U Egiptu nasilje bez presedana

Otkako su počeli protesti zbog svrgavanja egipatskog predsednika Mohameda Morsija jula 2013. godine, egipatske vlasti sprovode nasilje " u razmerama bez presedana", stoji u saopštenju međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, Amnesty Internationala koje je objavljeno 23. januara 2014. godine.

Oko 1.400 ljudi je ubijeno u političkom nasilju, uglavnom usled "prekomerne upotrebe sile od bezbednosnih snaga" otkako je načelnik Generalštaba egipatske vojske Abdel Fatah al-Sisi zbacio Morsija sa vlasti početkom juna 2013. godine.

Amnesty International takođe podseća i da su 14. avgusta 2013. godine, najkrvavijeg dana od zbacivanja Mohameda Morsija sa vlasti, bezbednosne snage Egipta buldožerima sravnile sa zemljom protestne kampove Morsijevih pristalica u Kairu i ubile na stotine ljudi.

 Hiljade ljudi je pritom uhapšeno, među kojima i lideri Morsijevog pokreta "Muslimanska braća", koji je Vlada Egipta proglasila terorističkom organizacijom 25. decembra 2013. godine, što je olakšalo egipatskim vlastima da razbiju grupu.

Otkako je Morsi zbačen sredinom 2013. godine, pucnjave i bombaški napadi na čijoj su meti policija i vojska su takođe učestali, a vlasti su objavile da su u ratu protiv terorizma.

U izveštaju se navodi da vlasti u Egiptu "guše disidente i gaze ljudska prava" masovnim hapšenjima, ograničavanjem slobode izražavanja i novim zakonom kojim se znatno ograničava pravo na protestovanje.

Represivno zakonodavstvo koje je uvedeno olakšalo je vlastima da ućutkaju svoje kritičare i da suzbiju proteste. Bezbednosne snage su dobile odrešene ruke da upotrebljavaju prekomernu silu i bez izgleda da će biti pozvani na odgovornost za zloupotrebe.

"Egipat se suočava sa ozbiljnim kršenjima ljudskih prava u posljednjih sedam meseci (od svrgavanja predsednika Morsija sa vlasti jula 2013. godine). Tri godine posle januarske revolucije, kada je u masovnim pobunama svrgnut egipatski predsednik Hosni Mubarak, zahtevi za koje su se Egipćani borili tokom revolucije čini se da su dalji nego ikada. Nekoliko vođa januarske revolucije se nalaze u pritvoru zbog toga što su pozivali na poštovanja ljudskih prava, a represija nad demonstrantima i nekažnjivost za zločine su uobičajna pojava" rekao je Hassiba Hađ Sahraoui, zamenik Amnesty Internationla za Bliski istok i Severnu Afriku.

Usvajanje zakona kojim se zabranjuju javna okupljanja i demonstracije sredinom novembra 2013. godine je doveo do ograničavanja prava na slobodu okupljanja, ali takođe je ovlastio bezbednosne snage da koriste prekomernu silu protiv demonstranata.

"Vlasti koriste krivični sistem kao alat represije. " Sudstvo se koristi za suzbijanje kritičara vlasti, dok su onima koji krše ljudska prava dozvoljava da budu na slobodi" dodaje Hassiba Hađ Sahraoui.