Koliko je realna nova migrantska kriza iz Irana?

Izvor: Newsmax Balkans

Foto: Newsmax Balkans

Beograd, 19. mart 2026. godine – U trenutku rastućih tenzija na Bliskom istoku, Agencija Evropske unije za azil upozorava da bi Iran mogao postati novo žarište migracione krize uz procene da bi i delimična destabilizacija zemlje od gotovo 90 miliona stanovnika mogla pokrenuti jedan od najvećih izbegličkih talasa u poslednjih nekoliko decenija. Ovim povodom, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, gostovao je na televiziji Newsmax Balkans.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, ocenio je da je još rano za procene o novom velikom migrantskom talasu.

„Još je rano da zaista budemo sigurni šta će se dešavati. Od intenziteta i načina vođenja rata u mnogo čemu zavisi i takva procena. Podsetiću da su tek prošle dve nedelje od početka rata, da je to jako kratak period, međutim, već sada postoje naznake da taj konflikt može dalje da eskalira dalje i da se tek na dužem planu odrazi na pokrete ljudi“, rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima, u prve dve nedelje sukoba došlo je do naglog rasta broja interno raseljenih u Iranu.

„Prema podacima UNHCR-a, oko tri miliona ljudi je već interno raseljeno, što je veliki skok u odnosu na inicijalno nekoliko stotina hiljada koji su se raseli prve nedelje. Tako da je to jedan loš pokazatelj. Ljudi iz Teherana i većih gradova napuštaju gradove, pokušavaju da se smeste kod rodbine u nekim selima, izolovanim delovima, manje naseljenim područjima zemlje, posebno prema severu“, naveo je Đurović.

On ističe da je protok informacija iz Irana ograničen, ali da dostupni podaci ipak omogućavaju određene procene.

„Nedostatak informacija je veliki problem, ali vi ipak možete da uđete u određenu procenu na osnovu onoga što dolazi, neke informacije uspevaju da probiju blokade, da stignu do medija i društvenih mreža na različite načine. Isto tako, i diplomatsko-konzularne službe još uvek nekako funkcionišu, pa i one prikupljaju i dalje dostavljaju informacije“, rekao je on.

Đurović upozorava i na mogućnost zloupotrebe migracija u ratne svrhe.

„To je već razređen scenarij, nažalost, u ratu još u Ukrajini, ali isto tako i ranije,  gde se neko stanovništvo gura ili se dozvoljava i postiče da napusti određenu teritoriju,  ne bi li izvršilo indirektan pritisak na susedne regione ili na suprotnu stranu“, rekao je Đurović.

Govoreći o potencijalnom razvoju situacije, on naglašava da Iranci za sada nisu skloni masovnom napuštanju zemlje.

„Kada govorimo o trenutnim statistikama ne možemo govoriti o izbeglištvu još uvek. Nemamo nikakve značajne promene u dnevnim prelascima granica u odnosu na period pre rata. U mnogo čemu Iran treba posmatrati kao specifičnu celinu, koja ima sopstvene posebnosti u odnosu na druge regione i krize koje su se dešavale, poput Sirije, Libije i drugih, pa ne treba odmah izvlačiti paralele sa drugim regionima i sukobima. „Definitivno, Iranci nisu skloni tome da lako napuste svoju zemlju i mesta gde žive, ljudi ne žele da ostave sve što su gradili ceo svoj život, ne žele da postanu izbeglice“, objasnio je.

Prema njegovim rečima, ključni okidač za veliki migrantski talas bio bi kolaps institucija, infrastrukture i odsustvo osnovnih uslova za život.

„Ukoliko bi prestala da funkcioniše država na nivou njenih institucija, ukoliko ne bi mogao da funkcioniše dnevni život u Iranu i ukoliko bi bila pogođena i uništena civilna infrastruktura, Iran bi se našao u veoma teškoj situaciji. Iran je zemlja koja nije bogata hranom, teško održava svoje resurse za osnovno funkcionisanje za tako veliki broj ljudi. Ukoliko bi lanci snabdevanja bili prekinuti, sve bi to dovelo do toga da ljudi budu prinuđeni da krenu u pokret. Ako bi došlo do potpunog kolapsa sistema, što znači da ne bi bilo ni policije, ni vojske, ni administrativnog aparata, to bi izazvalo velike potrese i gotovo sigurno dovelo do izbegličke krize. U takvom scenariju vrlo je verovatno, a sada ulazimo u oblast geopolitike, da bi se susedne zemlje uključile kako bi stabilizovale taj region, što bi zaista predstavljalo ozbiljan izazov za region i šire“, navodi Đurović.

Kada je reč o Evropi, on smatra da je situacija drugačija nego 2015. godine.

„Od 2015. do danas EU preduzima mnogo napora i koristi finansijske, političke i druge instrumente kako bi takav scenario bio izbegnut. Više je nego jasno da, u slučaju da dođe do priliva ovakve krize iz Irana u Tursku, a zatim iz Turske prema Evropi, Evropa preduzima sve mere da takav talas zaustavi, vrlo verovatno i sa korišćenjem fizičkih barijera i sile. Turska je u ovom trenutku partner Evrope, zemlja u kojoj su oči uprte i koja predstavlja prvu stanicu u slučaju eskalacije izbegličkog talasa. U tom smislu, Turska se već priprema, a EU i Europa je podržavaju u izgradnji kapaciteta kako bi, ukoliko migracija nastupi, bila usporena na turskoj teritoriji. Međutim, nikada nije sigurno kako će Turska, koja je ozbiljna zemlja, reagovati ako bude prezasićena velikim brojem ljudi. Pitanje je da li će postupiti slično kao 2015. godine, kada je vršila pritisak na Evropu i dobila političke i finansijske ustupke. Tu uvek postoji klackalica, dva tasa na vagi, i teško je predvideti šta će se zaista desiti. Evropa, međutim, preduzima sve da ojača Tursku i finansijski podrži njen prihvat migranata. Turska je takođe izgradila betonsku ogradu prema Iranu u dužini od više od 300 km. Turska ima instrumente da, korišćenjem sile, pokuša da zaustavi priliv ljudi“, rekao je Đurović.

Govoreći o uticaju na Srbiju i na region, Đurović navodi da Balkan može ponovo postati tranzitna ruta tek posle posustajanja prihvata izbeglih i zaustavljanja migracije u Turskoj i na egejskom prostoru, ali ne nužno da će migracija u talasima preplaviti Balkan.

„Kod nas nema bojazni da bi to trenutno moglo da se odrazi, ali u situaciji kada bi veliki broj ljudi iz Turske pokušao da stigne do Evropske unije, odnosno do Grčke i Bugarske, balkanska ruta bi bila aktivna. Ne moramo da očekujemo scenarij masovnog egzodusa. Dovoljno je da, putem krijumčarskih mreža, ljudi polako odlaze iz Turske i potom kontinuirano, godinama, prolaze i ovim prostorima. Dakle, čak i ako dođe do neželjenog scenarija, malo je verovatno za očekivati da će migracija u talasima preplaviti Balkan, ali je više nego sigurno da će Balkan imati funkciju koridora ka zapadnoj Evropi“, zaključio je Đurović.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=Qj8nK63N9Xg