Rasističke i diskriminišuće izjave političara iz Kanjiže, širenje straha i predrasuda, poziv na samopomoć

Predsednik Opštine Kanjiža Mihalj Bimbo: "Neka svi pogledaju šta su uradili ovi stranci koji ne poseduju najosnovnije elemente osnovne inteligencije i kulture... Sada je jasno da Srbija ne može da zaštiti građane i poreske obveznike Severne Bačke. Izgleda da sudbina Mađara i drugih nacionalnosti ne interesuje nadležne... U pravu je svaki stanovnik Kanjiže, Martonoša, Horgoša koji sa strahom izlazi na ulicu. Ovo ne možemo da trpimo dalje, moramo da se ujedinimo a građani treba da budu spremni za slučaj kada ćemo ih zamoliti da izraze nezadovoljstvo, bojim se da moramo uzeti u svoje ruke rešavanje ove nesretne situacije."

Zaposleni u beogradskim i međunarodnim kompanijama među volonterima u APC/CZA

Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) prijavili su se volonteri zaposleni u brojnim domaćim i stranim firmama u Beogradu. Četvrtkom popodne ovi aktivisti će zajedno sa predstavnicima APC/CZA deliti pomoć migrantima oko Autobuske stanice u Beogradu i parku ispred Ekonomskog fakulteta.

APC/CZA poziva sve zainteresovane volontere da se prijave i učestvuju u pružanju pomoći izbeglicama.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Pravno savetovanje u centrima za azil

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) pruža informacije i pravnu pomoć tražiocima azila u svim centrima za azil. Redovno tim pravnika zastupa tražioce azila smeštene u Banji Koviljači, Tutinu, Sjenici, Krnjači i Bogovađi u svim fazama azilnog postupka.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Rodne uloge u zemljama porekla i u evropskom društvu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, organizovao 05.avgusta kulturološko savetovanje o položaju muškaraca i žena u Eritreji i Sudanu kao i novim ulogama u evropskom društvu.

Učesnici poreklom iz Sudana i Eritreje, svi sa višegodišnjim iskustvom života van zemlje porekla, govorili su o svojim strahovima, očekivanjima i tabuima u pogledu promene uloga muškaraca i žena unutar porodice.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Humanitarna pomoć migrantima oko Autobuske stanice 04.08.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom redovnih akcije deljenja pomoći, zajedno sa timom volontera obilazi migrante oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nosi im sredstva za higijenu, vodu, pomoć za bebe. U posebno osetljivom položaju su brojne bebe, deca i žene koji spavaju u parku, bez adekvatnih hiigijenskih i zdravstvenih uslova.

APC/CZA poziva zainteresovane volontere da se priključe terenskom timu koji redovno nosi pomoć migrantima.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Asistiranje lekarima Hitne pomoći u parku oko Autobuske stanice u Beogradu

Terenski tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila tokom redovnih poseta migrantima okupljenim oko Autobuske stanice u Beogradu nailazi na potrebe za lekarskim asistencijama i dodatnim sredstvima za higijenu. APC/CZA sarađuje sa brojnim bolnicama i spcijalizovanim bolnicama za prihvat dece (Institut za majku i dete, Univerzitetska bolnica za decu u Tiršovoj i druge) tako što pruža pravnu i psihološku pomoć (informacije i prevodilačku podršku). Tokom terenske posete 31. jula, APC/CZA je asistirao zaposlenima u Hitnoj pomoći i lekarima na Urgentnom centru prilikom pomoći migrantu iz Avganistana kojeg je udario voz i Klinici za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević" prilikom pružanja pomoći osamnaestogodišnjem Avganistancu koji je nakon trauma izazvanim maltretiranjem krijumčara, imao psihotični napad praćen halucinacijama.

FOTOGRAFIJE MOŽETE POGLEDATI U GALERIJI.

APC/CZA terenski tim odnosi migrantima pomoć 31.07.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru intenzivnih uličnih akcija, 31.jula odneo je migrantima u okolini Autobuske stanice u Beogradu sapune, četkice i paste za zube, vlažne maramice, vodu, antiseptike, hanzaplaste, kreme za promene na koži usled višednevnog pešačenja i higijenu za bebe. 

Sve je više izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka kojima je preko potrebna pomoć pre svega u higijeni.

VIŠE FOTOGRAFIJA SA ULIČNE AKCIJE 31. JULA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Građanska solidarnost nedovoljna za pomoć migrantima

IZVOR: RTS  07. avgust 2015. 

U Srbiju svakodnevno dolaze ljudi koje je neka tamošnja oluja oterala iz svojih domova na Bliskom Istoku. Iako im je naša zemlja usputna stanica na putu ka EU, ovde ih ima sve više a pomoć im je sve potrebnija. U toku je nekoliko humanitarnih akcija prikupljanja hrane, vode, odeće, ali čini se da to nije dovoljno. Pomoći nema za sve.

Beograd im je usputna stanica na neizvesnom putu ka Evropskoj uniji, a onima koji dane provode u parku neophodno je sve - hrana, odeća, sredstva za higijenu.

Beograd im je usputna stanica na neizvesnom putu ka Evropskoj uniji, a onima koji dane provode u parku neophodno je sve - hrana, odeća, sredstva za higijenu.

"Ovde sam tri dana. Nije bilo hrane, dobio sam samo jednu kafu sinoć", kaže jedan migrant. Drugi se pak žale zbog dece za koju nemaju mleka.



Poslednje dve nedelje dvadesetak volontera Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA obilazi izbegle.

"Mi ne možemo da damo hranu i piće svima, nego jednom malom delu ljudi, ali mislim da je pažnja i osećaj da je neko došao da ih poseti važnija od novca, hrane i toga što mi donosimo", kaže volonterka Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Nikolina Bjelić.

Opširnije: Građanska solidarnost nedovoljna za pomoć migrantima

Kako komuniciramo sa ljudima iz različitih kultura - Banja Koviljača 30.07.2015.

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 30. jula u centru za azil u Banji Koviljači organizovano interkulturalno savetovanje o načinima komunikacije i suživotu sa ljudima koji dolaze iz različitih kultura. Kako su učesnici radionice bili mladi poreklom iz Eritreje, Avganistana, Šri Lanke, Nigerije i Sirije, i sami su se našli u situaciji da moraju komunicirati iznađujući alternativne načine čime su tokom radionice prevazilazili barijere.

Učesnici su predstavili jedni drugima osnovne fraze arapskog, paštu, farsija, tagrinja, tamilskog i lokalnog dijalekta iz okoline Lagosa u Nigeriji.

VIŠE FOTOGRAFIJA SA RADIONICE POGLEDAJTE U GALERIJI.

Voda i higijena migrantima oko Autobuske stanice 29.07.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je sa volonterima 29.jula migrantima u okolini Autobuske stanice i u parku ispred Ekonomskog fakulteta nosio sredstva za higijenu - četkice, paste, sapune, vlažne maramice, bebi opremu, higijenske uloške i pelene, vodu i sokove, bonžitu, kao i sredstva protiv ujeda komaraca, stomačnog virusa i alergiskih reakcija.

APC/CZA apeluje da je potrebno još pomoći migrantima koji se nalaze u nevolji i u nedostatku osnovnih sredstava za higijenu i bez krova nad glavom.

VIŠE FOTOGRAFIJA MOŽETE POGLEDATI U GALERIJI FOTOGRAFIJA

APC/CZA POZIVA GRAĐANE DA SE PRIKLJUČE DELJENJU HUMANITARNE POMOĆI

Održan prvi blok rаdiоnica prеpоznаvаnja i sprеčаvаnja rоdnо zаsnоvаnоg nаsilја zа dеcu tražioce аzila u Banji Koviljači

Prvi blok radionica prepoznavanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja za decu tražioce azila smeštene u Centru za azil u Banji Koviljači održan je 14. i 15. jula 2015. godine. Radionice realizuju edukatori Viktimološkog društva Srbije, partnera na projektu „Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja" koji finansira Evropska unija.

Radionice imaju za cilj podizanje svesti kod dece tražilaca azila o različitim vrstama rodno zasnovanog nasilja, prepoznavanju i metodama prevencije, uzimajući u obzir specifične potrebe i položaj dece tražilaca azila koji proizilazi iz situacije u kojoj se oni nalaze. Posebna pažnja posvećena je suočavanju sa slučajevima rodno zasnovanog nasilje kojima deca tražioci azila mogu biti izložena.

Sadržaj radionica zasnovan je na dugogodišnjem iskustvu eksperata Viktimološkog društva Srbije, kao i na saznanjima prikupljenim tokom istraživanja u okviru projekta „Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja".

Na radionicama su učestvovala deca poreklom iz Sirije, Iraka i Somalije. Fotografije sa radionica možete pogledati u galeriji.

Trening - Zagovaranje i lobiranje za prava tražilaca azila

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustva u azilu koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava sa Kosova, 18. i 19. juna 2015. godine je u Makedoniji održan trening o zagovaranju i lobiranju za prava tražilaca azila.

Eksperti: Zuzana Stevulova (Liga za ljudska prava - Slovačke), Zoltan Somogyvari (Mađarski helsinški komitet), Jacek Bialas (Helsinški odbor za ljudska prava - Poljska) i Eva Hola (Organizacija za pomoć izbeglicama - Češka) su na dvodnevnom trening programu prezentovali teorijska znanja vezana za zagovaranje i lobiranje za prava tražilaca azila i izbeglica ali i predstavili praktične primere na koji način organizacije u Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj kreiraju kampanje i zagovaraju za pravičnije i efikasnije sisteme azila.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Tokom posete je održana i dodela nagrada za najbolju novinarsku istraživačku priču o tražiocima azila i migrantima u Makedoniji za 2014. godinu. Mediji kao jedan od kanala za zagovaranje i promovisanje prava tražilaca azila su takođe obrađeni u okviru trening programa.

Spajanje porodice malog avganistanskog dečaka koji je boravio u Srbiji

Posle pronalaženja na granici sa Mađarskom, avganistanski dečak koji je bio sam bez pratnje roditelja, smešten je uz asistenciju policije, Centra za socijalni rad Subotica u subotički centar za prihvat maloletnika Kolevka, a potom upućen u Zavod za vaspitanje dece i omladine u Beogradu.

Staratelji u Subotici su pravovremeno prepoznali njegov ugrožen položaj i nameru da traži azil, pa su uz asistenciju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila zatražili azil i dete uključili u legalne azilne tokove i proceduru.
Dete je posle boravka u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu bilo smešteno u Centar za azil u Banji Koviljači, da bi po koordiniranju sa Komesarijatom za izbeglice i migracije, Upravom centra za azil Banja Koviljača, bilo spojeno sa roditeljima koji su vraćeni iz Mađarske. Detetu je sve vreme boravka u Srbiji bila pružana pravna i psihosocijalna podrška Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Deljenje sredstava za higijenu migrantima oko Autobuske stanice 27.07.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 27.jula 2015. godine u okviru vanrednih aktivnosti delio humanitarnu pomoć migrantima u okolini Autobuske stanice u Beogradu.
Deljena su sredstva za higijenu dece i odraslih, a šamponi, sapuni, ulošći, bebi pelene su samo jedan vid skromne pomoći velikom broju ljudi na stanicama u Beogradu.

VIŠE FOTOGRAFIJA MOŽETE POGLEDATI U GALERIJI.

Firma Nelt donirala humanitarnu pomoć za migrante

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 28. jula primio donaciju koju je obezbedila firma Nelt.

Migrantima koji se nalaze u Beogradu ovom prilikom Nelt je obezbedio higijenska sredstva, čaše, vodu, slatkiše i osnovna medicinska sredstva , koja će im biti uručena tokom redovnih terenskih akcija koje APC/CZA sprovodi u okolini autobuske stanice.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI

Ordinacija Holistic donirala medicinsku pomoć za migrante

Ordinacija opšte medicine Holistic donirala je 27. jula neophodna medicinska sredstva za ugrožene migrante koji borave u okolini autobuske stanice u Beogradu. Među doniranim artiklima nalaze se preko potrebni hanzaplasti, sredstva za dezinfekciju rana, kreme protiv oteklina i rana na nogama, kreme protiv ujeda insekata, lekovi protiv sunčanice i upale grla.

Terenski timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u svakodnevnim humanitarnim akcijama ova sredstva po potrebi dostavljaju migrantima.

Coca Cola donirala humanitarnu pomoć za migrante

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 29. jula primio donaciju koju je Coca-Cola HBC Serbia uputila za ugrožene migrante koji se nalaze u Beogradu. Jednokratna humanitarna pomoć isporučena je u vidu vode i sokova, a deli se migrantima koji borave oko autobuske stanice kroz redovne akcije APC/CZA.

 VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Pomoć migrantima oko Autobuske stanice 24.07.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 24.jula migrantima u parku oko autobuske stanice podelio pomoć u odeći prikupljenu tokom humanitarne akcije kojoj su se odazvali brojni građani i kompanije.  

Fotografije sa ulične akcije pogledajte u galeriji.

APC/CZA POZIVA GRAĐANE DA SE PRIKLJUČE VOLONTERIMA KOJI DISTRIBUIRAJU POMOĆ U PARKOVE.

Održane prve rаdiоnicе prеpоznаvаnja i sprеčаvаnja rоdnо zаsnоvаnоg nаsilја zа dеcu tražioce аzila

Prvi blok radionica prepoznavanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja za decu tražioce azila održan je u Bogovađi 23. i 24. juna 2015. godine. Radionice realizuju edukatori Viktimološkog društva Srbije, partnera na projektu „Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja" koji finansira Evropska unija.

Radionice imaju za cilj podizanje svesti kod dece tražilaca azila o različitim vrstama rodno zasnovanog nasilja, prepoznavanju i metodama prevencije, uzimajući u obzir specifične potrebe i položaj dece tražilaca azila koji proizilazi iz situacije u kojoj se oni nalaze. Posebna pažnja posvećena je suočavanju sa slučajevima rodno zasnovanog nasilje kojima deca tražioci azila mogu biti izložena.

Sadržaj radionica zasnovan je na dugogodišnjem iskustvu eksperata Viktimološkog društva Srbije, kao i na saznanjima prikupljenim tokom istraživanja u okviru projekta „Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja".

Na radionicama su učestvovala deca poreklom iz Sirije, Iraka i Somalije. Fotografije sa radionica možete pogledati u galeriji.

Azilni kutak - Fudbalska utakmica sa mladima u Tutinu

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 25.jula 2015. godinen u saradnji sa lokalnom Kancelarijom za mlade i Centrom za azil u Tutinu organizovao fudbalsku utakmicu u okviru Azilnog kutka.

Jedan tim su činili lokalni građani, aktivisti Kancelarije za mlade u Tutinu a drugi azilanti poreklom iz Sudana, Eritreje i Somalije.

Azilni kutak kao koncept predstavlja mesto susreta lokale i azilne populacije tokom kojeg dolaze u neposredni kontakt i doprinose suzbijanju predrasuda i strahova o migrantima. Utakmica je odigrana pod sloganom "Pogledaj ove ljude u oči, stop diskriminaciji" i privukla  je veliku pažnju i lokalnih aktivista i mladih azilanata koji su i nakon utakmice diskutovali kako o fudbalu tako i o životu u Tutinu. Jedan od azilanata, učesnik utakmice rekao je - Konačno se osećam ispunjeno u Tutinu i kao deo mladih.

Više fotografija pogledajte u galeriji.

Humanitarni azilni kutak - APC/CZA i DukeEngage program

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa DukeEngage programom 22.jula u Kulturnom centru Rex organizovao humarnitarnu akciju u okviru Azilnog kutka. Učesnici su bili mladi iz Beograda, azilanti iz centra za azil u Krnjači, poreklom iz Somalije i studenti američkog Duke univerziteta koji su tokom prethodna dva meseca boravili u Srbiji.

Aktivnost je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

Tokom događaja su predstavljena iskustva dveju studentkinja Mashaim Khaled i Susie Xu koje su bile praktikantkinje u APC/CZA, iskustva predstavnika azilanata o boravku u Srbiji, studenti i volonteri su čitali APC/CZA azilne priče.

Sva pomoć prikupljena tokom događaja deli se azilantima koji u lošim uslovima borave u Srbiji.

Više fotografija sa događaja pogledajte u galeriji.

APC/CZA odnosi pomoć migrantima u parkove u Beogradu - 21. i 22. jul 2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila počeo je da skoro svakodnevno odnosti pomoć azilantima i migrantima u okolini Autobuske stanice u Beogradu.

Veliki broj građana, organizacija i kompanija se odazvao i donirao pomoć u vodi, sredstvima za higijenu, lekovima i odeći koju članovi i volonteri APC/CZA odnose u parkove i daju direktno migrantima.

Više fotografija U GALERIJI.

Migrantima su sada najpotrebniji donji veš, peškiri, obuća i sredstva za higijenu.

APC/CZA POZIVA ZAINTERESOVANE VOLONTERE DA SE PRIJAVE I PRIKLJUČE TIMU KOJI POMOĆ ODNOSI U PARKOVE.

ProCredit banka donirala pomoć za migrante

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 17. jula potpisao ugovor sa ProCredit bankom koja je pokazala volju da pomogne tražiocima azila i drugim migrantima. 

Na duži period, banka će dostavljati humanitarnu pomoć u vidu sredstava za higijenu, odeće i obuće koje će APC/CZA deliti migrantima oko autobuske stanice i drugim mestima gde se okupljaju.

Zbog gužve u Preševu, migrante prevoze u druge gradove

IZVOR: N 1 17. jul 2015.

Zbog velikih gužvi ispred prihvatnog centra u Preševu, migranti se upućuju u policijske stanice u drugim gradovima na jugu Srbije. Prva grupa, autobus od oko 50 njih, stigao je u policijsku stanicu Leskovac.

Na temperaturi preko 30 stepeni, u nedostatku vode i hrane za piće, čekajući u redu da dobiju potrebne papire za prolazak kroz zemlju, migranti padaju u nesvest, traže pomoć lekara i meštana.

Iza starog kioska u Preševu pronašli su hladovinu. Tu spavaju, jedu, presvlače pelene. U dvorištima zgrada, ispod automobila, ispred kuća čiji su vlasnici ostavili crevo sa vodom i sapun. Meštanka Preševa Sofija Betaši kaže da je cela situacija žalosna jer ne mogu da im pomognu a ne mogu više ni da gledaju. „Što smo imali dali smo ali više nemamo šta da im damo. I mi smo siromašni", kaže ona.

I Orhan iz Sirije pomagao je izbeglicama. Dve godine radio je za UNHCR. Sada je on izbeglica. „Da, takav je život. Ne mogu ništa da promenim".

Kaže da nedeljama dnevno hoda od pet do deset sati. „Ja sam mlad i mogu to da podnesem, ali su ovde deca i žene. Nekada veoma umorni i bez hrane jako dugo".

Porcije  hrane dobijaju u kampu, kao i dokument bez koga ne mogu legalno dalje, pa su nestrpljivi da uđu. Na suncu je naročito teško čekati.

U najizloženijem delu redu su ranci. Više stotina njih. Roditelji sa malom decom dolaze da mole policajce da ih puste unutra. Mesta, međutim, nema. Dok su van kampa, zavise od pomoći lokalnog stanovništva.

Priča migranata koji su doživjeli nesreću u Leskovcu

U nesreći u blizini Leskovca prevrnuo se kombi sa 54 ilegalna migranta, a većina stradalih je zbrinuta u srpskim bolnicama.

O sudbinama migranata koji na putu ka zapadnoj Evropi u sve većem broju prolaze kroz Balkan govori se sve više.

No, unatoč tome, oni najugroženiji, koji su doživjeli stravične nesreće, često ostaju nevidljivi.

Donosimo priču iz Specijalne bolnice za neurološka oboljenja i postraumatska stanja u Starom Slankamenu, šezdesetak kilometara od Beograda, gdje se na rehabilitaciji nalaze migranti koji su početkom godine u Srbiji doživjeli tešku saobraćajnu nesreću. Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA pruža pravnu i psihosocijalnu pomoć ovim ljudima tokom njihovog oporavka i boravka u Srbiji.

Opširnije: Priča migranata koji su doživjeli nesreću u Leskovcu

Hteo da zaradi na tuđoj muci: Suspendovan taksista koji je prevario azilante

IZVOR: Dnevno rs 16.jul 2015.

Jedana valjevski taksista suspendovan je zbog prevare grupe azilanata iz Srije kojima je vožnju do Bogovađe, kod Lajkovca, naplatio mimo važećeg cenovnika udruženja "Gradski taxi 014" čiji je član.

Kako su danas javili lokalni mediji, taj taksista je, umesto 1.500 dinara, vožnju dugu oko 30 kilometara naplatio 5.500 dinara, a u grupi azilanata iz Sirije bila su tri mladića i jedna žena. Taksista je suspendovan s posla na nedelju dana, a novac će biti vraćen azilantima.

"Naša politika je da se svi taksisti, koji na vožnju odlaze po pozivu preko našeg udruženja, moraju pridržavati jedinstvenog cenovnika uz uključen taksimetar. Stoga je i doneta odluka o suspenziji taksiste, koji je udruženju predao 4.000 dinara, koliko je više uzeo od azilanata, a njima će novac biti vraćen" rekao je Radio Patku predsednik udruženja Marko Damnjanović.

Opširnije: Hteo da zaradi na tuđoj muci: Suspendovan taksista koji je prevario azilante

Položaj žena u Srbiji - radionica sa azilantkinjama u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, organizovao 07.jula sesiju kulturološkog savetovanja žena tražilja azila smeštenih u centru za azil u Krnjači.

Tema radionice bio je položaj žena u Srbiji. Uporođivani su običaji koji u velikoj meri određuju položaj žena u Somaliji a učesnice su govorile o svojim snovima i planovima.

Kao gošće u planiranju i realizaciji radionice bile su studentkinje socijalnog rada i socijalne politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, koje su u okviru redovne prase, uz pomoć stručne podrške mentora APC/CZA, odabrale temu za koju su smatrale da bi bila izazovna azilantkinjama koje borave u Srbiji.

Više fotografija sa radionice pogledajte u galeriji fotografija.

APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.

INTERKULTURALNO I PSIHOLOŠKO APC/CZA SAVETOVANJE U KRNJAČI

POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

APC/CZA volonterima pruža mogućnost sticanja iskustva, znanja, veština i upoznavanja drugih kultura kroz angažman na redovnim aktivnostima organizacije. Volontiranje nije strukovno određeno i obuhvata najrazličitije oblasti (direktan rad sa migrantima u lokalnoj sredini, distribucija humanitarne pomoći i letaka, učešće na uličnim aktivnostima, držanje časova srpskog tražiocima azila i izbeglicama, asistencija psihologu prilukom savetovanja na terenu, asistencija pedagogu pri održavanju radionica u centrima za azil i školama širom Srbije, asistencija pravniku tokom pravnih savetovanja, prevođenje stručnih tekstova, dizajn promo materijala, organizacija humanitarnih događaja, konferencija i treninga, istraživanje, itd). Kao APC/CZA volonter imaćeš mogućnost izbora aktivnosti koje odgovaraju tvojim interesima i rasporedu.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.?cc=Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.?"> nas  za više informacija.

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

Adresa kancelarije: Mišarska 16, 11000 Beograd
Phone: +381 11 323 30 70; +381 11 407 94 65
Fax: +381 11 323 30 70
Web: www.apc-cza.org 

Facebook: www.facebook.com/AzilUSrbiji
Twitter: https://twitter.com/APC_CZA

                                           OČEKUJEMO TE!

Kako žive mladi u Srbiji - radionica sa mladim azilantima u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, organizovao 02.jula interkulturalno savetovanje tražilaca azila smeštenih u centru za azil u Krnjači. Tema susreta bio je život mladih u Srbiji, izazovii sa kojima se suočavaju mladi u Beogradu i drugim sredinama. Učesnici poreklom iz Somalije i Iraka su govorili o svojim iskustvima i kulturama.

Studentkinje socijalnog rada i socijalne politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu su u okviru redovne prase učestvovale u osmišljavanju i realizaciji radionice. Uz pomoć stručne podrške mentora APC/CZA, studentkinje su odabrale temu za koju misle da bi koristila mladim azilantima koji borave u Srbiji.

Više fotografija sa radionice, pogledajte u galeriji.

APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.

FOTOGRAFIJE SA INTERKULTURALNOG I PSIHOLOŠKOG SAVETOVANJA U KRNJAČI

Prve fotografije ograde duž granice sa Srbijom

IZVOR: N1  16. jul 2015.

Kod mađarskog mesta Morahalom završava se probna ograda koja treba da zaustavi povećan broj migranata. Ograda je visoka tri metra umesto najavljenih četiri. Probna ograda će se sastojati iz tri dela, a za sada je moguće videti samo dva. Jedna verzija ograde je sa betonskim blokovima i metalnom žicom, a druga je sa metalnom konstrukcijom. Na njoj se mogu videti vrata kroz koja će prolaziti i ljudi i vozila.

Još nije poznato da li će se graditi i najavljena drvena ograda, budući da bi odluka o izboru tipa ograde, koja će biti dugačka 175 kilometara, mogla biti doneta već danas.

Opširnije: Prve fotografije ograde duž granice sa Srbijom

Životne prekretnice - Sjenica 30.06.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija organizovao 30. juna grupno interkulturalno savetovanje tražilaca azila smeštenih u centru za azil u Sjenici.
Tokom sesije učesnici su predstavljali svoje životne mape, navodeći životne prekretnice - pre svega, vezane za zasnivanje porodice, rat, gubitke bliskih osoba.

Više fotografija sa radionice pogledajte u galeriji.

APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.

 GALERIJA FOTOGRAFIJA PSIHOLOŠKOG I INTERKULTURALNOG SAVETOVANJA U SJENICI.

APC/CZA jača kapacitete Kancelarije za azil i drugih aktera u azilnom postupku za pravilno intervjuisanje tražilaca azila i COI istraživanje

Naša organizacija je uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu u prethodnih osam meseci realizovala projekat pod nazivom Poboljšanje zaštite tražilaca azila i poštovanja njihovih prava putem pravičnijeg azilnog postupka i unapređenog azilnog sistema, sa ciljem da ojača kapacitete Kancelarije za azil i drugih državnih aktera uključenih u azilni sistem Srbije u pogledu vođenja intervjua sa tražiocima azila, ophođenja prema ranjivim grupama i istraživanja informacija o zemljama porekla tražilaca azila i samim tim doprinese boljem funkcionisanju srpskog azilnog postupka, zaštiti tražilaca azila i poštovanju njihovih prava u Srbiji.

Trening u Beogradu

Sa tim ciljem, APC/CZA pravnika, psihologa i politikologa je sproveo brojne aktivnosti istraživanja i jačanja kapaciteta. Najpre su kroz dugogodišnju praksu i rad na terenu analizirane osobenosti prvostepenog postupka u Srbiji u pogledu intervjuisanja tražilaca azila, ophođenju prema ranjivim grupama i istraživanju informacija o zemljama porekla tražilaca azila, a zatim je obavljeno uporedno istraživanje azilnih sistema Holandije, Austrije i Belgije, kako bi se utvrdili izazovi i ograničenja i izvukli primeri iz dobre prakse koji mogu poslužiti unapređenju ovih oblasti u Srbiji.

Na osnovu sprovedenog istraživanja izrađen je Priručnik za pravilno intervjuisanje tražilaca azila i istraživanje informacija zemalja porekla, koji treba da posluži kao sredstvo direktnog unapređenja znanja državnih aktera uključenih u azilni sistem, kroz upotrebu na terenu i u procesu donošenja odluka, organizovanju treninga i stručnih praksi. Priručnik možete preuzeti ovde.

Opširnije: APC/CZA jača kapacitete Kancelarije za azil i drugih aktera u azilnom postupku za pravilno...

Može li „žica“ da spreči migracije

IZVOR: RTS  14.jul 2015.

Mađarska vojska je sredinom jula 2015. godine počela sa izgradnjom prvih 150 metara zida kako bi sprečila ulazak migranata, a vojsku na svojoj granici najavljuje i češki predsednik Miloš Zeman. Šta ove fizičke granice znače za građane Srbije, da li će migranti ostajati ovde i hoće li država morati da gradi nove prihvatne centre?

Vlasti u Mađarskoj počele su da postavljaju temelje za temeljno obezbeđenje granice. Kontroverzni zid vredan 21 milion evra trebalo bi da spreči slobodu kretanja migranata kroz Mađarsku ka Zapadnoj Evropi. Migrante to, kažu, neće sprečiti.

"Znam za zid, ali idemo iz Srbije u Mađarsku. To je problem za nas izbeglice, ali ćemo u narednih nekoliko dana otići u Mađarsku. Idem u Australiju preko Mađarske, Francuske, i Engleske", kaže jedan od migranata.

Opširnije: Može li „žica“ da spreči migracije

Od Islamske države beži uz pomoć dži-pi-esa

Izvor: Politika

Sudbina je htela da se Said (14), Hasan (22) i Husein (26) bežeći svako od svojih nevolja iz dalekih domovina sretnu baš u Beogradu, i to u centru za azil u Krnjači. Oni su samo trojica od više desetina hiljada migranata koji pešice ili krijumčarskim kanalima prelaze našu zemlju bežeći od ratnih stihija i bede u Siriji, Somaliji, Avganistanu, Iraku... I koji su poslednjih nedelja sve vidljiviji na ulicama Beograda.

U redakciju „Politike" juče popodne ušli su nasmejani, uprkos svim nevoljama sa kojima se suočavaju u poslednje vreme kao i neizvesnoj budućnosti. Sigurnost su im pružali i njihovi pratioci, članovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima koji su sa njima od trenutka kad su zatražili azil u Srbiji.

Opširnije: Od Islamske države beži uz pomoć dži-pi-esa

Šta pamtimo i nosimo iz svoje kulture - savetovanje u Tutinu 29.06.2015

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija organizovao 29. juna grupno interkulturalno savetovanje tražilaca azila smeštenih u Tutinu. Tema susreta bile su uspomene koje tražioci azila nose iz zemalja porekla, običaji koje pamte kao i strategije na koji način svoje uspomene, običaje i tradiciju tražioci azila mogu inkorporirati u novoj sredini.

Više fotografija sa radionice možete pogledati u galeriji.

APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.

Više fotografija sa INTERKULTURALNOG I PSIHOLOŠKOG APC/CZA SAVETOVANJA U TUTINU.

Reakcije povodom krize sa migrantima i izgradnje zida na srpsko-mađarskoj granici

IZVOR: B 92  14. jul 2015.

Premijer Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je 14. jula 2015. godine, komentarišući podizanje zida na granici s Mađarskom, da se Srbija ponaša pristojno i da ne želi da kvari odnose s tom zemljom. " Neki sebe ograđuju, a Srbiju ne ograđuju" rekao je Vučić novinarima upitan da komentariše početak podižanja ograde na srpsko-mađarskoj granici kako bi se sprečio ilegalni ulazak migranata. Vučić je rekao da je Srbija otvorena zemlja u koju je svako dobrodošao. "U Srbiji gotovo da nema granica. Srbija je sigurna zemlja i za Nemačku i za druge evropske zemlje - rekao je Vučić.

On je naveo da su migranti u Srbiji primljeni na najbolji način."Možete da se stidite uvek samo sopstvenih poteza, a ne možete da se stidite tuđih"rekao je Vučić dodajući da će sutra ili narednih dana posetiti Preševo gde će obići prihvatni centar za migrante u tom gradu.

"Uprkos otvaranju novog Prihvatnog centra u Preševu situacija sa migrantima je i dalje kritična" izjavila je Gordana Vukašin iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.

Opširnije: Reakcije povodom krize sa migrantima i izgradnje zida na srpsko-mađarskoj granici

Zid sramote

Izvor: Danas, rubrika Pravo

Svi oni koji su sumnjali da Mađarska neće graditi zid prema Srbiji, da će ustuknuti pred brojnim kritikama ove radikalne ideje sada su razuvereni. Parlament našeg severnog suseda nedavno je usvojio zakon kojim se pooštravaju pravila o azilu i pruža pravna osnova za podizanje ograde duž granice sa Srbijom, kako bi se sprečio priliv „ilegalnih migranata". Mađarski premijer Viktor Orban smatra da granice Mađarske moraju biti zaštićene svim sredstvima od talasa koji stižu preko Balkana i ostaje gluv na kritike Komisije i u Parlamentu EU da podizanje zidova znači krah evropske ideje, koja je rođena na rušenju, a ne dizanju ograda, i na upozorenja UN-a.

I dok evropski zvaničnici kritikuju potez Mađarske koji bi u krajnjoj meri spasavao zemlje Šengena, jer bi trebalo da oteža put desetina hiljada izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana, da uđu u šengenski prostor, Srbija koju će zid pretvoriti u izbeglički logor i džep u kome će se zaglaviti hiljade ovih nesrećnih ljudi, pomirljivo ponavlja mantru o prijateljstvu sa Mađarskom, o odnosima između dve zemlje koji nikada nisu bili bolji (pa nam valjda zato dižu zid) o beskompromisnom ispunjenju svih svojih međunarodnih obaveza (?!). Gotovo je neverovatno da je naša država na ovakvu odluku mađarske vlade reagovala uvođenjem zajedničkih patrola sa njihovom policijom na granici sa Makedonijom.

Opširnije: Zid sramote

Rodne uloge u zemlji porekla i u Srbiji

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija,
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 24. juna u centru za azil u Banji Koviljači grupno interkulturalno savetovanje tražilaca azila. U sesiji su učestvovali tražilje i tražioci azila poreklom iz Somalije, Sudana i Gane a tema su bile rodne uloge u zemljama porekla kao potrebe za prilagođavanjem novoj sredini i novim ulogoma i žena i muškaraca.

Više fotografija sa radionice pogledajte u galeriji.

 APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.

Više fotografija sa interkulturalnog i psihološkog savetovanja u Banji Koviljači.

Pravno savetovanje tražilaca azila

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, pruža informacije i pravnu pomoć tražiocima azila u Banji Koviljači, Bogovađi, Beogradu, Krnjači, Sjenici i Tutinu.

APC/CZA tokom redovnih poseta centrima za azil informiše tražioce azila o azilnoj proceduri, njihovim pravima i obavezama, zastupa ih u azilnom i drugim postupcima.

Sedmoro ljudi je dobilo azil a očekuje se još izbegličkih zaštita u skorijem roku.

j

Više fotografija sa pravnog savetovanja na terenu, pogledajte u galeriji.

Kako uspostavljamo poverenje prema ljudima u novim sredinama - Bogovađa, 25.06.2015.

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je realizovao grupno psihološko savetovanje u centru za azil u Bogovađi 25.juna. Tema sesije bilo je uspostavljanje poverenja prema novim ljudima na putu - da li migracije čine ljude zatvorenijim, na koji način se iskustvo rate može konstruktivno iskoristiti. Učesnice poreklom iz Somalije, Sirije i Iraka govorile su o svojim teškim iskustvima sa puta i mukama koje nisu očekivale.

Više fotografija sa radionice, pogledajte u galeriji.

APC/CZAu okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.

Više fotografija sa interkulturalnog i psihološkog savetovanja u Bogovađi. 

Psihološko savetovanje sa decom azilantima - super moći i super heroji

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 09. jula u centru za azil u Banji Koviljači organizovano je grupno psihološko savetovanje dece tražilaca azila. Deca koja u svom iskustvu imaju višemesečno iskustvo migracije od Somalije i Jemena do Srbije, govorila su o svojim superherojima.

Više fotografija sa radionice pogledajte u galeriji.

APC/CZA u okviru projekta organizue individualna i grupna psihološka savetovanja, kao i sestije interkulturalnog savetovanja u centrima za azil u Banji Koviljači, Krnjači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu.

INTERKULTURALNO I PSIHOLOŠKO SAVETOVANJE U BANJI KOVILJAČI

Švedski ministar: Današnje izbeglice su novi Ibrahimovići

Izvor: Al Jazeera Balkans

Švedski ministar za migracije Morgan Johansson je govoreći o pitanju migracija izjavio da bi današnje izbjeglice u Švedskoj već sutra mogle biti novi Zlatani (Ibrahimovići) i vrlo uspješni ljudi, prenosi Anadolija.

"Samo 600.000 izbjeglica je stiglo u Evropsku uniju (EU). To može izgledati puno, ali koliko ljudi živi u EU? Negdje oko 500 miliona. To je kao kada bi jedna izbjeglica godišnje dobila azil na ostrvu koje ima 1.000 ljudi", rekao je švedski ministar.

Objasnio je da kriza u vezi sa migracijama ne bi trebala imati mnogo veze sa ciframa nego sa osjećajem zajedničke odgovornosti.

Korist od migracije

"Sve zemlje EU trebaju preuzeti odgovornost. Neke zemlje nude azil za 3.000 osoba tokom dvije godine dok Švedska to učini tokom dvije sedmice", rekao je Johansson.

Švedski ministar za lokalne medije je kazao kako je prilikom rasprava o izbjeglicama potrebno uzeti u obzir i koristi od migracija, a ne samo moguće probleme ili poteškoće.

"Regiji Vastra Gotaland nedavno je bilo potrebno oko 100 doktora. Kada su pogledali liste sa ljudskim kadrom vidjeli su da već imaju 31 doktora iz Sirije na raspolaganju", rekao je Johansson.

Naglasio je da je vrlo značajno integrisati obrazovane izbjeglice na tržište rada u Švedskoj kako bi doprinijeli napretku tamošnjeg društva.

"Svi smo ponosni na Zlatana Ibrahimovića. Moramo uvijek imati u vidu da oni koji sada dolaze u ovu zemlju mogu biti naši novi Zlatani i Loreeni", rekao je Johansson.

Agencija Ujedinjenih naroda za izbjeglice (UNHCR), objavila je nedavno izvještaj u kojem zaključuje da je velika većina od 137.000 ljudi koji su preko Sredozemnog mora ušli u Evropu u prvih šest mjeseci 2015. godine bježala od rata, sukoba ili progona, zbog čega je ova mediteranska kriza prije svega izbjeglička kriza.

Trećina muškaraca, žena i djece koji su preko mora stigli u Italiju ili Grčku dolazi iz Sirije, za čije državljane se općenito smatra da imaju pravo na izbjeglički status ili druge oblike zaštite.

Druga i treća najčešća zemlja porijekla su Afganistan i Eritreja, za čije državljane se također većinom smatra da ispunjavaju uvjete za stjecanje izbjegličkog statusa.

Kampanja - Pogledajte ove ljude u oči bez diskriminacije

IZVOR: RTS  jun 2015.

I dok se Mađarska ovih dana užurbano sprema da podigne zid na granici sa Srbijom kako bi sprečila ulazak emigranata, Srbija tim istim emigrantima pomaže obezbeđujući  hranu, lekove i ostale neophodne stvari za preživljavanje. Poslednjih dana pored svakodnevnog izveštavanja novinara u vezi sa ovom temom, svedoci smo kampanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila čiji projekat "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" finansira Evropska unija, koje nas upoznaju sa problemom izbeglištva ali i pozivaju na pristojno i ljudsko ponašanje prema tražiocima azila. 

APC-CZA: Srbiji preti humanitarna kriza

IZVOR: TANJUG  27.jun 2015.

Srbija je kao tranzitna zemlja za migrante iz Sirije i Bliskog istoka postala poslednji štit evropskih zemalja, a ukoliko se njihov broj, pre svega tražilaca azila, ne smanji, našoj zemlji preti humanitrna kriza, upozorio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć azilantima Radoš Đurović.

Đurović je u izjavi za Tanjug ukazao da to nikako ne bi smelo da se dogodi, a pošto Srbija nije članica EU, potrebna joj je pomoć u rešavanju tog problema.

Odluku Mađarske o podizanju ograde duž granice sa našom zemljom, Đurović smatra neprihvatljivom i ističe da to neće zaustaviti priliv migranata.

Opširnije: APC-CZA: Srbiji preti humanitarna kriza

Talasanje - Da li se u Evropu vraća vreme podela i zidova?

IZVOR: RTS - Talasanje  22.jun 2015.

Kakve su moguće posledice odluke mađarske vlade da podigne četiri metra visoku ogradu? Od čega zavisi da li će se migranti doživljavati kao ljudi koji beže od ratova i bede ili kao kriminalci i uljezi?

Za "Talasanje" na Radio Beogradu su 22.juna 2015. godine govorili: Vladimir Petronijević (Grupa 484), Radoš Đurović (Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA), Milan Antonijević (YUKOM) i Nataša Jokić, dopisnica Radio Beograda iz Brisela.

Đurović: Srbija u teškom položaju nakon odluke Mađarske

Gostujući u Dnevniku N1 17.juna Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) komentariše odluku Mađarske da duž granice sa Srbijom podigne ogradu, posledicama po Srbiju kao i izazovima i rizicima sa kojima će se migranti suočavati.

Oko- Evropa i imigranti - Daleko od sunca

IZVOR: RTS Oko 16. jun 2015.

Oko sto hiljada imigranata prešlo je Mediteran samo 2015. godine bežeći od rata, bede, siromaštva.

Većina i dalje čeka pred vratima evropskih zemalja. Sve češće kao put ka EU biraju Srbiju, i to toliko često da je nedavno iz Mađarske stigla izjava da bi se, ako se priliv imigranata nastavi ovim tempom, mogla zatvoriti granica prema Srbiji. Evropske zemlje, u isto vreme, ne mogu da se slože kako da reše problem sa imigrantima koji stižu u sve većem broju.

Šta da čine i Evropa i Srbija, o tome govore Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Zoran Ćirjaković, predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju.

Đurović: Zid za azilante, novi problem za Srbiju

IZVOR: RTS  19.06.2015.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za RTS da zid koji Mađarska planira da podigne na granici sa Srbijom ne može da zaustavi migrante. Cene krijumčarenja će postati još više, a azilanti će potražiti alterantivne puteve koji vode ka Zapadnoj Evropi, ukazuje Đurović.

Radoš Đurović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da ukoliko se podigne zid na mađarsko-srpskoj granici kriza sa nadolazećim migrantima može postati još veća.

Sve više azilanata će čekati da pređe granicu i sasvim je izvesno da će se izbeglice iz Iraka, Sirije i Avganistana sve duže zadržavati u našoj zemlji, ukazuje Đurović.

Napominje da će eventualni zid naterati migrante da do Mađarske stignu preko Hrvatske ili Rumunije, i podseća da dve najmlađe članice EU još uvek nisu punopravne članice šengena.

Đurović ponavlja da ova odluka Mađarske nije ni jasna ni efikasna, s obzirom na to da se azilanti mogu odlučiti, kako kaže, da ne prelaze preko zelene granice već da idu na granične prelaze gde zvanično mogu da zatraže azil.

Ističe da će naročito problematičan biti sve duži boravak azilanata u "ničijoj zemlji" i dodaje kako bi duža zadražavanja u graničnom pojasu mogla da dovedu do humanitarnih katastrofa.

Opširnije: Đurović: Zid za azilante, novi problem za Srbiju

Savetovanje migranata u okolini Subotice

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je zajedno sa predstavnicima Istočno-evropske misije u Srbiji razgovarao sa migrantima u okolini Subotice. Migranti su informisani o azilnoj proceduri i pravima koja imaju tražioci azila.

Oko dvesta ljudi poreklom iz Paksitana, Avganistana, Sirije, Kameruna i Gvineje svakog dana boravi u improvizovanim naseljima u okolni Subotice.

Više fotografija se nalazi u galeriji.

Trening o azilu za aktiviste u Pančevu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, organizovao 30.maja trening u Domu omladine Pančevo.

Pančevo je grad u kojem migranti sve češće borave usled blizine centra za azil u Krnjači.

Trening je bio namenjen lokalnim aktivistima - aktivistima, članovima omladinskih organizacija i novinarima. Učesnici su informisani o azilnoj proceduri, razlozima za napuštanje zemalja iz kojih dolaze tražioci azila, nadležnostima u okviru azilne procedure. Cilj treninga bio je širenje sveti o položaju tražilaca azila u Srbiji. U narednom periodu pančevački aktivisti će učestvovati i u drugom modulu treninga koji će se odnositi na spcifičan položaj tražilaca azila i potrebama za posebnim pristupom u radu.

Treninzi se osim u Pančevu realizuju u Sjenici, Tutinu, Loznici i Lajkovcu.

Fotografije sa treninga možete pogledati U GALERIJI.

Kampanja: Pogledajte ove ljude u oči, bez diskriminacije!

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija, tokom maja i juna organizovao medijsku kampanju kroz bilborde i svetleće reklame po čitavom Beogradu. Cilj kampanje je širenje svesti o položaju tražilaca azila i skretanje pažnje na poštovanje njihovih prava u Srbiji bez diskriminacije. 

APC/CZA traži prekršajno nekažnjavanje ljudi koji su ušli u Srbiju i tražili azil, pravednije i potpunije sprovođenje zakona o azilu i zaštitu tražilaca azila od diskriminacije u Srbiji tražeći privremenu zaštitu za izbeglice iz Sirije i Iraka. Kampanja je počela zajedničkim apelom APC/CZA i hora "Viva Vox" koncertom u Areni a nastavila se kroz brojne bilborde i svetleće reklame koje je video veliki broj građana. 

Redovnom prisutnošću na terenu, neposrednim kontaktom sa tražiocima azila, kao i brojnim aktivnostima u zajednicama u kojima borave tražioci azila, APC/CZA prati postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju tražilaca azila i drugih migranata u Srbiji.

Više fotografija možete pogledati u U GALERIJI.

Migrantice: Tukli su nas štapovima i silovali

IZVOR: Al Jazeera 05.05.2015.

Svaki dan spasilački brodovi skupe hiljade migranata u Sredozemnom moru. Čak i nakon što budu spašeni, mnogi od njih se oporavljaju od trauma koje su proživjeli i prije nego što su krenuli na put.

Njihove priče su priče o bijegu od rata, represije i siromaštva. Njihova iskustva simboli su mnogih problema današnjice. Riskiranje života u prelasku Sredozemlja za njih je bila jedina opcija. Pronađeni su kako plutaju u moru. Spasila ih je talijanska obalna straža.

U žurbi se pokušavaju ukrcati na italijanski brod. To pokazuje u kakvom su strahu bili na moru, bez kopna na vidiku.

Jedan čovjek priča kako ih je libijski kapetan broda napustio, nisu imali vode, niko nije znao kormilariti brodom, a ljudi su paničarili. Patnja se vidi na njihovim licima. Neki zure u prazno, možda pokušavajući uopće shvatiti kroz što su sve prošli.

Opširnije: Migrantice: Tukli su nas štapovima i silovali

Azilni kutak u Sjenici - Kako vidimo lokalce a kako strance u Sjenici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Kancelarijom za mlade u Sjenici, centrom za azil u Sjenici i Sandžačkim odborom za zaštitu ljudskih prava i sloboda 1.aprila 2015. godine organizovao radionicu u kojoj su učestvovali mladi poreklom iz Sirije i Somalije kao i mladi iz Sjenice. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe - lokalna i azilna populacija ali su uloge bile obrnute- tražioci azila su govorili iz perspektive lokalnog stanovništva dok su mladi okupljeni oko kancelarije za mlade bili u ulozi migranata koji žive u Sjenici.

Radionica je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) a koji finansira Evropska unija.

Azilni kutak u Tutinu - Rodne razlike u različitim kulturama

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa NVO "Impuls", lokalnom gimnazijom, centrom za azil u Tutinu i Sandžačkim odborom za zaštitu ljudskih prava i sloboda organizovao radionicu u okviru azilnog kutka 31.marta 2015.godine. Učesnici radionice su bili maturanti gimnazije i mladi tražioci azila smešteni u centru za azil koji su ovom prilikom ugostili lokalne mlade. Tema radionice bile su rodne razlike i stereotipi o ulogama muškaraca i žena u okviru različitih kultura. Za neke od lokalnih mladih ovo je bio prvi susret sa tražiocima azila.

Radionica je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) a koji finansira Evropska unija.

Interkulturalno i psihološko savetovanje u Tutinu

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) a koji finansira Evropska unija, u centru za azil u Tutinu organizuju se interkulturalna i psihološka savetovanja. Učesnici su mladi tražioci azila, žene i deca azilanti koji dolaze iz različitih zemalja.

Cilj psihološkog savetovanja jeste lakše prevazilaženje teškoća tokom migracija, bolje sagledavanje svojih jakih strana i izazova sa kojima se suočavaju tražioci azila. Cilj interkulturalnog savetovanje je veća motivacija za uključivanje u događaje u lokalnoj zajednici, razumevanje drugačijeg kulturološkog konteksta i razumevanje procesa integracije.

Više fotografija sa sesija u Tutinu možete pogledati u galeriji fotografija.

Interkulturalno i psihološko savetovanje u Sjenici

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) a koji finansira Evropska unija, u centru za azil u Sjenici organizuju se interkulturalna i psihološka savetovanja. Učesnici su mladi tražioci azila, žene i deca azilanti koji dolaze iz različitih zemalja.

Cilj psihološkog savetovanja jeste lakše prevazilaženje teškoća tokom migracija, bolje sagledavanje svojih jakih strana i izazova sa kojima se suočavaju. Cilj interkulturalnog savetovanje je veća motivacija za uključivanje u događaje u lokalnoj zajednici, razumevanje drugačijeg kulturološkog konteksta i razumevanje procesa integracije.

Tražioci tokom susreta ističu veoma pozitivna iskustva kako su samom centru za azil tako i sa lokalnim meštanima koji im se javljaju na ulici, pokazuju interesovanje za zemlje porekla i razloge za napuštanje, pozivaju na fudbalske utakmice.

Više fotografija sa radionica možete pogledati U GALERIJI.

Studijska poseta Slovačkoj

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan- razmena znanja i iskustva u azilu koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava sa Kosova , 14. i 15. maja 2015. godine održana je studijska poseta predstavnika organizacija iz Srbije, Makedonije i Kosova kolegama iz Lige za ljudska prava Slovačke.

U okviru studijske posete održana je okrugli sto čiji učesnici su bili predstavici Lige za ljudska prava Slovačke, Pravnog centra Slovačke, UNHCR Slovačke, Odseka za strance - Granične policije Slovačke, Filozofskog fakulteta, međunarodne organizacije za migracije, i Slovačkog humanitarnog saveta i Ministarstva za rad i socijalnu politiku upoznali predstavnike zemalja Zapadnog Balkana sa funkcionisanjem azilnog sistema u Slovačkoj, pravnom regulativom, izazovima u funkcionisanju azilnog sistema, integracijom izbeglica.

U okviru dvodnevne studijske posete predstanici organizacija iz Srbije (Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila), Makedonije (Makedonskog udruženja mladih pravnika) i sa Kosova (Program građanskih prava) su takodje bili u poseti Centru za tražioce azila u Rahovcima, kao i Pritvorskom centru za strance u Medvedovu.

Više fotografija sa studijske posete možete pogledati OVDE

Više od 1 300 dece bez roditelja tražilo azil u 2015. godini

IZVOR: Tanjug 27.maj 2015. 

Od početka 2015. godine više od 3.000 dece tražilo je azil u Srbiji, od tog više od 1 300 su deca bez pratnje roditelja, dok je nepoznato koliko dece boravi ili prođe kroz zemlju, a da ne zatraži azil, izjavio je 27.maja 2015.godine direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović. 

Đurović je dodao da najveći broj te dece ne stigne do centara za azil, da se ona "prosto gube u statistikama", što je krajnje zabrinjavajuće.

On je na konferenciji za novinare rekao da je nepoznato koliko dece boravi u Srbiji ili prođe kroz zemlju, a da ne zatraže azil i naglasio da su deca azilanti posebno osetljiva i traumatizovana grupa izbeglih.

On je naglasio da u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokušavaju da ojačavaju psiho-fizičko stanje dece, da imaju individualna i grupna psihološka savetovanja, kreativne radionice koje bi ih odvojile od teške situacije, a da je pokrenuta i jezička radionica za pripremu dece za ulazak u obrazovni sistem.

Fotografije sa preskonferencije možete pogledati OVDE

Opširnije: Više od 1 300 dece bez roditelja tražilo azil u 2015. godini

Javni konkurs za pravnika u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA)

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju sa fotografijom, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 15. jun 2015. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Raste broj azilanata, Austrija reaguje šatorima

IZVOR: Tanjug  15.05.2015.

Zbog ponovo drastično rastućeg broja azilanata Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije je sredinom maja 2015. godine pokrenulo vanredne mere - uspostavljanja šatorskog smeštaja.

Po prvi put nakon dužeg niza godina u Austriji će izbeglice ponovo biti smeštane u šatorima.

U pokrajinama Gornja Austrija i Salcburg, kako je saopšteno, biće uspostavljena tri šatorska smeštaja za izbeglice, a ujedno se otvara centar za proterivanje u Fordernbergu za smeštaj izbeglica, kao i reaktivira se jedan ispražnjeni prostor u Beču.

Situacija oko azilaata eskalirala je ove nedelje, pošto je od 11. do 13. maja 2015.godine austrijskim vlastima podneto oko 900 molbi za dobijanje azila, pretežno gradana iz Sirije i Avganistana.

Samo u ponedeljak 11.maja 2015. godine, kako je potvrdilo Ministrastvo unutrašnjih poslova Austrije, podneto je 314 zahteva, što je najveći broj u jednom danu od početka vođenja dnevne statistike 2006.godine.

Opširnije: Raste broj azilanata, Austrija reaguje šatorima

EU pokreće pomorsku operaciju na Mediteranu

Izvor: Tanjug  18.maj 2015.

Zemlje Evropske unije dogovorile su se 18. maja 2015. godine da u junu pokrenu pomorsku operaciju protiv krijumčara ljudi, odgovornih za priliv migranata preko Sredozemnog mora u Evropu, saopštila je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.

"Upravo je doneta odluka o pokretanju pomorske operacije, kako bi se razbio model poslovanja mreža krijumčara i trgovaca ljudima", izjavila je Mogerinijeva, posle sastanka ministara spoljnih poslova i odbrane EU.

Sedište nove pomorske misije protiv krijumčara migranata biće u Rimu, a predvodiće je italijanski admiral Enriko Kredendino, dodala je Mogerinijeva.

Najavljena ambiciozna operacija EU koja počinje u junu 2015. godine, predviđa slanje ratnih brodova i izviđačkih aviona do obale Libije čije vode su postale epicentar humanitarne katastrofe koja se poslednjih meseci našla pred vratima Evrope.

Plan EU takođe predviđa eventualno uništavanje krijumčarskih brodova pre nego što stignu do obala Evrope, iako to zahteva da Savet bezbednosti UN rezolucijom podrži tu vojnu akciju. Mogerinijeva je rekla da će pozitivna odluka ministara odbrane i spoljnih poslova EU na sastanku u Briselu pomoći da se UN navedu na akciju.

Video - APC/CZA i Viva Vox pozvali građane na humanost prema azilantima

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je zajedno sa Horom "Viva Vox" pozvao građane na humanost i razumevanje prema azilantima koji borave u Srbiji. Hor "Viva Vox" je 9. maja 2015.godine održao koncert u Beogradskoj Areni kojem je prisustvovalo preko 10 000 ljudi. Tom prilikom je uz pesmu "Afrika" benda Toto prikazan video materijal u kojem su učestvovali tražioci azila iz azilnog kampa u Krnjači, poreklom iz Gane i Somalije. Na ovaj način je skrenuta pažnja na životne priče tražilaca azila koji su napuštajući svoje zemlje, bežeći od rata a tražeći spas, privremeno utočište našli u Srbiji.

Ova akcija je deo kampanje koju sprovodi APC/CZA u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija.

Koncertu su prisustvovali sami tražioci azila koji su bili uključeni u snimanje spota koji je pratio izvođenje numere od strane Hora "Viva Vox".

APC/CZA i Viva Vox pozvali građane na humanost prema azilantima

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je zajedno sa Horom "Viva Vox" pozvao građane na humanost i razumevanje prema azilantima koji borave u Srbiji. Hor "Viva Vox" je 9. maja 2015.godine održao koncert u Beogradskoj Areni kojem je prisustvovalo preko 10 000 ljudi. Tom prilikom je uz pesmu "Afrika" benda Toto prikazan video materijal u kojem su učestvovali tražioci azila iz azilnog kampa u Krnjači, poreklom iz Gane i Somalije. Na ovaj način je skrenuta pažnja na životne priče tražilaca azila koji su napuštajući svoje zemlje, bežeći od rata a tražeći spas, privremeno utočište našli u Srbiji.

Ova akcija je deo kampanje koju sprovodi APC/CZA u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija.  

Koncertu su prisustvovali sami tražioci azila koji su bili uključeni u snimanje spota koji je pratio izvođenje numere od strane Hora "Viva Vox".

Više fotografija možete pogledati U GALERIJI FOTOGRAFIJA.

Predstavljanje srpske tradicije i plesova azilantima

Studenti političkih nauka na praksi u APC/CZA su realizovali pilot radionicu predstavljanja lokalnih običaja i kulture u radu sa azilantima smeštenim u Centru za azil u Krnjači. Studenti socijalnog rada i socijalne politike Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, bili su spremani da uz pomoć stručne podrške mentora APC/CZA tokom prakse osmisle, pripreme i realizuju radionicu obučeni u tradiocionalne kostime i kroz predstavljanje tradicionalnih plesova a sa ciljem da azilantima približe tradiciju i običaje iz različitih delova Srbije.

VIŠE fotografija možete pogledati u GALERIJI.

Poseta Muzeju Jadra u Loznici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Muzejom Jadra u Loznici 29. aprila 2015. organizovao posetu za predstavnike tražilaca azila koji žive u centru za azil u Banji Koviljači.

Azilni kutak u Loznici - mladi u različitim kulturama

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Gimnazijom "Vuk Karadžić" i uz podršku Kancelarije za mlade u Loznici 29. aprila 2015. godine organizovao radionicu u okviru Azilnog kutka. Tema radionice je bio položaj mladih u različitim kulturama. Među tražiocima azila iz Banje Koviljače koji su učestvovali u radionici bili su mladi poreklom iz Somalije i Jemena.

Srbija mora da uzme u obzir veliki talas migracija

IZVOR: Tanjug 23.april 2015.

Srbija treba da uzme u obzir veliki talas migracija koji se dešava preko Mediterana, ali isto i preko Balkana, jer podaci od početka 2015. godine govore da je više od 9.000 ljudi zatražilo azil i ako se ovaj trend nastavi, do kraja godine imaćemo više od 30.000 ljudi koji će da zatraže azil u Srbiji, izjavio je 23.aprila 2015. godine za Tanjug izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.

Đurović je rekao da ta brojka predstavlja samo jedan deo celokupnog broja migranata, imajući u vidu da se najveći broj njih i ne obraća našim organima i institucijama, već pokušava da svoj put nastavi dalje. "Moramo da znamo ko se nalazi u Srbiji, kakva im je zaštita potrebna, ljudi se moraju registrovati i moraju im se izdati lične isprave dok god se oni nalaze u Srbiji. Njihova namera da odu dalje ne sme da bude prepreka za nas da im obezbedimo zaštitu koju smo dužni, po Konvenciji o statusu izbeglica i po Ustavu, a to je da svakom ko beži od progona pružimo makar privremenu zaštitu", istakao je Đurović.

Opširnije: Srbija mora da uzme u obzir veliki talas migracija

EU menja politiku prema izbeglicama?

IZVOR: Deutsche Welle 21. april 2015.

Šta će Evropska unija učiniti kako bi pomogla izbeglicama koje stižu preko Sredozemnog mora, umesto što nastoji da ih drži podalje od svojih obala? Nove mere su na pomolu.

Zašto je moralo da dođe do masovnog umiranja u Sredozemnom moru da bi Evropska unija počela da dela? - glasilo je pitanje jednog novinara upućeno opunomoćenici EU za spoljne poslove Federiki Mogerini. „Svi delimo osećaj frustracije", odgovorila je ona, „prečesto smo govorili da ovako nešto ne sme da se ponovi. Moramo stupiti pred javnost Evrope i odvažno odgovoriti na tragedije". Mogerinijeva je dodala da ne treba slediti zahteve populista koji žele da vrate izbeglice tamo odakle su došle: „Njihovo slanje natrag bi isto tako bilo ubijanje, samo na drugi način". No, ona se požalila i da je EU velika i komplikovana mašinerija, a „tako velikim aparatima je potrebno vreme dok se ne pokrenu."

Opširnije: EU menja politiku prema izbeglicama?

Radoš Đurović: Azilanti stižu i u Srbiju

IZVOR: Večernje novosti 21.april 2015.

Činjenica da je samo lane Mediteran preplovilo 218.000 migranata, postavila je ozbiljna pitanja za zapadna društva koja su njihov krajnji cilj, ali i zemlje tranzita, među kojima je i Srbija

Čini se da nikad snažniji talas migranata, praćen očajničkim begom od nasilja, rata i bede sa sve češćim tragičnim posledicama, kakva je smrt više od 700 izbeglica zatvorenih u dnu potonulog libijskog broda, nije zahvatio obale Evrope. Činjenica da je samo lane Mediteran preplovilo 218.000 migranata, postavila je ozbiljna pitanja za zapadna društva koja su njihov krajnji cilj, ali i zemlje tranzita, među kojima je i Srbija.

Opširnije: Radoš Đurović: Azilanti stižu i u Srbiju

Akcioni plan EU za migracije u 10 tačaka

IZVOR: Evropska komisija 20.april 2015.

Na zajedničkom sastanku ministara unutrašnjih i spoljnih poslova Evropske unije, održanom u Luksemburgu 20.aprila 2015.godine komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopoulos je izneo plan u 10 tačaka o hitnim merama koje je potrebno preduzeti kao odgovor na krizu sa migrantima na Mediteranu. Plan je u potpunosti podržan od strane ministara unutrašnjih i spoljnih poslova Evropske unije.

Visoka predstavnica Evropske unije, Federika Mogherini i komesar Avramopoulos zajednički su izneli stav: " Moramo da pokažemo zajedničku spremnost Evropske unije da odgovori u situacijama kriza kao što je i uvek do sada bio slučaj. Situacija u Mediteranu nije nova ni prolazna kriza. Zbog toga će Komisija tokom maja 2015.godine izaći sa sveobuhvatnom Evropskom agendom o migracijama kako bi se adresirali strukturni problemi koji postoje. Akcioni plan u 10 tačaka, koji smo danas izneli je skup direktnih i konkretnih mera koje ćemo poduzeti kako bi se u što kraćem ublažila trenutna kriza. Sve te mere zahtevaju zajednički napor svih članica i institucija Evropke unije. Mi ćemo preneti ove predloge Evropskom savetu koji će se održati u četvrtak na vanrednoj sednici o situaciji u Mediteranu. To je zajednička odgovornost Evrope, svi moramo da radimo zajedno"

Deset tačaka:

• Obnavljanje i proširenje zajedničkih operacija na Mediteranu, Triton i Posejdon, kroz povećanje finansijskih i drugih sredstava. Proširenje delokruga operacija, kako bi se omogućilo da deluje na široj zoni unutar mandata FRONTEX-a

• Sistematski pristup hvatanja i uništavanja brodova koji koriste krijumčari za prevoz migranata.Pozitivni rezultati iz operacije Atlanta će biti korišteni u borbi protiv krijumčara u Mediteranu

• EUROPOL, FRONTEX, EASO i EUROJUST će redovno održavati sastanke kako bi se razmenjivale informacije o krijumčararskim mrežama, njihovim fondovima kao i kako bi se pomoglo u istrazi o krrijumčarima

• EASO će poslati dodatne timove za obradu zahteva za azil u Italiju i Grčku

• Države članice će osigurati uzimanje otisaka prstiju svih migranata

• Razmatranje opcija mehanizma za hitne raspodele

• Širi dobrovoljni pilot projekat o preseljenju unutar EU, povećavajući broj mesta za lica kojima je potrebna zaštita

• Uspostavljanje novog programa vraćanja migranata, kroz ubrzani povratak iregularnih migranata uz koordinaciju FRONTEX-a i zemalje na rubnim granicama Evrope

• Saradnja sa zemljama u okruženju Libije uz zajedničke napore Komisije i EEAC-a, ubrzavanje inicijativa u Nigeru

• Postavljanje Migracionih oficira za vezu (ILO) u ključnim trećim zemljama, prikupljanje informacija o migracionim tokovima i jačanje uloge delegacija EU

Izjava Evropske komisije povodom nesreće u Mediteranu

IZVOR: Evropska komisija 19.april 2015.

Evropska komisija izražava doboko ogorčenje povodom tragične nesreće u Mediteranu, u noći između 18. i 19. aprila, kada se oko 700 migarnata utopilo, ali takođe i one koja se desila pre par dana (12.aprila 2015.godine) kada se oko 400 migranata utopilo. Ova tragedija je realnost i stoga je potrebno što pre nešto preduzeti. U pitanju su ljudski životi i Evropska unija ima i moralnu i humanitarnu obavezu da nešto preduzme.

Evropska komisija se trenutno konsultuje sa zemljama članicama, evropskim agencijama i međunarodnim organizacijama sa ciljem stvaranja Evropske migracione strategije, koju će Evropska komisija usvojiti sredinom maja 2015. godine. Međutim, potrebno je preduzeti hitnu akciju sa ciljem da se spreče dalje nesreće i gubitak ljudskih života, kao i sveobuhvatan pristup upravljanja migracijama u svim aspektima.

Jedini način da se promeni trenutno stanje je da se sagleda celokupno stanje sa uzorcima migracija. Dok god postoje ratovi i teški životni uslovi u blizini evropskih granica ali i šire ljudi će nastavljati da traže bezbednost na obalama Evropske unije. Sve dok zemlje porekla tražilaca azila kao i tranzitne zemlje ne preduzmu akcije da spreče ova očajnička putovanja, ljudi će nastavljati da rizikuju svoje živote ovim opasnim putovanjima. Zbog toga će se veliki deo strategije biti rad sa  zemljama van EU. Zajednički sastanak ministara spoljnih i unutrašnjih poslova će biti organizovan pri završetku Evropske migracione strategije. Pitanje migracija je zajednička odgovornost svih 28 zemalja članica Evropske unije i od svih institucija se očekuje zajednički evropski odgovor na ovo pitanje.

Predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker, je ovlastio prvog podpredsednika Evropske komisije, Fransa Timermansa, Visoku predstavnicu EU, Federiku Mogerini i Dimitrisa Avramopulusa, kancelara za migracije EU, da zajednički rade na pripremi Evropske migracione strategije ali i na efikasnoj implementaciji svih do sada dostupnih instrumenata unutar EU po pitanju migracija.

Tragedija sa migrantima u Mediteranu: Potonuo brod sa 700 migranata

IZVOR: B 92  19.april 2015.

Kod obala Libije je u noći između 18. i 19. aprila 2015. godine potonuo brod koji je prevozio oko 700 migranata. Kako prenose svetske medijske agencije, pronađena su tela 24 osobe, dok je 28 spaseno. Brod je prevozio između 500 i 700 imigranata, a prevrnuo se u ponoć po lokalnom vremenu. Portparol italijanske obalske straže izjavio je da se brod prevrnuo oko 210 kilometara od Lampeduze i oko 27 kilometara od obale Libije.

Preživeli nagoveštavaju da je na brodu bilo više od 700 ljudi. Jedan od preživelih naveo je da se brod prevrnuo, kada je većina migranata prešla na jednu stranu, pošto im se približio trgovački brod, a oni su mislili da može da ih spase.

Portparolka agencije UN za izbeglice, Karlota Sami, izjavila je da za sada nije poznato koliko ima žrtava. Ako se potvrdi broj poginulih, to će biti jedna od najgorih nesreća, tokom višedecenijske krize migranata u južnom Mediteranu, a ukupan broj mrtvih od početka 2015. godine premašiće 1 500. "Bojimo se da je ovo tragedija zaista velikih razmera", izjavila je Karlota Sami.

Opširnije: Tragedija sa migrantima u Mediteranu: Potonuo brod sa 700 migranata

Država negira maltretiranje azilanata

IZVOR: DANAS 16.april 2015. godine

Od 1. septembra 2014. godine do 28. februara 2015.godine, u periodu najintenzivnije migracije stanovništva sa Kosova, policija Srbije je podnela krivične prijave protiv 489 osoba zbog nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.

Od tog broja, njih devet je imalo prebivalište na Kosovu, a u istom periodu Sektor za unutrašnju kontrolu MUP-a Srbije je podneo pet krivičnih prijava protiv policijskih službenika zbog krivičnog dela primanja mita, od građana koji su na ilegalan način pokušali da pređu državnu granicu.

Ipak, prema američkoj nevladinoj organizaciji "Hjuman rajts voč" primanje mita nije najteži zločin koji pripadnici srpske policije čine prema ilegalnim migrantima koje zateknu u Srbiji. U izveštaju ove organizacije o stanju ljudskih prava u Srbiji, objavljenog 1.aprila 2015.godine istaknuto je da srpska policija vređa i zlostavlja tražioce azila i migrante. U izveštaju koji je rađen na bazi intervjua sa 81 tražiocem azila opisuju se nasilje, pretnje, vređanja kojima su bili izloženi.

                                                           Migranti u okolini Subotice

Opširnije: Država negira maltretiranje azilanata

Izveštaj HRW: Srpska policija zlostavlja migrante

IZVOR: AL JAZEERA 15.april 2015.

Prema saopštenju organizacije za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch od 14. aprila 2015. godine, srpska policija zlostavlja i maltretira tražioce azila i migranate u Srbiji.

U saopštenju objavljenom na internet stranici te organizacije, navodi se da je putem intervjua sa migrantima i tražiocima azila HRW došao do informacija o nasilnim napadima, pretnjama, uvredama, ucenama, odbijanju davanja tražene specijalne zaštite za decu bez pratnje odraslih, kao i grupna slanja migranata natrag u Makedoniju.

Pored toga, neke porodice i deca bez pratnje odraslih su izjavili da su odbijeni prilikom procesa registracije, te da spavaju napolju na velikoj hladnoći.

"Srpske vlasti bi trebale štititi tražioce azila i migrante, uključujući decu, koja beže od rata i progona, a ne da dopuštaju policiji da ih zlostavlja. Vlasti trebaju hitno sprečiti policiju da primenjuje zastrašivanje i zlostavljanje, te odgovorne za to pozvati na odgovornost", izjavila je istraživačica HRW-a, Emina Ćerimović.

HRW je od novembra 2014.godine do januara 2015. godine ispitao 81 tražioca azila i migranta, među kojima 18 dece, na više lokacija u Srbiji i Makedoniji.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), Radoš Đurović, je u izjavi za Al Jazeera Balkans istakao da APC/CZA na osnovu neposrednog rada na terenu ne raspolaže informacijama o sistemskom zlostavljanju tražilaca azila od strane srpske policije, već da se povremeno radi o pojedinačnim aktima pripadnika srpske policije koji treba da snose odgovornost.

CEO IZVEŠTAJ HRW MOŽETE POGLEDATI OVDE

Opširnije: Izveštaj HRW: Srpska policija zlostavlja migrante

Nacionalna Geografija se zahvalila APC/CZA na pomoći

IZVOR: NATIONAL GEOGRAPHIC Srbija mart 2015. godine 

Prilagođavanje ljubaznim osehom.

Redakcija National Geographic Srbija i autori zahvaljuju se Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila na nesebičnoj pomoći  pri realizaciji ove priče.

Muhamed (pseudonim), dvadesetsedmogodišnji vodoinstalater iz Sirije, stoji u hodniku Centra za smeštaj tražilaca azila u Banji Koviljači i puši, protivno pravilima kućnog reda. To je jedini propis koji krši tokom 25-dnevnog boravka u Srbiji, usputnoj stanici na dugom potovanju od Derizora, na istoku domovine, do Austrije.

Iako krvavi građanski rat u Siriji traje godinama, dok je Islamska država u međuvremenu doprla maltene do njegovog grada, Muhameda ja na beg primoralo tek granatiranje kuće. Čiji je to projektil bio, ne zna i nije mu važno. Bitno mu je da se dokupa mira, za koji je već dao celu ušteđevinu od 6.000 dolara, namenjenu ženidbi. Ništa drugo nije poneo. Sad je ostao bez novca, pa čeka pomoć rodbine sa regulisanim austrijskim dokumentima. Deluje bezbrižno, ali se noću budi u znoju, teške misli uspeva da raster samo duvanskim dimom. Tek ujutru stiže pomoć psihologa koji će ga podsetiti da je snažan, čim je dovde dospeo.

Opširnije: Nacionalna Geografija se zahvalila APC/CZA na pomoći

AJMEN - DIRLJIVA PRIČA O SPAJANJU PORODICE IZ IRAKA

IZVOR: VEČENJE NOVOSTI 28. 03. 2015. godine

Porodica Nedeljković iz Obrenovca predala bebu koju je čuvala godinu i po dana. Otac Firat poveo ga u Zapadnu Evropu. Evo ti dete. Čuvaj ga, kao što smo ga mi čuvali. I javi se!

Drhtao je glas Radošu Đuroviću dok je mladom Iračaninu Firatu pružao na beogradskom aerodromu šesnaestomesečnog dečaka. Uzeo je, nežno, malog Ajmena iz naručja uplakanih Aleksandra i Suzane Nedeljković i dao ga ocu. Ispunio je ono što je Firatu, izbeglici iz Iraka, imigrantu na putu ka Evropi sa trudnom suprugom, obećao kada su se prvi put sreli u novembru 2013. godine, na Institutu za neonatologiju u Beogradu.

Tog hladnog jesenjeg dana, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pravne pomoći tražiocima azila, dobio je poziv iz Instituta sa porukom da je stigla tek rođena beba "imigrant". Došla je na svet u sedmom mesecu sa malim šansama da preživi. Majka je već bila izgubila dve bebe. Iscrpljena od pešačenja stazama, koje poznaju samo krijumčari ljudima, počela je da se porađa u Bugarskoj. Devet sati nosio je muž na leđima do Srbije. Porodila se, ali...

Više fotografija možete pogledati  u Galeriji

Opširnije: AJMEN - DIRLJIVA PRIČA O SPAJANJU PORODICE IZ IRAKA

PREKRŠAJNI APELACIONI SUD DONEO PRVU OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU: Tražilac azila iz Avganistana nije odgovoran za ilegalni prelazak državne granice

Prekršajni Apelacioni sud, dana 16.01.2015. godine, usvojio je žalbu Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA i oslobodio odgovornosti tražioca azila iz Avganistana za ilegalni prelazak državne granice Republike Srbije.

Ovo je primer dobre prakse Apelacionog suda da na pravilan način razume i primeni Zakon o azilu Republike Srbije i Ženevsku konvenciju o statusu izbeglica koju je Republika Srbija ratifikovala i oslobodi od prekršajne odgovornosti tražioca azila zbog prelaza državne granice na nedozvoljen način i bez identifikacionih isprava.

Naime, članom 8. Zakona o azilu i članom 31. Ženevske konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, propisano je načelo nekažnjavanja za nezakonit ulazak i boravak izbeglica odnosno lica koja traže azil, pod uslovom da bez odlaganja podnesu zahtev za dobijanje azila i pruže valjano obrazloženje za svoj nezakonit ulazak ili boravak.

Opširnije: PREKRŠAJNI APELACIONI SUD DONEO PRVU OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU: Tražilac azila iz Avganistana nije...

EU standardi, procedure i prakse u oblasti azila i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u predmetima azila

U okviru projekta "V4 i zapadni Balkan – Razmena znanja iskustva u azilu" finansiranog od strane Medjunarodnog Višegrad Fonda (IVF) i Ministarstva spoljnih poslova Republike Koreje 12. i 13. marta 2015. godine u Beogradu je održan dvodnevni trening EU standardi, procedure i prakse u oblasti azila i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u predmetima azila.



Na treningu su predavali eksperti u oblasti azila koji neposredno rade u azilu u Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Češkoj, predstavljajući konkretne primere dobre prakse u svojim zemljama kao i procedure pred Evropskim sudom za ljudska prava u oblasti azila.

Projekat "V4 i zapadni Balkan – Razmena znanja iskustva u azilu" sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA u partnerstvu sa Mađarskim Helsinškim odborom (Mađarska), Ligom za ljudska prava (Slovačka), Organizacijom za pomoć izbeglicama (Česka), Helsinškom fondacijom za ljudska prava (Poljska), Udruženjem mladih pravnika (Makedonija) i Programom građanskih prava (Kosovo).

Fotografije sa treninga možete pogledati OVDE

Kombi pun migranata sleteo sa puta, 40 povređenih

IZVOR: RTS 24.02.2015.

U saobraćajnoj nesreći na putu kod Leskovca je povređeno 40 ljudi, od kojih 20 imaju teže povrede. Pet pacijenata ima prelome kičme, noge i ruke ili teške povrede abdomerna i kičmene moždine. Vozač kombija je pobegao sa mesta nesreće, i policija za njim traga. Nesreća se dogodila 24. februara 2015. godine oko 05.30 časova na deonici puta od Vrabovice ka Nišu, kod sela Donje Krajince, kada je sleteo kombi "Iveco" u kome je bilo prepuno emigranata.

Direktor leskovačke Opšte bolnice, Nebojša Dimitrijević, kaže da je na odeljenjima hirurgije i ortopedije zbrinuto više od 30 stranih državljana sa teškim i lakim povredama. Oni su, prema prvim informacijama, iz Nigerije, Bangladeša i Sirije.

Opširnije: Kombi pun migranata sleteo sa puta, 40 povređenih

U OŠ „Zaga Malivuk“ u Krnjači upisano šestoro dece

U OŠ „Zaga Malivuk" u beogradskom naselju Krnjača je 9. februara 2015. godine je u I, III, IV i VII razred upisano šestoro dece poreklom iz Avganistana. Da bi se učenici bolje upoznali sa svojim vršnjacima tom prilikom je organizovana i radionica na kojoj su kroz zabavu i druženje stari i novi učenici mogli da razmenjuju iskustva o školovanju u Avganistanu i Srbiji.

Ukljucivanje dece trazilaca azila u obrazovni sistem je deo aktivnosti koju Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) realizuje u okviru projekta "Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja", a koji je finansijski podržan od strane Evropske unije.