Egipat - bezbednosna situacija

PDF COI Egipat 2012

Bezbednosna situacija

Od početka protesta za smenu vlasti početkom 2011. godine, pa sve do kraja 2012. godine, bezbednosnu situaciju u Egiptu obeležili su stalni protesti i sukobi protestanata sa snagama bezbednosti na ulicama širom Egipta.

Protesti protiv bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka koji su započeli u januaru 2011. godine, posle 18 dana doveli su do ostavke predsednika Mubaraka. Međutim, nasilan odgovor Mubarakovog režima na proteste je za posledicu imao između 800 i 900 ljudskih žrtava.

Tokom nereda za vreme protesta 2011.godine, na hiljade zatvorenika je pobeglo iz egipatskih zatvora. Neki su ponovo bili uhapšeni, ali mnogi su i dalje na slobodi. Takođe, pljačkanje policijskih stanica tokom ustanka 2011. godine dovelo je do velike količine oružja na ulicama Egipta. Uz to, tokom 2012. godine su u Egiptu bili prisutni sporadični štrajkovi policije, što je otežavalo uspostavljanje centralne kontrole nad policijskim snagama u zemlji. Sve ove okolnosti i dalje smanjuju bezbednost u Egiptu.

Vojno veće (SCAF) koje je preuzelo vlast u Egiptu nakon ostavke Mubaraka 2011.godine prvobitno je imalo podršku građana Egipta. Međutim ubrzo je vojna vlast postala izložena kritici javnosti zbog nastavljanja povreda ljudskih prava i zlostavljanja aktivista i demonstranata.

Za vreme demonstracija u Egiptu u januaru i februaru 2011. godine, ali i posle toga, policija i vojska su proizvoljno hapsili ljude, bez podizanja optužnica. Nakon revolucije 2011.godine, vlast Egipta je iz pritvora pustila na stotine političkih pritvorenika, uključujući i one koji su uhapšeni pre i za vreme revolucije. Međutim, i dalje je se hiljade političkih pritvorenika nalazi u zatvorima širom Egipta.

Krajem novembra 2011. godine, pred prvi krug izbora za Narodnu skupštinu, veliki broj protestanata ponovo je okupirao trg Tahrir u Kairu i druge egipatske gradove, sa zahtevom da se vlast u zemlji vrati civilnim institucijama. Policija je na ove demonstracije odgovorila nasiljem prema demonstrantima, što je za rezultat imalo najmanje 33 žrtve i preko 1700 povređenih ljudi.

Najmanje 61 osoba je povređena u sukobima između protestanata i policije u Kairu u demonstracijama odražnim 19. novembra 2012. godine. Protestanti su bacali kamenice i molotovljeve koktele, a policija je uzvratila suzavcem i pucanjem bojevom municijom. Demonstracije su započete 19. novembra 2012. godine, na prvu godišnjicu događaja koji se nazivaju „Mohamed Mahmoud", kada je u uličnim sukobima u Egiptu stradalo više od 40 ljudi.

„Mohamed Mahmoud sukobi" koji su opisivani i kao „drugi ustanak" izbili su 19. novembra 2011. godine, kada su bezbednosne snage rasterale demonstriranje ("sit-in" demonstriranje) u Mohamed Moahmoud ulici u Kairu, u blizini Ministarstva unutrašnjih poslova Egipta, koje su organizovale porodice poginulih tokom pobune protiv bivšeg predsednika Mubaraka početkom 2011. godine. Nemiri su na ulicama Kaira trajali 6 dana i bili su obeleženi posebno surovom taktikom interventne policije. Razlog za proteste bio je zahtev da se vlast preda civilnim organima, a rezultat sukoba bio je dogovor da će vojska predati vlast novoizabranom predsedniku Egipta do jula 2012. godine.

Slični protesti ispred sedišta bezbednosnih snaga u Egiptu održani su i u drugim regionima, uključujući regione Alexandrije, Aswana, Beni Sweifa, Daqahliya, Gharbiya, Gize, Ismailia, Luxora, Marsa Matrouha. U Aleksandriji je jedna osoba poginula, a bilo je mnogo povređenih.

Nasilje na ulicama Egipta je obnovljeno nakon što je 22. novembra 2012.godine novi predsednik Egipta Mohamed Morsi izdao ukaz kojim je odobrio sebi nova dalekosežna ovlašćenja. Već narednog dana, 23. novembra 2012. godine, desetine hiljada ljudi protestvovalo je na Tahrir trgu u Kairu, a 27. novembra broj protestanata, koji su zahtevali da Morsi podnese ostavku, iznosio je skoro dvesta hiljada ljudi.

U nekoliko narednih dana – do 4. decembra 2012.godine, protesti su se proširili na celu zemlju. U Aleksandriji su se održavali protesti na kojima je učestvovalo oko 100 000 ljudi. Predsednik Egipta Mohamed Morsi je istog dana (4. decembra 2012. godine) napustio predsedničku rezidenciju, nakon što su hiljade demonstranata ispred njegove rezidencije održale miting.

Najkrvaviji dan bio je 5. decembar 2012. godine, kada su se Morsijeve pristalice sukobile sa protestantima ispred predsedničke rezidencije. Tog dana je u sukobima u Egiptu poginulo najmanje sedmoro ljudi, a između 300 i 400 ljudi je bilo povređeno.

Sledećeg dana, 6. decembra 2012.godine tenkovi su bili raspoređeni oko predsedničke rezidencije. Morsi je 10. decembra 2012.godine izdao naređenje vojsci da radi sa policijom na obezbeđivanju sigurnosti u zemlji, sve do referenduma koji je bio zakazan za 15. decembar 2012. godine. Ovo naređenje dalo je ovlašćenje egipatkoj vojci da hapsi civile na ulicama Egipta i transportuje ih u pritvor.

Jedan od bezbednosnih problema Egipta predstavlja i pojačano delovanje militantnih organizacija, uključujući i pripadnike Al Kaide, u oblasti Sinaj (Sinajsko poluostvro - kopnena oblast Egipta koja spaja Afrički i Azijski kontinent, tj. granična oblast između Egipta, Izraela i Gaze) tokom 2011. i 2012. godine.

Militanti su u ovom periodu često izvodili napade i bombardovanja na gasovodne cevi u Sinai oblasti. Od početka ustanka 2011. godine do jula 2012. godine dogodilo se 15 ovakvih napada u Sinaju.

Sinaj oblast predstavlja i uhodanu trasu krijumčarenja ljudi, oružja, novca i druge nezakonite robe ka Izraelu i Gazi. Postoji sumnja da su ove kriminalne mreže povezane sa terorističkim grupama u tom regionu, što dodatno ugrožava bezbednosnu situaciju u Egiptu.

Šesnaest pripadnika egipatske granične policije u Sinaju je stradalo u napadu 5. avgusta 2012. godine, od strane nepoznatih napadača koji su pucali na njih, a zatim otetim vozilima uspeli da uđu na teritoriju Izraela.

Kao odgovor na ovaj napad, egipatska vojska je tokom avgusta 2012.godine pokrenula vojnu operaciju u Sinaju. Ova operacija pod nazivom je imala za metu islamističke teroriste, naročito u gradovima Sheikh Zayed i El Arish, i trajala je tri nedelje. Tokom ove operacije, egipatske snage su ubile 32 ljudi (navodnih terorista), a uhapsile 38.

Zakon o vanrednom stanju

Zakon o vanrednom stanju (Emergency Law) je u Egiptu bio na snazi od 1981. godine, pa sve do 31. maja 2012. godine, kada je konačno ukinut. Postojanje vanrednog stanja u Egiptu omogućavalo je kršenje ljudskih prava, kao što su zloupotreba administrativnog pritvora, postojanja vojnih sudova za civile i mučenja civila.

Nakon preuzimanja faktičke vlasti u Egiptu 28. januara 2011. godine, Vrhovni savet oružanih snaga (Suprime Council for the Armed Forces – SCAF) je zadržao uvedeno vanredno stanje, a u seprembru 2011. godine ga je obnovio i proširio, inkriminišući akte kao što su blokiranje puteva, emitovanje glasina i netačnih informacija i radnje koje predstavljaju „napad na slobodu rada".

Na osnovu Zakona o vanrednom stanju, tokom proteklih godina u Egiptu je na stotne ljudi je bilo pritvoreno bez podizanja optužnice, pod sumnjom da su učestvovali u ilegalnim terorističkim ili političkim aktivnostima. Zbog toga što je u zemlji bilo uvedeno vanredno stanje, Vlada Egipta je imala mogućnost da slučajeve koji su povezani sa terorizmom ili trgovinom drogom, saslušava u sudovima državne bezbednosti, a ne pred krivičnim sudovima.

U parksi, primarna svrha sudova državne bezbednosti Egipta je da se kazni politički aktivizam i neslaganja sa stavovima Vlade Egipta, čak i kad je u pitanju nenasilno protivljenje. Ovi sudovi koriste se za hapšenje i suđenje pojedincima za koje koje se smatra da imaju „neobična ili devijantna" islamska verska uverenja.

Zakon o vanrednom stanju u Egiptu dozvoljavao je hapšenje civila bez sudskog naloga i mogućnost da uhapšeni boravi u pritvoru bez podizanja optužnice i do 30 dana. Pritvorenik je nakon toga imao pravo da zahteva sudsku raspravu na kojoj bi osporio zakonitost pritvora, ali nije postojalo ograničenje u dužini pritvora ako sudija nakon toga nastavi da podržava odluku o pritvoru.

Zakon o vanrednom stanju u Egiptu omogućavao je i da pojedinci budu krivično gonjeni zbog izazivanja nestabilnosti, kritike vlasti ili vojske, opstrukcije saobraćanja, širenja lažnih informacija u medijima.

Zakonom o vanrednom stanju su se povređivala i osnovna ljudska prava, tako što se njime dozvoljavalo presretanje elektronske pošte, prisluškivanje telefona, pretresanje bez naloga, i zadržavanje osumnjičenih u pritvoru na neodređeno vreme ako ih je vlast smatrala pretnjom za nacionalnu bezbednost.