Dodeliti izbeglicama iz Ukrajine trajni boravak i zaštitu u Srbiji

Izvor: APC

Foto: APC

Beograd, 11. mart 2026. godine - Navršava se 4 godine od početka rata u Ukrajini, kada je veliki broj izbeglica zapljusnuo Evropu (preko 8 miliona izbeglih), a kada su mnogi prolazili i kroz našu zemlju i kroz zemlje Balkana. U ovom mesecu se navršava i 4 godine od dodeljivanja privremene zaštite izbeglima iz Ukrajine, a koji su ostali u Srbiji. Od tada se svake godine donosi nova odluka o produžavanju privremene zaštite za Ukrajince u Srbiji, a sve to vreme same izbeglice su od privremenog života počeli da grade trajniji novi život u našoj zemlji.

Trenutno u Srbiji više od 1253 lica iz Ukrajine ima i zvanično privremenu zaštitu u Srbiji, a prema procenama Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila više od 744341 lica poreklom iz Ukrajine je od početka rata do januara 2026. godine ušlo u Srbiju, a iz Srbije u istom period izašlo 717227 lica poreklom iz Ukrajine, dok je u Srbiji duže boravilo do 27 000 Ukrajinaca u ovom periodu.

Njihov svakodnevni život u Srbiji nosi mnoge teškoće, kako u ostvarivanju zdravstvene zaštite, pristupa obrazovanju, tako i po pitanju zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, socijalizacije i integracije u društvo.

Ukrajinske izbeglice imaju problema u samom pristupu privremenoj zaštiti/informisanost, procedura traženja zaštite, pristup policijskim stanicama, isprave - papirne lične karte sa kojima imaju teškoće da dokažu identitet i izbegnu diskriminaciju (npr. otvaranje računa u banci, ostvarivanje prava na gradski prevoz, ostvarivanje prava na gradske i lokalne javne usluge i ostalo).

Položaj izbeglica iz Ukrajine je krajnje neizvestan u Srbiji, svake godine se produžava privremena zaštita ali to stvara veliki psihološki pritisak, strahovi da li će moći da ostanu u Srbiji ili će morati da je napuste, šta će se desiti, nestalnost i neizvestnost, da li će moći da nastave da rade, da li će moći da se leče, da li će deca moći u školu. 

Pristup zdravstvenoj zaštiti nosi izazove u pogledu nesmetanog pristupa domovima zdravlja, problema nabavke lekova, pristupa sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti (bolničkom lečenju). Pristup obrazovanju i uključivanje u srpski obrazovni sistem nosi sa sobom izazove, a značajan broj dece pohađa školu online koja se odvija od strane ukrajinskih vlasti, na taj način deca ostaju izlovana od vršnjaka u sredinama u kojima žive, oni zbog toga i teže napreduju u učenju jezika, socijalizaciji i integraciji.

Kada je reč o pristupu tržištu rada i pronalaženju zaposlenja Ukrajincima je potrebno rešenje o privremenoj zaštitit, a mnogo rade na crno, slabije su plaćeni od domaćih radnika i u riziku su od radne eksploatacije.

Posebno ranjive kategorije izbeglih iz Ukrajine su samohrane majke, deca, stari i bolesni, dok su porodice razbijene što se odražava na porodičnu dinamiku ali i na decu u procesu odrastanja.

Bitno je naglasiti da koordinisana podrška sistema izostaje, te da su ljudi prinuđeni da se sami ili uz pomoć stručnih organizacija civilnog društva snalaze i ostvaruju svoja prava.

Takođe podrška u integraciji izostaje, pa Ukrajnici nemaju pomoć u učenju srpskog jezika, nemaju programe podrške u upoznavanju kulture i običaja u lokalnim zajednicama, nemaju programe obuke u poznavanju srpskih propisa, nemaju podrška u pronalaženju smeštaja, zaposlenja, sve je to na leđima lokalnih organizacija civilnog društva.

Iz svega navedenog čini se da je iznalaženje sistemskog rešenja vezano za sam pravni položaj i boravak izbeglica iz Ukrajine u Srbiji prioritet. Sa tim u vezi stoje i preporuke EU Komisije i EU Saveta zemljama članicama EU, da omoguće trajni boravak izbeglicama iz Ukrajine koji borave na njihovoj teritoriji van instituta privremene zaštite, jer njihov boravak i potrebe nisu više privremene nego trajne.

Sa prelaskom sa privremene zaštite na trajni vid boravka i zaštite u Srbiji, Ukrajincima bi se stvorili uslovi da ostvare garantovana prava i budu adekvatno prihvaćeni i uključeni u srpsko društvo. U tom smislu Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila predlaže da ukrajinskim izbeglicama dodeli azil ili stalno nastanjenje, što je moguće bez zakonskih promena i birokratskog odlaganja, te rešiti položaj izbeglica iz Ukrajine na efikasan i brz način i omogućiti njihovu uspešnu i brzu integraciju i naturalizaciju u naše društvo.