POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Članci

Đurović: Mađarska ograda na granici sa Srbijom samo ojačala bande koje krijumčare migrante

rts slika

Izvor: RTS

Beograd, 07. novembar 2023. godine- Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za RTS da problem krijumčarskih bandi i njihovih međusobnih sukoba u Srbiji traje godinama, a da su u konflikt uključeni i srpski državljani. Vidi direktnu vezu između mađarske politike podizanja ograde na granici sa Srbijom i jačanja uticaja krijumčarskih organizacija. Kaže, međutim, da ne postoji spona između novog talasa migracija i terorističkih napada u Evropi.

Policija Srbije je na teritoriji Pirota, Kikinde, Subotice i Sombora 6. novembra pronašla 165 iregularnih migranata. Pronađen je i okvir od automatske puške sa 30 metaka, a oduzeta su i tri vozila i manja suma novca.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže da na severu zemlje postoji "rat između krijumčarskih bandi" i da je problem prisutan dugi niz godina. Navodi da je sukob kulminirao krajem 2022. i početkom 2023. godine, kroz oružane sukobe grupa.

"Radi se o organizovanim bandama koje nisu sačinjene isključivo od predstavnika iz migrantske populacije kriminalaca, već se radi i o onim grupama u koje su uključeni i naši građani. Oni prebacuju ljude preko granice i uzimaju ogroman novac", kaže Đurović.

Đurović: Politika zida pogrešna

Ističe da se sukobi krijumčarskih grupa odvijaju duž granica Srbije sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, te da je njihov cilj kontrolisanje teritorije. Đurović primećuje i direktnu vezu između mađarske politike podizanja ograde na granici sa Srbijom i jačanja krijumčarskih grupa.

"Tako je od 2015. godine, kada je ograda podignuta, i od tada izbeglice i imigranti hrle u ruke onih koji im obezbeđuju ponovni pokušaj prelaska granica", navodi Đurović.

Ističe i da je suštinski cilj migranata nepromenjen, većina želi u neku od zemalja Evropske unije (EU).

Đurović navodi da je većina izbeglica iz Avganistana i Sirije, a da im je Srbija poslednja granica, ili predvorje, ka EU. Mnogi od njih pomoć pronalaze upravo u Centru za tražioce azila.

"Ljudi žele da dođu do nas i da se poslednjim naporima – uz plaćanje krijumčarima – domognu EU. Mnogi su dezorijentisani i dezinformisani", ističe Đurović.

Ne postoji veza između terorističkih napada i najnovijeg talasa migracija

Radoš Đurović smatra da teroristički napadi u Evropi nemaju uzrok u najskorijem talasu migracija, ali i sa sukobom na Bliskom istoku.

Kako kaže, izbeglice iz Gaze teško da mogu da se domognu obala Evrope, osim ako Egipat ne povuče svoje barijere i dopusti ljudima da izađu iz Pojasa Gaze.

"Teško je zamisliti da izbeglice idu kroz Izrael. Međutim, ukoliko ceo Bliski istok uđe u konflikt, možemo da očekujemo i novi priliv izbeglica, pre svega u Turskoj. Dešavanja iz Belgije i Francuske nisu ista. Reč je o prvoj, drugoj ili trećoj generaciji migranata. Mnogi od njih su državljani tih zemalja", kaže Đurović.

On kaže da se većina država članica EU služi populističkim ili kratkoročnim ciljevima u nameri da zaustave proces koji je svevremen. Kako ističe, ni terorizam ne dolazi od migracija, navodeći da su terorističke grupe mnogo ozbiljnije organizovane.

Bezbednosna situacija u regionu- politika ne odgovara prirodi migracija

Radoš Đurović kaže da bezbednosna situacija u regionu nije idealna. Slovenija je pojačala bezbednosne mere na graničnim prelazima. Austrija i Bosna i Hercegovina su (BiH) unutrašnje mere podigle na viši nivo.

"Za mene su to kratkororčni i politički ciljevi. Oni ni na koji način ne vrše uticaj na migraciju", ističe Đurović.

Kaže i da se migracija "ne odvija" preko graničnog prelaza. Đurović kaže da je Mađarska pokušala da opravda svoju politiku podizanja ograda prema Srbiji, i do sada potrošenu jednu i po milijardu evra, dok su rezultati izostali i ne odgovaraju prirodi migracije.

Link: https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5305378/rados-djurovic-migrantska-kriza-granice-.html

 

Vi ste ovde: