u zemljama iz kojih dolaze tražioci azila.
Postavka obuhvata fotografije, priče, keramičke figurine, nakit, crteže i druge materijale nastale tokom kreativnih, psiholoških, kulturoloških i zdravstvenih radionica koje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila realizuje u centrima za azil u Srbiji. Izloženi radovi odražavaju emotivna stanja dece i mladih azilanata, a predstavljene su i njihove lepe uspomene koje pamte iz svojih domovina. Sa druge strane, tu su i strahovi, očekivanja od budućnosti, ali i kreativno provođenje vremena tokom boravka u Srbiji.
Tokom izložbe posetioci su mogli da čuju popularnu muziku iz zemalja zapadne Afrike, a njenom otvaranju prisustvovali su i mladi tražioci azila koji borave u Centru za azilante u Banji Koviljači.
Tokom prvog dana izložbe prisustvovalo je oko 100 mladih, a svi zainteresovani će biti u prilici da pogledaju izložbu koja je postavljena nedelju dana.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId886baa4f55
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId886baa4f55
Javna debata: “Tražioci azila u Banji Koviljači – izazovi i mogućnosti”
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Kao jedna od završnih aktivnosti u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije, u Banji Koviljači je 28.03.2014. godine održana javna debata pod nazivom "Tražioci azila u Banji Koviljači – izazovi i mogućnosti", u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azilla.
Cilj održavanja javne debete bio je da okupi aktere u azilnom sistemu na lokalu, kako bi svi zajedno naglasili značajna pitanja i probleme azila u lokalnoj sredini i kako bi imali mogućnost da čujemo različite stavove o predstojećim reformama u azilnom sistemu.
Učešće u diskusiji su uzelli predstavnici Centra za azil, Policijske stanice Loznica, Gradskog veća Loznice, Doma zdravlja Loznica, Centra za socijalni rad Loznica, kao i udruženja građanja "Za Banju Koviljaču", udruženja "Iskra" i "Svetionik". Javnoj debati su prisustvovali i predstavnici tražilaca azila iz Banje Koviljače i lica koja su dobila azil u Srbiji.
U okviru javne debate učesnici su diskutovali o ulozi i budućnosti centra za azil u Banji Koviljači, položaju tražilaca azila i bezbednosti u Banji Koviljači i skorim izmenama Zakona o azilu i kreiranju nove azilne politike u Srbiji.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdb32202f604
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdb32202f604
Obrenovac za azilante
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: Vreme 26.02.2014. AUTOR: Mirko Rudić
"Nisu ljudi u Srbiji rasisti. Veruj mi: bio sam u Grčkoj", priča na čistom francuskom Mark iz Konga. U hotel "Obrenovac", ispred koga se priseća svog puta u "bolji život", stigao je pre mesec dana. Nije bio tu 27. novembra 2013. godine kada je 76 ljudi sličnih njemu, iz zavejanih šuma oko Bogovađe premešteno u Obrenovac. Čuo je za proteste koji su dočekali autobus sa tim ljudima, ali nije se uplašio: svašta je doživeo bežeći iz centralne Afrike.
Tadašnji događaji u Obrenovcu verno oslikavaju jedan od problema azilanata u Srbiji: zbog nemira na severu Afrike i Bliskom istoku svake godine je sve više i više ljudi koji sa juga (odskoro i sa istoka) prelaze srpsku granicu putujući ka zapadu Evrope. Prema državnim, ali i međunarodnim zakonima, Komesarijat za izbeglice i migracije bi trebalo da im obezbedi smeštaj i hranu, a MUP da sprovede azilni proces za one koji žele utočište u Srbiji. Nedovoljno je objekata, novca i ljudstva da se galopirajući porast broja migranata zbrine na taj način, a problem ponekad do usijanja dovodi reakcija lokalnog stanovništva koje je needukovano, nepripremljeno, a često i ispolitizovano (neredi poput obrenovačkih dešavali su se i u Banji Koviljači, selu Vračević kod Bogovađe i u Mladenovcu).
Mark iz Konga je ipak zadovoljan onim što je dobio u Srbiji: "Ovde je super. Hrana, smeštaj, sve je bolje nego u Bogovađi, a u odnosu na Grčku je neuporedivo. Jedino što nema posla ni za ljude koji ovde žive, a kamoli za nas."
Iako je ekonomska kriza vidljiva na svakom Markovom koraku kroz Srbiju, značaj "azilantske privrede" je najvidljiviji upravo u Obrenovcu. Uz rast prometa trgovačkih i ugostiteljskih radnji u blizini hotela, posle dužeg perioda hotel "Obrenovac" je prevazišao svoju ekonomski neizvesnu sudbinu preduzeća u rekonstruisanju. Već tri meseca popunjene su dve trećine kapaciteta. Nakon osam meseci bez dinara, tridesetak zaposlenih platu prima – redovno.
„Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama“ - Okrugli sto u Beogradu
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije, 19.02.2014. godine u Beogradu je održan okrugli sto pod nazivom „Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama".
Cilj organizovanja ovog okruglog stola bio je da okupi aktere u azilnom sistemu kako bi zajedno naglasili značaj pitanja azila, identifikovali nedostatke u postojećem azilnom sistemu, raspravljali o potrebnim promenama zakonske regulative i pružili podršku predstojećim azilnim reformama i naporima u tom pravcu. Glavni problemi o kojima je raspravljano ticali su se problemu izdavanja ličnih karti i potvrda o nameri za azil, odsustva smeštaja i sve većeg broja tražilaca azila, dužine trajanja i neefikasnosti azilnog postupka i nepostojanja podzakonskih akata o integraciji.
Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici Komesarijata za izbeglice i migracije, Uprave granične policije, Centra za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje, Odseka za azil, Мinistarstva rada i socijalne politike, Crvenog krsta kao i predstavnici civilnog društva koji rade sa tražiocima azila i migrantima u Srbiji na terenu.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId15f58fd079
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId15f58fd079
Tribina: Azilantska kriza
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Na tribini Bioetičkog društva Srbije - Azilanti u Srbiji i srpski azilanti u Evropi koja će se održati 21. februara 2014. godine sa početkom u 19:00 u Domu omladine Beograda govore: Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Marijana Savić, direktorka nevladine organizacije Atina i Sena Marić, istraživač u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Srbija već nekoliko godina predstavlja tranzitnu zemlju u lancu interkontinentalnih migracija iz Afrike i Azije u Evropu, što je uslovilo značajan porast broja tražilaca azila u Srbiji u mladom azilnom sistemu uspostavljenom 2008. godine. Građani su se po prvi put u mestima gde žive susreli sa strancima drugih rasa, kultura i civilizacija ili čitali u medijima o imigrantima koji borave u lokalnim sredinama u unutrašnjosti Srbije.
Nadležni državni organi, predstavnici vlasti i sudovi, nedovoljno obučeni i upoznati sa materijom azila, značajno utiču na proces valjanog funkcionisanja azilnog sistema, a odsustvo pravilnog i efikasnog funkcionisanja celog sistema dalje dodatno i posredno utiče i na stavove lokalnih građana prema tražiocima azila, koji suočeni sa strancima koji nemaju adekvatnu asistenciju u okviru azilnog sistema, stiču krivu predstavu o azilnoj populaciji, neosnovane strahove i predrasude, izloženi dodatno i političkim i drugim uticajima lokalnih političkih i interesnih grupa.
U isto vreme, Srbija trpi veliki pritisak da omogući uslove za održivu integraciju svojih državljana koji u velikom broju kontunuirano odlaze u bogate evropske zemlje da traže azil. Naime, izuzetno siromašni građani Srbije, mahom romske ali i albanske, srpske i druge nacionalnosti, zbog nedostatka perspektive u Srbiji odlaze da traže azil u razvijenijim evropskim državama. Njihovi neosnovani azilni zahtevi u zemljama Evropske unije uticali su na donosioce odluka u Uniji da uspostave mehanizam za ponovno uvođenje viza zemljama Zapadnog Balkana.
Na ovaj način došlo je do realne opasnosti da građani Srbije mogu u skorijoj budućnosti ostati uskraćeni da putuju u zemlje Šengena bez vize. Ukidanje bezviznog režima bi usporilo dinamiku procesa pristupanja Srbije u EU, dok bi u isto vreme doprinelo dodatnoj stigmatizaciji već socijalno‐ekonomski ugroženih građana Srbije – odbijenih tražilaca azila u evropskim državama, koji bi bili okrivljeni za ponovno uvođenje viznog režima
Kampanja se nastavlja
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U Beogradu je tokom februara 2014. godine nastavljena kampanja „Pružimo im zaštitu" koju sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), a sa ciljem da se dodatno skrene pažnja na problem i potrebe migranata i tražilaca azila u našoj zemlji i ukaže na težak i neizvesan položaj u kome se oni nalaze.
U okviru kampanje, na teritoriji celog grada su postavljeni bilbordi, svetleće reklame i plakati.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId45325b52bc
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId45325b52bc
Kreativna radionica u Domu za decu "Vera Blagojević"
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Kreativna radionica pravljenja frizura u kojoj su učestvovali tražioci azila iz Banje Koviljače i deca iz Doma za decu "Vera Blagojević" organizovana je 22.januara. Dvoje tražilaca azila koji su učestvovali su u svojim zemljama porekla bili profesionalni frizeri.
Ovo je jedna od aktivnosti koje APC/CZA organizuje u lokalnim sredinama u kojima žive tražioci azila, sa ciljem uspostavljanja interkulturalnog dijaloga između lokalnog stanovništva i tražilaca azila.
Ovo je jedna od aktivnosti koje APC/CZA organizuje u lokalnim sredinama u kojima žive tražioci azila, sa ciljem uspostavljanja interkulturalnog dijaloga između lokalnog stanovništva i tražilaca azila.
Kreativne radionice su jedna od aktivnosti koje APC/CZA realizuje u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" koji finansira Evropska unija
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId846440a243
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId846440a243
Drugi krug treninga za državne institucije
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" u decembru 2013. i januaru 2014. godine je održan drugi krug treninga (prvi je održan od oktobra do decembra 2013.godine), namenjen državnim institucijama. U drugom krugu su održana takođe četiri treninga u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).
Treninzi su održani u Subotici (19.12.2013.), Lajkovcu (26.12.2013.), Loznici (27.12.2013.) i Beogradu (31.01.2014.) i obuhvatili su iste aktere u sistemu azila koji su učestvovali i u prvom krugom treninga (MUP, sudije Prekršajnog suda, Centre za socijalni rad, Opštine, Nacionalne službe za zapošljavanje, zdravstvene i obrazovne ustanove, Centra za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje, uprave Centara za azil i dr.).
Treninzi su održani u Subotici (19.12.2013.), Lajkovcu (26.12.2013.), Loznici (27.12.2013.) i Beogradu (31.01.2014.) i obuhvatili su iste aktere u sistemu azila koji su učestvovali i u prvom krugom treninga (MUP, sudije Prekršajnog suda, Centre za socijalni rad, Opštine, Nacionalne službe za zapošljavanje, zdravstvene i obrazovne ustanove, Centra za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje, uprave Centara za azil i dr.).
Drugi krug treninga ima za cilj da učesnicima približi kulturološke i etničke različitosti tražilaca azila u Srbiji i njihove karakteristike, integracijiu lica koja su dobila azil u Srbiji i primere dobre prakse evropskih zemalja u pogledu integracije i da učesnicima predstavi rezultate uporedne analize tražilaza azila u Srbiji i iz Srbije.
Na treninzima su bili podeljeni primerci Azilnih priča.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId270411a164
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId270411a164
Vraćeno 600 azilanata
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: Večernje novosti 12.01.2014.
Opustela staroplaninska sela u zabrđu dimitrovgradske opštine: Radejna, Smilovci, Mojinci, Mazgoš, Brebevnica, ali i ona iza masiva Vidlič, kao što su Veliki i Mali Krivodol, pa i Vlokovija, tik uz granicu sa susednom Bugarskom sve češće se pominju u izveštajima pogranične policije, koja je od 2007. godine zamenila graničare, odnosno vojsku.
Razlog je veliki broj emigranata iz bliskoistočnih zemalja koji beže u zapadnu Evropu. Samo u drugoj polovini prošle godine ovde je sprečen ulazak više od 600 nevoljnika, koji su nakon procesuiranja vraćeni u susednu Bugarsku, odakle ih, uz pozamašne naknade, do granice dovode dobro plaćeni vodiči.
Uz ovaj podatak, glavni policijski inspektor pogranične policije, Nenad Vučić, kaže da je više od 50 odsto emigranata iz Sirije, Avganistana i zemalja Magreba.
" Prelazak se organizuje pojedinačno ili u grupama po dvadesetak osoba. Iz Bugarske ih dovode ljudi iz kriminogenih sredina, ovde ih preuzimaju naši i upućuju dalje. Na svu sreću, sa meštanima ovih sela imamo odličnu saradnju i oni nas prvi obaveste čim primete nešto sumnjivo ili ih vide u selu. Posle hvatanja sledi procesuiranje i povratak u zemlju iz koje su došli" naglašava Vučić, koji je na čelu pograničnih patrola koje krstare selima duž cele granice sa zemljom istočnih suseda, članicom EU.
Iznenadna pojava emigranata, blago rečeno, izaziva popriličnu nelagodu kod mnogih meštana, jer u nekim od ovih sela jedva da ima po desetak, mahom ostarelih duša. Neke grupe su pronalažene po štalama i senicima gde traže zaštitu od noćne ciče.
Zoran Veselinov, predsednik mesnih zajednica u Mojincima i Prtopopincima, kaže da je jesenas sticajem okolnosti bio „prinuđen" da „ugosti" grupu od desetak ljudi.
" Rekli su mi da dolaze iz Sirije. Bili su mokri i promrzli, pa sam, kako naš običaj nalaže, pomogao ljudima u nevolji. Dao sam im preobuku, nahranio ih, ali im istovremeno rekao da moram da ih prijavim policiji, što sam i učinio. Iako sam ih prijavio, bili su mi zahvalni što sam im pomogao da ne umru od zime. Skoro svi su stari između 30 i 40 godina" priča predsednik dvaju sela.
Identične priče se mogu čuti i u drugim mestima po nepreglednoj staroplaninskoj visoravni.
Nezvanično, naknade vodičima koji prebacuju grupe emigranata kreću se između 1.000 i 2.000 evra po čoveku.
Božović: Neophodna Kancelarija za azil
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR RTS 10.01.2014.
Predložićemo izmenu Zakona o azilu koji će predvideti preciznija rešenja u pogledu rokova podnošenja zahteva za azil, kao i formiranje Kancelarije za azil, koja zakonski postoji, ali je u praksi nema, rekao za RTS državni sekretar u MUP-u Vladimir Božović.
Srbija priprema izmene nekoliko zakonskih rešenja, pre svega Zakona o azilu i radi na jačanju kapaciteta države u toj oblasti, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladimir Božović, koji predsedava Projektnom grupom za analizu situacije u oblasti migracija.
Govoreći o novoformiranoj grupi, Božović je rekao da će ona imati kapacitet da "analizira kompletnu situaciju u toj oblasti", tim pre što su još pridodate i članice koje nisu u njenom formalnom sastavu: predstavnici UNHCR-a, Komesarijata za izbeglice i migracije, Delegacije Evropske komisije, Kancelarije Ujedinjenih nacija i tri vodeće nevladine organizacije.
Grčka će predložiti raspodelu azilanata unutar EU
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: Euroactiv 10.01.2014.
Grčka koja predsedava EU u prvoj polovini 2014.godine namerava da predloži da se osobe koje traže azil raspodele po zemljama Unije, rekao je grčki ministar za javni red i civilnu zaštitu, Nikos Dendijas. To pitanje je kamen spoticanja između članica na jugu i onih na severu EU, a većina zemalja ne želi da menja sadašnje propise koji predviđaju da se zahtev podnosi samo u zemlji u koju je osoba prvo došla. Prema podacima evropske službe za statistiku Eurostat, u EU je u periodu od oktobra 2012. godine do oktobara 2013. godine bilo više od od 400 000 zahteva za azil, uključujući i nove zahteve. Najviše zahteva u tom periodu je registrovano u Nemačkoj, a po broju zahteva su prednjačili građani Rusije.
"Predložićemo da se pokrene rasprava o uveđenju klauzule o raspodeli tražilaca azila i imigranata iz trećih zemalja koji ne mogu da se vrate u domovine", rekao je 9. januara 2014.godine Dendijas na konferenciji za novinare.
On je rekao da bi kriterijumi pri utvrđivanju pravila za rapsodelu osoba koje traže azil među članicama EU mogli biti "bruto domaći proizvod, površina, broj stanovnika i kapacitet članice da primi imigrante".
Dablinskom regulativom iz 2003. godine je predviđeno da migranti mogu da traže azil u članici EU u koju su prvo stigli, da njihov zahtev može da se razmatra samo u toj članici u čijoj je nadležnosti i vraćanje migranata u zemlju porekla. Ti propisi treba da spreče seljenje migranata iz članice u članicu, ali i zloupotrebe, odnosno da tražioci azila biraju zemlje sa najvelikodušnijim uslovima ili podnošenja više zahteva.
Na desetu godišnjicu Dablinske regulative u februaru 2013. godine grupe za zaštitu ljudskih prava su upozorile da propisi EU o podnošenju zahteva za azil nisu doneli mnogo dobra ni članicama EU, ni ljudima koji traže utočište. Aktivisti za ljudska prava su upozorili da se zbog primene te regulative azilanti tretiraju kao ljudi "drugog reda", da se porodice razdvajaju i da oni koji uđu u zemlje sa slabom infrastrukturom za izbeglice nemaju gde da odu.
Stupio na snagu mehanizam za uvođenje viza
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: Večernje novosti 10.01.2014.
Stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja smanjuje broj zahteva za azil, ne i odlaske. Vraćaju se kući, pa pokušavaju da odu u drugu zemlju ili u istu, ali na crno.
Mehanizam za moguće hitno vraćanje viznog režima na šest meseci stupio je na snagu 9.januara 2014.godine. Takozvana suspenzivna klauzula ubuduće će omogućiti članicama EU da po skraćenoj proceduri zatraže uvođenje viza za zemlje iz kojih je povećan priliv azilanata, među kojima je i Srbija.
Mada je broj osoba koje traže azil iz naše zemlje, prema rečima Nenada Banovića, predsednika Komisije za praćenje bezviznog režima, prošle godine bio manji nego pretprošle, u pojedinim zemljama on je drastično porastao. Tako je u Nemačkoj, posle odluke tamošnjeg Ustavnog suda da se poveća pomoć koju dobijaju svi koji apliciraju za azil, broj podnosilaca zahteva veći za 1 200.
Za razliku od Nemačke, u Švajcarskoj se broj azilanata iz Srbije u 2013.godini šest puta smanjio, jer je ova zemlja svrstala Srbiju u sigurne zemlje. To znači da se o zahtevima za azil odlučuje po hitnom postupku, a ne za pola godine, pa oni ne mogu tamo da prezime od socijalne pomoći.
Po zvaničnim državnim podacima, od uvođenja bezviznog režima 2009.godine, u četiri zemlje EU plus Švajcarska (bez Danske), azil je zatražilo njih 49.835. Samo prošle godine, do decembra 2013. godine, broj azilanata je dostigao 12.173 u pet zemalja EU (Nemačka, Švedska, Luksemburg, Belgija i Danska) i u Švajcarskoj.
Da bi sprečile dalji rast broja onih koji traže azil i smanjile mogućnost da nam ponovo bude uveden vizni režim, srpske vlasti su najavile i pooštrenu kontrolu na graničnim prelazima.
"Svaki državljanin mora, osim putne isprave, da ima i zdravstveno osiguranje, sredstva za izdržavanje, pozivno pismo ili vaučer turističke agencije i povratnu kartu " navodi Nenad Banović, predsednik Komisije za praćenje bezviznog režima.
Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, smatra da najavljene oštrije mere ograničavaju slobodu kretanja.
" Da li će se mere primenjivati u odnosu na sve građane i, ako ne, po kom kriterijumu će granična policija izdvajati pojedince prema kojima će ih primenjivati" izjavio je Đurović.
Đurović naglašava i da borba protiv zloupotrebe bezviznog režima ne može da padne samo na teret srpskih organa.
"Jednostrani pokušaji sprečavanja zloupotreba bezviznog režima mogu da otežaju, ali ne i da spreče ljude da traže sklonište u zemaljama gde im dužina trajanja azilnih procedura i pomoć omogućavaju da prežive, prezime, leče se i zarade. Rešenje je ono što su uradile Austrija i Holandija, koje su problem visokog broja neosnovanih zahteva za azil ublažile uvođenjem ubrzanog azilnog postupka. Slično je i u Danskoj, Luksemburgu i Belgiji, gde je broj zahteva drastično opao" navodi Đurović.
Međutim, po Đurovićevim rečima, u slučaju Srbije ubrzane azilne procedure rešavaju problem samo delimično, jer se po povratku u Srbiju oni ponovo spremaju za put, ili u neku drugu zemlju, samo ovoga puta kao ilegalni migranti, koji ne traže azil.
Granična policija je od donošenja uredbe koja uređuje ovlašćenja granične policije i dužnosti lica koja prelaze granicu, 2011. godine, vratila 6.500 srpskih državljana sa prelaza jer nisu ispunili najmanje jedan od uslova. U toku su i istrage protiv organizatora prebacivanja azilanata u zemlje zapadne Evrope, što se pokazalo kao unosan biznis.
Azilantska kriza
- Detalji
- Kategorija: Video
Ugrožavanje bezbednosti meštana, narušavanje energetske sigurnosti, pa čak i pretnja razvoju turizma na Kosmaju. Sve to su bili argumenti zbog kojih su u različitim opštinama u Srbiji azilanti odbijeni i vraćeni u prepuni Centar. Ili u šumu blizu Centra.
Zamišljeno je da trajno rešenje bude smeštaj azilanata u kasarni u Maloj Vrbici. Ali, i tamošnji meštani nisu saglasni sa idejom da dobiju nove komšije. Imaju li prava da blokiraju ulaz u kasarnu i protive se odluci Vlade? Imaju li prava da, protiveći se smeštaju azilanata, blokiraju put? Imaju li razloga da strahuju od azilanata u svom kraju?
Šta moramo da znamo o sudbini onih koji privremeni smeštaj traže u Srbiji? Jesu li strahovi posledica lošeg iskustva, ili predrasuda?
Zakon o azilantima obavezuje državu, dakle i nadležne organe i meštane da obezbede smeštaj, socijalnu i zdravstvenu pomoć tražiocima azila. U čemu je onda problem?
Koliko smo humani, a šta smo, bez obzira na to, dužni da uradimo? O azilantima, njihovom smeštaju i strahovima od azilanata u Oku govore Radoš Đurović, iz Centra za pomoć tražiocima azila, Svetlana Velimirović iz Komesarijata za izbeglice i Dejan Čokić, predsednik Opštine Mladenovac.
Koncert benda sHpiritus mOvens za azilante na Međunarodni dan ljudskih prava
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Beogradski bend sHpiritus mOvens nastupiće u utorak 10. decembra u 17.30 časova u hotelu Obrenovac u kojem su smešteni azilanti. Ovaj nastup se organizuje sa idejom da članovi sastava sHpiritus mOvens izvedu neke od pesama iz svog opusa za publiku koju će činiti azilanti, ali i da ih u neformalnoj atmosferi podstaknu da im se priključe na bini i Međunarodni dan ljudskih prava provedu u prijatnoj atmosferi.
Slobodan Manojlović, forntmen benda, kaže da je sastav došao na ovu ideju želeći da ljudima iz Avganistana, Pakistana i ostalih zemalja ponudi nešto od sadržaja koji im zbog uslova u kojima azilanti žive svakako nedostaje. Već nekoliko nedelja različiti ljudi dobre volje prikupljaju hranu i odeću za azilante, a ideja ove akcije jeste druženje sa azilantima i pokušaj da se sa njima stupi u kontakt kroz univerzalni jezik muzike.
Akcija se organizuje uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava i Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.
Radio emisija-U središtu pažnje:Kako rešiti problem azilanata u Srbiji?
- Detalji
- Kategorija: Video
Kako rešiti problem azilanata u Srbiji? Ko je kriv za neželjene scene, za barikade koje sprečavaju ljude da stignu do hrane, vode i smeštaja? Šta je država uradila ili propustila da uradi i kako je moguće da su nadležne iznenadili i priliv migranata i prvi sneg u Srbiji?
Kakva rešenja su pronađena u zadnji čas, šta se još planira i šta ćemo ako se talas migranata bude povećavao, što mnogi predviđaju? Da li će balkanski prelaz, posle mnogih brodoloma i na hiljade utopljenih na južnim granicama Evropske unije, postati još privlačniji za nevoljnike koji, bežeći od rata i gladi, traže bolji ili bilo kakav život u bogatim zemljama Starog kontineneta?
Da li je Srbija spremna za to i ko sve treba da se angažuje na povećanju institucionalnog kapaciteta?
Gosti emisije su Ivan Gerginov, pomoćnik komesara Republičkog komesarijata za izbeglice i migracije, Miloš Zatezalo, načelnik Odeljenja za strance u Upravi granične policije MUP-a Srbije i Radoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Humanitarni ponedeljak hrane i prikupljanja pomoći
- Detalji
- Kategorija: Uncategorised
Pod sloganom akcije ''Šta znamo, a šta ne znamo jedni o drugima'' koju je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila realizovao uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava, 2.decembra 2013.godine je organizovan Ponedeljak kuvanja hrane u KC Gradu. Posetioci su imali priliku da probaju egzotična jela koja azilanti pamte iz svojih zemalja porekla, čuju afričku muziku, razgovaraju sa četvoricom tražilaca azila koji borave u centrima za azil u Srbiji, pogledaju izložbu fotografija sa kulturoloških radionica realizovanih sa mladim azilantima u centrima za azil, sa interaktivnih predavanja i radionica u osnovnim i srednjim školama u Beogradu, Banji Koviljači, Lajkovcu i Bogovađi, Sajma kultura u Kulturnom centru "Hadži Ruvim u Lajkovcu", posetama institucijama u okviru azilnog sistema.
Deca iz naših škola koja su prolazila radionice i predavanja Centra za zastitu i pomoc tražiocima azila o azilantima u Srbiji su bila aktivni učesnici i promoteri ove akcije, a svojim gestovima su poslala poruku srpskom društvu kako treba da tretira nevoljnike koji u Srbiji traže zaštitu!
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Suzana Paunović i državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Vladimir Božović, svojim prisustvom su podržali nastojanja Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila da na specifičan način približe kulturološke, društvene i običajne razlike migranata koji borave na teritoriji Republike Srbije građanima Srbije i obrnuto.
Projekat ''Šta znamo, a šta ne znamo jedni o drugima'' je jedan od projekata čiju je realizaciju Kancelarija za ljudska i manjinska prava podržala radi unapređenja i zaštite ljudskih prava u Republici Srbiji, u okviru programa ''Borba protiv diskriminacije i unapređenje položaja osetljivih kategorija stanovništva'', a kroz promociju i unapređenje poštovanja principa jednakosti i jednakih prava, ravnopravnosti i poštovanja različitosti.
Ovo je bila humanitarna akcija, veliki broj građana se odazvao pozivu da se prikupi odeća, obuća i sredstva za higijenu za azilante. Tražioci azila su predstavljeni u pravom svetlu, kao normalan svet, sa normalnim potrebama i interesovanjima koje ima svako od nas.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdd20eed866e
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdd20eed866e
Treninzi za nevladine organizacije
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" koji finansira Evropska unija, održana su tri treninga namenjena nevladinim organizacijama i udruženjima građana na lokalu (Subotica, Valjevo, Banja Koviljača). Trening u Subotici je održan 28.11 2013. godine, u Valjevu 12.12.2013. godine, a u Banji Koviljači 13.12.2013. godine
Treninzi pod nazivom "Pravni okvir i nadležnost aktera u azilnom sistemu/praksa i propisi" su održani u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila sa ciljem da se pripadnici civilnog sektora na lokalu detaljnije upoznaju sa položajem migranata i tražilaca azila u Srbiji i pravima koja su ima garantovana, kao i sa pravnim okvirom azilnog sistema i nadležnostima i odgovornostima institucija u azilnom sistemu u Srbiji.
Na treninzima su bili podeljeni novi priručnici APC/CZA o odgovornostima, nadležnostima i praksi u azilu u Srbiji kao i primerci Azilnih priča.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId1a16c6ceac
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId1a16c6ceac
Đurović: Predrasude o azilantima se podstiču
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Izvor: RTV 28.novembar 2013.
Rаdoš Đurović iz Centrа zа zаštitu i pomoć tražiocima аzilа ocenio je dа su nedаvni protesti protiv аzilаnаtа u Obrenovcu, kаo i neki prethodni slučаjevi, dokаz ksenofobije, аli i posledicа podsticаnjа predrаsudа među grаđаnimа iz nekih lokаlnih političkih krugovа. Đurović je u emisiji "Jedаn nа jedаn" Rаdio-televizije Vojvodine kritikovаo i držаvnu vlаst zbog neаdekvаtne reаkcije nа ovаkve slučаjeve, kаo i zbog neblаgovremenog delovаnjа.
"Ako grаdonаčelnik kаže dа je rаzlog tаkvog ponаšаnjа grаđаnа strаh dа neko od аzilаnаtа ne uđe u Termoelektrаnu Obrenovаc, on zloupotrebljvа situаciju, jer time izаzivа strаh i pаniku...A desilo se zаprаvo dа je neko iz domаće sredine zаpаlio bаrаke. Zаto su ovi incidenti u Obrenovcu velikа srаmotа i zа lokаlnu zаjednicu i zа celo društvo", istаkаo je Đurović.
Vlada: Za azilante privremeni smeštaj u Obrenovcu
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: Večernje novosti 25.novembar 2013.
Vlada Srbije je 25.novembra 2013.godine odredila objekat u Obrenovcu, u ulici Poljački kraj bb - Ušće, za privremeni smeštaj i obezbeđivanje osnovnih životnih uslova za lica koja traže azil u Srbiji, do stavljanja u funkciju i potpune prenamene nekadašnjeg vojnog kompleksa - kasarne "Mala Vrbica" u Mladenovcu u Centar za azil.
Vlada je na današnjoj sednici zadužila Komesarijat za izbeglice i migracije da obezbedi privremeni smeštaj i osnovne životne uslove u objektu u Obrenovcu licima koja traže azil u Srbiji, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.
Apel Vladi Republike Srbije
- Detalji
- Kategorija: APC u javnosti
Video sa konferencije za novinare održane 18.novembra 2013. godine na kojoj je upućen apel Vladi Republike Srbije da pod hitno reaguje i reši humanitarnu krizu u Bogovađi.
Azilanti u šumi, stanovnici u strahu
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Država mora hitno da reaguje i reši humanitarnu krizu u Bogovađi gde oko trista tražilaca azila lutaju kao "senke" po mestu, po šumi, njivama, bez elementarnih uslova za život, što stvara strah kod lokalnog stanovništva koje protestuje zbog ove situacije, upozorio je danas izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
On je, na konferenciji za novinare, rekao da je neophodno odmah osnovati u Srbiji više manjih centara za prihvat azilanata, kao i da se ubrza procedura kako bi se videlo ko zaista traži azil, a kome to služi samo da bi otišao u neku drugu zemlju, jer je za takve predviđena drugačija procedura, odnosno deportacija.
Prema rečima Đurovića, zahtev Vladi da brzo reaguje predstavlja zaključke sa okruglog stola koji je u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila održan sa predstavnicima lokalnog nivoa - policije, Doma zdravlja, škole, Centa za azil, mesne zajednice i roditelji dece koja zbog ovakve situacije ne idu u školu.
Objašnjavajući šta se dešava Đurović je rekao da je sada u Bogovađi broj lokalnog stanovništva i tražioca azila jedan prema jedan kao i da neki od njih da bi se ugrejali ulaze u vikendice, da bi se nahranili u staklenike, uzimaju vodu iz tuđih bunara, pa se lokalno stanovništvo oseća ugroženo bezbedonosno i zdravstveno.
Zato se, kaže, stanovništvo organizuje da bi skrenulo pažnu na problem pa se održavaju protesti, koji se radikalizuju, zaustavlja se saobraćaj, a deca ne idu u školu.
On je rekao da je Bogovađa, za razliku od nekih drugih mesta, uvek bila primer sredina koja ima dobar odnos i razumevanje prema azilantima ali da je to sada ugroženo mada stanovnici shvataju da azilanti nisu krivi što se ovo dešava.
Đurović precizira da tražioci azila u Bogovađu prvenstveno dolaze iz Sirije, Eritreje, Somalije, zamalja Magreba, zatim Iraka, Pakistana, Avganistana, da se može očekivati da ih bude još više, kao i da su trećina hrišćani.
Direktor nevladine organizacije Atina Marijana Savić kaže da je ovo populacija koja je dodatno izložena opasnosti da njeni pripadnici postanu žrtve trgovine ljudima, baš zato što su u tako teškoj životnoj situaciji.
To znamo iz iskustva sa radom ljudi koji su bili žvrtve iskorištavanja jer su se našli u sličnoj, teškoj, situaciji kao ovi tražioci azila i apelujemo da se problem što pre reši, rekla je Savić.
On je, na konferenciji za novinare, rekao da je neophodno odmah osnovati u Srbiji više manjih centara za prihvat azilanata, kao i da se ubrza procedura kako bi se videlo ko zaista traži azil, a kome to služi samo da bi otišao u neku drugu zemlju, jer je za takve predviđena drugačija procedura, odnosno deportacija.
Prema rečima Đurovića, zahtev Vladi da brzo reaguje predstavlja zaključke sa okruglog stola koji je u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila održan sa predstavnicima lokalnog nivoa - policije, Doma zdravlja, škole, Centa za azil, mesne zajednice i roditelji dece koja zbog ovakve situacije ne idu u školu.
Objašnjavajući šta se dešava Đurović je rekao da je sada u Bogovađi broj lokalnog stanovništva i tražioca azila jedan prema jedan kao i da neki od njih da bi se ugrejali ulaze u vikendice, da bi se nahranili u staklenike, uzimaju vodu iz tuđih bunara, pa se lokalno stanovništvo oseća ugroženo bezbedonosno i zdravstveno.
Zato se, kaže, stanovništvo organizuje da bi skrenulo pažnu na problem pa se održavaju protesti, koji se radikalizuju, zaustavlja se saobraćaj, a deca ne idu u školu.
On je rekao da je Bogovađa, za razliku od nekih drugih mesta, uvek bila primer sredina koja ima dobar odnos i razumevanje prema azilantima ali da je to sada ugroženo mada stanovnici shvataju da azilanti nisu krivi što se ovo dešava.
Đurović precizira da tražioci azila u Bogovađu prvenstveno dolaze iz Sirije, Eritreje, Somalije, zamalja Magreba, zatim Iraka, Pakistana, Avganistana, da se može očekivati da ih bude još više, kao i da su trećina hrišćani.
Direktor nevladine organizacije Atina Marijana Savić kaže da je ovo populacija koja je dodatno izložena opasnosti da njeni pripadnici postanu žrtve trgovine ljudima, baš zato što su u tako teškoj životnoj situaciji.
To znamo iz iskustva sa radom ljudi koji su bili žvrtve iskorištavanja jer su se našli u sličnoj, teškoj, situaciji kao ovi tražioci azila i apelujemo da se problem što pre reši, rekla je Savić.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId5a266716bf
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId5a266716bf
Diskusija (Okrugli sto) azilnih aktera i profesionalaca na lokalu u Lajkovcu
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U Lajkovcu je 15.novembra 2013. godine održana diskusija (okrugli sto) u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru projekta „Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji“ finansiranog od strane Evropske unije.
Diskusija je organizovana zbog sve većeg broja migranata u Bogovađi i nedovoljnih kapaciteta za njihov smeštaj u Centru za azil u Bogovađi.
Učešće u diskusiji su uzeli svi akteri sa lokalnog nivoa koji su uključeni u rad sa tražiocima azila između ostalog predstavnici policije (PS Lajkovca i PU Valjeva), Doma zdravlja u Lajkovcu, Osnovne škole u Lajkovcu, Centra za azil u Bogovađi, Centra za socijalni rad Lajkovac, lokalnih organizacija, mesne zajednice Bogovađa, kao i predstavnici roditelja dece koji zbog situacije u Bogovađi nisu išli u školu.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdf794e52f25
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdf794e52f25
Kolege Danci rasplakale vozača autobusa iz Somalije
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: 24 sata 10.novembar 2013.
Danska je možda jedna od najsrećnijih država na svetu, ali u ovoj zemlji tokom godina raste određeni osećaj nelagode vezan za povećan priliv imigranata. Zato je slučaj Somalijca Mukhtara, vozača autobusa, toliko dirljiv....
Muhtarove kolege obasule su Somalijca osećanjem pripadanja, kada su u autobus tokom njegove smene doveli muzičare koji su pevali i svirali njemu u čast.
Rad sa iregularnim migrantima u Subotici
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
U okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite" koji finansira Evropska unija, APC tim je nastavio sa informisanjem iregularnih migranata o njihovom položaju, pravima i obavezama kao i o azilnom sistemu, pravima i obavezama trazilaca azila u Srbiji, kroz deljenje info migrant lifleta i stalnu informativnu kampanju i rad na terenu sa ovom kategorijom migranata u predgrađima Subotice i ostalih graničnih mesta na severu zemlje.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdc36ac9770e
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeIdc36ac9770e
Prvi krug treninga za državne institucije
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U okviru projekta “Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji” od oktobra do decembra 2013. godine je održan prvi krug treninga, od predviđena dva, namenjen državnim institucijama. U prvom krugu su održana četiri treninga pod nazivom “Pravni okvir i nadležnost aktera u azilnom sistemu/praksa i propisi”, u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).
Ovi treninzi su održani u Subotici (25.10.2013.), Lajkovcu (29.10.2013.), Loznici (31.10.2013.) i Beogradu (18.12.2013.) i imali su za cilj da obuhvate aktere u sistemu azila (MUP, sudije Prekršajnog suda, Centre za socijalni rad, Opštine, Nacionalne službe za zapošljavanje, zdravstvene i obrazovne ustanove, uprave Centara za azil) i da unaprede konkretna znanja i tehnike u pružanju pomoći i radu sa tražiocima azila, pravnom okviru azilnog sistema u Srbiji, nadležnostima i odgovornostima institucija u azilnom sistemu, primeni zakona u praksi, problemima, prazninama i nedostacima zakona, položaju migranata i tražilaca azila u Srbiji i pravima koja su ima garantovana.
Na treninzima su bili podeljeni novi priručnici APC/CZA o odgovornostima, nadležnostima i praksi u azilu u Srbiji.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId2804069e04
Druženje u frizerskom salonu "Gracija" u Lajkovcu
- Detalji
- Kategorija: Uncategorised
Tri azilantkinje iz centra za azil u Bogovadji su 5. septembra prvi put su boravile u frizerskom salonu u Srbiji i tom prilikom upoznale četiri mlade Lajkovčanke. Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) i Frizerski salon "Gracija" su u Lajkovcu organizovali kreativnu radionicu pravljenja frizura i predstavljanja različitih tretmana kose popularnih u različitim zemljama – Srbiji, Eritreji. Togou i Siera Leoneu.
Za mlade tražilje azila ovo je bilo prvo druženje sa lokalnim stanovništvom. Mlade Lajkovčanke takođe su prvi put dobile priliku da razgovaraju sa tražiljama azila.
Ovo je jedna od aktivnosti koje APC/CZA realizuje u drugoj polovini godine u Lajkovcu i Bogovađi sa ciljem upoznavanja dece i odraslih žitelja ovog šumadijskog kraja sa drugim kulturama, jezicima i običajima njihovih trenutnih sugrađana-azilanata.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId3c9bddb7c6
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId3c9bddb7c6
Izložba radova dece i žena tražilaca azila
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U galeriji Kulturnog centra „Hadži Ruvim" u Lajkovcu 6. septembra je postavljena izložba radova žena i dece tražilaca azila u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Kulturnog centra Hadži Ruvim i uz svesrdnu pomoć Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.
Na postavci su predstavljeni radovi i radni materijali žena i dece azilanata nastali tokom kreativnih, psiholoških, kulturoloških i zdravstvenih radionica koje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) realizuje u centrima za azil u Bogovađi i Banji Koviljači.
Izložba je namenjena đacima lajkovačke Osnovne škole „Mile Dubljević", njihovim roditeljima i učiteljima. Otvaranju su prisustvovale i tražilje azila koje su đacima, roditeljima i prosvetnim radnicima delila na poklon bukmarkere koje su žene i deca azilanti napravili, kao i azilne priče ljudi koji su boravili u našoj zemlji.
Izloženi radovi odražavaju emotivna stanja dece i žena azilanata. Predstavljene su lepe uspomene koje pamte iz svojih domovina (rođenje prvog deteta, drveće manga iz svog dvorišta, porodično pripremanje začina, piramide u Egiptu...), ali i strahove, očekivanja od budućnosti (topli domovi i lepe dečije sobe, polazak u školu, bezbedan život u Evropi, posao, deca..), kreativno provođenje vremena tokom boravka u Srbiji (razgovori i diskusije sa decom i ženama iz drugih zemalja, pravljenje zmajeva, crtanje kanom po rukama, pravljenje nakita). Posebno upečatljivi su radovi maloletnog tražioca poreklom iz Alžira, koji je privremeno boravio u Srbiji. Na jednom crtežu je napisao Zaljubio sam se u poeziju zbog grubosti ljudi od kojih sam pobegao.
Ovo je jedna od aktivnosti koje APC/CZA realizuje u drugoj polovini godine u Lajkovcu i Bogovađi sa ciljem upoznavanja dece i odraslih žitelja ovog šumadijskog kraja sa drugim kulturama, jezicima i običajima njihovih trenutnih sugrađana-azilanata.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId27c39c2d0b
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId27c39c2d0b
Izložba Obećana zemlja Merlin Nađ Torme i deljenje azilnih priča APC/CZA
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Izložba "Obećna zemlja" pripreljena je kao produkt višegodišnjeg praćenja i dokumentovanja života ilegalnih migranata smeštenih u privremenim ilegalnim naseljima u Srbiji u kojima je fotografkinja Merlin Nađ Torma kao saradnica Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) pružala pomoć migrantima. Ona je beležila težak život, probleme koje migranti imaju tokom puta kao i njihove improvizovane načine da redovne dnevne aktivnosti izvedu - kuvanje, brijanje i održavanj higijene, pravljenje skloništa, punjenje baterija mobilnih telefona...
Na otvaranju će posetioci imati priliku da čuju priče tražilaca azila koji prolaze kroz Srbiju, vide neke od radova nastalih tokom kulturoloških, kreativnih, zdravstvenih i radionica psihološkog osnaživanja Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koje se realizuju sa ženama i decom smeštenim u centrima za azil u Banji Koviljači i Bogovađi.
Izložba će biti postavljena u okviru projektnih aktivnosti organizacije Belgrade Raw u Galeriji Artget.
Merlin Nađ Torma rođena 1979. godine u Hanoveru, u Nemačkoj. Studirala je fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Berlinu gde i radi kao freelance fotografkinja. Kao ćerka migranata, gastarbajtera Mađara iz Srbije, veliku pažnju u svom radu obraća na Balkan, istražujući svoje korene i problematiku izgnanstva. http://www.throughmyeyes.de/
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je osnovan 2007. godine i prva je organizacija koja u Srbiji pravno zastupa i štiti tražioce azila, izbeglice i lica koja su dobila drugi vid zaštite. Organizacija je jedina i koja pruža psihosocijalnu podršku tražiocima azila.
Organizacija je zastupala sva lica koja su u Srbiji dobila azilnu zaštitu (10 dodeljenih azila- 3 u izbegličkom obimu i 7 u subsidijarnom obimu), značajno je doprinela formiranju azilnog sistema, stalno nastoji da sistem unapredi i dalje koriguje u cilju međunarodnih standarda po pitanju zaštite prognanih lica. U svom radu APC/CZA je incirala funkcinocisanje sistema obrazovanja maloletnih azilanata i upisala dva dečaka poreklom iz Somalije u osnovnu školu, inicirala je sistem socijalne zaštite azilanata i lica koja su dobila azil, a redovno organizuje azilne prakse za studente političkih nauka, sociologije, pravnog fakulteta. U poslednje dve godine APC/CZA organizuje niz aktivnosti kojima nastoji da ostvari dijalog između tražilaca azila i predstavnika lokalnih zajednicama u kojima se nalaze centri za azil.
www.apc-cza.org
www.azilsrbija.rs
www.facebook.com/AzilUSrbiji
Izložba će biti postavljena u okviru projektnih aktivnosti organizacije Belgrade Raw u Galeriji Artget.
Merlin Nađ Torma rođena 1979. godine u Hanoveru, u Nemačkoj. Studirala je fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Berlinu gde i radi kao freelance fotografkinja. Kao ćerka migranata, gastarbajtera Mađara iz Srbije, veliku pažnju u svom radu obraća na Balkan, istražujući svoje korene i problematiku izgnanstva. http://www.throughmyeyes.de/
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je osnovan 2007. godine i prva je organizacija koja u Srbiji pravno zastupa i štiti tražioce azila, izbeglice i lica koja su dobila drugi vid zaštite. Organizacija je jedina i koja pruža psihosocijalnu podršku tražiocima azila.
Organizacija je zastupala sva lica koja su u Srbiji dobila azilnu zaštitu (10 dodeljenih azila- 3 u izbegličkom obimu i 7 u subsidijarnom obimu), značajno je doprinela formiranju azilnog sistema, stalno nastoji da sistem unapredi i dalje koriguje u cilju međunarodnih standarda po pitanju zaštite prognanih lica. U svom radu APC/CZA je incirala funkcinocisanje sistema obrazovanja maloletnih azilanata i upisala dva dečaka poreklom iz Somalije u osnovnu školu, inicirala je sistem socijalne zaštite azilanata i lica koja su dobila azil, a redovno organizuje azilne prakse za studente političkih nauka, sociologije, pravnog fakulteta. U poslednje dve godine APC/CZA organizuje niz aktivnosti kojima nastoji da ostvari dijalog između tražilaca azila i predstavnika lokalnih zajednicama u kojima se nalaze centri za azil.
www.apc-cza.org
www.azilsrbija.rs
www.facebook.com/AzilUSrbiji
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId3fe2960d25
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId3fe2960d25
Kampanja "Pružimo im zaštitu" u Beogradu
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
U okviru kampanje "Pružimo im zaštitu" koju sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), u Beogradu su postavljene svetleće reklame, plakati i bilbordi sa ciljem da se pažnja građana skrene na probleme koje migranti imaju u zemljama porekla, potresan, rizičan i težak put koji prolaze kao i da podstakne humane akcije domaćeg stanovništva. Cilj je da se u ovoj fazi građanima skrene pažnja na postojanje ljudi koji ulaze u našu zemlju i traže azil kao i na probleme sa kojima se susreću.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId641ff9c8b0
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId641ff9c8b0
APC/CZA na Danima Lajkovca
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Tokom akcije promovisanja različitosti lajkovačkog kraja, APC/CZA je građanima u okviru manifestacije „Dani Lajkovca" 28. i 29. jula promovisao poslastice karakteristične za zemlje iz kojih dolaze tražioci azila. Tom prilikom su građanima deljene razglednice nastale na radionicama sa ženama i decom azilantima, bookmarkeri i azilne priče.
Štand je privukao pažnju velikog broja meštana koji su se raspitivali za zemlje porekla tražilaca azila, njihovu kulturu, jezik i osobenosti. Akcija je jedna u nizu koje će APC organizovati kako bi meštanima Bogovađe i Lajkovca približio kulturu, običaje, modu i druge odlike tražilaca azila.
Galerija
- Detalji
- Kategorija: Galerije slika
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId4b84af00ad
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/#sigFreeId4b84af00ad
