Šta treba znati o meštanima Banje Koviljače
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je organizovao interkulturalno savetovanje tražilaca azila smeštenih u Banji Koviljači u okviru kojeg su sami azilanti pokušavali da od građana prikupe informacije o lokalnim meštanima.
Azilanti poreklom iz Somalije, Sirije, Šri Lanke i Tunisa, podeljeni u male grupe, trebalo je da od uličnih prolaznika saznaju osnovne fraze na srpskom i savete o lokalnoj kulturi.
APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.
Više fotografija možete pogledati u Galeriji
Dodaj novi komentar
Kampanja: Pogledajte ove ljude u oči, bez diskriminacije!
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija, tokom maja i juna organizovao medijsku kampanju kroz bilborde i svetleće reklame po čitavom Beogradu. Cilj kampanje je širenje svesti o položaju tražilaca azila i skretanje pažnje na poštovanje njihovih prava u Srbiji bez diskriminacije.
APC/CZA traži prekršajno nekažnjavanje ljudi koji su ušli u Srbiju i tražili azil, pravednije i potpunije sprovođenje zakona o azilu i zaštitu tražilaca azila od diskriminacije u Srbiji tražeći privremenu zaštitu za izbeglice iz Sirije i Iraka. Kampanja je počela zajedničkim apelom APC/CZA i hora "Viva Vox" koncertom u Areni a nastavila se kroz brojne bilborde i svetleće reklame koje je video veliki broj građana.
Redovnom prisutnošću na terenu, neposrednim kontaktom sa tražiocima azila, kao i brojnim aktivnostima u zajednicama u kojima borave tražioci azila, APC/CZA prati postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju tražilaca azila i drugih migranata u Srbiji.
Više fotografija možete pogledati U GALERIJI
Država negira maltretiranje azilanata
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: DANAS 16.april 2015. godine
Od 1. septembra 2014. godine do 28. februara 2015.godine, u periodu najintenzivnije migracije stanovništva sa Kosova, policija Srbije je podnela krivične prijave protiv 489 osoba zbog nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.
Od tog broja, njih devet je imalo prebivalište na Kosovu, a u istom periodu Sektor za unutrašnju kontrolu MUP-a Srbije je podneo pet krivičnih prijava protiv policijskih službenika zbog krivičnog dela primanja mita, od građana koji su na ilegalan način pokušali da pređu državnu granicu.
Ipak, prema američkoj nevladinoj organizaciji "Hjuman rajts voč" primanje mita nije najteži zločin koji pripadnici srpske policije čine prema ilegalnim migrantima koje zateknu u Srbiji. U izveštaju ove organizacije o stanju ljudskih prava u Srbiji, objavljenog 1.aprila 2015.godine istaknuto je da srpska policija vređa i zlostavlja tražioce azila i migrante. U izveštaju koji je rađen na bazi intervjua sa 81 tražiocem azila opisuju se nasilje, pretnje, vređanja kojima su bili izloženi.
Migranti u okolini Subotice
APC/CZA upozorava na poverljivost identiteta tražilaca azila
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: UNS; NUNS 14.11.2014.
UNS i NUNS zajedno sa Centrom za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozorili medije da poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti i da pri izveštavanju o tražiocima azila ne otkrivaju njihov identitet.
Kao organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava tražilaca azila, predviđena Strategijom o upravljanju migracijama Vlade Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 59/2009), Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, obaveštava medije u Republici Srbiji da je identitet tražilaca azila prema Zakonu o azilu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007) i načelu poverljivosti koje taj zakon propisuje, zaštićen i poverljiv.
Objavljivanjem snimaka i fotografija koje otkrivaju lica tražilaca azila i publikovanjem njihovih ličnih podataka (ime i prezime, adresa boravišta, lične isprave i dr.) otkriva se identiteta tražilaca azila njihovim državama porekla i njihovim diplomatsko-konzularnim misijama Repulici u Srbiji. To, u slučaju da budu vraćeni u svoje države porekla, može imati nesagledive posledice na sudbine tražilaca azila i na sudbine njihovih porodica koje se tamo nalaze.
Otkrivanjem njihovog identiteta ih dovodimo u opsanost da u državama porekla (ako budu vraćeni) budu progonjeni, zatvarani, mučeni, a često i proglašeni izdajnicima i pogubljeni. Istovremeno, ako tražioci azila i ne budu vraćeni, u slučaju da diplomatsko-konzularne misije, odnosno vlasti država njihovog porekla, ili druga lica, saznaju identitet tražilaca azila, članovi njihovih porodica dovode se u istu vrstu opsanosti u zemlji porekla.
Zbog toga Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, upozorava sve medije u Srbiji i poziva na odgovornst da prilikom izveštavanja o tražiocima azila u Republici Srbiji, poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti propisno zakonom. To znači da prikriju identitet tražilaca azila zatamnjivanjem lica, snimanjem kontra svetlu, izmenom podataka o ličnom imenu i državi porekla ili na drugi način.
Objavljivanjem snimaka i fotografija koje otkrivaju lica tražilaca azila i publikovanjem njihovih ličnih podataka (ime i prezime, adresa boravišta, lične isprave i dr.) otkriva se identiteta tražilaca azila njihovim državama porekla i njihovim diplomatsko-konzularnim misijama Repulici u Srbiji. To, u slučaju da budu vraćeni u svoje države porekla, može imati nesagledive posledice na sudbine tražilaca azila i na sudbine njihovih porodica koje se tamo nalaze.
Otkrivanjem njihovog identiteta ih dovodimo u opsanost da u državama porekla (ako budu vraćeni) budu progonjeni, zatvarani, mučeni, a često i proglašeni izdajnicima i pogubljeni. Istovremeno, ako tražioci azila i ne budu vraćeni, u slučaju da diplomatsko-konzularne misije, odnosno vlasti država njihovog porekla, ili druga lica, saznaju identitet tražilaca azila, članovi njihovih porodica dovode se u istu vrstu opsanosti u zemlji porekla.
Zbog toga Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, upozorava sve medije u Srbiji i poziva na odgovornst da prilikom izveštavanja o tražiocima azila u Republici Srbiji, poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti propisno zakonom. To znači da prikriju identitet tražilaca azila zatamnjivanjem lica, snimanjem kontra svetlu, izmenom podataka o ličnom imenu i državi porekla ili na drugi način.
Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) piše da nema mesta širenju panike i straha, jer ni kod jednog ilegalnog migranta iz azijskih i afričkih zemalja u zaječaru nisu primećeni simptomi ebole.
U redakciju Telegrafa stiglo je reagovanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila na tekst „Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" u kojem je između ostalog istaknuto da se osuđuje širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata, kao i da nijedan od migranata nema simptome ebole.
Redakcija Telegrafa izvinjava se zbog objavljivanja ove senzacionalističke vest i u celosti prenosi saopštenje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
U redakciju Telegrafa stiglo je reagovanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila na tekst „Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" u kojem je između ostalog istaknuto da se osuđuje širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata, kao i da nijedan od migranata nema simptome ebole.
Redakcija Telegrafa izvinjava se zbog objavljivanja ove senzacionalističke vest i u celosti prenosi saopštenje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
" Najoštrije osuđujemo senzacionalističko izveštavanja i širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata i tražilaca azila u Srbiji koji su uhvaćeni pre dva dana u Zaječaru nakon ilegalnog prelaska srpsko-bugarske granice. Podsećamo Vas da naslov na vašem portalu "Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" i sugerisanje da je reč o imigrantima koji su možda zaraženi ebolom je neprimeren i kažnjiv, jer izaziva strah i širi paniku kod našeg stanovništva. Podsećamo Vas da je u Zaječaru 25.oktobra održan sastanak Štaba za vanredne situacije povodom zabrinutosti zbog sve učestalih hapšenja iregularnih migranata iz azijskih i afričkih zemalja i mogućnosti da neko od njih dolazi i iz zemalja gde je proglašena epidemija ebole. Zaključak ovog satanka je da nema mesta širenju straha i izazivanju panike kod stanovništva jer ni kod jednog nisu primećeni simptomi koji bi ukazali na mogućnost da je neko od njih zaražen.
Takođe u policijskoj upravi Zaječara i Zdravstvenom centru Zaječara nam je rečeno da su upoznati sa procedurama upućivanja lica na zdravstveni pregled ukoliko postoje neki zdravstveni problemi kod migranata i tražilaca azila koji se nađu na teritoriji grada Zaječara, a da do sada nisu imali značajnijih problema", piše u saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).
Telegraf: Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole
Takođe u policijskoj upravi Zaječara i Zdravstvenom centru Zaječara nam je rečeno da su upoznati sa procedurama upućivanja lica na zdravstveni pregled ukoliko postoje neki zdravstveni problemi kod migranata i tražilaca azila koji se nađu na teritoriji grada Zaječara, a da do sada nisu imali značajnijih problema", piše u saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).
Telegraf: Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole
Rad sa iregularnim migrantima u Subotici i na severnoj granici prema Mađarskoj
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite" koji finansira Evropska unija, APC tim je nastavio rad sa iregularnim migrantima na terenu duž severne granice sa Mađarskom, kroz informisanje migranata o njihovom položaju, njihovim pravima i obavezama, o azilnom sistemu uopšte i pravima i obavezama iregularnih migranata i tražilaca azila u Srbiji.
Takođe, migrantima su deljeni info migrant lifleti iz kojih mogu da se upoznaju sa svojim pravnim položajem i pravima i obavezama u Srbiji.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId75d172ef87
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId75d172ef87
Drugi okrugli sto u Beogradu: Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Kao jedna od završnih aktivnosti u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije, u Beogradu je 17.aprila 2014,godine. godine održan drugi okrugli sto pod nazivom "Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama", u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azilla.
Učesnici okruglog stola među kojima su bili predstavnici Odseka za azil, Uprave granične policije, Komeserijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, Crvenog krsta Republike Srbije, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i predstavnici nevladinih organizacija koje se bave migracijama razmenili su iskustva i mišljenja o novijim dešavanjima u oblasti azila, između ostalog o pitanjima funkcionisanja novih centara za azil, problemima sa kojima se učesnici sreću u svom radu, kao i o problema i nedostatacima u funkcionisanja azilnog sistema, kao i mogućnostima za njegovo unapređenje.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId9ad0054882
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId9ad0054882
Javna debata: “Tražioci azila u Banji Koviljači – izazovi i mogućnosti”
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Kao jedna od završnih aktivnosti u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije, u Banji Koviljači je 28.03.2014. godine održana javna debata pod nazivom "Tražioci azila u Banji Koviljači – izazovi i mogućnosti", u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azilla.
Cilj održavanja javne debete bio je da okupi aktere u azilnom sistemu na lokalu, kako bi svi zajedno naglasili značajna pitanja i probleme azila u lokalnoj sredini i kako bi imali mogućnost da čujemo različite stavove o predstojećim reformama u azilnom sistemu.
Učešće u diskusiji su uzelli predstavnici Centra za azil, Policijske stanice Loznica, Gradskog veća Loznice, Doma zdravlja Loznica, Centra za socijalni rad Loznica, kao i udruženja građanja "Za Banju Koviljaču", udruženja "Iskra" i "Svetionik". Javnoj debati su prisustvovali i predstavnici tražilaca azila iz Banje Koviljače i lica koja su dobila azil u Srbiji.
U okviru javne debate učesnici su diskutovali o ulozi i budućnosti centra za azil u Banji Koviljači, položaju tražilaca azila i bezbednosti u Banji Koviljači i skorim izmenama Zakona o azilu i kreiranju nove azilne politike u Srbiji.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeIdb32202f604
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeIdb32202f604
Obrenovac za azilante
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: Vreme 26.02.2014. AUTOR: Mirko Rudić
"Nisu ljudi u Srbiji rasisti. Veruj mi: bio sam u Grčkoj", priča na čistom francuskom Mark iz Konga. U hotel "Obrenovac", ispred koga se priseća svog puta u "bolji život", stigao je pre mesec dana. Nije bio tu 27. novembra 2013. godine kada je 76 ljudi sličnih njemu, iz zavejanih šuma oko Bogovađe premešteno u Obrenovac. Čuo je za proteste koji su dočekali autobus sa tim ljudima, ali nije se uplašio: svašta je doživeo bežeći iz centralne Afrike.
Tadašnji događaji u Obrenovcu verno oslikavaju jedan od problema azilanata u Srbiji: zbog nemira na severu Afrike i Bliskom istoku svake godine je sve više i više ljudi koji sa juga (odskoro i sa istoka) prelaze srpsku granicu putujući ka zapadu Evrope. Prema državnim, ali i međunarodnim zakonima, Komesarijat za izbeglice i migracije bi trebalo da im obezbedi smeštaj i hranu, a MUP da sprovede azilni proces za one koji žele utočište u Srbiji. Nedovoljno je objekata, novca i ljudstva da se galopirajući porast broja migranata zbrine na taj način, a problem ponekad do usijanja dovodi reakcija lokalnog stanovništva koje je needukovano, nepripremljeno, a često i ispolitizovano (neredi poput obrenovačkih dešavali su se i u Banji Koviljači, selu Vračević kod Bogovađe i u Mladenovcu).
Mark iz Konga je ipak zadovoljan onim što je dobio u Srbiji: "Ovde je super. Hrana, smeštaj, sve je bolje nego u Bogovađi, a u odnosu na Grčku je neuporedivo. Jedino što nema posla ni za ljude koji ovde žive, a kamoli za nas."
Iako je ekonomska kriza vidljiva na svakom Markovom koraku kroz Srbiju, značaj "azilantske privrede" je najvidljiviji upravo u Obrenovcu. Uz rast prometa trgovačkih i ugostiteljskih radnji u blizini hotela, posle dužeg perioda hotel "Obrenovac" je prevazišao svoju ekonomski neizvesnu sudbinu preduzeća u rekonstruisanju. Već tri meseca popunjene su dve trećine kapaciteta. Nakon osam meseci bez dinara, tridesetak zaposlenih platu prima – redovno.
„Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama“ - Okrugli sto u Beogradu
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije, 19.02.2014. godine u Beogradu je održan okrugli sto pod nazivom „Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama".
Cilj organizovanja ovog okruglog stola bio je da okupi aktere u azilnom sistemu kako bi zajedno naglasili značaj pitanja azila, identifikovali nedostatke u postojećem azilnom sistemu, raspravljali o potrebnim promenama zakonske regulative i pružili podršku predstojećim azilnim reformama i naporima u tom pravcu. Glavni problemi o kojima je raspravljano ticali su se problemu izdavanja ličnih karti i potvrda o nameri za azil, odsustva smeštaja i sve većeg broja tražilaca azila, dužine trajanja i neefikasnosti azilnog postupka i nepostojanja podzakonskih akata o integraciji.
Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici Komesarijata za izbeglice i migracije, Uprave granične policije, Centra za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje, Odseka za azil, Мinistarstva rada i socijalne politike, Crvenog krsta kao i predstavnici civilnog društva koji rade sa tražiocima azila i migrantima u Srbiji na terenu.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId15f58fd079
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId15f58fd079
Tribina: Azilantska kriza
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Na tribini Bioetičkog društva Srbije - Azilanti u Srbiji i srpski azilanti u Evropi koja će se održati 21. februara 2014. godine sa početkom u 19:00 u Domu omladine Beograda govore: Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Marijana Savić, direktorka nevladine organizacije Atina i Sena Marić, istraživač u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Srbija već nekoliko godina predstavlja tranzitnu zemlju u lancu interkontinentalnih migracija iz Afrike i Azije u Evropu, što je uslovilo značajan porast broja tražilaca azila u Srbiji u mladom azilnom sistemu uspostavljenom 2008. godine. Građani su se po prvi put u mestima gde žive susreli sa strancima drugih rasa, kultura i civilizacija ili čitali u medijima o imigrantima koji borave u lokalnim sredinama u unutrašnjosti Srbije.
Nadležni državni organi, predstavnici vlasti i sudovi, nedovoljno obučeni i upoznati sa materijom azila, značajno utiču na proces valjanog funkcionisanja azilnog sistema, a odsustvo pravilnog i efikasnog funkcionisanja celog sistema dalje dodatno i posredno utiče i na stavove lokalnih građana prema tražiocima azila, koji suočeni sa strancima koji nemaju adekvatnu asistenciju u okviru azilnog sistema, stiču krivu predstavu o azilnoj populaciji, neosnovane strahove i predrasude, izloženi dodatno i političkim i drugim uticajima lokalnih političkih i interesnih grupa.
U isto vreme, Srbija trpi veliki pritisak da omogući uslove za održivu integraciju svojih državljana koji u velikom broju kontunuirano odlaze u bogate evropske zemlje da traže azil. Naime, izuzetno siromašni građani Srbije, mahom romske ali i albanske, srpske i druge nacionalnosti, zbog nedostatka perspektive u Srbiji odlaze da traže azil u razvijenijim evropskim državama. Njihovi neosnovani azilni zahtevi u zemljama Evropske unije uticali su na donosioce odluka u Uniji da uspostave mehanizam za ponovno uvođenje viza zemljama Zapadnog Balkana.
Na ovaj način došlo je do realne opasnosti da građani Srbije mogu u skorijoj budućnosti ostati uskraćeni da putuju u zemlje Šengena bez vize. Ukidanje bezviznog režima bi usporilo dinamiku procesa pristupanja Srbije u EU, dok bi u isto vreme doprinelo dodatnoj stigmatizaciji već socijalno‐ekonomski ugroženih građana Srbije – odbijenih tražilaca azila u evropskim državama, koji bi bili okrivljeni za ponovno uvođenje viznog režima
Kampanja se nastavlja
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U Beogradu je tokom februara 2014. godine nastavljena kampanja „Pružimo im zaštitu" koju sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), a sa ciljem da se dodatno skrene pažnja na problem i potrebe migranata i tražilaca azila u našoj zemlji i ukaže na težak i neizvesan položaj u kome se oni nalaze.
U okviru kampanje, na teritoriji celog grada su postavljeni bilbordi, svetleće reklame i plakati.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId45325b52bc
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId45325b52bc
Kreativna radionica u Domu za decu "Vera Blagojević"
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Kreativna radionica pravljenja frizura u kojoj su učestvovali tražioci azila iz Banje Koviljače i deca iz Doma za decu "Vera Blagojević" organizovana je 22.januara. Dvoje tražilaca azila koji su učestvovali su u svojim zemljama porekla bili profesionalni frizeri.
Ovo je jedna od aktivnosti koje APC/CZA organizuje u lokalnim sredinama u kojima žive tražioci azila, sa ciljem uspostavljanja interkulturalnog dijaloga između lokalnog stanovništva i tražilaca azila.
Ovo je jedna od aktivnosti koje APC/CZA organizuje u lokalnim sredinama u kojima žive tražioci azila, sa ciljem uspostavljanja interkulturalnog dijaloga između lokalnog stanovništva i tražilaca azila.
Kreativne radionice su jedna od aktivnosti koje APC/CZA realizuje u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" koji finansira Evropska unija
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId846440a243
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId846440a243
Drugi krug treninga za državne institucije
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" u decembru 2013. i januaru 2014. godine je održan drugi krug treninga (prvi je održan od oktobra do decembra 2013.godine), namenjen državnim institucijama. U drugom krugu su održana takođe četiri treninga u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).
Treninzi su održani u Subotici (19.12.2013.), Lajkovcu (26.12.2013.), Loznici (27.12.2013.) i Beogradu (31.01.2014.) i obuhvatili su iste aktere u sistemu azila koji su učestvovali i u prvom krugom treninga (MUP, sudije Prekršajnog suda, Centre za socijalni rad, Opštine, Nacionalne službe za zapošljavanje, zdravstvene i obrazovne ustanove, Centra za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje, uprave Centara za azil i dr.).
Treninzi su održani u Subotici (19.12.2013.), Lajkovcu (26.12.2013.), Loznici (27.12.2013.) i Beogradu (31.01.2014.) i obuhvatili su iste aktere u sistemu azila koji su učestvovali i u prvom krugom treninga (MUP, sudije Prekršajnog suda, Centre za socijalni rad, Opštine, Nacionalne službe za zapošljavanje, zdravstvene i obrazovne ustanove, Centra za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje, uprave Centara za azil i dr.).
Drugi krug treninga ima za cilj da učesnicima približi kulturološke i etničke različitosti tražilaca azila u Srbiji i njihove karakteristike, integracijiu lica koja su dobila azil u Srbiji i primere dobre prakse evropskih zemalja u pogledu integracije i da učesnicima predstavi rezultate uporedne analize tražilaza azila u Srbiji i iz Srbije.
Na treninzima su bili podeljeni primerci Azilnih priča.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId270411a164
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId270411a164
Vraćeno 600 azilanata
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: Večernje novosti 12.01.2014.
Opustela staroplaninska sela u zabrđu dimitrovgradske opštine: Radejna, Smilovci, Mojinci, Mazgoš, Brebevnica, ali i ona iza masiva Vidlič, kao što su Veliki i Mali Krivodol, pa i Vlokovija, tik uz granicu sa susednom Bugarskom sve češće se pominju u izveštajima pogranične policije, koja je od 2007. godine zamenila graničare, odnosno vojsku.
Razlog je veliki broj emigranata iz bliskoistočnih zemalja koji beže u zapadnu Evropu. Samo u drugoj polovini prošle godine ovde je sprečen ulazak više od 600 nevoljnika, koji su nakon procesuiranja vraćeni u susednu Bugarsku, odakle ih, uz pozamašne naknade, do granice dovode dobro plaćeni vodiči.
Uz ovaj podatak, glavni policijski inspektor pogranične policije, Nenad Vučić, kaže da je više od 50 odsto emigranata iz Sirije, Avganistana i zemalja Magreba.
" Prelazak se organizuje pojedinačno ili u grupama po dvadesetak osoba. Iz Bugarske ih dovode ljudi iz kriminogenih sredina, ovde ih preuzimaju naši i upućuju dalje. Na svu sreću, sa meštanima ovih sela imamo odličnu saradnju i oni nas prvi obaveste čim primete nešto sumnjivo ili ih vide u selu. Posle hvatanja sledi procesuiranje i povratak u zemlju iz koje su došli" naglašava Vučić, koji je na čelu pograničnih patrola koje krstare selima duž cele granice sa zemljom istočnih suseda, članicom EU.
Iznenadna pojava emigranata, blago rečeno, izaziva popriličnu nelagodu kod mnogih meštana, jer u nekim od ovih sela jedva da ima po desetak, mahom ostarelih duša. Neke grupe su pronalažene po štalama i senicima gde traže zaštitu od noćne ciče.
Zoran Veselinov, predsednik mesnih zajednica u Mojincima i Prtopopincima, kaže da je jesenas sticajem okolnosti bio „prinuđen" da „ugosti" grupu od desetak ljudi.
" Rekli su mi da dolaze iz Sirije. Bili su mokri i promrzli, pa sam, kako naš običaj nalaže, pomogao ljudima u nevolji. Dao sam im preobuku, nahranio ih, ali im istovremeno rekao da moram da ih prijavim policiji, što sam i učinio. Iako sam ih prijavio, bili su mi zahvalni što sam im pomogao da ne umru od zime. Skoro svi su stari između 30 i 40 godina" priča predsednik dvaju sela.
Identične priče se mogu čuti i u drugim mestima po nepreglednoj staroplaninskoj visoravni.
Nezvanično, naknade vodičima koji prebacuju grupe emigranata kreću se između 1.000 i 2.000 evra po čoveku.
Božović: Neophodna Kancelarija za azil
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR RTS 10.01.2014.
Predložićemo izmenu Zakona o azilu koji će predvideti preciznija rešenja u pogledu rokova podnošenja zahteva za azil, kao i formiranje Kancelarije za azil, koja zakonski postoji, ali je u praksi nema, rekao za RTS državni sekretar u MUP-u Vladimir Božović.
Srbija priprema izmene nekoliko zakonskih rešenja, pre svega Zakona o azilu i radi na jačanju kapaciteta države u toj oblasti, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladimir Božović, koji predsedava Projektnom grupom za analizu situacije u oblasti migracija.
Govoreći o novoformiranoj grupi, Božović je rekao da će ona imati kapacitet da "analizira kompletnu situaciju u toj oblasti", tim pre što su još pridodate i članice koje nisu u njenom formalnom sastavu: predstavnici UNHCR-a, Komesarijata za izbeglice i migracije, Delegacije Evropske komisije, Kancelarije Ujedinjenih nacija i tri vodeće nevladine organizacije.
Grčka će predložiti raspodelu azilanata unutar EU
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: Euroactiv 10.01.2014.
Grčka koja predsedava EU u prvoj polovini 2014.godine namerava da predloži da se osobe koje traže azil raspodele po zemljama Unije, rekao je grčki ministar za javni red i civilnu zaštitu, Nikos Dendijas. To pitanje je kamen spoticanja između članica na jugu i onih na severu EU, a većina zemalja ne želi da menja sadašnje propise koji predviđaju da se zahtev podnosi samo u zemlji u koju je osoba prvo došla. Prema podacima evropske službe za statistiku Eurostat, u EU je u periodu od oktobra 2012. godine do oktobara 2013. godine bilo više od od 400 000 zahteva za azil, uključujući i nove zahteve. Najviše zahteva u tom periodu je registrovano u Nemačkoj, a po broju zahteva su prednjačili građani Rusije.
"Predložićemo da se pokrene rasprava o uveđenju klauzule o raspodeli tražilaca azila i imigranata iz trećih zemalja koji ne mogu da se vrate u domovine", rekao je 9. januara 2014.godine Dendijas na konferenciji za novinare.
On je rekao da bi kriterijumi pri utvrđivanju pravila za rapsodelu osoba koje traže azil među članicama EU mogli biti "bruto domaći proizvod, površina, broj stanovnika i kapacitet članice da primi imigrante".
Dablinskom regulativom iz 2003. godine je predviđeno da migranti mogu da traže azil u članici EU u koju su prvo stigli, da njihov zahtev može da se razmatra samo u toj članici u čijoj je nadležnosti i vraćanje migranata u zemlju porekla. Ti propisi treba da spreče seljenje migranata iz članice u članicu, ali i zloupotrebe, odnosno da tražioci azila biraju zemlje sa najvelikodušnijim uslovima ili podnošenja više zahteva.
Na desetu godišnjicu Dablinske regulative u februaru 2013. godine grupe za zaštitu ljudskih prava su upozorile da propisi EU o podnošenju zahteva za azil nisu doneli mnogo dobra ni članicama EU, ni ljudima koji traže utočište. Aktivisti za ljudska prava su upozorili da se zbog primene te regulative azilanti tretiraju kao ljudi "drugog reda", da se porodice razdvajaju i da oni koji uđu u zemlje sa slabom infrastrukturom za izbeglice nemaju gde da odu.
Stupio na snagu mehanizam za uvođenje viza
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: Večernje novosti 10.01.2014.
Stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja smanjuje broj zahteva za azil, ne i odlaske. Vraćaju se kući, pa pokušavaju da odu u drugu zemlju ili u istu, ali na crno.
Mehanizam za moguće hitno vraćanje viznog režima na šest meseci stupio je na snagu 9.januara 2014.godine. Takozvana suspenzivna klauzula ubuduće će omogućiti članicama EU da po skraćenoj proceduri zatraže uvođenje viza za zemlje iz kojih je povećan priliv azilanata, među kojima je i Srbija.
Mada je broj osoba koje traže azil iz naše zemlje, prema rečima Nenada Banovića, predsednika Komisije za praćenje bezviznog režima, prošle godine bio manji nego pretprošle, u pojedinim zemljama on je drastično porastao. Tako je u Nemačkoj, posle odluke tamošnjeg Ustavnog suda da se poveća pomoć koju dobijaju svi koji apliciraju za azil, broj podnosilaca zahteva veći za 1 200.
Za razliku od Nemačke, u Švajcarskoj se broj azilanata iz Srbije u 2013.godini šest puta smanjio, jer je ova zemlja svrstala Srbiju u sigurne zemlje. To znači da se o zahtevima za azil odlučuje po hitnom postupku, a ne za pola godine, pa oni ne mogu tamo da prezime od socijalne pomoći.
Po zvaničnim državnim podacima, od uvođenja bezviznog režima 2009.godine, u četiri zemlje EU plus Švajcarska (bez Danske), azil je zatražilo njih 49.835. Samo prošle godine, do decembra 2013. godine, broj azilanata je dostigao 12.173 u pet zemalja EU (Nemačka, Švedska, Luksemburg, Belgija i Danska) i u Švajcarskoj.
Da bi sprečile dalji rast broja onih koji traže azil i smanjile mogućnost da nam ponovo bude uveden vizni režim, srpske vlasti su najavile i pooštrenu kontrolu na graničnim prelazima.
"Svaki državljanin mora, osim putne isprave, da ima i zdravstveno osiguranje, sredstva za izdržavanje, pozivno pismo ili vaučer turističke agencije i povratnu kartu " navodi Nenad Banović, predsednik Komisije za praćenje bezviznog režima.
Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, smatra da najavljene oštrije mere ograničavaju slobodu kretanja.
" Da li će se mere primenjivati u odnosu na sve građane i, ako ne, po kom kriterijumu će granična policija izdvajati pojedince prema kojima će ih primenjivati" izjavio je Đurović.
Đurović naglašava i da borba protiv zloupotrebe bezviznog režima ne može da padne samo na teret srpskih organa.
"Jednostrani pokušaji sprečavanja zloupotreba bezviznog režima mogu da otežaju, ali ne i da spreče ljude da traže sklonište u zemaljama gde im dužina trajanja azilnih procedura i pomoć omogućavaju da prežive, prezime, leče se i zarade. Rešenje je ono što su uradile Austrija i Holandija, koje su problem visokog broja neosnovanih zahteva za azil ublažile uvođenjem ubrzanog azilnog postupka. Slično je i u Danskoj, Luksemburgu i Belgiji, gde je broj zahteva drastično opao" navodi Đurović.
Međutim, po Đurovićevim rečima, u slučaju Srbije ubrzane azilne procedure rešavaju problem samo delimično, jer se po povratku u Srbiju oni ponovo spremaju za put, ili u neku drugu zemlju, samo ovoga puta kao ilegalni migranti, koji ne traže azil.
Granična policija je od donošenja uredbe koja uređuje ovlašćenja granične policije i dužnosti lica koja prelaze granicu, 2011. godine, vratila 6.500 srpskih državljana sa prelaza jer nisu ispunili najmanje jedan od uslova. U toku su i istrage protiv organizatora prebacivanja azilanata u zemlje zapadne Evrope, što se pokazalo kao unosan biznis.
Koncert benda sHpiritus mOvens za azilante na Međunarodni dan ljudskih prava
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Beogradski bend sHpiritus mOvens nastupiće u utorak 10. decembra u 17.30 časova u hotelu Obrenovac u kojem su smešteni azilanti. Ovaj nastup se organizuje sa idejom da članovi sastava sHpiritus mOvens izvedu neke od pesama iz svog opusa za publiku koju će činiti azilanti, ali i da ih u neformalnoj atmosferi podstaknu da im se priključe na bini i Međunarodni dan ljudskih prava provedu u prijatnoj atmosferi.
Slobodan Manojlović, forntmen benda, kaže da je sastav došao na ovu ideju želeći da ljudima iz Avganistana, Pakistana i ostalih zemalja ponudi nešto od sadržaja koji im zbog uslova u kojima azilanti žive svakako nedostaje. Već nekoliko nedelja različiti ljudi dobre volje prikupljaju hranu i odeću za azilante, a ideja ove akcije jeste druženje sa azilantima i pokušaj da se sa njima stupi u kontakt kroz univerzalni jezik muzike.
Akcija se organizuje uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava i Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.
Treninzi za nevladine organizacije
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" koji finansira Evropska unija, održana su tri treninga namenjena nevladinim organizacijama i udruženjima građana na lokalu (Subotica, Valjevo, Banja Koviljača). Trening u Subotici je održan 28.11 2013. godine, u Valjevu 12.12.2013. godine, a u Banji Koviljači 13.12.2013. godine
Treninzi pod nazivom "Pravni okvir i nadležnost aktera u azilnom sistemu/praksa i propisi" su održani u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila sa ciljem da se pripadnici civilnog sektora na lokalu detaljnije upoznaju sa položajem migranata i tražilaca azila u Srbiji i pravima koja su ima garantovana, kao i sa pravnim okvirom azilnog sistema i nadležnostima i odgovornostima institucija u azilnom sistemu u Srbiji.
Na treninzima su bili podeljeni novi priručnici APC/CZA o odgovornostima, nadležnostima i praksi u azilu u Srbiji kao i primerci Azilnih priča.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId1a16c6ceac
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId1a16c6ceac
Đurović: Predrasude o azilantima se podstiču
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Izvor: RTV 28.novembar 2013.
Rаdoš Đurović iz Centrа zа zаštitu i pomoć tražiocima аzilа ocenio je dа su nedаvni protesti protiv аzilаnаtа u Obrenovcu, kаo i neki prethodni slučаjevi, dokаz ksenofobije, аli i posledicа podsticаnjа predrаsudа među grаđаnimа iz nekih lokаlnih političkih krugovа. Đurović je u emisiji "Jedаn nа jedаn" Rаdio-televizije Vojvodine kritikovаo i držаvnu vlаst zbog neаdekvаtne reаkcije nа ovаkve slučаjeve, kаo i zbog neblаgovremenog delovаnjа.
"Ako grаdonаčelnik kаže dа je rаzlog tаkvog ponаšаnjа grаđаnа strаh dа neko od аzilаnаtа ne uđe u Termoelektrаnu Obrenovаc, on zloupotrebljvа situаciju, jer time izаzivа strаh i pаniku...A desilo se zаprаvo dа je neko iz domаće sredine zаpаlio bаrаke. Zаto su ovi incidenti u Obrenovcu velikа srаmotа i zа lokаlnu zаjednicu i zа celo društvo", istаkаo je Đurović.
Vlada: Za azilante privremeni smeštaj u Obrenovcu
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: Večernje novosti 25.novembar 2013.
Vlada Srbije je 25.novembra 2013.godine odredila objekat u Obrenovcu, u ulici Poljački kraj bb - Ušće, za privremeni smeštaj i obezbeđivanje osnovnih životnih uslova za lica koja traže azil u Srbiji, do stavljanja u funkciju i potpune prenamene nekadašnjeg vojnog kompleksa - kasarne "Mala Vrbica" u Mladenovcu u Centar za azil.
Vlada je na današnjoj sednici zadužila Komesarijat za izbeglice i migracije da obezbedi privremeni smeštaj i osnovne životne uslove u objektu u Obrenovcu licima koja traže azil u Srbiji, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.
Azilanti u šumi, stanovnici u strahu
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Država mora hitno da reaguje i reši humanitarnu krizu u Bogovađi gde oko trista tražilaca azila lutaju kao "senke" po mestu, po šumi, njivama, bez elementarnih uslova za život, što stvara strah kod lokalnog stanovništva koje protestuje zbog ove situacije, upozorio je danas izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
On je, na konferenciji za novinare, rekao da je neophodno odmah osnovati u Srbiji više manjih centara za prihvat azilanata, kao i da se ubrza procedura kako bi se videlo ko zaista traži azil, a kome to služi samo da bi otišao u neku drugu zemlju, jer je za takve predviđena drugačija procedura, odnosno deportacija.
Prema rečima Đurovića, zahtev Vladi da brzo reaguje predstavlja zaključke sa okruglog stola koji je u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila održan sa predstavnicima lokalnog nivoa - policije, Doma zdravlja, škole, Centa za azil, mesne zajednice i roditelji dece koja zbog ovakve situacije ne idu u školu.
Objašnjavajući šta se dešava Đurović je rekao da je sada u Bogovađi broj lokalnog stanovništva i tražioca azila jedan prema jedan kao i da neki od njih da bi se ugrejali ulaze u vikendice, da bi se nahranili u staklenike, uzimaju vodu iz tuđih bunara, pa se lokalno stanovništvo oseća ugroženo bezbedonosno i zdravstveno.
Zato se, kaže, stanovništvo organizuje da bi skrenulo pažnu na problem pa se održavaju protesti, koji se radikalizuju, zaustavlja se saobraćaj, a deca ne idu u školu.
On je rekao da je Bogovađa, za razliku od nekih drugih mesta, uvek bila primer sredina koja ima dobar odnos i razumevanje prema azilantima ali da je to sada ugroženo mada stanovnici shvataju da azilanti nisu krivi što se ovo dešava.
Đurović precizira da tražioci azila u Bogovađu prvenstveno dolaze iz Sirije, Eritreje, Somalije, zamalja Magreba, zatim Iraka, Pakistana, Avganistana, da se može očekivati da ih bude još više, kao i da su trećina hrišćani.
Direktor nevladine organizacije Atina Marijana Savić kaže da je ovo populacija koja je dodatno izložena opasnosti da njeni pripadnici postanu žrtve trgovine ljudima, baš zato što su u tako teškoj životnoj situaciji.
To znamo iz iskustva sa radom ljudi koji su bili žvrtve iskorištavanja jer su se našli u sličnoj, teškoj, situaciji kao ovi tražioci azila i apelujemo da se problem što pre reši, rekla je Savić.
On je, na konferenciji za novinare, rekao da je neophodno odmah osnovati u Srbiji više manjih centara za prihvat azilanata, kao i da se ubrza procedura kako bi se videlo ko zaista traži azil, a kome to služi samo da bi otišao u neku drugu zemlju, jer je za takve predviđena drugačija procedura, odnosno deportacija.
Prema rečima Đurovića, zahtev Vladi da brzo reaguje predstavlja zaključke sa okruglog stola koji je u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila održan sa predstavnicima lokalnog nivoa - policije, Doma zdravlja, škole, Centa za azil, mesne zajednice i roditelji dece koja zbog ovakve situacije ne idu u školu.
Objašnjavajući šta se dešava Đurović je rekao da je sada u Bogovađi broj lokalnog stanovništva i tražioca azila jedan prema jedan kao i da neki od njih da bi se ugrejali ulaze u vikendice, da bi se nahranili u staklenike, uzimaju vodu iz tuđih bunara, pa se lokalno stanovništvo oseća ugroženo bezbedonosno i zdravstveno.
Zato se, kaže, stanovništvo organizuje da bi skrenulo pažnu na problem pa se održavaju protesti, koji se radikalizuju, zaustavlja se saobraćaj, a deca ne idu u školu.
On je rekao da je Bogovađa, za razliku od nekih drugih mesta, uvek bila primer sredina koja ima dobar odnos i razumevanje prema azilantima ali da je to sada ugroženo mada stanovnici shvataju da azilanti nisu krivi što se ovo dešava.
Đurović precizira da tražioci azila u Bogovađu prvenstveno dolaze iz Sirije, Eritreje, Somalije, zamalja Magreba, zatim Iraka, Pakistana, Avganistana, da se može očekivati da ih bude još više, kao i da su trećina hrišćani.
Direktor nevladine organizacije Atina Marijana Savić kaže da je ovo populacija koja je dodatno izložena opasnosti da njeni pripadnici postanu žrtve trgovine ljudima, baš zato što su u tako teškoj životnoj situaciji.
To znamo iz iskustva sa radom ljudi koji su bili žvrtve iskorištavanja jer su se našli u sličnoj, teškoj, situaciji kao ovi tražioci azila i apelujemo da se problem što pre reši, rekla je Savić.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId5a266716bf
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId5a266716bf
Diskusija (Okrugli sto) azilnih aktera i profesionalaca na lokalu u Lajkovcu
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U Lajkovcu je 15.novembra 2013. godine održana diskusija (okrugli sto) u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru projekta „Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji“ finansiranog od strane Evropske unije.
Diskusija je organizovana zbog sve većeg broja migranata u Bogovađi i nedovoljnih kapaciteta za njihov smeštaj u Centru za azil u Bogovađi.
Učešće u diskusiji su uzeli svi akteri sa lokalnog nivoa koji su uključeni u rad sa tražiocima azila između ostalog predstavnici policije (PS Lajkovca i PU Valjeva), Doma zdravlja u Lajkovcu, Osnovne škole u Lajkovcu, Centra za azil u Bogovađi, Centra za socijalni rad Lajkovac, lokalnih organizacija, mesne zajednice Bogovađa, kao i predstavnici roditelja dece koji zbog situacije u Bogovađi nisu išli u školu.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeIdf794e52f25
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeIdf794e52f25
Kolege Danci rasplakale vozača autobusa iz Somalije
- Detalji
- Kategorija: Vesti
IZVOR: 24 sata 10.novembar 2013.
Danska je možda jedna od najsrećnijih država na svetu, ali u ovoj zemlji tokom godina raste određeni osećaj nelagode vezan za povećan priliv imigranata. Zato je slučaj Somalijca Mukhtara, vozača autobusa, toliko dirljiv....
Muhtarove kolege obasule su Somalijca osećanjem pripadanja, kada su u autobus tokom njegove smene doveli muzičare koji su pevali i svirali njemu u čast.
Prvi krug treninga za državne institucije
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U okviru projekta “Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji” od oktobra do decembra 2013. godine je održan prvi krug treninga, od predviđena dva, namenjen državnim institucijama. U prvom krugu su održana četiri treninga pod nazivom “Pravni okvir i nadležnost aktera u azilnom sistemu/praksa i propisi”, u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).
Ovi treninzi su održani u Subotici (25.10.2013.), Lajkovcu (29.10.2013.), Loznici (31.10.2013.) i Beogradu (18.12.2013.) i imali su za cilj da obuhvate aktere u sistemu azila (MUP, sudije Prekršajnog suda, Centre za socijalni rad, Opštine, Nacionalne službe za zapošljavanje, zdravstvene i obrazovne ustanove, uprave Centara za azil) i da unaprede konkretna znanja i tehnike u pružanju pomoći i radu sa tražiocima azila, pravnom okviru azilnog sistema u Srbiji, nadležnostima i odgovornostima institucija u azilnom sistemu, primeni zakona u praksi, problemima, prazninama i nedostacima zakona, položaju migranata i tražilaca azila u Srbiji i pravima koja su ima garantovana.
Na treninzima su bili podeljeni novi priručnici APC/CZA o odgovornostima, nadležnostima i praksi u azilu u Srbiji.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId2804069e04
Izložba radova dece i žena tražilaca azila
- Detalji
- Kategorija: Vesti
U galeriji Kulturnog centra „Hadži Ruvim" u Lajkovcu 6. septembra je postavljena izložba radova žena i dece tražilaca azila u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Kulturnog centra Hadži Ruvim i uz svesrdnu pomoć Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.
Na postavci su predstavljeni radovi i radni materijali žena i dece azilanata nastali tokom kreativnih, psiholoških, kulturoloških i zdravstvenih radionica koje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) realizuje u centrima za azil u Bogovađi i Banji Koviljači.
Izložba je namenjena đacima lajkovačke Osnovne škole „Mile Dubljević", njihovim roditeljima i učiteljima. Otvaranju su prisustvovale i tražilje azila koje su đacima, roditeljima i prosvetnim radnicima delila na poklon bukmarkere koje su žene i deca azilanti napravili, kao i azilne priče ljudi koji su boravili u našoj zemlji.
Izloženi radovi odražavaju emotivna stanja dece i žena azilanata. Predstavljene su lepe uspomene koje pamte iz svojih domovina (rođenje prvog deteta, drveće manga iz svog dvorišta, porodično pripremanje začina, piramide u Egiptu...), ali i strahove, očekivanja od budućnosti (topli domovi i lepe dečije sobe, polazak u školu, bezbedan život u Evropi, posao, deca..), kreativno provođenje vremena tokom boravka u Srbiji (razgovori i diskusije sa decom i ženama iz drugih zemalja, pravljenje zmajeva, crtanje kanom po rukama, pravljenje nakita). Posebno upečatljivi su radovi maloletnog tražioca poreklom iz Alžira, koji je privremeno boravio u Srbiji. Na jednom crtežu je napisao Zaljubio sam se u poeziju zbog grubosti ljudi od kojih sam pobegao.
Ovo je jedna od aktivnosti koje APC/CZA realizuje u drugoj polovini godine u Lajkovcu i Bogovađi sa ciljem upoznavanja dece i odraslih žitelja ovog šumadijskog kraja sa drugim kulturama, jezicima i običajima njihovih trenutnih sugrađana-azilanata.
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId27c39c2d0b
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId27c39c2d0b
Izložba Obećana zemlja Merlin Nađ Torme i deljenje azilnih priča APC/CZA
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Izložba "Obećna zemlja" pripreljena je kao produkt višegodišnjeg praćenja i dokumentovanja života ilegalnih migranata smeštenih u privremenim ilegalnim naseljima u Srbiji u kojima je fotografkinja Merlin Nađ Torma kao saradnica Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) pružala pomoć migrantima. Ona je beležila težak život, probleme koje migranti imaju tokom puta kao i njihove improvizovane načine da redovne dnevne aktivnosti izvedu - kuvanje, brijanje i održavanj higijene, pravljenje skloništa, punjenje baterija mobilnih telefona...
Na otvaranju će posetioci imati priliku da čuju priče tražilaca azila koji prolaze kroz Srbiju, vide neke od radova nastalih tokom kulturoloških, kreativnih, zdravstvenih i radionica psihološkog osnaživanja Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koje se realizuju sa ženama i decom smeštenim u centrima za azil u Banji Koviljači i Bogovađi.
Izložba će biti postavljena u okviru projektnih aktivnosti organizacije Belgrade Raw u Galeriji Artget.
Merlin Nađ Torma rođena 1979. godine u Hanoveru, u Nemačkoj. Studirala je fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Berlinu gde i radi kao freelance fotografkinja. Kao ćerka migranata, gastarbajtera Mađara iz Srbije, veliku pažnju u svom radu obraća na Balkan, istražujući svoje korene i problematiku izgnanstva. http://www.throughmyeyes.de/
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je osnovan 2007. godine i prva je organizacija koja u Srbiji pravno zastupa i štiti tražioce azila, izbeglice i lica koja su dobila drugi vid zaštite. Organizacija je jedina i koja pruža psihosocijalnu podršku tražiocima azila.
Organizacija je zastupala sva lica koja su u Srbiji dobila azilnu zaštitu (10 dodeljenih azila- 3 u izbegličkom obimu i 7 u subsidijarnom obimu), značajno je doprinela formiranju azilnog sistema, stalno nastoji da sistem unapredi i dalje koriguje u cilju međunarodnih standarda po pitanju zaštite prognanih lica. U svom radu APC/CZA je incirala funkcinocisanje sistema obrazovanja maloletnih azilanata i upisala dva dečaka poreklom iz Somalije u osnovnu školu, inicirala je sistem socijalne zaštite azilanata i lica koja su dobila azil, a redovno organizuje azilne prakse za studente političkih nauka, sociologije, pravnog fakulteta. U poslednje dve godine APC/CZA organizuje niz aktivnosti kojima nastoji da ostvari dijalog između tražilaca azila i predstavnika lokalnih zajednicama u kojima se nalaze centri za azil.
www.apc-cza.org
www.azilsrbija.rs
www.facebook.com/AzilUSrbiji
Izložba će biti postavljena u okviru projektnih aktivnosti organizacije Belgrade Raw u Galeriji Artget.
Merlin Nađ Torma rođena 1979. godine u Hanoveru, u Nemačkoj. Studirala je fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Berlinu gde i radi kao freelance fotografkinja. Kao ćerka migranata, gastarbajtera Mađara iz Srbije, veliku pažnju u svom radu obraća na Balkan, istražujući svoje korene i problematiku izgnanstva. http://www.throughmyeyes.de/
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je osnovan 2007. godine i prva je organizacija koja u Srbiji pravno zastupa i štiti tražioce azila, izbeglice i lica koja su dobila drugi vid zaštite. Organizacija je jedina i koja pruža psihosocijalnu podršku tražiocima azila.
Organizacija je zastupala sva lica koja su u Srbiji dobila azilnu zaštitu (10 dodeljenih azila- 3 u izbegličkom obimu i 7 u subsidijarnom obimu), značajno je doprinela formiranju azilnog sistema, stalno nastoji da sistem unapredi i dalje koriguje u cilju međunarodnih standarda po pitanju zaštite prognanih lica. U svom radu APC/CZA je incirala funkcinocisanje sistema obrazovanja maloletnih azilanata i upisala dva dečaka poreklom iz Somalije u osnovnu školu, inicirala je sistem socijalne zaštite azilanata i lica koja su dobila azil, a redovno organizuje azilne prakse za studente političkih nauka, sociologije, pravnog fakulteta. U poslednje dve godine APC/CZA organizuje niz aktivnosti kojima nastoji da ostvari dijalog između tražilaca azila i predstavnika lokalnih zajednicama u kojima se nalaze centri za azil.
www.apc-cza.org
www.azilsrbija.rs
www.facebook.com/AzilUSrbiji
View the embedded image gallery online at:
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId3fe2960d25
http://apc-cza.org/azil-u-srbiji/index.php/14-vesti#sigFreeId3fe2960d25
APC/CZA na Danima Lajkovca
- Detalji
- Kategorija: Vesti
Tokom akcije promovisanja različitosti lajkovačkog kraja, APC/CZA je građanima u okviru manifestacije „Dani Lajkovca" 28. i 29. jula promovisao poslastice karakteristične za zemlje iz kojih dolaze tražioci azila. Tom prilikom su građanima deljene razglednice nastale na radionicama sa ženama i decom azilantima, bookmarkeri i azilne priče.
Štand je privukao pažnju velikog broja meštana koji su se raspitivali za zemlje porekla tražilaca azila, njihovu kulturu, jezik i osobenosti. Akcija je jedna u nizu koje će APC organizovati kako bi meštanima Bogovađe i Lajkovca približio kulturu, običaje, modu i druge odlike tražilaca azila.
Vesti