Azil u Srbiji

Skip to content

POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Projekat: Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji

Cilj projekta Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je da se poboljša poštovanje ljudskih prava lica koja traže azil, izbeglica i drugih koji su bili prisiljenii da zaštitu potraže u Srbiji.

Projekat ima za cilj da poboljša pristup pravnoj pomoći, poveća kapacitet relevantnih lokalnih i centralnih aktera, gradi dijalog između azilanata i lokalne zajednice i borbi se protiv izazivanja diskriminacije i predrasuda .

http://www.europa.rs/
http://ec.europa.eu/europeaid/index_en.htm

Ovaj projekat finansira Evropska unija.

Ovaj program je sproveden od strane Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Stavovi izneti na ovom sajtu ne izražavaju nužno stavove Evropske unije.

Vraćeno 600 azilanata

Detalji: Kategorija: Vesti

IZVOR: Večernje novosti 12.01.2014.

Opustela staroplaninska sela u zabrđu dimitrovgradske opštine: Radejna, Smilovci, Mojinci, Mazgoš, Brebevnica, ali i ona iza masiva Vidlič, kao što su Veliki i Mali Krivodol, pa i Vlokovija, tik uz granicu sa susednom Bugarskom sve češće se pominju u izveštajima pogranične policije, koja je od 2007. godine zamenila graničare, odnosno vojsku.

Razlog je veliki broj emigranata iz bliskoistočnih zemalja koji beže u zapadnu Evropu. Samo u drugoj polovini prošle godine ovde je sprečen ulazak više od 600 nevoljnika, koji su nakon procesuiranja vraćeni u susednu Bugarsku, odakle ih, uz pozamašne naknade, do granice dovode dobro plaćeni vodiči.

Uz ovaj podatak, glavni policijski inspektor pogranične policije, Nenad Vučić, kaže da je više od 50 odsto emigranata iz Sirije, Avganistana i zemalja Magreba.

" Prelazak se organizuje pojedinačno ili u grupama po dvadesetak osoba. Iz Bugarske ih dovode ljudi iz kriminogenih sredina, ovde ih preuzimaju naši i upućuju dalje. Na svu sreću, sa meštanima ovih sela imamo odličnu saradnju i oni nas prvi obaveste čim primete nešto sumnjivo ili ih vide u selu. Posle hvatanja sledi procesuiranje i povratak u zemlju iz koje su došli" naglašava Vučić, koji je na čelu pograničnih patrola koje krstare selima duž cele granice sa zemljom istočnih suseda, članicom EU.

Iznenadna pojava emigranata, blago rečeno, izaziva popriličnu nelagodu kod mnogih meštana, jer u nekim od ovih sela jedva da ima po desetak, mahom ostarelih duša. Neke grupe su pronalažene po štalama i senicima gde traže zaštitu od noćne ciče.

Zoran Veselinov, predsednik mesnih zajednica u Mojincima i Prtopopincima, kaže da je jesenas sticajem okolnosti bio „prinuđen" da „ugosti" grupu od desetak ljudi.

" Rekli su mi da dolaze iz Sirije. Bili su mokri i promrzli, pa sam, kako naš običaj nalaže, pomogao ljudima u nevolji. Dao sam im preobuku, nahranio ih, ali im istovremeno rekao da moram da ih prijavim policiji, što sam i učinio. Iako sam ih prijavio, bili su mi zahvalni što sam im pomogao da ne umru od zime. Skoro svi su stari između 30 i 40 godina" priča predsednik dvaju sela.

Identične priče se mogu čuti i u drugim mestima po nepreglednoj staroplaninskoj visoravni.

Nezvanično, naknade vodičima koji prebacuju grupe emigranata kreću se između 1.000 i 2.000 evra po čoveku.