Uhapšen zbog krijumčarenja ljudi

IZVOR: B 92  11. februar  2014.

Policijska uprava u Kragujevcu saopštila je da je 11.februara 2014. godine u Arandjelovcu uhapšen A.M. (28) iz Vrnajčke Banje zbog sumnje da je izvršio krivično delo krijumčarenja ljudi.

Kako je navedeno u saopštenju, A.M. je uhapšen kada je policija u Aranđelovcu zaustavila automobil "mercedes" u kome se nalazilo pet stranih državljana, starosti od 20 do 30 godina, od kojih su četvorica iz Eritreje i jedan iz Somalije.

"Postoje osnovi sumnje da je A.M. za 100 evra i plaćene troškove potrošenog goriva, od strane, za sada nepoznate osobe, bio angažovan da petoricu emigranata, koji su ilegalno ušli iz Makedonije, iz Bujanovca preveze preko teritorije Republike Srbije", navedeno je u saopštenju.

Lanac krijumčarenja ljudima, koji su preko teritorije Srbije pokušali da se domognu neke od zemalja zapadne Evrope, presekli su pripadnici policijske stanice u Aranđelovcu.

A.M. će 12. februara 2014. godine, uz krivičnu prijavu, biti sproveden zameniku osnovnog javnog tužioca u Aranđelovcu, a protiv petorice stranih državljana biće pokrenut prekršajni postupak zbog nedozvoljenog ulaska na teritoriju Srbije, posle čijeg sprovođenja će biti preduzete mere predviđene Zakonom o strancima.

U Evropskom parlamentu usvojena Rezolucija o ženama migrantima bez dokumenata

IZVOR: ECRE 07.02.2013.

Rezolucija poziva države članice Evropske unije da razdvoje imigracionu politiku od pristupa obrazovnim, zdravstvenim uslugama i procesuiranju zločina nad neprijavljenim ženama migrantima. Takva razlika bi omogućila da žene migranti koje nemaju dokumenta ostvare svoja osnovna prava, bez obzira na njihov pravni i boravišni status ali i da prijave eventualno nasilje koje doživljavaju bez straha od hapšenja i deportacije.

Rezolucija poziva zemlje članice Evropske unije da osiguraju da žene migranti bez dokumenata imaju mehanizme da pokrenu postupak protiv zloupotrebe poslodavca. Države članice takođe trebaju da osiguraju da sve žene migranti koje su bile žrtve zlostavljanja ili rodno zasnovanog nasilja, uključujući i migrantkinje koje su eksploatisane u industriji prostitucije, dobiju zaštitu i podršku i da im se razmotri zahtev za dobijanje azila ili dozvole boravka iz humanitarnih razloga. Rezolucija obuhvata slučajeve neprijavljenih žena migranata koje su bile žrtve nasilja ili kojima je odbijen pristup sigurnim kućama za žrtve nasilja i za žene koje se nalaze u pritvorskim centrima za migrante. Države članice su pozvane da hitno i u potpunosti razmotre sve navodne zloupotrebe pritvorenih migrantkinja i da pronađu humaniju alternativu od pritvorskih centara.

Otvorena i sigurna Evropa- šta dalje?

Usled isticanja Stokolmskog programa krajem 2014. godine, Evropski savet će u junu 2014. godine usvojiti strateške smernice za pitanja pravde i unutrašnjih poslova u Evropskoj uniji. U kontekstu rasprave o budućnosti unutrašnje politike, komesar Evropske unije za unutrašnje poslove, Sesilija Malmstrem je bila domaćin konferencije „Otvorena i sigurna Evropa- šta dalje?", održane 29. i 30. januara 2014. godine, koja je okupila predstavnike država članica, članove Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata zemalja članica, predstavnike relevantnih međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva...

Jedna od tema konferencije bila je i legalni putevi za pristup azilu u Evropi.

„Evropa treba da načini još jedan iskorak kako se nesreće, kao ona kod Lampeduze 2013. godine ne bi opet ponovile. Potrebna nam je Evropa koja je otvorena prema svetu, Evropa koja garantuje zaštitu i poštovanje ljudskih prava za ljude koji beže od konflikta i progona. Danas, tražioci azila moraju da angažuju krijumčare kako bi došli do Evrope. Skoro da ne postoji legalan način na koji oni mogu da dođu do Evrope. Mi moramo da pronađemo adekvatniju soluciju kako bismo obezbedili da ljudi koji imaju opravdane razloge za traženje zaštite sigurno dođu do Evrope" izjavila je Sesilija Malmstrem, komesarka za unutrašnje poslove Evropske unije na otvaranju konferencije.

Opširnije: Otvorena i sigurna Evropa- šta dalje?

Avganistan: Zlostavljanje žena po zakonu

IZVOR : The Guardian 05.02.2014.

Mala promjena avganistanskog krivičnog zakona imaće ogromne posledice u zemlji u kojoj su 'ubistva iz časti' i prisilni brakovi svakodnevica. Naime novi avganistanski zakon će omogućiti muškarcima da fizički napadaju svoje žene, decu i sestre, bez straha od sudskog kažnjavanja.

Time je neutralisan dugogodišnji spori napredak u ograničavanju zloupotreba žena u ovoj zemlji, koja toleriše "ubistvo iz časti", prisilna venčanja i teška zlostavljanja u porodici.

Opširnije: Avganistan: Zlostavljanje žena po zakonu

Sesilija Malmstrem: Traže nam da vratimo vize

IZVOR: Večernje novosti 03.02.2014.

Evropski komesar za unutrašnje poslove, Sesilija Malmstrem, o vraćanju viznog režima: NEKE DRŽAVE VEĆ POMINJU MOGUĆNOST SUSPENZIJE

Evropska komisija još nije dobila zvaničan zahtev neke od članica za suspenziju bezviznog režima koji bi mogao da bude primenjen i na Srbiju. Ali, neke države EU već su neformalno razgovarale o mogućnosti suspenzije.

To poručuje Sesilija Malmstrem, evropski komesar za unutrašnje poslove, koja predlaže našim vlastima niz poteza kako Srbija ne bi opet bila okružena „viznim bedemom":

- U našem poslednjem izveštaju preporučili smo Srbiji da razmotri preduzimanje određenih mera da bi smanjila „faktore podsticanja" neregularne migracije, kao što su povećanje ciljane pomoći manjinskim zajednicama, naročito Romima, ubrzanje razmene informacija i operativne saradnje sa zemljama članicama EU i susednim državama, istraga o pomagačima ilegalne imigracije, poboljšanje granične kontrole u skladu sa osnovnim pravima građana i sprovođenje kampanje informisanja putnika o njihovim pravima i obavezama.

Opširnije: Sesilija Malmstrem: Traže nam da vratimo vize

Otvoren Centar za tražioce azila u Crnoj Gori

IZVOR: Pobjeda  03.02.2014.

Centar za tražioce azila otvoren je 03. februara 2014. godine u Spužu kao prvi centar za azilante u Crnoj Gori.

„Crna Gora je, kao zemlja koja se graniči sa Evropskom unijom (EU) otkad je Hrvatska ušla u EU sredinom 2013. godine, postala interesantna za azilante, i morali smo na kvalitetniji način da rešavamo pitanje azilanata", rekao je ministar rada i socijalnog staranja, Predrag Bošković.

Ministar je podsetio da je u poslednjih nekoliko godina došlo do naglog porasta tražilaca azila u Crnoj Gori.

" U Crnoj Gori 2009. godine bilo svega devetoro tražilaca azila, dok ih je prošle 2013. godine bilo oko 3 500. Crna Gora je, od kad je Hrvatska ušla u EU, postala interesantna za azilante. Pitanje i tretiranje azilanata morali smo da rešavamo na kvalitetniji način" istakao je Bošković.

Opširnije: Otvoren Centar za tražioce azila u Crnoj Gori

Ponovo nam preti azilantska kriza

Krajem januara 2014. godine su popunjeni svi kapaciteti u centrima za smeštaj azilanata. Zbog zime izbegli iz Sirije se duže zadržavaju u Srbiji, ako ih ne registrujemo preti opasnost da budu žrtve kriminala.

Svi kapaciteti za smeštaj tražilaca azila u Srbiji su popunjeni krajem prošle nedelje, pa naša zemlja više nema mesta za prihvat izbeglih iz Sirije, sa Bliskog istoka i iz Afrike, upozorio je Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

" Još u petak su bila popunjena poslednja od predviđenih 500 mesta u centrima i prihvatilištima, a u Obrenovcu i Bogovađi se već prijavilo 30 novih ljudi, u vrlo lošem zdravstvenom stanju, promrzli, zavijeni u marame, iscepane odeće" navodi Đurović, i naglašava da ako nešto sistemski ne preduzmemo, ponovo ćemo imati „azilantsku krizu". Jer, niske temperature i veoma loši uslovi za putovanje primoravaju migrante da se prijavljuju i duže ostaju u našoj zemlji.

Opširnije: Ponovo nam preti azilantska kriza

Azilni kutak o prijateljstvu

U saradnji sa Osnovnom školom "Mile Dubljević" i Kulturnim centrom "Hadži Ruvim", Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je organizovao Azilni kutak 30. januara u Klubu mladih. U radionici o prijateljstvu i osobinama koje cenimo kod prijatelja, u okviru nastave građanskog vaspitanja, učestvovali su učenici sedmog razreda i četvoro dece azilanata. Učesnici su jedni drugima na kraju dali narukvice prijateljstva, simbolično sklapajući prijateljstvo.

Više fotografija možete pogledati na www.azilbogovadja.rs

Azilni kutak APC/CZA organizuje u okviru projekta Zgovaranja pružanja primarne zdravstvene zaštite azilantima i građanima iz lokalne sredine u seoskoj ambulanti u Bogovađi, čiju realizaciju je podržala Trag fondacija, u okviru programa "Građansko društvo za budućnost", koji se realizuje u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC), i uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Kreativna radionica u Domu za decu "Vera Blagojević"

Kreativna radionica pravljenja frizura u kojoj su učestvovali tražioci azila iz Banje Koviljače i deca iz Doma za decu "Vera Blagojević" organizovana je 22.januara. Dvoje tražilaca azila koji su učestvovali su u svojim zemljama porekla bili profesionalni frizeri.

Ovo je jedna od aktivnosti koje APC/CZA organizuje u lokalnim sredinama u kojima žive tražioci azila, sa ciljem uspostavljanja interkulturalnog dijaloga između lokalnog stanovništva i tražilaca azila.

Više fotografija možete pogledati u galeriji.

Kreativne radionice su jedna od aktivnosti koje APC/CZA realizuje u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" koji finansira Evropska unija

Evropska migraciona politika i azilni sistem

U godišnjem izvestaju međunarodne organizacije Human Rights Watcha za 2013. godinu o stanju ljudskih prava u zemljama članicama Evropske unije je navedeno da su ksenofobija, rasizam i diskriminacija i dalje ozbiljni problemi u zemljama Evropske unije, pri čemu se u posebnom riziku nalaze Romi, migranti i tražioci azila.

U 2013. godini zemlje Evropske unije su uradile poslednji korak ka kreiranju Zajedničkog evropskog sistema azila kada je juna 2013. godine Evropski parlament usvojio „azilni paket„ uključujući dopunjenu verziju Dablinske regulative, Direktive azilne procedure i Direktive za smeštaj tražilaca azila. Iako azilni paket sadrži blagi napredak, sa druge strane pruža široke osnove za pritvaranje tražilaca azila, ne obavezuje države članice da obezbede besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila u prvom stepenu i propustio je da zaštiti tražioce azila koji se nalaze pod posebnim rizikom, kao što su maloletni tražioci azila bez pratnje i žrtve torture, od ubrzane procedure za razmatranje azilnog zahteva.

Opširnije: Evropska migraciona politika i azilni sistem

Puni kapaciteti za smeštaj azilanata

IZVOR: Tanjug 28.januar 2014.

Komesarijat za izbeglice i migracije i policija su tokom noći i jutra između 27. i 28. januara 2014. godine organizovale akciju tokom koje su zbrinule oko 150 azilanata koji su bili na otvorenom, izjavio je danas predstavnik  Komesarijata Vladimir Cucić.

On je rekao i da su, posle opsežne akcije pronađene verovatno sve osobe koje su noć sa niskim temperaturama provodile na otvorenom, kao i da pretpostavlja da ih više nema po šumama i poljima.

Cucić je naveo i da su neki od njih smešteni u centre za azil i druge objekte u Bogovađi, Obrenovcu, Tutinu i Sjenici a da su oni koji nisu imali regiulisani status azilanata prebačeni u prihvatilište u Padinsku skelu radi utvrđivanja indentiteta.

On je upozorio i da su kapaciteti za smeštaj azilanata gotovo prepuni i da je ostalo možda još dvedesetak mesta za urgentni smeštaj, ukoliko bude potrebe za tim za izbeglice iz uglavnom afričkih i azijskih zemalja.

Opširnije: Puni kapaciteti za smeštaj azilanata

Azilanti zbog hladnoće završili u bolnici

IZVOR: B  92 28.01.2014.

Novi problemi azilanata u Srbiji. Zbog tuberkuloze, astme i promrzlina, trojica azilanata smeštena su u valjevsku bolnicu nakon što su noć proveli u šumi u blizini Bogovađe. U pitanju su azilanti koji su se samovoljno napustili smeštaj u Tutinu.

Stanje lica koja su dovezena i smeštena u valjevsku bolnicu

Jedno lice iz Eritreje ima promrzline na šakama i nogama- dobro je, nema amputacija, dobio je lekove i ima potvrdu o nameri za azil.

Jedno lice neće da kaže odakle je, nema potvrdu o nameri za azil, ima visoku temperaturu i na infektivnom je odeljenju.

Jedno lice neće da kaže odakle je, nema potvrdu o nameri za azil, ima tuberkulozu i smešten je na grudnom odeljenju, leči se.

Azilanti zbog promrzlina u bolnici

IZVOR: B 92  28. januar 2014.

Zbog tuberkuloze ili promrzlina, pošto su noć proveli u šumi van Centra za smeštaj azilanata u Bogovađi, trojica izbeglica su 28.januara 2014. godine smešteni u valjevsku bolnicu.

U Komesarijatu za izbeglice kažu da u tom kampu ima dovoljno mesta i da se najverovatnije radi o azilantima koji su prethodno bili smešteni u azilu u Tutinu, ali su ga svojevoljno napustili i peške se zaputili u Bogovađu.

Na grudno odeljenje valjevske bolnice je smešten azilant iz Somalije, mladić kome su lekari potvrdili dijagnozu tuberkuloze i njegovo stanje je trenutno stabilno. Drugi azilant, koji je primljen sa temperaturom i simptomima opšte slabosti organizma, trenutno se opservira na infektivnom odeljenju. Obojica su ispričali da su peške, po mrazu, stigli do Bogovađe i da su "izvesno vreme boravili u šumi".

Na hirurškom odeljenju bolnice u Valjevu od promrzlina na šakama i stopalima oporavlja se Sabri iz Eritreje, koji kaže da je jednu noć pod vedrim nebom proveo u šumi u blizini kampa u Bogovađi.

Opširnije: Azilanti zbog promrzlina u bolnici

Bogovađa: Azilanti i dalje žive u šumi

IZVOR: Al Jazeera 24.januar 2014.

I prvi dani 2014. godine pokazali su da je Srbija i dalje zemlja tranzita za veliki broj azilanta, pre svega iz Sirije, ali i Eritreje, Sudana ili Somalije.

Zbog nedostratka smeštajnih kapaciteta u postojećim, nedavno su otvoreni novi centri za azilante u Sjenici i Tutinu.

Bogovađa, mesto koje je pre dva meseca bilo u žiži zanimanja javnosti zbog protesta meštana. Razlog je velik priliv azilanata u tamošnji centar za prihvat. U Bogovađi se u šumi, silom prilika, ponovo kriju azilanti.

Opširnije: Bogovađa: Azilanti i dalje žive u šumi

Niška policija otkrila 22 stranca bez putnih isprava

Niška policija je 21.januara 2013. godine u dva vozila otkrila 22 ilegalna migranta iz Eritreje, Avganistana i Sirije i uhapsila je jednu osobu zbog sumnje da je izvršila krivično delo nedozvoljenog prelaza granice i krijumčarenja ljudi, saopšteno je iz Policijske uprave u Nišu.

Opširnije: Niška policija otkrila 22 stranca bez putnih isprava

Banja Vrujci: Protest zbog azilanata

IZVOR: RTS  22.01.2014.

Revoltirani postupkom azilanta, meštani Banje Vrujci su 22. januara 2014. godine blokirali su na jedan sat put Mionica - Ljig. Azilanti bez obraćanja prihvatnom centru, sami našli smeštaj u vili u Banji. Policija sprovela azilante u prihvatne centre u Padinskoj Skeli i Bogovađi.

Nakon što su zatražili azil u policijskoj upravi u Valjevu 19 azilanata sami su bez prethodnog obraćanja bilo kom prihvatnom centru našli smeštaj u jednoj od vila u Banji Vrujci. Revoltiranim tim postupkom, meštani su organizovali protest.

"Nemamo ništa protiv njih, ali nije u redu da budu stacionirani u turističkom mestu i da se tu pravi azil", kaže Željko Milovanović, predsednik Mesne zajednice Banja Vrujci.

Pripadnici Policijske uprave u saradnji sa upravom granične policije sproveli su 19 azilanata prihvatilišta u Padinskoj skeli i Bogovađi, jer nisu imali adekvatne potvrde da su zatražili smeštaj u bilo kom prihvatilištu u Srbiji.

Iz Komeserijata za izbeglice i migracije ističu da ima mesta za sve tražioce azila.

Stanje sa izbeglicama u Bugarskoj

Prema UNHCR-u u Bugarskoj se sredinom januara 2014. godine nalazilo preko 9 300 tražilaca azila i izbeglica. UNHCR je pokrenuo akciju da zemlje Evropske unije na određeni period suspenduju Dablinsku regulativu po kojoj bi se zabranio povratak tražilaca azila nazad u Bugasku usled jako loših uslova za tražioce azila u toj zemlji.

Prema Državnoj agenciji za izbeglice Bugarske, u Bugarskoj je trenutno smešteno preko 9 386 tražilaca azila i izbeglica od čega oko 4 725 boravi u 7 centara za smeštaj tražilaca azila, a 4 569 boravi u privatnom smeštaju. Preliminarne statistike za 2013. godinu pokazuju da je u Bugarskoj u 2013. godini ušlo oko 6 600 Sirijaca, dok su na drugom mestu Avganistanci, njih preko 2 000.Velika većina njih je i zatražila azil u Bugarskoj.

Opširnije: Stanje sa izbeglicama u Bugarskoj

Ponovo protest zbog azilanata

IZVOR: B 92    20.01.2014.

Zbog dolaska 30 azilanata u privatnu kuću u Gornjoj Toplici, meštani su za sredu, 22. januar 2014. godine, najavili protest, uz blokadu puta Mionica-Ljig.

Kako je reklo nekoliko meštana Gornje Toplice i obližnje Banje Vrujci, 30 azilanata smešteno je u jednu privatnu kuću pored puta Toplica-Vrujci, iako ima mesta u Prihvatnom centru u Bogovađi, kod Lajkovca.

Taj meštanin je izdao kuću Komesarijatu za izbeglice po ugovoru sličnom onom iz sela Vračević u lajkovačkoj opštini, gde su tokom 2013. godine i 2014. godine bili azilanti iz Azije i Afrike za koje tada nije bilo mesta u Bogovađi i Banji Koviljači.

Meštani su uputili apel lokalnoj vlasti Mionice i državnim organima Srbije da "zaustave dalji dolazak azilanata, jer se radi o turističkom mestu koje ne sme biti pretvoreno u centar za azilante".

"Lokalna vlast pravda sebe i pere ruke tako što tvrdi da nije umešana. Podatak iz UNHCR upućuje na to da Policijska uprava u Valjevu ne može upućivati azilante na druge destinacije ako ima mesta u Prihvatnom centru, a u Bogovađi trenutno ima 80 slobodnih mesta", rekla je meštanka Radmila Krstić.

Ranije je objavljeno da mesta za smeštaj azilanata ima i u novootvorenim centrima u Sjenici i Tutinu, gde su tražioci azila za koje nije bilo mesta u Bogovađi i Banji Koviljači.

Podsetimo, krajem novembra 2013. godine protestovali su meštani nekoliko sela kod Obrenovca koji takođe nisu želeli da im azilanti postanu komšije. Oni su organizovali blokadu puta, a zapaljena je i jedna baraka u koju je trebalo da budu smešteni azilanti.

Građani se solidarišu sa tražiocima azila

IZVOR: Setimes  

Dok se talas emigranata koji prolaze kroz Srbiju povećava, Savet Evrope vrši pritisak da se sistem za azil ojača.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava, Nils Muižnijeks, rekao je u decembru 2013. godine da je „video znake trenutnih napora srpskog sistema za azil" tokom svoje novembarske posete prihvatnom centru u Bogovađi, jednom od dva centra za azilante u Srbiji. „Potrebni su dodatni napori da bi se osiguralo da se ljudska prava svake osobe kojoj je potrebna međunarodna zaštita u potpunosti poštuju i štite", kaže Muižnijeks.

Oko 4000 tražilaca azila iz Sirije, Somalije, Eritreje, Avganistana i Pakistana prošlo je 2013. godine kroz Srbiju na putu za zapadnu Evropu. 

Dva centra za azilante u Srbiji, u Bogovađi i Banji Koviljači, su tokom novembra 2013.godine bili puni, pa zbog toga emigranti utočište tražili na ulicama i u šumama. 

Mnogi građani pomažu tražiocima azila nudeći im odeću, novac, hranu i drugu pomoć. 

„Građani nas zovu i pitaju nas šta mogu da urade. Iako je ekonomska situacija u Srbiji strašno loša, to nije prepreka za građane da podele šta imaju i da pomognu", kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Opširnije: Građani se solidarišu sa tražiocima azila

Božović o problemu azilanata iz Srbije

IZVOR: B  92 17.01.2014.

Od 2011. godine sa granice vraćeno 6.300 ljudi koji nisu ispunili uslov za izlazak iz Srbije, a odbijeno je više od 98% zahteva za azil koje su podneli naši državljni izjavio je državni sekretar MUP-a, Vladimir Božović, razgovarajući o problemu takozvanih "lažnih azilanata" sa oficirom za vezu Savezne policije u nemačkoj ambasadi u Beogradu, Peterom Banovskim i prvom sekretarkom Političkog odeljenja ambasade, Sonjom Bon.

On je rekao da je od uvođenja Uredbe o bližem uređivanju načina vršenja ovlašćenja policijskih službenika granične policije i dužnostima lica koja prelaze državnu granicu juna 2011.godine sa granice vraćeno 6.300 ljudi, a da "nije podneta nijedna pritužba ili predstavka od tih lica". Božović je kazao da do sada odbijenih više od 98 odsto zahteva za azil, koje su podneli državljani Srbije, uglavnom pripadnici romske i albanske nacionalne manjine, potvrđuje da nije reč o političkom progonu, već o zloupotrebama prava na azil, saopštio je MUP.

Opširnije: Božović o problemu azilanata iz Srbije

Vraćeno 600 azilanata

IZVOR: Večernje novosti 12.01.2013.

U drugoj polovini 2013. godine značajno je uvećan broj pokušaja ilegalnog prelaska granice sa Bugarskom preko Stare planine. Načelnik Pogranične policije na delu granice ka Bugarskoj, Nenad Vučić, precizira da su patrole Pogranične policije u tom periodu duž granice sa Bugarskom sprečile 600 osoba da ilegalno pređu granicu u tom periodu i još 200 osoba na teritoriji opština Pirot i Dimitrovgrad.

Opustela staroplaninska sela u zabrđu dimitrovgradske opštine: Radejna, Smilovci, Mojinci, Mazgoš, Brebevnica, ali i ona iza masiva Vidlič, kao što su Veliki i Mali Krivodol, pa i Vlokovija, tik uz granicu sa susednom Bugarskom sve češće se pominju u izveštajima pogranične policije, koja je od 2007. godine zamenila graničare, odnosno vojsku.

Opširnije: Vraćeno 600 azilanata

Božović: Neophodna Kancelarija za azil

IZVOR RTS 10.01.2014.

Predložićemo izmenu Zakona o azilu koji će predvideti preciznija rešenja u pogledu rokova podnošenja zahteva za azil, kao i formiranje Kancelarije za azil, koja zakonski postoji, ali je u praksi nema, rekao za RTS državni sekretar u MUP-u Vladimir Božović.

Srbija priprema izmene nekoliko zakonskih rešenja, pre svega Zakona o azilu i radi na jačanju kapaciteta države u toj oblasti, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladimir Božović, koji predsedava Projektnom grupom za analizu situacije u oblasti migracija.

Govoreći o novoformiranoj grupi, Božović je rekao da će ona imati kapacitet da "analizira kompletnu situaciju u toj oblasti", tim pre što su još pridodate i članice koje nisu u njenom formalnom sastavu: predstavnici UNHCR-a, Komesarijata za izbeglice i migracije, Delegacije Evropske komisije, Kancelarije Ujedinjenih nacija i tri vodeće nevladine organizacije.

Opširnije: Božović: Neophodna Kancelarija za azil

Grčka će predložiti raspodelu azilanata unutar EU

IZVOR: Euroactiv 10.01.2014.

Grčka koja predsedava EU u prvoj polovini 2014.godine namerava da predloži da se osobe koje traže azil raspodele po zemljama Unije, rekao je grčki ministar za javni red i civilnu zaštitu, Nikos Dendijas. To pitanje je kamen spoticanja između članica na jugu i onih na severu EU, a većina zemalja ne želi da menja sadašnje propise koji predviđaju da se zahtev podnosi samo u zemlji u koju je osoba prvo došla. Prema podacima evropske službe za statistiku Eurostat, u EU je u periodu od oktobra 2012. godine do oktobara 2013. godine bilo više od od 400 000 zahteva za azil, uključujući i nove zahteve. Najviše zahteva u tom periodu je registrovano u Nemačkoj, a po broju zahteva su prednjačili građani Rusije.

"Predložićemo da se pokrene rasprava o uveđenju klauzule o raspodeli tražilaca azila i imigranata iz trećih zemalja koji ne mogu da se vrate u domovine", rekao je 9. januara 2014.godine Dendijas na konferenciji za novinare.

Opširnije: Grčka će predložiti raspodelu azilanata unutar EU

Stupio na snagu mehanizam za uvođenje viza

IZVOR: Večernje novosti 10.01.2014.

Stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja smanjuje broj zahteva za azil, ne i odlaske. Vraćaju se kući, pa pokušavaju da odu u drugu zemlju ili u istu, ali na crno.

Mehanizam za moguće hitno vraćanje viznog režima na šest meseci stupio je na snagu 9.januara 2014.godine. Takozvana suspenzivna klauzula ubuduće će omogućiti članicama EU da po skraćenoj proceduri zatraže uvođenje viza za zemlje iz kojih je povećan priliv azilanata, među kojima je i Srbija.

Mada je broj osoba koje traže azil iz naše zemlje, prema rečima Nenada Banovića, predsednika Komisije za praćenje bezviznog režima, prošle godine bio manji nego pretprošle, u pojedinim zemljama on je drastično porastao. Tako je u Nemačkoj, posle odluke tamošnjeg Ustavnog suda da se poveća pomoć koju dobijaju svi koji apliciraju za azil, broj podnosilaca zahteva veći za 1 200.

Za razliku od Nemačke, u Švajcarskoj se broj azilanata iz Srbije u 2013.godini šest puta smanjio, jer je ova zemlja svrstala Srbiju u sigurne zemlje. To znači da se o zahtevima za azil odlučuje po hitnom postupku, a ne za pola godine, pa oni ne mogu tamo da prezime od socijalne pomoći.

Po zvaničnim državnim podacima, od uvođenja bezviznog režima 2009.godine, u četiri zemlje EU plus Švajcarska (bez Danske), azil je zatražilo njih 49.835. Samo prošle godine, do decembra 2013. godine, broj azilanata je dostigao 12.173 u pet zemalja EU (Nemačka, Švedska, Luksemburg, Belgija i Danska) i u Švajcarskoj.

Da bi sprečile dalji rast broja onih koji traže azil i smanjile mogućnost da nam ponovo bude uveden vizni režim, srpske vlasti su najavile i pooštrenu kontrolu na graničnim prelazima.

"Svaki državljanin mora, osim putne isprave, da ima i zdravstveno osiguranje, sredstva za izdržavanje, pozivno pismo ili vaučer turističke agencije i povratnu kartu " navodi Nenad Banović, predsednik Komisije za praćenje bezviznog režima.

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, smatra da najavljene oštrije mere ograničavaju slobodu kretanja.

Opširnije: Stupio na snagu mehanizam za uvođenje viza

Preskonferencija – Prezentovanje istraživanja - Analiza: tražioci azila iz Srbije i tražioci azila u Srbiji

"Do kraja godine u Srbiji će azil tražiti više od 5 000 ljudi, a većina njih iz svojih država beži zbog oružanih sukoba, pa Srbiju vide samo kao prelazno rešenje na putu ka Zapadu", rekao je 27.decembra 2013.godine izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.

"U kontekstu skorašnjih zbivanja, pre svega postojeće azilne krize u Srbiji, ali isto tako i problema naših državljana koji traže azil u zemljama Zapadne Evrope, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u poslednja četri meseca sproveo istraživanje koje je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Cilj istraživanja je da da se javnosti prikažu potrebe i profil ljudi iz obe grupe migranata" izjavio je Đurović.

FOTOGRAFIJE SA PRESKONFERENCIJE MOZETE POGLEDATI OVDE

Opširnije: Preskonferencija – Prezentovanje istraživanja - Analiza: tražioci azila iz Srbije i tražioci...

Okrugli sto u Beogradu- Prezentovanje istraživanja „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz Srbije“

Posle Vranja i Novog Pazara, u Beogradu je 23.decembra 2013.godine održan treći okrugli sto u okviru istraživačkog projekta „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz Srbije" koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Učesnici, među kojim su bili predstavnici Komesarijata za izbeglice i migracije, Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike, predstavnici nevladinih organizacija, službenici Crvenog krsta i drugih relevantnih organizacija koji rade sa marginalizovanim grupama, su razmenili svoja iskustva i ideje u vezi sa formiranjem preporuka za rad sa ovim grupama ljudi, tražiocima azila u Srbiji i državljanima Srbije kojima je odbijen zahtev za azil u nekoj od evropskih zemalja.

FOTOGRAFIJE SA OKRUGLOG STOLA MOZETE POGLEDATI OVDE

Opširnije: Okrugli sto u Beogradu- Prezentovanje istraživanja „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz...

Okrugli sto u Vranju- Prezentovanje istraživanja „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz Srbije“

U okviru istraživačkog projekta „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz Srbije" koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, u Vranju je 18.decembra 2013.godine održan okrugli sto sa relavantnim akterima koji rade sa povratnicima - srpskim građanima koji su tražili azil u evropskim zemljama iz Vranja i Bujanovca, među kojima su predstavnici lokalnih vlasti, poverenica za izbeglice, službenicima centara za socijalni rad, službenici nevladinih organizacija, sa ciljem razmene ideja, pogleda i iskustava sa terena u radu sa ovim grupama ali i formiranje preporuka u pogledu efikasnog kratkoročnog i dugoročnog rešavanja problema tražilaca azila u i van Srbije.

Opširnije: Okrugli sto u Vranju- Prezentovanje istraživanja „Tražioci azila u Srbiji i tražioci azila iz...

Vizne olakšice u zamenu za izbeglice

IZVOR: Deutsche Welle 16.12.2013.

Turska i Evropska unija su 16.12.2013.godine potpisale sporazum od kojeg bi trebalo profitiraju obe strane. Evropska unija bi se rešila neželjenih izbeglica, a Turci bi lakše dolazili do viza za EU.

Sporazum o povratku ilegalnih useljenika koristan je i za Evropsku uniju i za Tursku. Obe strane time dobijaju ono što već dugo traže. Ipak, kao i uvek, tamo gde ima pobednika, ima i gubitnika.

Reč je pre svega o izbeglicama iz Sirije, Avganistana ili Iraka koji u Evropskoj uniji pokušavaju da pronađu utočište od rata, gladi i siromaštva. Turska je jedina država, kandidat za ulazak u EU, za čije građane i danas važi vizni režim. Obavezivanje vlade u Ankari da ponovo preuzme ilegalne useljenike koji dolaze iz te zemlje bila je cena koju je morala da plati za otvaranje puta ka bezviznom režimu.

Opširnije: Vizne olakšice u zamenu za izbeglice

Azilantska kriza

IZVOR: RTS 9.decembar 2013.

Ugrožavanje bezbednosti meštana, narušavanje energetske sigurnosti, pa čak i pretnja razvoju turizma na Kosmaju. Sve to su bili argumenti zbog kojih su u različitim opštinama u Srbiji azilanti odbijeni i vraćeni u prepuni Centar. Ili u šumu blizu Centra.

Zamišljeno je da trajno rešenje bude smeštaj azilanata u kasarni u Maloj Vrbici. Ali, i tamošnji meštani nisu saglasni sa idejom da dobiju nove komšije. Imaju li prava da blokiraju ulaz u kasarnu i protive se odluci Vlade? Imaju li prava da, protiveći se smeštaju azilanata, blokiraju put? Imaju li razloga da strahuju od azilanata u svom kraju?

Opširnije: Azilantska kriza

Koncert benda sHpiritus mOvens za azilante na Međunarodni dan ljudskih prava

Beogradski bend sHpiritus mOvens nastupiće u utorak 10. decembra u 17.30 časova u hotelu Obrenovac u kojem su smešteni azilanti. Ovaj nastup se organizuje sa idejom da članovi sastava sHpiritus mOvens izvedu neke od pesama iz svog opusa za publiku koju će činiti azilanti, ali i da ih u neformalnoj atmosferi podstaknu da im se priključe na bini i Međunarodni dan ljudskih prava provedu u prijatnoj atmosferi.

Slobodan Manojlović, forntmen benda, kaže da je sastav došao na ovu ideju želeći da ljudima iz Avganistana, Pakistana i ostalih zemalja ponudi nešto od sadržaja koji im zbog uslova u kojima azilanti žive svakako nedostaje. Već nekoliko nedelja različiti ljudi dobre volje prikupljaju hranu i odeću za azilante, a ideja ove akcije jeste druženje sa azilantima i pokušaj da se sa njima stupi u kontakt kroz univerzalni jezik muzike.

Akcija se organizuje uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava i Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.

Mladenovac –Ne žele centar za azilante u Maloj Vrbici

IZVOR: B92 8.decembar 2013.

Meštani sela Mala Vrbica kod Mladenovca blokirali su put na 15 minuta da bi pokazali da se protive preuređenju bivše kasarne u centar za prihvat azilanata. Na njihovoj strani je i opština koja upozorava da bi dolaskom azilanata bili narušeni turistički potencijali Mladenovca dok sami meštani poručuju da azilanti u njihovom mestu u svakom slučaju nisu dobrodošli.

Osuda protesta u Maloj Vrbici protiv smeštanja azilanata

Oštro osuđujemo ponašanje predsednika Opštine Mladenovac i pojedinaca koji su danas protestvovali protiv smeštanja azilanata u objekat u Maloj Vrbici.

Napominjemo da je današnji protest rezultat organizovanog delovanja Opštine i pojedinaca u cilju manipulacije građanima i sprečavanja sprovođenja odluke Vlade Republike Srbije da se u Maloj Vrbici organizuje centar za azil.

Jutros su u Mladenovcu osvanuli plakati za otpor azilantima koji su pozvali sve građane Mladenovca na protest u Maloj Vrbici. Ceo protest je podržao predsednik Opštine koji je putem lokalnih sredstava informisanja građanima Mladenovca predočio da će prirodni resursi biti uništeni, da će poljoprivreda i voćarstvo biti ugroženi smeštanjem azilanata u budući centar za azil u Maloj Vrbici, dok je lokalna televizija pozvala građane na protest i obavestili o organizovanom prevozu građana autobusima iz Mladenovca do Male Vrbice na protest.

Imajući u vidu navedeno, napominjemo da su se ispunili elementi krivičnog dela izazivanja panike i nereda i pozivamo javno tužilaštvo da preduzme sve mere u okviru svoje nadležnosti kako bi se stalo na put izazivanju panike, predrasuda, izazivanju ksenofobije građana Male Vrbice i Mladenovca.

Smatramo da ovakvo neodgovorno ponašanje u cilju ostvarivanja političkih i drugih interesa izaziva dalekosežne negativne posledice u lokalnoj sredini i srpskom društvu u celini, a koje dovode do rasta predrasuda, diskriminacije, mržnje i širenja zabluda o izbeglicama i tražiocima azila.

Nedopustivo je i nemoralno suprostavljanje svakom nastojanju da se ovako ozbiljan humanitarni problem reši u skladu sa humanim vrednostima savremenog sveta i srpskog društva i u skladu sa Ustavom i našim pozitivnim propisima.

Azilanti smešteni u Sjenici

Većina azilanta koji su bili smešteni u kućama u selu Vračevići, kod Bogovađe, 8.decembra 2013.godine su prebačeni u Sjenicu. Radi se o više od 100 ljudi, najviše iz Sirije i Avganistana.

Ostatak će biti smešten u Tutinu, najkasnije do kraja nedelje, izjavio je direktor Komesarijata za izbeglice i migracije, Vladimir Cucić.

Prema njegovim rečima, lokalna samouprava i žitelji Sjenice su učinili sve da prihvat azilanata protekne kako treba, dodavši da će problem smeštaja azilanata van centara za azil praktično biti rešen kada prestala grupa azilanata bude smeštena u Tutinu.

"U ovom momentu, kada je reč o Vračevićima, ostao je veoma mali broj ljudi i to najviše po vikendicama. Onog momenta kada Tutin bude u prilici da pusti te kapacitete, a mi računamo da će to biti do kraja nedelje, tog momenta ćemo mi da završimo i sa premeštajem za Tutin", rekao je Cucić.

On je dodao da je opština Sjenica obezbedila adekvatan smeštaj azilantima.

Opširnije: Azilanti smešteni u Sjenici

Radio emisija-U središtu pažnje:Kako rešiti problem azilanata u Srbiji?

Kako rešiti problem azilanata u Srbiji? Ko je kriv za neželjene scene, za barikade koje sprečavaju ljude da stignu do hrane, vode i smeštaja? Šta je država uradila ili propustila da uradi i kako je moguće da su nadležne iznenadili i priliv migranata i prvi sneg u Srbiji?

Kakva rešenja su pronađena u zadnji čas, šta se još planira i šta ćemo ako se talas migranata bude povećavao, što mnogi predviđaju? Da li će balkanski prelaz, posle mnogih brodoloma i na hiljade utopljenih na južnim granicama Evropske unije, postati još privlačniji za nevoljnike koji, bežeći od rata i gladi, traže bolji ili bilo kakav život u bogatim zemljama Starog kontineneta?

Da li je Srbija spremna za to i ko sve treba da se angažuje na povećanju institucionalnog kapaciteta?



Gosti emisije su Ivan Gerginov, pomoćnik komesara Republičkog komesarijata za izbeglice i migracije, Miloš Zatezalo, načelnik Odeljenja za strance u Upravi granične policije MUP-a Srbije i Radoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Humanitarni ponedeljak hrane i prikupljanja pomoći

Pod sloganom akcije ''Šta znamo, a šta ne znamo jedni o drugima'' koju je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila realizovao uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava, 2.decembra 2013.godine je organizovan Ponedeljak kuvanja hrane u KC Gradu.

Posetioci su imali priliku da probaju egzotična jela koja azilanti pamte iz svojih zemalja porekla, čuju afričku muziku, razgovaraju sa četvoricom tražilaca azila koji borave u centrima za azil u Srbiji, pogledaju izložbu fotografija sa kulturoloških radionica realizovanih sa mladim azilantima u centrima za azil, sa interaktivnih predavanja i radionica u osnovnim i srednjim školama u Beogradu, Banji Koviljači, Lajkovcu i Bogovađi, Sajma kultura u Kulturnom centru "Hadži Ruvim u Lajkovcu", posetama institucijama u okviru azilnog sistema.

Deca iz naših škola koja su prolazila radionice i predavanja Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila o azilantima u Srbiji su bila aktivni učesnici i promoteri ove akcije, a svojim gestovima su poslala poruku srpskom društvu kako treba da tretira nevoljnike koji u Srbiji traže zastitu!

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Suzana Paunović i državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Vladimir Božović, svojim prisustvom su podržali nastojanja Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila da na specifičan način približe kulturološke, društvene i običajne razlike migranata koji borave na teritoriji Republike Srbije građanima Srbije i obrnuto.

FOTOGRAFIJE SA DELIKATESNOG PONEDELJKA MOZETE POGLEDATI OVDE

Opširnije: Humanitarni ponedeljak hrane i prikupljanja pomoći

Kako rešiti problem tražilaca azila u Srbiji?

IZVOR: TV SKY PLUS  3.decembar 2013.

Kako rešiti problem tražilaca azila u Srbiji, gosti Vladimir Božović, državni sekretar u MUP-u i Ivan Gerginov pomoćnik komesara za izbeglice i migracije. Uključenje iz hotela Obrenovac (gde su smešteni azilanti), iz centra za azil Bogovadja, poslušajte stav naroda na ovu temu i pogledajte intervju sa Radosom Đurovicem-direktorom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Srbija i tražioci azila – humanost je umrla

Izvor: Deutsche Welle, 30.novembar 2013.

„Kada vam lokalni lider priča da će stranci doneti nekakvu epidemiju, da će silovati naše najbliže i da će preplaviti Srbiju – to je jasno širenje ksenofobije i netrpeljivosti", priča za DW aktivista Radoš Đurović.

Srbija je jedna od zemalja na putu izbeglica iz Afrike i Azije ka Evropskoj uniji. Međutim, te ljude u Srbiji ovih dana dočekuje ksenofobija, meštani sela u kojima vlada predlaže privremeni smeštaj traktorima blokiraju puteve i sprečavaju isporuku hrane. Ni traga od hvaljenog srpskog gostoprimstva, ni traga od plana države, koja kao da je iznenađena dolaskom izbeglica i dolaskom zime, perioda kada ovim ljudima očajnički trebaju krov nad glavom, ćebad, lekovi i hrana. O ovom problemu razgovaramo sa Radošem Đurovićem, izvršnim direktorom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

DW: Država Srbija ima samo dva centra za azil, u Banji Koviljači i Bogovađi. Ukupno tu ima mesta za manje od 300 potražilaca azila... u prevodu, ovde ne može da se smesti ni deset odsto ljudi koji traže azil?

Radoš Đurović: U pravu ste. Broj tražilaca azila u Srbiji je trenutno nešto iznad 4.000, od toga je 1.000 Sirijaca, 500 ljudi iz Eritreje, 450 iz Somalije. Njihov put vodi uglavnom preko Turske do Grčke i Bugarske, a mi smo onda druga ili treća stanica ka zapadu Evrope. Nisu svi oni istovremeno u Srbiji, brzo dolaze i odlaze, ali nama ovde ostaje hroničan problem smeštaja. Za taj problem je javnost davno trebalo da sazna, a država da proširi kapacitete onako kako su to uradile ostale zemlje regiona, znajući za krizu u Siriji i veliki priliv izbeglica.

Problem je tek sada došao do Vlade u Beogradu, kažu, ide zima pa treba što pre smestiti ljude negde. Međutim, koliko znam, zima dolazi svake godine, zašto se problem tek sada rešava?

Državni organi se nisu angažovali da reše problem na vreme – a ovo nije samo problem Komesarijata za izbeglice, nego i Odseka za azil MUP-a, kao i zdravstvenih i socijalnih službi. U pitanju je odsustvo planiranja i procene, šta se zapravo dešava u zemljama iz kojih ljudi dolaze. Signali su bili jasni, već godinama se rapidno povećava broj tražilaca azila i država je morala da pretpostavi da će doći još ljudi i da unapred pripremi smeštajne kapacitete.

Opširnije: Srbija i tražioci azila – humanost je umrla

Đurović: Predrаsude o аzilаntimа se podstiču

Izvor: RTV 28.novembar 2013.

Rаdoš Đurović iz Centrа zа zаštitu i pomoć tražiocima аzilа ocenio je dа su nedаvni protesti protiv аzilаnаtа u Obrenovcu, kаo i neki prethodni slučаjevi, dokаz ksenofobije, аli i posledicа podsticаnjа predrаsudа među grаđаnimа iz nekih lokаlnih političkih krugovа. Đurović je u emisiji "Jedаn nа jedаn" Rаdio-televizije Vojvodine kritikovаo i držаvnu vlаst zbog neаdekvаtne reаkcije nа ovаkve slučаjeve, kаo i zbog neblаgovremenog delovаnjа.

"Ako grаdonаčelnik kаže dа je rаzlog tаkvog ponаšаnjа grаđаnа strаh dа neko od аzilаnаtа ne uđe u Termoelektrаnu Obrenovаc, on zloupotrebljvа situаciju, jer time izаzivа strаh i pаniku...A desilo se zаprаvo dа je neko iz domаće sredine zаpаlio bаrаke. Zаto su ovi incidenti u Obrenovcu velikа srаmotа i zа lokаlnu zаjednicu i zа celo društvo", istаkаo je Đurović.

Opširnije: Đurović: Predrаsude o аzilаntimа se podstiču

Osuda ponašanja pojedinaca iz mesne zajednice Vračević i poziv državi za pomoć azilantima

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila oštro osuđuje sprečavanje dostave hrane tražiocima azila smeštenim u selu Vračeviću od strane pojedinih lokalnih građana i poziva državu da pod hitno preduzme sve potrebne mere da zaštiti i spase tražioce azila smeštene u Vračeviću, kao i da im obezbedi adekvatnu ishranu, sigurnost, pravo na slobodu kretanja i bezbednost.

Reakcija na proteste protiv azilanata u Obrenovcu

Gostovanje Radoša Đurovića, izvršnog direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u jutarnjem programu RTV Pink-a povodom protesta protiv azilanata u Obrenovcu.

Azilanti idu u Tutin i Sjenicu, deo ostaje u Obrenovcu

Izvor: TANJUG 28. novembar 2013.

BEOGRAD - Vlada Srbije je na današnjoj sednici najoštrije osudila ispoljeno nasilje i podmetanje požara u objekat namenjen za smeštaj tražilaca azila u Obrenovcu i odredila objekte za njihov privremeni smeštaj.

Vlada je odredila objekat Preduzeća za pružanje ugostiteljskih usluga i trgovinu SAVA -TENT u Obrenovcu, u ulici Miloša Obrenovića 189, za privremeni smeštaj i obezbeđivanje osnovnih životnih uslova licima koja traže azil u Republici Srbiji. Tražioci azila biće smešteni i u objekte na teritoriji opština Sjenica i Tutin, na osnovu saglasnosti dobijenih od tih opština.

Vlada je tražioce azila oslobodila obaveze plaćanja boravišne takse, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Vlada je zadužila Komesarijat za izbeglice i migracije, nadležna ministarstva i lokalne samouprave da sprovedu ovaj zaključak i obezbede neophodan smeštaj tražiocima azila i pruže im krov nad glavom.

Drama kod Obrenovca okončana je smeštajem azilanata u hotel.

Celodnevna drama azilanata iz Avganistana, Pakistana i drugih država, kojima grupa meštana nije dozvolila da se usele u barake nedaleko od Obrenovca, okončana je noćas tako što su privremeno smešteni u hotel "Obrenovac".

Kako je Tanjugu izjavio državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladimir Božović, ovo rešenje, kao jedino moguće da se azilanti koji su ceo dan proveli u autobusu zbrinu i sklone sa hladnoće, pronađeno uz konsultacije sa premijerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Aleksandrom Vučićem.

Božović koji je sinoć bio na licu mesta i posredovao u rešavanju problema rekao je da su azilanti uz pomoć policije i ljudi iz Komesarijata za izbeglice i uz pomoć odgovornih iz hotela u Obrenovcu dovezeni i smešteni u hotel koji je pretvoren u prenoćište.

Opširnije: Azilanti idu u Tutin i Sjenicu, deo ostaje u Obrenovcu

Blokada puta zbog azilanata

IZVOR: B92 27.novembar 2013.

Meštani Skela su 27.novembra 2013.godine  blokirali put kod Obrenovca, nakon što su u njihovo mesto stigla dva autobusa sa azilantima, za koje nema mesta u centru u Bogovađi.

Da su nezadovoljni meštani blokirali put potvrdio je predsednik Mesne zajednice Skela, Života Mirčetić.

Podsetimo, Vlada Srbije je 25.novembra 2013.godine donela odluku da se oko 200 azilanata iz Centra u Bogovađi, koji je inače pretrpan, smesti u radničke barake kod Obrenovca.

Međutim, lokalno stanovništvo Ušća i Skela, kao i njihovo rukovodstvo, protive se takvoj odluci i ne žele novi centar za azil u svojoj blizini jer se, kako su rekli, plaše za svoju i bezbednost svoje dece.

Opširnije: Blokada puta zbog azilanata

Vlada: Za azilante privremeni smeštaj u Obrenovcu

IZVOR: Večernje novosti 25.novembar 2013.

Vlada Srbije je 25.novembra 2013.godine odredila objekat u Obrenovcu, u ulici Poljački kraj bb - Ušće, za privremeni smeštaj i obezbeđivanje osnovnih životnih uslova za lica koja traže azil u Srbiji, do stavljanja u funkciju i potpune prenamene nekadašnjeg vojnog kompleksa - kasarne "Mala Vrbica" u Mladenovcu u Centar za azil.

Vlada je na sednici zadužila Komesarijat za izbeglice i migracije da obezbedi privremeni smeštaj i osnovne životne uslove u objektu u Obrenovcu licima koja traže azil u Srbiji, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Evropska komisija odbijanje izbeglica ocenila nelegalnim

IZVOR: Euro Activ 20. novembra 2013.

Evropska komisija indirektno je upozorila Grčku i Bugarsku da prestanu da odbijaju sirijske izbeglice na granicama sa Turskom, što su prethodno od te dve članice Evropske unije tražile i Ujedinjene nacije. Grčka i Bugarska ne samo da ne primaju izbeglice iz ratom opustošene Sirije, već i dižu ograde na "kritičnim" delovima granice. U Komisiji kažu da svaka članica može sama da izabere kako će čuvati granicu ali i poručuju da dizanje zidova ne rešava problem i da zaštita granica mora da bude u skladu sa međunarodnim i evropskim pravom.

Visoki komesar za izbeglice UN, Antonio Gutereš, je 15. novembra 2013. godine pozvao Grčku i Bugarsku da ne odbijaju na granici Sirijce izbegle iz ratom razrušene zemlje.

Opširnije: Evropska komisija odbijanje izbeglica ocenila nelegalnim

Apel Vladi Republike Srbije

Video sa konferencije za novinare održane 18.novembra 2013. godine na kojoj je upućen apel Vladi Republike Srbije da pod hitno reaguje i reši humanitarnu krizu u Bogovađi.

Azilanti u šumi, stanovnici u strahu

Država mora hitno da reaguje i reši humanitarnu krizu u Bogovađi gde oko trista tražilaca azila lutaju kao "senke" po mestu, po šumi, njivama, bez elementarnih uslova za život, što stvara strah kod lokalnog stanovništva koje protestuje zbog ove situacije, upozorio je danas izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

 On je, na konferenciji za novinare, rekao da je neophodno odmah osnovati u Srbiji više manjih centara za prihvat azilanata, kao i da se ubrza procedura kako bi se videlo ko zaista traži azil, a kome to služi samo da bi otišao u neku drugu zemlju, jer je za takve predviđena drugačija procedura, odnosno deportacija.

Prema rečima Đurovića, zahtev Vladi da brzo reaguje predstavlja zaključke sa okruglog stola koji je u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila održan sa predstavnicima lokalnog nivoa - policije, Doma zdravlja, škole, Centa za azil, mesne zajednice i roditelji dece koja zbog ovakve situacije ne idu u školu.

Fotografije sa konferencije možete pogledati na WWW.AZILSRBIJA.RS

Opširnije: Azilanti u šumi, stanovnici u strahu

Video- Okrugli sto u Lajkovcu

IZVOR: Gem RTV

Diskusija (Okrugli sto) azilnih aktera i profesionalaca na lokalu u Lajkovcu

U Lajkovcu je 15.novembra 2013. godine održana diskusija (okrugli sto) u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru projekta „Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije.

Diskusija je organizovana zbog sve većeg broja migranata u Bogovađi i nedovoljnih kapaciteta za njihov smeštaj u Centru za azil u Bogovađi.

Učešće u diskusiji su uzeli svi akteri sa lokalnog nivoa koji su uključeni u rad sa tražiocima azila između ostalog predstavnici policije (PS Lajkovca i PU Valjeva), Doma zdravlja u Lajkovcu, Osnovne škole u Lajkovcu, Centra za azil u Bogovađi, Centra za socijalni rad Lajkovac, lokalnih organizacija, mesne zajednice Bogovađa, kao i predstavnici roditelja dece koji zbog situacije u Bogovađi nisu išli u školu.

FOTOGRAFIJE SA OKRUGLOG STOLA MOZETE POGLEDATI NA: AZIL U SRBIJI

Opširnije: Diskusija (Okrugli sto) azilnih aktera i profesionalaca na lokalu u Lajkovcu

Radio emisija Talasanje- Tema protest u Bogovađi

IZVOR: Radio Beograd  14.novembar 2013.

Posle Banje Koviljače, Aleksinca, Mladenovca, Subotice.. sad i meštani Bogovađe protestvuju zbog sve većeg broja azilanata koji borave u Centru, ali i van njega. Žitelji Bogovađe kod Lajkovca, kažu da su im ugroženi lične bezbednost, imovina i zdravlje. Traže hitnu reakciju države i u znak protesta ne šalju decu u školu.

U čemu je problem govorili su predsednica Mesne zajednice Bogovađa, Dragana Lončar, a o tome da li postoji sistemsko rešenje za azilante u Srbiji govorili su Ivan Gerginov, pomoćnik komesara Republičkog komeserijata za izbeglice i Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Bojkotovali nastavu zbog azilanata

IZVOR: B 92 12.11.2013.

Đaci osnovne škole u Bogovađi, kod Lajkovca, 12. novembra 2013. godine su bojkotovali nastavu zbog nerešenog statusa oko 500 azilanata iz azijskih i afričkih zemalja u tom selu. Kako su javili lokalni mediji, bojkot su organizovali njihovi roditelji, koji su zajedno sa meštanima Bogovađe i okolnih sela u subotu, 9.novembra 2013.godine protestovali i tražili od države da hitno reši problem azilanata.

Sa današnje sednice Opštinskog veća u Lajkovcu, kojoj su prisustvovali i predstavnici mesne zajednice u Bogovađi, meštanima je upućen apel da prekinu bojkot nastave.

Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima poslato je nekoliko zahteva, među kojima i onaj da u roku od pet dana počnu rešavanje problema azilanata.

Opširnije: Bojkotovali nastavu zbog azilanata

Rešite problem azilanata

IZVOR: B92 9.novembar 2013.

U Bogovadji, kod Lajkovca 9. novembra 2013. godine je održan protest meštana tog i još dva sela, koji traže da država hitno reši problem smeštaja azilanata.

Protest je trajao jedan sat uz blokadu centralne seoske raskrsnice i okupio je oko 200 meštana Bogovadje, Donjeg Lajkovca i Vračevića.

Opširnije: Rešite problem azilanata

Izveštaj nemačke nevladine organizecije Pro Asyl o kršenju ljudskih prava na grčko-turskoj granici

IZVOR: ECRE 7. novembar 2013.

Izveštaj Pro Asyl-a se fokusira na prepreke koje tražioci azila imaju prilikom ulaska na teritoriju Evropske unije, posebno se osvrćući na prepreke prelaska kopnene i morske granice Grčke. U izveštaju se analiziraju činjenice i događaji koji su usledili nakon zatvaranja granice na reci Marici u avgustu 2012.godine, što je dovelo da li je toga da veliki broj ljudi pokušava da uđe na teritoriju Evropske unije preko Egejskog mora. Takođe, izveštaj pokazuje da je od avgusta 2012.godine i zatvaranja granice na reci Marici došlo do povećanja prinudnog vraćanja izbeglica iz Sirije, Avganistana, Somalije i Eritreje sa granica Grčke nazad u Tursku.

Opširnije: Izveštaj nemačke nevladine organizecije Pro Asyl o kršenju ljudskih prava na grčko-turskoj granici

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova o protestu u Bogovađi

IZVOR: Al Jazeera 9.novembar 2013.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Republike Srbije o protestu  u Bogovađi.

Kolege Danci rasplakale vozača autobusa iz Somalije

IZVOR: 24 sata 10.novembar 2013.

Danska je možda jedna od najsrećnijih država na svetu, ali u ovoj zemlji tokom godina raste određeni osećaj nelagode vezan za povećan priliv imigranata. Zato je slučaj Somalijca Mukhtara, vozača autobusa, toliko dirljiv....

Muhtarove kolege obasule su Somalijca osećanjem pripadanja, kada su u autobus tokom njegove smene doveli muzičare koji su pevali i svirali njemu u čast.

Opširnije: Kolege Danci rasplakale vozača autobusa iz Somalije

Bogovađa, protest zbog azilanata

Izvor: RTS

Meštani Bogovađe traže da država reši problem azilanata, kojih je u tom mestu i okolini dva puta više od kapaciteta Centra za smeštaj.

U Bogovađi, kod Lajkovca održan je protest meštana tog i još dva sela, koji traže da država Srbija hitno reši problem smeštaja azilanata iz afričkih i azijskih zemalja.

Protest je trajao jedan sat uz blokadu centralne seoske raskrsnice i okupio je oko 200 meštana Bogovađe, Donjeg Lajkovca i Vračevića.

Njima problem predstavljaju azilanti van Centra za smeštaj u Bogovađi, koji se snalaze po šumama, a dešava se da obiju i prazne vikendice kako bi ozbezbedili prenoćište i sklonili se u hladnim noćima.

U Centru za azilante u Bogovađi, koji ima 170 kreveta, smešteno je 180 osoba, a na današnjoj podeli lanč paketa, što im je jedini obrok, bilo je 350 azilanata koji nemaju krov nad glavom.

U Bogovađi ima 279 meštana i 100 vikendica, što je manje od azilanata bez smeštaja, koji tu svakodnevno dolaze.

                                                Redovi za obrok u Bogovađi

Opširnije: Bogovađa, protest zbog azilanata

Ispovest azilanata u Bogovađi: Plašimo se meštana i kiše

IZVOR:  Beta  9.novembar 2013.

Dvadesetogodišnji Abdu Rzak iz Mogadiša u Somaliji jedan je od azilanata koji je trenutno utočište i spas od rata u svojoj državi našao u Srbiji. Preko severne Afrike, Grčke i Crne Gore stigao je u Bogovađu kod Valjeva, na sat i po vožnje od Beograda.

- Sve što tražim jeste da, kada dođe zima, kada pada kiša, imam gde da se sklonim i gde da spavam - objašnjava Rzak, jedan od brojnih azilanata u Bogovađi.

To mesto je nekada bilo poznato kao centar u koji su deca iz osnovnih škola dolazila na rekreativnu nastavu, a danas je to selo sa oko 500 meštana i još oko 400 azilanata iz čitavog sveta. Najviše ih je iz Sirije, ali su u Srbiju stigli i iz Eritreje, Alžira, i ostalih udaljenih krajeva sveta. U Centru se zadržavaju od deset dana, do dva meseca, a krajnji cilj im je neka od zapadnih država.

U samom Centru boravi oko 160 azilanata, ali kapaciteti nisu dovoljni, pa u neposrednoj okolini, u šumi - u pocepanim šatorima, polusrušenim, trošnim barakama ili ukopanim zemunicama živi još 235 njih. Samo osmoro ima lična dokumenta, a njihova lična imovina sada se svodi na pocepanu, iznošenu garderobu, memljive dušeke i ćebad već istanjenu i pohabanu od upotrebe.

Abdu s grupom vršnjaka, koji ne znaju engleski, stoji ispred narandžastog i od zemlje isprljanog tankog šatora, koji je sada njihov dom.

- Prošle noći je padala kiša - kaže on za agenciju Beta - nadam se da neće i večeras.

Opširnije: Ispovest azilanata u Bogovađi: Plašimo se meštana i kiše

Ombudsman - Rešiti problem smeštaja azilanata

Izvor: B92  07.11.2013.

Bogovođa -- Zaštitnik građana Saša Janković i komesar Saveta Evrope Nils Muižnieks zatražili su od Vlade Srbije da se što hitnije reši problem smeštaja azilanata u Srbiji.

Janković i Muižnieks danas su obišli Centar za smeštaj azilanata u Bogovađi u kojem boravi 160 azilanata iz raznih krajeva sveta, a najviše iz Sirije. Osim u samom centru, više od 230 azilanata boravi i u okolnim šumama, barakama i zemunicama. Od svih azilanata svega osam ima dokumenta.

U Bogovađi živi oko 500 stanovnika.

Ombudsman i evropski komesar danas su razgovarali i sa azilantima, ali i s predstavnicima lokalne zajednice koji najavljuju protest u subotu, zbog straha za svoju bezbednost.

Azilanti su poručili da je sve što im treba adekvatan smeštaj i da se pribojavaju građana, dok se građani istovremeno pribojavaju azilanata i traže da se obezbede adekvatni uslovi za njihov boravak.

Građani se žale na to da azilanti obijaju vikendice, kradu parkete iz tih objekata da bi se zagrejali i ugrožavaju bezbednost njihove dece, koai ih svakodnevno sreću na putu za školu.

Jedan od predstavnika mesne zajednice Goran Đorđević rekao je da niko ne želi incidente i nasilje već da građani traže adekvatno rešenje problema. Ističući da nisu problem azilanti koji borave u centru, već oni koji borave oko njega.

"Mi nismo divljaci, želimo da se ovo reši i zbog nas i zbog njih", kazao je Đorđević i poručio da će protest koji je u centru sela najavljen za subotu biti miran i nenasilan.

Opširnije: Ombudsman - Rešiti problem smeštaja azilanata

Trening - Lajkovac, Subotica, Loznica

U okviru projekta “Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji” koji finansira Evropska unija, tokom oktobra 2013. godine su održana tri treninga pod nazivom “Pravni okvir i nadležnost aktera u azilnom sistemu/praksa i propisi”, u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Ovi treninzi su održani u Subotici, Lajkovcu i Loznici i imali su za cilj da obuhvate aktere u sistemu azila (MUP, sudije Prekršajnog suda, Centri za socijalni rad, Opštine, Nacionalne službe za zapošljavanje, zdravstvene i obrazovne ustanove, uprava Centara za azil) i da unaprede konkretna znanja i tehnike u pružanju pomoći i radu sa tražiocima azila, pravnom okviru azilnog sistema u Srbiji, nadležnostima i odgovornostima institucija u azilnom sistemu, primeni zakona u praksi, problemima, prazninama i nedostacima zakona, položaju migranata i tražilaca azila u Srbiji i pravima koja su ima garantovana.

Na treninzima su podeljeni novi priručnici APC/CZA o odgovornostima, nadležnostima, praksi i u azilu u Srbiji.

Fotografije sa treninga možete pogledati na WWW.AZILSRBIJA.RS

Nevladine organizacije optužile bugarske vlasti da informacije o identitetu azilanata dostavljaju sirijskoj ambasadi

Izvor: ECRE 31.oktobar 2013.

Bugarski helsinški komitet-BHC, član Evropskog saveta za izbeglice i migrante- ECRE je izneo navode da bugarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavlja sirijskoj ambasadi u Sofiji podatke o sirijskim tražiocima azila, uključujući i biometrijske otiske prstiju. U otvorenom pismu koje je Bugarski helsinški komitet uputio Ministarstvu unutrašnjih poslova Bugarske, posebno je istaknuto da je dostavljanje bilo kojih informacija o tražiocima azila zemljama iz kojih potiču ozbiljno narušavanje ljudskih prava i da je protivno domaćem i međunarodnom izbegličkom pravu. Takođe, istaknuto je da se na taj način ugrožava bezbednost Sirijaca koji se nalaze na teritoriji Bugarske.

Bugarska državna agencija za izbeglice (State Agency for Refugees-SAR) dostavlja biografije tražioca azila, otiske prstiju i ostale biometrijske podatke sirijskoj ambasadi u Sofiji, navodno da bi utvrdila identitet ljudi koji tvrde da su iz Sirije.

Opširnije: Nevladine organizacije optužile bugarske vlasti da informacije o identitetu azilanata dostavljaju...

Odobren novi sistem kontrole granice EU

IZVOR: EurActiv

Ministri za evropske poslove članica EU 22. oktobra 2013.godine su odobrili uspostavljanje novog sistema nadozra granice Unije, nazvanog Eurosur. Sistem bi trebalo da bude uspostavljen u decembru 2013.godine i da omogući jaču kontrolu spoljne granice EU na kopnu i moru, u šengenskom prostoru.

Eurosur bi trebalo da pomogne u sprečavanju tragedija poput stradanja ilegalnih imigranata kod ostrva Lampeduze početkom oktobra 2013.godine. Naime, početkom oktobra 2013.godine kod itlijanskog ostrva Lampeduza u dva brodoloma najmanje 400 migranata se udavilo.

Opširnije: Odobren novi sistem kontrole granice EU

Radionice u osnovnim i srednjim školama

U okviru projekta "Šta znamo, a šta ne znamo jedni o drugima" koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) realizuje uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava Republike Srbije, u osnovnim i srednjim školama tokom oktobra i novembra se organizuju radionice o kulturološkim, socijalnim, društvenim i običajnim razlikama u zemljama iz kojih dolaze migranti i borave u Srbiji.

APC/CZA psiholog i politikolog-istraživač u okviru nastave građanskog vaspitanja, veronauke, istorije i geografije sa mladima iz Beograda i iz lokalnih sredina u kojima borave tražioci azila, upoznaju mlade sa fenomenom migracija, izazovima integracije, kulturološkim i običajnim razlikama među zemljama, ali i različitom položaju dece, poštovanju ljudskim i dečijih prava u zemljama porekla tražilaca azila i drugih migranata.

Fotografije sa radionica radionica možete pogledati ovde.

Opširnije: Radionice u osnovnim i srednjim školama

APC/CZA na Belgrade Ignite-u

Jovana Vinčić iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) govorila je u okviru Belgrade Ignite-a održanog 21.oktobra u Mikser Hausu. U okviru prezentacije govorila je o pravnoj i psihosocijalnoj podršci koju APC/CZA pruža tražiocima azila kroz redovan rad na terenu. Predstavljeni su i primeri dobre prakse organizovanja aktivnosti u lokalnim zajednicama u kojima žive azilanti a sve sa ciljem uspostavljanja i učvršćivanja kontakata među različitim kulturama.

Opširnije: APC/CZA na Belgrade Ignite-u

Azilni kutak

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je 9.oktobra u Kulturnom centru "Hadži Ruvim" osnovao Azilni kutak, prostor u kojem će ista organizacija dva puta mesečno organizovati aktivnosti sa ciljem uspostavljanja čvršćih kontakata lokalnih građanki i azilantkinja iz Bogovađe.
Dva puta mesečno, žene i deca će imati priliku da učestvuju u zajedničkim druženjima uvek istražujući neki običaj ili osobenost zemalja porekla tražilaca azila ali i Srbije i lajkovačkog kraja. Već tokom prvog susreta azilantkinje i građanke su međusobno pravile afričke frizure.

Više o Azilnom kutku i načinima prijavljivanjima možete pročitati na WWW.AZILBOGOVADJA.RS

Predata peticija za produženje radnog vremena lekara u ambulanti u Bogovađi

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), Radoš Đurović, je 9.oktobra 2013. godine predao predsedniku opštine Lajkovac, Živoradu Bojičiću, peticiju za uvođenje lekara puno radno vreme u ambulanti u Bogovađi kako bi usluge primarne zdravstvene zaštite bile dostupne lokalnim meštanima i azilantima do 18h svakog radnog dana, a imajući u vidu tešku situaciju u Bogovađi te sve veći broj ljudi koji u ovom mestu živi ili se kratkotrajno zadržava.

Više o vesti možete pročitati na WWW.AZILBOGOVADJA.RS

Opširnije: Predata peticija za produženje radnog vremena lekara u ambulanti u Bogovađi

Tragedija afričkih migranata

IZVOR: RTS 18.oktobar 2013.

Evropska obala postaje predaleka često baš kad je na vidiku. Veliki broj brodolomnika s jedne strane i činjenica da se samo u ovoj godini na obale Italije i Malte iskrcalo više od 30 hiljada ljudi sa druge strane, otvaraju nekoliko pitanja: Šta će Evropa učiniti da pojača spasilačke kapacitete mediteranskih zemalja?

Mogu li zemlje južne Evrope same da se izbore sa ogromnim brojem nevoljnika koji traže spas i kakav - takav život severnije od mesta svog rođenja? Da li ogromna neravnoteža u raspodeli resursa, hrane i ekonomske moći između bogatog severa i ekstremno siromašnog juga preti da za Evropu postane problem koji se više ne može gurati pod tepih?

Opširnije: Tragedija afričkih migranata

Bogati napred, ostali stoj!

IZVOR: Večernje novosti 9.oktobar 2013.

Dok se imigranti dave u Sredozemlju, članice EU izdaju boravišne dozvole za novac. Kupac kuće u Letoniji od 71.000 evra ima Evropu „na dlanu".

Ako je sirotinja, kao u narodnoj izreci, i Bogu teška, normalno je da neće biti dobrodošla ni kod Italijana, Francuza, Španaca, Nemaca...

Stotine siromašnih izbeglicase dave  u Sredozemnom moru, pa nedavna nesreća kod italijanskog ostrva Lampeduze nije ništa novo. U isto vreme, neke članice Evropske unije jedva čekaju da izdaju dozvole boravka bogatim Rusima, Kinezima, Arapima... Svako ko može da plati - dobrodošao je!

Opširnije: Bogati napred, ostali stoj!

Nemačka, oaza za tražioce azila iz Srbije

IZVOR : RTS 30.septembar 2013.

Građani Srbije su među najbrojnijim tražiocima azila u Nemačkoj. Iako je Srbija imala manje azilanata tokom prethodne tri godine, samo u avgustu 2013.godine, građani Srbije su podneli hiljadu sto sedamdeset zahteva za azil u Nemačkoj. Iz Brisela najavljuju da će novi mehanizam za ukidanje bezviznog režima stupiti na snagu krajem 2013.godine.

Omiljeno odredište gastarbajtera je i poslednja oaza za tražioce azila iz Srbije. Nemačka je jedna od retkih zemalja koje i dalje imaju problem sa srpskim azilantima.

"Uglavnom su u pitanju ljudi s juga Srbije, predominantno se radi o romskoj populaciji. To su ljudi sa ozbiljnim socijalnim i zdravstvenim problemima koji traže spas", kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Opširnije: Nemačka, oaza za tražioce azila iz Srbije

Tragedija kod obala Italije, utopila se 94 migranta iz Afrike

IZVOR: Večernje novosti 03.oktobar 2013.

Najmanje 94 imigranta su se udavila 3.oktobra 2013.godine kod ostrva Lampeduze na jugu Italije kada je potonuo njihov brod kojim su putovali iz Afrike. Najmanje 151 osoba je spasena.

Đuzi Nikolini, gradonačelnica opštine Lampeduza  je izjavila da su spasilačke službe pronašle tela 82 osobe, među kojima su dvoje dece i nekoliko žena.

Opširnije: Tragedija kod obala Italije, utopila se 94 migranta iz Afrike

Video-Revijalni turnir u malom fudbalu- političari i azilanti

Povodom obeležavanja Dana opštine i Dana oslobođenja Lajkovca 22.septembra 2013. godine je odigran revijalni turnir u malom fudbalu. Zbog lošeg vremena, turnir u malom fudbalu je odigran u nedelju 22. septembra 2013.godine, sa početkom u 10 časova iako je bio najavljen za 17. septembar 2013.godine, kada je Opština Lajkovac proslavila Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Ekipe političkih partija Socijalističke partije Srbije, Srpske napredne stranke i Demokratske stranke iz Lajkovca i ekipa tražilaca azila iz centra u Bogovađi su odmerile snage na sportskom terenu u formaciji šest na šest. Organizator ovog revijalnog turnira, koji je privukao pažnju velikog broja lajkovčana,  je nevladina organizacija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila  u saradnji sa Opštinom Lajkovac.

Međunarodno takmičenje, vatreno navijanje i dobar fudbal u Lajkovcu

Na terenu za mali fubal u Lajkovcu, u organizaciji Opštine Lajkovac i Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije i svih političkih partija u Lajkovcu, održane su 22.septembra fudbalske utakmice između azilanata iz Bogovađe i lokalnih političkih partija i građana.

Igrače je sa tribina bodrila podrška iz Bogovađe i Lajkovca, a skupu je prisustvovalo pored Lajkovčana dosta mladih azilantkinja iz Somalije, Eritreje, Sirije. Azilanti Bogovađe su nosili plavo bele dresove na kojima je bila ispisana poruka Zdravlje na prvom mestu u Bogovađi što je i cilj kampanje koja je pokrenuta u Bogovađi da građani Bogovađe i azilanti imaju doktora koji bi radio obe smene u ambulanti u Bogovađi. Na taj način ni azilanti ni građani Bogovađe ne bi morali da idu za Lajkovac kod doktora već bi svi mogli da se redovno pregledaju u ambulanti u njihovom mestu.


             Učesnici fudbalske utakmice pred početak meča

Opširnije: Međunarodno takmičenje, vatreno navijanje i dobar fudbal u Lajkovcu

Video sa izložbe radova dece i žena tražilaca azila

U galeriji Kulturnog centra „Hadži Ruvim" u Lajkovcu 6. septembra je postavljena izložba radova žena i dece tražilaca azila u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Kulturnog centra Hadži Ruvim i uz svesrdnu pomoć Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.

Na postavci su predstavljeni radovi i radni materijali žena i dece azilanata nastali tokom kreativnih, psiholoških, kulturoloških i zdravstvenih radionica koje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) realizuje u centrima za azil u Bogovađi i Banji Koviljači.

Opširnije: Video sa izložbe radova dece i žena tražilaca azila

Angelika Namaika dobitnica ovogodišnje Nansenove nagrade

IZVOR: The Foreigner, UNHCR 18.septembar 2013.

Visoki komeserijat Ujedinjenih nacija za izbeglice je 17.septembra 2013.godine objavio ime ovogodišnje dobitnice Nansenove nagrade, koja se dodeljuje organizacijama ili pojedincima koji su učinili najviše za izbeglice.

Dobitnica ovog prestižnog priznanje za 2013.godinu je opatica Angelika Namaika (Angelique Namaika) za njen rad sa žrtvama raseljavanja i zlostavljanja od strane pobunjeničke grupe Gospodova armija otpora (Lord's Resistance Army-LRA) na severoistoku Demokratske Republike Konga.

Opširnije: Angelika Namaika dobitnica ovogodišnje Nansenove nagrade

Svaki treći tražilac azila dolazi iz Sirije

IZVOR: RTS 18.septembar 2013.

Tokom 2013. godine, u dva prihvatna centra za azilante u Srbiji, svaka treća osoba stigla je iz Sirije. Prema podacima UNHCR-a, zbog građanskog rata koji u Siriji traje od marta 2011. godine, dva miliona Sirijaca žive u izbeglištvu.

Zbog rata u Siriji, povećava se broj azilanata u Srbiji, a još više bi moglo da ih bude u naredna dva meseca, procenjuju nevladine organizacije. Ove godine svaka treća osoba u dva prihvatna centra u Srbiji stigla je iz Sirije.

Mnogi od njih zemlju su napustili mesecima ranije, pa su vesti o upotrebi hemijskog oružja i mogućoj intervenciji saznali u Srbiji.

Opširnije: Svaki treći tražilac azila dolazi iz Sirije

Sirijci preplavili okolinu Valjeva, spavaju u šumama i dvorištima vikendica

IZVOR: Blic 16.septembar 2013.

Oko 30 izbeglica iz Afrike i Azije, od kojih je polovina iz Sirije, 16.septembra 2013.godine je ispred zgrade valjevske policije čekalo papire sa kojima će zakucati na već prebukirani Centar za smeštaj azilanata u Bogovađi. Dok ne dobiju krevet, tuš i obrok u Centru, posle meseci bežanja iz ratom zahvaćene domovine, Sirijce očekuju sve hladnije noći pod vedrim nebom, u šumarcima ili dvorištima vikendica u Bogovađi.

Svakodnevno u Srbiju stiže četrdesetak izbeglica iz afričkih i azijskih zemalja, od kojih je svaki treći iz Sirije. Dok iz valjevske Policijske uprave upozoravaju da se radi o "dramatičnom" povećanju broja azilanata, u Centru za njihov smeštaj u Bogovađi kod Lajkovca kažu da su već prebukirani i da se u njemu tiska 150 nevoljnika iz više od 30 zemalja "trećeg sveta".


                   Nema slobodnih mesta u Centru u Bogovađi

Opširnije: Sirijci preplavili okolinu Valjeva, spavaju u šumama i dvorištima vikendica

Prepreke unutar Evropske unije koje vode do neujednačenog tretmana prema tražiocima azila

IZVOR: Asylum Information Detabase

Početkom septembra 2013.godine na sajtu Azilne baze podataka (Asylum Information Database- AIDA), osnovane od strane Evropskog programa za integraciju migranata (Programme on Integration of Migrants EPIM) u saradnji sa Evropskim savetom za izbeglice i migrante (European Council on Refugees and Exiles-ECRE) Irskim savetom za izbeglice (Irish Refugee Councile) i Helsinškim komitetom Mađarske (Hungarian Helsinki Committee), je objavljen godišnji izveštaj: Mišljenje nevladinih organizacija o izazovima za uspostavljanje efikasnog i pravičnog Zajedničkog evropskog sistema azila (Not there yet: An NGO Perspective on Challenges to a Fair and Effective Common European Asylum System).

Zemlje Evropske unije od 1999.godine rade na uspostavljanju Zajedničkog evropskog sistema azila (Common European Asylum System-CEAS) u cilju ujednačavanja azilnih sistema zemalja članica pri donošenju odluka u azilu.

Opširnije: Prepreke unutar Evropske unije koje vode do neujednačenog tretmana prema tražiocima azila

Sirijac u Srbiji pronašao spas: Nisam hteo da ubijam

IZVOR: Večernje novosti 13.septembar 2013.

Srbija je za Jakuba kapija na izlazu iz pakla. Pakao je ostao u njegovoj otadžbini-Siriji. Kada krišom, pod okriljem noći i uz pomoć krijumčara, pređe granicu sa Mađarskom, put pred njim biće otvoren. Sve do Švedske. Obećane zemlje za izbeglice poput njega.

Jakub, naravno, nije njegovo pravo ime. Iako je u Srbiji legalno, kao tražilac azila, put će uskoro nastaviti ilegalno kao i do sada. Krijumčarskim stazama. Skrivajući se u gepeku nekog automobila ili tajnoj pregradi u kamionu. Sanjajući Siriju u požaru.

Opširnije: Sirijac u Srbiji pronašao spas: Nisam hteo da ubijam

Fudbalska utakmica – azilanti, građani i političke partije u Lajkovcu

U okviru projekta „Zagovaranje pružanja primarne zdravstvene zaštite azilantima i građanima u seoskoj ambulanti u Bogovađi" biće organizovana utakmica u malom fudbalu u utorak, 17. septembra u 16h na Terenu za mali fudbal u Lajkovcu (Mini pič teren). Na utakmici će učestvovati azilanti iz Bogovađe i lokalni građani kao i predstavnici političkih partija lajkovačkog kraja.

Slogan pod kojim nastupa tim tražilaca azila iz Bogovađe je Zdravlje na prvom mestu a organizovanje prijateljske fudbalske utakmice jedna je od lokalnih akcija kojom Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) nastoji da skrene pažnju lokalne javnosti na potrebu za zdravstvenom zaštitom u Bogovađi.
Potreba za lekarom postoji za 700 građana Bogovađe i za azilante u tom mestu. Svi zajedno bi želeli da imaju doktora dostupnog puno radno vreme u Bogovađi kako bi umesto u Lajkovcu primarnu zdravstvenu zaštitu ostvarivali u svom mestu.
Trenutno u centar za azil u Bogovađi dnevno dolazi oko 20 novih tražilaca azila među kojima ima i žena, dece i beba. Za neke od azilanata nema mesta u kampu pa spavaju u okolini kampa ili na otvorenom. Mnogi su prošli dalek i težak put do Bogovađe. Potreban im je lekar da ih zaštiti od bolesti, rana, promrzlina, povreda sa puta.

Ovaj projekat Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u celini realizovan uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kroz projekat "Građansko društvo za budućnost", koji Trag fondacija realizuje u partnerstvu sa Institutom za održive zajednice (ISC);.

Izložba radova dece i žena tražilaca azila

U galeriji Kulturnog centra „Hadži Ruvim" u Lajkovcu 6. septembra je postavljena izložba radova žena i dece tražilaca azila u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Kulturnog centra "Hadži Ruvim" a uz svesrdnu pomoć Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.

Na postavci su bili predstavljeni radovi i radni materijali žena i dece azilanata nastali tokom kreativnih, psiholoških, kulturoloških i zdravstvenih radionica koje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) realizuje u centrima za azil u Bogovađi i Banji Koviljači.
Izložba je bila namenjena đacima lajkovačke Osnovne škole „Mile Dubljević", njihovim roditeljima i učiteljima. Događaju su prisustvovale i tražilje azila koje su đacima, roditeljima i prosvetnim radnicima delila na poklon bukmarkere i narukvice koje su žene i deca azilanti napravili, kao i azilne priče ljudi koji su boravili u našoj zemlji.

Izloženi radovi odražavaju emotivna stanja dece i žena azilanata. Predstavljene su lepe uspomene koje pamte iz svojih domovina (rođenje prvog deteta, drveće manga iz svog dvorišta, porodično pripremanje začina, piramide u Egiptu...), ali i strahove, očekivanja od budućnosti (topli domovi i lepe dečije sobe, polazak u školu, bezbedan život u Evropi, posao, deca..), kreativno provođenje vremena tokom boravka u Srbiji (razgovori i diskusije sa decom i ženama iz drugih zemalja, pravljenje zmajeva, crtanje kanom po rukama, pravljenje nakita). Posebno upečatljivi su radovi maloletnog tražioca poreklom iz Alžira, koji je privremeno boravio u Srbiji. Na jednom crtežu je napisao Zaljubio sam se u poeziju zbog grubosti ljudi od kojih sam pobegao.

Ovo je jedna od aktivnosti koje APC/CZA realizuje u drugoj polovini godine u Lajkovcu i Bogovađi sa ciljem upoznavanja dece i odraslih žitelja ovog šumadijskog kraja sa drugim kulturama, jezicima i običajima njihovih trenutnih sugrađana-azilanata.

Sirijska golgota u Srbiji

IZVOR: Mondo 8.septembar 2013.

U Srbiju dnevno stiže oko 40 tražilaca azila, od kojih više od trećinu čine izbeglice iz Sirije, a Centar za azilanate u selu Bogovađa kod Lajkovca trenutno je prepunjen.

Dok čekaju da budu primljeni u prihvatni centar, tražioci azila su primorani da se sami snalaze za smeštaj i hranu po okolnim šumama, napuštenim kućama i praznim vikendicama.

"U Centru za azil u Bogovađi trenutno se nalazi 150 tražilaca azila, od kojih 44 izbeglice iz Sirije, a dnevno u kamp pristiže oko 40 novih tražilaca azila, od toga 15-ak poreklom iz Sirije", rekao je pravni savetnik i pomoćnik upravnika Centra za prihvat azilanata u Bogovađi, Milan Vladić.

Opširnije: Sirijska golgota u Srbiji